|
Oglasavanje Marketing
|
Broj 1129, 16. novembar 2007.
| Građani sa Kosova pozvani na bojkot izbora |
| |
Odbor Skupštine Srbije za Kosovo i Metohiju pozvao je juče sve građane sa
Kosova da ne izađu na parlamentarne i lokalne izbore 17. novembra koje, kako
je rečeno, organizuje Vlada Kosova.
Posle više od dva sata oštre rasprave, Odbor je odlučio da svoj zaključak
uputi svim poslanicima Skupštine Srbije, Vladi Srbije i nadležnom
ministarstvu.
Član odbora iz Demokratske stranke Srbije (DSS) Marko Jakšić rekao je da
Srbi nemaju razloga da se pojave na "albanskim izborima" s obzirom na
nagoveštaje da će Skupština Kosova posle 10. decembra proglasiti nezavisnost.
 Jakšić,
koji je i član državnog pregovaračkog tima Beograda o Kosovu, naveo je da bi
Srbi trebalo da učestvuju na lokalnim izborima koje će organizovati Srbija.
Rapravu je obeležila i polemika Jakšića i predsednika Demohrišćanske stranke
Srbije Vladana Batića.
Batić (na slici desno) je pred kraj rasprave napustio sednicu posle navoda
Jakšića da je njegova namera bila da se našali, a ne da uvredi Batića kada
je rekao da su se Batićeva dva sunarodnika Roma uselila u stan u Kosovskoj
Mitrovici.
Pre napuštanja sednice, Batić je rekao da nije Rom, ali da bi bio ponosan da
jeste, a zamerio je predsedniku Odbora što nije reagovao na kako je naveo,
Jakšićeve uvrede na njegov račun koje je ocenio kao pokušaj "jevtine
diskvalifikacije".
Na navode Batića da bi Odbor trebalo da raspravlja o kriminalu i korupciji
lokalnih institucija Srbije na Kosovu i o švercu alkohola i duvana u
pokrajini, reagovao je i predsednik Odbora Vladimir Milentijević (DSS). On
je naveo da Batić pokušava da izazove incident govoreći o temama van dnevnog
reda, kao i na jednoj od prošlih sednica kada se verbalno sukobio sa
Jakšićem.
"Otkud vam pravo da mi delite lekcije o čemu ću da govorim. Sve su to
prethodna pitanja koja treba razmotriti pre rasprave o učešću Srba na
izborima na Kosovu", odgovorio je Batić i zatra-žio da se Odbor izjasni o
tome da li pokušava da izazove incident.
Na pitanja nekoliko članova Odbora šta će Srbija uraditi posle dan posle
kosovskih izbora, 18. novembra, Jakšić je rekao da bi bila najbolja i
ohrabrujuća poruka ministra odbrane Srbije Dragana Šutanovca da će štititi
Ustav i sve građane Srbije.
Goran Bogdanović (DS) rekao je da je kao član pregovaračkog tima zabrinut za
život Srba na Kosovu i da ne može biti zadovoljan "jednopartijskim
Ministarstvom za Kosovo i Metohiju koje nije donelo boljitak Srbima na
Kosovu".
On je ocenio i da bi trebalo delove Koordinacionog centra i Ministarstva za
Kosovo i Metohiju premestiti na Kosovo kako bi bio omogućen "siguran život
za Srbe na Kosovu koji žive u velikom strahu i iščekivanju".
Član odbora iz Srpske radikalne stranke Ognjen Mihajlović rekao je da neće
pozvati Srbe da izađu na "samoubilačke izbore, jer bi to bilo priznavanje
terorističke države". |
| |
| |
|
| |
| Verovatan nastavak pregovora o Kosovu posle
10. dec |
| |
Uprkos uveravanjima Kontakt grupe najverovatnije da će se pregovori između
Beograda i Prištine nastaviti i posle 10. decembra pošto se sporazumno
rešenje do tada neće pronaći, smatra profesor bezbednosne politike na
Nacionalnom vojnom koledžu u Vašingtonu i stručnjak za Balkan Roj Staford.
Staford smatra da sporazuma između Beograda i Prištine neće biti do 10.
decembra pošto nikakav napredak nije napravljen u proteklih par meseci :
Albanci zahtevaju nezavisnost a Beograd insistira na suverenitetu nad
pokrajinom.
"Takođe će doći do velike podele unutar "trojke" u Kontakt grupi, jer će
Rusi ostati na svojim pozicijama, kao i SAD, dok će Evropska unija biti
negde u sredini," rekao je Staford u intervjuu za Glas Amerike.
