Broj 1129, 16. novembar 2007.

Latinoamerički filmovi hit u svetu, ali ne i kod kuće
Iako su trenutno na vrhuncu procvata, latinoamerički filmovi često moraju da obiđu čitav svet pre nego što stignu do domaće publike. Vlade Venecuele, Meksika, Brazila i drugih zemalja izdvajaju pozamašne svote novca kako bi podstakle lokalnu filmsku produkciju, a kao posledica toga latinoamerička kinematografija stiče svetsko priznanje. Ipak, situacija je daleko teža na kontinentu sa kojeg su potekli. Takvi filmovi najpre moraju da stignu na međunarodne festivale, kakvi su Kan i Venecija, kako bi dobili priliku da dođu do distributera i budu prikazani širom sveta. Tek tada, imaju izglede da stignu u bioskope na rodnom kontinentu. "Iako su tako blizu, veoma je teško gledati latinoameričke filmove u latinoameričkim bioskopima", ispričao je ekvadorski režiser Danijel Andrade, koji je na filmskom festivalu u Sao Paolu prikazao svoj film "Esas no Son Penas". Andrade je kazao da su "Božji grad" i "Centralna stanica", brazilski filmovi nominovani za Oskara, do njegovog rodnog Ekvadora stigli preko severnoameričkih distributera. Najbolji brazilski film 2003. "Carandiru" nikada nije prikazan u bioskopima u Ekvadoru. Nezavisni distributer Ademar Oliveira, koji je vlasnik bioskopa u Sao Paolu, mora da ode u Evropu kako bi latinoamerički filmovi bili prikazani u Brazilu, što je bio slučaj sa odličnim čileanskim filmom "Maćuca". "Cena je ista kao kod dovođenja filma iz Azije, Evrope, SAD ili Latinske Amerike", kazao je Oliveira. U Brazilu se danas snima toliko filmova - 70 godišnje, dok ih je 1990-ih godina bilo 30 -, da u 2.000 bioskopa u toj zemlji jedva da ima mesta za njih, ne računajući ostvarenja iz ostatka Latinske Amerike. Zbog toga, dogovor sa Kubom o razmeni filmova je propao. "Kako da na tržištu preplavljenom američkim hitovima pronađete prostor za sve brazilske produkcije, plus pet kubanskih naslova?", upitala je istraživač filma Marija do Rozario Kaitanu . Piraterija je rešenje, bar u nekim zemljama, kaže bolivijski režiser Markos Loajsa (desno). "Ljudi koji vole filmove u Boliviji imaju dve mogućnosti. Da otputuju u inostranstvo ili kupe piratska DVD izdanja", kazao je Lajsa, koji je na festivalu u Sao Paolu prikazao svoj dokumentarni film "El Estado de las Cosas" (Stanje stvari). "Sve možete da pronađete na DVD kopijama - latinoameričke filmove, grčke filmove, iranske filmove", kazao je. U Boliviji ima samo 50 bioskopa, u kojima se prikazuju većinom holivudski filmovi sinhronizovani na španski jezik. Piraterija je bila put do uspeha u bioskopima za "Tropa de Elite" (Elitna jedinica), kontroverznu priču o policijskim ubistvima u siromašnim delovima Rio de Žanejra koja je najuspešniji brazilski film ove godine. Kada je postao hit kao piratski DVD, film je u brazilske bioskope stigao preko Paramaunta i za njega je prodato 2,1 miliona ulaznica. Primera radi, za "Spajdermen 3" je u Brazilu prodato 6,1 miliona ulaznica. U Venecueli, filmska produkcija je sa manje od deset pora-sla na 20 očekivanih filmova za 2008, zahvaljujući pomoći predsednika Uga Čavesa , kazala je Marijana Rondon, koja je u Sao Paolu predstavila svoj drugi film "Postales de Leningrado" (Razglednice iz Lenjingrada). Njen prvi film nije prikazan u Venecueli, pošto nijedan distributer nije bio zainteresovan za njega. "Razglednice iz Lenjingrada" prikazuju se u tamošnjim bioskopima samo zahvaljujući novom propisu o obaveznoj kvoti za domaće filmove u bioskopima. Vlada u Ekvadoru pomaže snimanje tri do četiri filma koji će u bioskope stići slede-će godine. Ove godine bilo ih je skoro upola manje. U Meksiku, novi zakon omo-gućiće kompanijama da ulažu novac od poreza u filmove. "U Meksiku je u toku mala filmska revolucija, zbog velikog broja ljudi i kompanija koji žele da ulože novac", kazao je režiser Serđo Umanski, koji je sedam meseci tragao za distributerom svog filma "Mejor es ljue Gabriela no se muera" (Bolje da Gabrijela ne umre). "Ali, nadam se da će filmovi postati poznati i da će biti gledani, umesto samo onih koje snimaju veliki studiji", zaključio je Umanski.

