|
Oglasavanje Marketing
|
Broj 1129, 16. novembar 2007.
| Unitarna Bosna - odbrana od posledica
nezavisnosti Kosova |
| |
EU, SAD i NATO žele da učvrste centralizovanu, unitarnu državu BiH, da bi
predupredili moguće posledice jednostranog proglašavanja nezavisnosti Kosova,
a to, pre svega, znači mogućnost da Republika Srpska u tom slučaju zatraži
pravo na samoopredeljenje, objasnili su diplomataski izvori u Briselu.
Ti izvori su ukazali na stav međunarodnog i izaslanika EU za BiH Miroslava
Lajčaka da će on i dalje koristiti "bonska ovlašćenja" i nametati rešenja u
BiH bez obzira na stavove lokalnih političara.
Lajčak je to u Briselu ove nedelje rekao ambasadorima u
Političko-bezbednosnom komitetu EU, naglasivši da se neće obazirati ni na "pritiske
i pretnje" koje, s tim u vezi, dolaze iz Srbije.
 Lajčak,
na slici desno, je stavio do znanja da ima čvrstu podršku međunarodnog
Saveta za primenu mirovnog (Dejtonskog) sporazuma u Bosni, naglasivši da
najnovije mere preuređenja ustrojstva centralne vlasti u BiH ni na koji
način ne dovode u pitanje Dejtonski sporazum i postojanje entiteta.
Visoki predstavnik u BiH i u razgovoru s čelnicima NATO-a preneo je ocenu da
je stanje u Bosni veoma nazadovalo i da sada liči na situaciju iz 1995.
godine, dakle na prilike kad je sklapan Dejtonski sporazum.
Političko-bezbednosnom komitetu se, istovremeno, obratio i Volfgang Išinger,
predstavnik EU u posredničkoj "trojci" Kontakt grupe u pregovorima Beograda
i Prištine o Kosovu, rekavši da je dosad ostvaren mršav napredak u
približavanju stavova srpske i albanske strane, kad je reč o 14 ponuđenih
tačaka "trojke" za napredovanje ka rešenju za status Kosova.
Išinger i Lajčak su, prema izvorima EU, izrazili zabrinutost zbog opasnosti
da, u slučaju da rešavanje kosovskog problema izmakne kontroli, dođe do "prelivanja"
nestabilnosti u regionu.
Podvučeno je, ipak, da Kosovo ne može i ne sme biti veza i uslovljavati
razvoj u Bosni i, prvenstveno, Republici Srpskoj.
U Savetu ministara EU i Evropskoj komisiji su, istovremeno, odbačene kritike
iz Federacije BiH, a pre svega člana predsedništva BiH Harisa Silajdžića
zbog parafiranja Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju EU-Srbija.
Evropski komesar Oli Ren je stavio do znanja da, naprotiv, "to treba da
posluži kao podstrek političarima u BiH".
Iako su oštrice kritike EU upućene na sve političare u BiH zbog, kako se
smatra, nesposobnosti i pomanjkanja političke volje za nagodbu o
preustrojstvu institucija i jačanju centralne države, javno se zamerke više
upućuju premijeru RS Miloradu Dodiku.
Ipak, u krugovima Saveta ministara je Beti preneseno da je, kako sad stoje
stvari, "teško zamisliti da se neko političko rešenje i povoljniji razvoj u
Bosni može zamisliti bez onoga što politički predstavlja Dodik".
Na pitanje agencije Beta kako gledaju na stavove Banjaluke da su "bonska
ovlašćenja" samo politička deklaracija, koju su usvojili međunarodni činioci
angažovani u BiH, koja nema pravni temelj, pa su zato i suprotna ustavu BiH,
evropski funkcioneri su rekli da je takva tvrdnja teško podložna raspravi.
Oni su naveli da je to pravo međunarodnog izaslanika za BiH, iako je to u
jednom slučaju poništio ustavni sud BiH, i besumnje je dobilo snagu "stečenog
prava" na temelju dosadašnjih korišćenja. |
| |
| |
|
| |
| Za Ovčaru sam saznao tek u penziji |
| |
Bivši jugoslovenski ministar obrane i general JNA Veljko Kadijević izjavio je
da je za zločin na Ovčari, kod Vukovara, saznao tek nakon što je otišao u
penziju, dodajući da ga i u Srbiji i Hrvatskoj smatraju izdajnikom odnosno
ratnim zločincem.