On je dodao da je i sama Evropska unija podeljena po pitanju Kosova i da
zemlje kao što su Rumunija, Grčka, Slovačka, Mađarska i Španija nisu sklone
da prihvate nezvisnost Kosova i da bez snažne podrške članica unije EU ne bi
mogla da preuzme od UNMIK-a kontrolu na Kosovu kao što je predviđeno planom
posrednika UN Martija Ahtisarija, navodi Glas Amerike.
"Međutim, produžetak pregovora bi pomogao Evropskoj uniji da svoju ulogu
definiše i sprovede u delo." rekao je on.
Povodom predloga Srbije da se u daljim pregovorima o statusu Kosova uporedi
predlog Beograda o suštinskoj autonomiji sa sporazumnin rešenjem ostvarenim
u Hongkongu Staford je rekao da je to "jedna moguća opcija" ali je podvukao
razlike između Hongkonga i Kosova.
Naglasio je da je Hongkong bio teritorija koja je otrgnuta od Kine i koja je
bila kolonija Velike Britanije što kineski narod nikad nije prihvatio.
Takođe Hongkong je ekonomski razvijeniji nego što su Kina i Kosovo i postoje
znatne razlike u demokratskim i državnim tradicijama Kine i Hongkonga
odnosno Hongkoga i Kosova.
"Dakle, pitanje je koliko je moguće primeniti model iz udaljenog dela sveta
i uklopiti ga u jednu drugačiju, evropsku sredinu sa potopuno drugačijim
tekovinama i strukturom," naglasio je Staford.
Staford smatra da je najmanje verovatna opcija jednostrano progašenje
nezavisnosti od strane kosovskih Albanaca i dodao da je pod pritiskom SAD
retorika kosovskih lidera u prilog jednostranom proglašenju nezavisnosti
ublažena.
On podvlači da je teško predvideti šta će Albanci uraditi posle 10-og
decembra i navodi da bi u slučaju jednostranog proglasenja nezavisnosti
srpski delovi na severu Kosova mogli da se otcepe i "Albanci bi teško
upravljali teritorijom severno od Ibra kao što bi Srbiji bilo teško da
upravlja celim Kosovom".
Upitan da li bi SAD mogle da promene stav u prilog nezavisnosti Kosova
Staford naglašava da je to moguće ali da su obazrivi zbog moguće reakcije
kosovskih Albanaca.
"Mislim da bi SAD mogle da promene svoj stav o nezavisnosti Kosova, ali ako
imate narod kao što su kosovski Albanci, koji su spremni da se bore za svoju
nezavisnost, ne verujem da bi Brisel ili Vašington želeli da se nađu u
konfliktnoj situaciji", rekao je on.
On je takođe naglasio da bi i Srbija trebalo da se upita da li bi želela da
ima milion i osamsto hiljada neprijateljski nastrojenih stanovnika Kosova u
svom sastavu koji bi glasali na izborima i mozda jednog dana imali premijera
Srbije. |
| |
| |
|
| |
| Izveštaj ne odgovara činjenicama |
| |
Ministar zdravlja Tomica Milosavljević rekao je juče da izveštaj Organizacije
za zaštitu prava osoba ometenih u razvoju MDRI o njihovom navodnom mučenju u
Srbiji ne odgovara činjenicama i da se radi o neprimerenim navodima.
"Niko nama sa strane ne treba da kaže da stanje nije onako kako bi trebalo i
kako bi želeli da bude, ali niko nema pravo da kaže da stanje nije značajno
unapređeno u odnosu na ono što smo zatekli", rekao je Milosavljević na
konferenciji za novinare u Beogradu.
 Prema
njegovim rečima, izveštaj te organizacije mnogo više "spada u političku
propagandu" nego u brigu za osobe ometene u razvoju.
Predstavnici organizacije Mental disabiliti rajts internešnel saopštili su u
sredu, na predstavljanju izveštaja koji je prethodno objavljen u "Internešnel
herald tribjunu" i "Njujork tajmsu", da su deca u specijalnim ustanovama u
Srbiji zlostavljana - vezuju se za krevete, nemaju adekvatnu medicinsku negu,
vrše nuždu u krevetima, te da u ustanovama tokom zime nema grejanja.
Milosavljević je rekao da su on i ministar rada i socijalne politike Rasim
Ljajić na sednici Vlade Srbije podneli usmeni izveštaj u kojem se te optužbe
odbacuju i da su najavili da će naredne nedelje dostaviti članovima vlade
detaljan pismeni izveštaj na tu temu.