U Rusiji puši 65 odsto muškaraca i 30 % žena
U Rusiji puši 65 odsto muškaraca i 30 odsto žena, saopštila je Ruska služba za kontrolu proizvoda , povodom 15. novembra, Svetskog dana borbe protiv pušenja. Porast broja pušača poslednjih godina objašanjava se time što je među njima sve više mladih i žena. Tako, u uzrastu od 15 do 19 godina puši 40 odsto dečaka i sedam odsto devojaka, što znači da u Rusiji puši više od tri miliona mladih. U skladu sa tim podacima, Rusi su počeli da puše ne samo više već i intenzivnije. Ako je 1985. godine u zemlji popušena 201 milijarda tona cigareta, to je prošle godine potrošeno skoro 414 milijardi. Tada je pušač dnevno u proseku pušio 12 cigareta dnevno, a 2005. godine - 20. Pri tom, cene cigareta u Rusiji su među najnižima u svetu. Bez obzira na nominalno sniženje cene cigareta za poslednjih šest godina, cene su realno stalno padale. To daje mogućnost lakšeg dolaženja do cigareta za sve socijalne grupe stanovništva, naveo je Rospotrebnadzor.

Tajna večera možda krije i muzičku kompoziciju
U Italiji se pojavio novi 'Da Vinčijev kod", ali ovaj put priča bi mogla biti realna: jedan italijanski muzičar i stručnjak za kompjutere tvrdi da je otkrio skrivenu muziku u Leonardovoj "Tajnoj večeri". Đovani Marija Pala veruje da je renesansni genije u kompoziciju freske utkao tužnu i ozbiljnu muzičku pratnju. "Zvuči kao rekvijem. Zvuči kao pratnja koja naglašava Isusovo stradanje". Naslikana između 1494. i 1498. u crkvi Santa Marija dele Gracije u Milanu, "Tajna večera" prikazuje ključni trenutak opisan u Jevanđeljima, Isusov poslednji obrok sa 12 apostola, pre njegovog hapšenja i raspeća. Scena prikazuje trenutak šoka Hristovih sledbenika kad im on otkriva da će ga jedan od njih izdati. Pala (45) je Leonardovu sliku počeo da proučava 2003, kad je na vestima čuo da neki istraživači veruju da je nenadmašni umetnik i izumitelj u tom delu sakrio muzičku kompoziciju. U knjizi objavljenoj krajem prošle nedelje u Italiji, Pala otkriva kako je, kao muzičke šifre, interpretirao elemente slike koji imaju simboličnon značenje u hrišćanskoj teologiji. Prvo je, objasnio je u intervjuu agenciji AP, video da ako povuče pet notnih linija preko slike, hlebovi na stolu kao i ruke Isusa i apostola, svi mogu da predstavljaju muzičke note. To se uklapa u hrišćanski simbolizam u kojem hleb predstavlja Hristovo telo a ruke blagosiljaju hranu. Note, međutim, nisu imale muzičkog smisla dok se Pala nije setio da ih treba čitati sa desna u levo, kako je Leonardo pisao. U knjizi pod nazivom "La Musica Celata" (Skrivena muzika) Pala opisuje kako je pronašao i druge "šifre" na "Tajnoj večeri" koje otkrivaju spori ritam kompozicije i trajanje svake note. Rezultat je "Himna Bogu" u trajanju od 40 sekundi koja, po Palinom mišljenju, najbolje zvuči izvedena na harmonijumu, instrumentu sličnom orguljama koji se u Leonardovo vreme često koristio za izvođenje duhovne muzike. Alesandro Vecozi, stručnjak za Da Vinčija i direktor muzeja posvećenog renesansnom velikanu u njegovom rodnom mestu Vinčiju, kaže da nije proučio Palinu knjigu, ali da je njegova hipoteza "moguća". "Uvek postoji opasnost da čovek vidi nešto čega nema, ali je sigurno da je prostor (na slici) harmonično podeljen", rekao je Vecozi. "A tamo gde imate harmonične proporcije, možete naći i muziku". On je podsetio da je Leonardo, iako je najpoznatiji po slikama i vizionarskim izumima, bio i muzički obrazovan, svirao liru, dizajnirao različite instrumente i ostavio, u tekstovima, i nekoliko muzičkih "zagonetki" koje se moraju čitati sa desna u levo. Internet sajt autora (na italijanskom jeziku) je http://www.lamusicacelata.it , a zvanični sajt "Tajne večere" glasi http://www.cenacolovinciano.it