 "Možda
mi nećete verovati, ali ja sam za Ovčaru saznao kad sam već bio u penziji",
rekao je Kadijević u delu intervjua koji je koji je objavljen večeras u
centralnom Dnevniku Hrvatske televizije (HTV).
Razgovor je snimljen u Moskvi gde je Kadijević, prema sopstvenom priznanju,
otišao iz Srbije 2000. godine kad su se za njega zainteresovali haški
istražioci, nakon čega je dobio azil.
"Poznato mi je kakva slika o meni vlada u Hrvatskoj, no ta potpuno negativna
slika nije jedina", rekao je Kadijević, kojeg Hrvatska optužuje za ratne
zločine.
On je istakao da ne priznaje Haški sud, dodajući da se na njega loše gleda i
u Hrvatskoj i u Srbiji.
"Negativna slika o meni vlada i u Srbiji, među srpskim nacionalistima, koji
smatraju da sam trebao da iskoristim mogućnost da Hrvatsku, na koju nije JNA
izvršila agresiju, takoreći uništim fizički. Zbog toga mi kažu da sam u
odnosu na srpski narod veleizdajnik. U Hrvatskoj sam, pak, pojam zla i ratni
zločinac", rekao je Kadijević. |
| |
| |
|
| |
| Mnoge zemlje blokirale su rad tribunala |
| |
Bivša portparolka Haškog tribunala Florens Artman izjavila je da su mnoge
zemlje ometale rad tog suda odbijajući da daju dokazne materijale koje su
imale, a da su SAD odbijale da daju snimke razgovora koji su 1995. godine
vođeni između vrha Srbije i vlasti bosanskih Srba.
"Od SAD smo tražili telefonske razgovore koji su vođeni 1995. godine između
vrha Srbije i vlasti bosanskih Srba i rekli su da nemaju ništa od toga, a
onda smo od drugih izvora saznali da imaju i dobili smo kopije nekoliko
razgovora", kazala je Artmanova u intervjuu za današnjea je dalje ocenila da
su Velika Britanija, Francuska i SAD "vodili politiku nehapšenja" Radovana
Karadžića i Ratka Mladića, dodajući da će jednom morati da obrazlože razloge
takve politike.
 Artmanova
je kazala da ona "samo može nagađati" razloge za takvu politiku, navodeći da
oni mogu biti u vezi sa Srebrenicom, s obzirom da su to elementi u kojima su
najmanje sarađivali u dokazima u predmetu protiv Slobodana Miloševića.
"Drugi razlog može biti da u Srebrenici nije urađeno sve što je moglo i to
je očigledno problem za neke zapadne zemlje", naglasila je ona.
Bivša portparolka Haškog tribunala autor je knjige "Mir i kazna", koja je
juče promovisana u Sarajevu.
Artmanova je još rekla da nema čvrste dokaze da li postoji ili ne postoji
sporazum između bivšeg američkog posrednika za Balkan Ričarda Holbruka i
Radovana Karadžića, o čemu postoje dve različite verzije.
"Da je postojalo neko obećanje u nekom trenutku ili opasnost za NATO, nema
razloga da obećanja ili obaveze prema zločincima traju tako dugo u odnosu na
obećanja prema žrtvama", istakla je Artmanova.
Upitana da li su politički pritisci razlog što nisu podignute optužnice
protiv Franje Tuđama i Alije Izetbegovića, ona je odgovorila odrečno,
navodeći da su istrage protiv njih bile u toku, ali da nisu dovedene do
kraja "jer nije prikupljeno dovoljno dokaza da se potvrdi optužnica".
"Lokalne vlasti su blokirale sve predmete, zapadne zemlje su vrlo određene
stvari blokirale", dodale je Artmanova. |
| |
| |
|
| |
| I dalje više od milion mobilnih priključaka u
Crnoj Gori |
| |
 U
Crnoj Gori je u oktobru bilo aktivno 1,013 miliona priključaka mobilne
telefonije, odnosno samo 0,2 odsto manje nego u septembru, saopštila je
danas Agencija za telekomunikacije.
"Na kraju oktobra stepen pokrivenosti tržišta mobilne telefonije iznosio je
163,4 odsto", navodi se u saopštenju.
Na godišnjem nivou oktobarski broj korisnika mobilnih telefona veći je za 38
odsto.
Oko 82 odsto korisnika koristi vaučere, odnosno račune plaća unapred.