Ministar je kazao da predstavnici te nevladine organizacije nisu
kontaktirali ministarstvo i da su zvanično posetili samo jednu ustanovu u
Vojvodini nakon kontakta sa nadležnim pokrajinskim sekretarijatom.
On je, takođe, objavio šta je Vlada Srbije u prethodnom periodu uradila na
popravljanju stanja tih ustanova i koliko je novca uloženo ili je planirano
da se uloži u narednom periodu.
Milosavljević je podsetio da je preuređena bolnica u Toponici kod Niša, da
je otvoren Centar za socijalnu psihijatriju u tom gradu, da je posle 50
godina preuređena Dečja neuropsihijatrija u Beogradu i renoviran Institut za
mentalno zdravlje u Palmotićevoj ulici u Beogradu.
On je rekao da je izdvojeno 12 miliona evra iz Nacionalnog investicionog
plana za radove na psihijatrijskim bolnicama i da se, nakon raspisivanja
tendera, planira izgradnja nove zgrade u Kovinu i renoviranje ostalih
bolnica.
Podsetio je da je sprovedena kampanja "Ujedinjene boje duše", definisan
dokument "Strategija mentalnog zdravlja Srbije" a da je Nacrt zakona o
zaštiti prava osoba sa mentalnim poremećajem u vladinoj proceduri.
Ministar je rekao da je izvršen inspekcijski nadzor u bolnicama u Vršcu i
Kovinu, u kojoj se vrši prisilna hospitalizacija osoba koja su izvršila
teška krivična dela, i da je konstatovano da se procedure dosledno poštuju.
Vlada Srbije formiraće posebnu komisiju koja će odmah napraviti izveštaj o
stvarnom stanju u ustanovama socijalne zaštite za osobe sa posebnim
potrebama, najavio je danas premijer Vojislav Koštunica.
Vlada Srbije će, naveo je, insistirati da se do kraja rasvetle sve činjenice
o stvarnom stanju u specijalizovanim ustanovama i istovremeno pokrenuti
pitanje odgovornosti za iskonstruisane optužbe koje su u izveštaju pod
naslovom "Mučenje kao lečenje" iznete na račun Srbije. |
| |
| |
|
| |
| ANA je ilegalna |
| |
KFOR i policija kontrolišu celu teritoriju Kosova a organizacije kao Albanska
nacionalna armija (ANA) se smatraju ilegalnim, saopštili su u Prištini
portparoli KFOR-a i KPS-a, posle izveštaja u medijima o delovanju ANA-e na
severu Kosova.
"Kosovo se nalazi u veoma delikatnom periodu kada se vode razgovori o
statusu. Imamo pojavu različitih grupa kao ANA, Car Lazar ili druge grupe
koje se pojavljuju na putevima i imaju za cilj materijalnu dobit. ANA se
smatra ilegalnom organizacijom i kao takva će se tretirati", rekao je
portparol Kosovske policijske službe Veton Eljšani.
Dodao je da KPS zajedno sa KFOR-om vodi istragu oko ANA-e i "u ovoj fazi
istrage nema informacije za medije".
Portparol KFOR-a Bertrand Bono je naveo da KFOR i policija operišu na celoj
teritoriji Kosova.
"KFOR nadgleda situaciju na celoj teritoriji Kosova. Ako budemo sreli takve
grupe onda ćemo ih tretirati kao ilegalne grupe", rekao je Bono.
Naglasio je da su samo KFOR i policija odgovorni za bezbednosnu situaciju na
Kosovu.
Portparol Bono je rekao da KFOR ima dovoljno vojnika za garantovanje mirne
sredine na Kosovu, i dodao da u slučaju potrebe postoje i planovi za
povećanje broja vojnika NATO-a na Kosovu. |
| |
| |
|
| |
| Pravi pregovori o Kosovu se vode unutar EU |
| |
Dodatni pregovori između Prištine i Beograda su samo "predstava", dok se pravi
pregovori vode unutar Evropske Unije, koja ostaje podeljena oko statusa
Kosova, rekao je Majkel Martens dopisnik sa Balkana lista "Frankfurter
Algemajne Cajtung" za prištinski "Koha Ditore".
"Pravi pregovori se odvijaju između Brisela i glavnih gradova zemalja
članica EU kako bi se izbegla upotreba veta od strane Atine i Nikozije
protiv buduće misije EU na Kosovu", rekao je Martens.
Kao dobar poznavalac situacije na Kosovu i regionu, on je kazao da će se
odluka po tom pitanju doneti do kraja godine i da je do tada važno da Kipar
odluči da ne upotrebi veto.