Lider na tržištu i dalje je Promonte, čije usluge koristi 45,34 odsto
korisnika, T-Mobajl 33,87 i m:tel-a sa tržišnim učešćem od 20,79 odsto.
U oktobru je poslano 67,12 miliona poruka, što je osam odsto manje nego u
septembru. |
| |
| |
|
| |
| Predizborna kampanja, skandal do skandala |
| |
Desetak dana je ostalo do parlamentarnih izbora u Hrvatskoj, a finiš
predizborne trke protiče u nizu skandala koji potresaju hrvatsku javnost i
političke stranke.
 Političari
su poslednjih dana jasno pokazali da ne biraju oružje za obračun sa
protivnicima, pa su, u nedostatku snažnijih argumenata, neki posegnuli i za
sportistima i predstavnicima crkve ne bi li stekli prednost.
Uz već uobičajene uvrede koje su počeli da razmenjuju u javnim nastupima još
pre početka predizborne kampanje, u svojevrsnim političkim inovacijama
posebno prednjače lideri trenutno vladajuće Hrvatske demokratske zajednice (HDZ)
i najjače leve opozicone stranke, Socijaldemokratske partije (SDP).
Iako je katolička crkva u svim izborima do sada bila relativno neutralna, uz
poruku vernicima da "glasaju po svojoj savesti," uoči ovih izbora neki
predstavnici crkve su odlučili da se aktivno uključe u kampanju, stajući
sasvim otvoreno na stranu jedne stranke, i to one desne.
Vojni ordinarij, odnosno službeni crkveni predstavnik koji brine o duhovnim
potrebama pripadnika Hrvatske vojske, biskup Juraj Jezerinac je na nedavno
održanoj misi optužio opozicionu SDP da je "satanska" stranka sa isto takvim
programom, povezavši je sa "istorijskim kontekstom totalitarnog komunizma."
Jezerinac je optužio SDP da želi da ukine veronauku u školama i legalizuje
drogu, pa je pozvao vernike da glasaju za one koji "se zalažu za veronauku u
školama, demografsku obnovu zemlje, zaposlenost, poreski sistem u korist
porodica i one koji se suprotstavljaju drogi, što su aduti predizbornog
programa vladajuće HDZ.
Na komentare Jezerinca reagovao je predsednik države Stjepan Mesić, koji je
oštro osudio, kako je rekao, "očito i neprikriveno mešanje crkve u politiku".
Mesić je u svoju kancelariju pozvao i apostolskog nuncija i predstavnika
Vatikana u Hrvatskoj Franciska Haviera Lozana, kome je izrazio oštar protest
zbog očitog mešanja crkve u predizbornu kampanju, a Lozano se, prema
navodima medija, složio sa takvim stavom.
Oštre kritike javnosti i političkih analitičara zatim je izazvao predsednik
SDP Zoran Milanović, koji je na jednom predizbornom skupu izjavio da ga
lider HDZ, premijer Ivo Sanader, neodoljivo podseća na Slobodana Miloševića.
Jer, kako je objasnio, i Sanader i njegova stranka, baš kao i svojevremeno
Milošević, koriste isti slogan - "Idemo dalje".
Početkom ove sedmice u predizbornu kampanju su se umešali i vrhunski
sportisti, pa je tako zagrebački fudbalski klub Dinamo u svim novinama
objavio oglas kojim izražava zahvalnost HDZ-u i premijeru Sanaderu "za sve
ono što je učinio za hrvatski sport", a sve ljubitelje sporta i navijače
Dinama pozvao da glasaju za HDZ.
Klub, čiji se budžet najvećim delom puni iz kase grada Zagreba, gde je na
vlasti SDP i čiji je gradonačelnik i počasni predsednik Dinama, Milan Bandić,
takođe član SDP, time se nedvosmisleno stavio na stranu HDZ-a.
Da apsurd bude veći premijer i predsednik HDZ Ivo Sanader, koji dolazi iz
Splita, već godinama SE javno deklariše kao žestoki navijač Dinamovog
najljućeg protivnika - splitskog Hajduka.
Gradonačelnik Bandić je, protestujući zbog takvog ponašanja uprave Dinama,
najavio da će razmotriti drastično smanjivanje donacija klubu, a predsednik
države Stjepan Mesić je izjavio da sport ne sme da se meša u politiku.
Podršku HDZ-u su reklamnim TV spotovima dali još neki vrhunski sportisti,
među njima kapiten hrvatske fudbalske reprezentacije Niko Kovač, rukometaši
Ivano Balić i Pero Metličić, teniser Goran Ivanišević i bokser Stipe Drviš. |
| |
| Sandra Carić |
|
| |
| BiH mini-laboratorija međunarodne zajednice |
| |
Predsedavajući Saveta ministara BiH u ostavci Nikola Špirić postavio je
poslanicima u Parlamentu BiH pitanje da li je BiH mini laboratorija za razne
projekte međunarodne zajednice.
Špirić je u Sarajevu na sednici Parlamenta BiH kazao da je podneo ostavku
jer je verovao da će to biti razlog da počne da se govori o trenutno teškoj
situaciji u kojoj se nalazi BiH i da se potraži izlaz iz krize.
On je ocenio da se BiH nalazi u teškoj situaciji i da postoji mogućnost da
se kriza produbi.
"Jedino što sam mogao učiniti u takvoj situaciji je da ne dolivam ulje na
vatru i da Savet ministara izvučem iz šizofrene realnosti", rekao je Špirić.
Podsetio je da je Savet u proteklih 10 meseci doneo mnoge odluke, predloge
zakona, pravilnike, da su potpisani brojni međunarodni ugovori, kao i da je
u najtežim uslovima Savet dao maksimum. Špirić je ocenio da politička kriza
u BiH traje od 19. oktobra, "kada je visoki predstavnik u BiH Miroslav
Lajčak doneo zakon o funkcionisanju Saveta ministara BiH".
Dodao je da takvu odluku doživljava kao nepoštovanje države BiH i funkcije
koju je obavljao.
"U svim obraćanjima međunarodnoj zajednici govorio sam - ne govorite umesto
nas i ne radite umesto nas već nas terajte da radimo i razgovaramo", rekao
je Špirić. |
| |
| |
|
| |
| Janša prodao oružje Hrvatima i Bosancima za
300 miliona DM |
| |
Sadašnji slovenački premijer Janez Janša je od 1990. do 1994.godine, kada je
bio ministar odbrane uz pomoć službe bezbednosti i policije, prodao
Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini oružje, za koje je zajedno primio u gotovini
od 200 do 300 miliona njemačkih maraka.
Slovenačka državna agencija STA preuzela je danas pisanje hrvatskoj
Nedeljnog Jutarnjeg lista, koji se poziva na sadržaj knjige "Trgovci smrću"
slovenačkog autora Braneta Praznika.
 Penzionisani
oficir tajne službe slovenačke vojske u svojoj novoj knjizi, kroz razne
dokumente, u poslove sa oružjem između armija Hrvatske i BiH sa jedne i
Slovenije sa druge strane upliće slovenački politički vrh, a naročito
aktuelnog slovenačkog premijera i njegove saradnike, prenosi pisanje
Nedeljnog Jutarnjeg STA.
Zanimljivo je da je trgovina sa Hrvatima i Bošnjacima ostala tajna, uprkos
tome što je Sloveniju proteklih godina potresalo više afera sa oružjem,
sažima Paznikovo pisanje Nedeljni Jutarnji.
Pomenuti poslovi su, inače, počeli 1991.godine sa obukom ustaških jedinica
stranke HOS Dobroslava Parage na području Kočevja, sa kojom je zarađeno
485.000 maraka.
U razgovorima između slovenačke i hrvatske strane su navodno, pored ostalih,
učestovao Branimir Glavaš, a prema pisanju Praznika su bivši i sadašnji
predsjednik, Franjo Tuđman i Stipe Mesić, Slovence zbog trgovine sa oružjem
"držali za muda".
Redovna stranka je navodno bio i saradnik bivšeg predsednika BiH Alije
Izetbegovića Hasan Čengić.
Kako prema pisanju hrvatskog lista još tvrdi Praznik, ti poslovi su postali
tajna i zbog toga, jer je nakon što je Janša zbog afere Depala vas
1994.godine morao dati ostavku kao ministar odbrane i bila osnovana
parlamentarna komisija za ispitivanje oružarskih poslova, tadašnji premijer
Janez Drnovšek intervenisao za zahtjevom da se toga "ne dotiče".
Naveći deo novca od trgovine sa hrvatskom vojskom i vojskom BiH je navodno
završio na privatnim računima političara i državnih službenika, a samo mali
deo na računu slovenačke države, završava članak Nedeljni Jutarnji, a
prenosi slovenačka državna agencija STA. |
| |
| |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
|