"Kako bi se to postiglo, važno je da evropski predstavnik u 'trojci'
Volfgang Išinger svakoga ubedi da je on učinio sve što je moguće za
postizanje kompromisa između Prištine i Beograda", rekao je on.
Martens je za prištinski list komentarisao i izjave predsednika partije
Alijansa Novo Kosovo, Bedžeta Pacolija koji je rekao da bi zbog većeg uspeha
dodatni pregovori trebalo da se održe negde u Srbiji ili na Kosovu, bez
prevodilaca i "do neke mere na neformalnom nivou".
"Na neki način Pacoli ima pravo. Međunarodno posredništvo nije potrebno jer
Srbi i kosovski Albanci lako mogu da se ne slažu i sami", kazao je Martens.
Istovremeno Januš Bugajski, direktor Centra za Međunarodne Studije u
Vašingtonu rekao je da ne vidi neku veliku suprotnost između izjava Pacolija
i pregovaračkog tima Kosova.
"Pacoli se vodi racionalnom predpostavkom da će Kosovo biti nezavisno",
rekao je Bugajski, koji je i spoljni savetnik Bedžeta Pacolija, a prenosi "Koha
Ditore".
On je podsetio da je pregovarački tim Kosova predložio memorandum za
dobrosusedske odnose sa Srbijom i dodao da "Pacoli želi dati konkretnu
suštinu takvih ideja, preko dijaloga koji može promovisati ekonomsku i
političku saradnju između dve nezavisne države".
Izjava biznismena i predsednika nove partije na kosovskoj sceni Bedžeta
Pacolija poslednjih dana je izazvala oštre kritike od drugih političkih
lidera na Kosovu koji su ga optuživali da je u prošlosti imao veze sa
režimom Miloševića i sa Moskvom. |
| |
| |
|
| |
| Situacija u kojoj se nalaze BiH i RS
zabrinjavajuća |
| |
Situacija u kojoj se nalaze Bosna i Hercegovina i Republika Srpska je
zabrinjavajuća, izjavio je juče predsednik Skupštine Srbije Oliver Dulić
nakon razgovora sa predsednikom parlamenta Republike Srpske Igorom
Radojičićem.
"Mi bismo želeli da se situacija popravlja i učinićemo sve što je u našoj
moći da pomognemo stranama koje danas imaju izvesne političke probleme u BiH
da nađu najbolje moguće rešenje", kazao je Dulić na konferenciji za novinare
u Skupštini Srbije.
On je dodao da je veoma važno da sva rešenja problema koja postoje budu u
duhu demokratskog i proevropskog načina razmišljanja.
Dulić je naveo da Srbija prati situaciju u regionu i da je jako važno da ona
bude stabilna.
Predsednik Skupštine Republike Srpske Igor Radojičić kazao je da se BiH i
Republika Srpska suočavaju sa novom krizom koju, kako je naveo, neki
ocenjuju kao jednu od najdubljih političkih kriza od potpisivanja Dejtonskog
mirovnog sporazuma.
"Želja mi je da u zvaničnim institucijama BiH budu postignuti sporazumi o
svim problemima sa kojima se suočavamo", kazao je Radojičić i dodao da je
uloga Beograda kao potpisnika Dejtonskog sporazuma veoma konstruktivna.
Kako je dodao, Beograd u rešavanju tog problema može da pomogne u okviru u
kom to Dejtonski sporazum predviđa.
Dulić i Radojičić su na sastanku usaglasili tekst sporazuma o saradnji ta
dva parlamenta. |
| |
| |
|
| |
| Mediji iz dijaspore u matici |
| |
Ministarstvo za dijasporu Srbije u saradnji sa Maticom iseljenika Srbije,
organizovaće trodnevni skup "Mediji iz dijaspore, mediji za dijasporu", koji
će biti održan od 13. do 15. decembra u Beogradu, saopšteno je iz tog
ministarstva.
Skup bi trebalo da okupi veći broj novinara, urednika i saradnika štampanih
i elektronskih medija iz celog sveta, a namera organizatora je da se
razgovara o mogućnostima međusobne saradnje i načinima pomoći matice
dijaspori, dodaje se u saopštenju.
Na osnovu rezultata istraživanja Medija centra i na osnovu već pokrenutih
konsultacija u nadležnim ministarstvima, javnim servisima i drugim
institucijama, biće definisana buduća konkretna aktivnost Ministarstva za
dijasporu, navodi se u saopštenju.
Prva dva radna dana, skup će biti održan u Sava centru u prostorijama Medija
centra, a treći dan je predviđen je za neformalno druženje, ističe se u
saopštenju. |
| |
| |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
|