Met Dejmon najseksepilniji muškarac
Američki glumac Met Dejmon "najseksepilniji je živi muškarac" prema oceni magazina "Pipl". Dejmon (37) će se naći na naslovnoj strani godišnjeg izdanja magazina, koje će u prodaji biti od petka. Glumac je rekao da ga je počast "Pipla" iznenadila. "Egu sredovečnog oca iz predgrađa dali ste podsticaj života", naveo je glumac u pismu objavljenom u magazinu. "Moja devetogodišnja pastorka sada misli da sam kul", dodao je Dejmon, koji je oženjen Lučanom Bozan . Dejmon, koji sa suprugom ima jednogodišnju ćerku Izabelu, naveo je i da se "čitava kampanja" njegovih kolega Džordža Klunija i Breda Pita, koji su dobili istu titulu, najzad isplatila. "Nažalost, posle svih ovih godina... najzad sam se pomirio sa činjenicom da je to titula koju neću nositi", naveo je Dejmon u pismu. "Nemojte pogrešno da me shvatite. Bio sam zaista šokiran i srećan kada sam čuo vest. Zato vam se ne mogu dovoljno zahvaliti", dodao je. Prvu titulu "najseksepilnijeg živog muškarca" poneo je 1985. Mel Gibson. Kasnije je pripala i Kluniju (1997. i 2006), Pitu (1995. i 2000), Denzelu Vašingtonu (1996) i Džoniju Depu (2003). Met Dejmon i Ben Aflek dobili su 1998. Oskara za scenario filma "Dobri Vil Hanting". Obojica su igrala u filmu. Poznat je i iz filmova "Dvostruka igra" i "Sirijana" i filmskih serijala "Igraj svoju igru" i "Bornov identitet".

Posledice promene klime su nepromenljive
Međuvladin panel UN za klimatske promene (IPČ) smatra da su posledice klimatskih promena neopozive. Dnevnik "Berliner cajtung" piše, citirajući još neobjavljeni novi izveštaj IPČ o klimi u svetu, da u budućnosti svetu prete nestašice vode za piće, suše, šumski požari i porast nivoa mora. "Čak i ako bi se primenile najstrožije mere za zaštitu klime, dalje globalno zagrevanje i s njim povezane posledice, neizbežne su u 21. veku", naveo je nemački list. U španskom gradu Valensiji ove sedmice se održava sastanak predstavnika 145 država koje čine IPČ. Na tom sastanku treba da bude usaglašen konačan tekst izveštaja o klimi. Prema nacrtu, u te neizbežne posledice spadaju nestašica vode, sve češće suše, povećana opasnost od velikih šumskih požara i dalji porast nivoa mora. Bez "temeljnih promena politike zaštite klime" do 2100. godine će, kako se predviđa u izveštaju, na stotine miliona ljudi na planeti biti pogođeno nedostatkom vode, izumreće više od 40 odsto svih živih vrsta i nestaće 30 odsto priobala. U izveštaju se navodi da će se, čak i ako bi odmah prestala bilo kakva emisija po klimu štetnih gasova, globalna temperatura do kraja ovog stoleća povećati za 0,9 stepeni. Ako se pak nastavi dosadašnja emisija štetnih gasova koji uništavaju ozonski omotač (ugljen dioksida, metana i diazot monoksida), može se očekivati porast prosečne temperature na planeti za čak 6,4 stepena Celzijusa. To bi značilo da bi Grenland potpuno nestao, dok bi nivo mora narastao i do sedam metara. Od 1993. godine je nivo mora u proseku rastao za tri mi-limetra godišnje. U izveštaju o klimi se IPČ zalaže za nastavak primene Protokola o zaštiti klime iz Kjota. Navodi se da su mere predložene u tom dokumentu dobra osnova za dalju politiku zaš-tite klime. Izričito su pohvaljeni stvaranje svetskog tržišta za trgovinu pravima na emisiju CO2, pojačane aktivnosti u oblasti klimatskih istraživanja i pomoći nerazvijenim zemljama, povećanje proizvodnje biomase i smanjenje potrošnje energije u zgradama i u šumarstvu. Prema oceni IPČ-a, štednja energije mora da ima jednu od ključnih uloga u budućem koncipiranju politike zaštite klime. Istovremeno je naglašeno da je borba protiv prekomernog zagrevanja planete i ekonomski isplativa, jer je korist od zaštite klime bitno veća od troškova.

Skiveni troškovi udvostučuli cene ratova
Studija poslanika demokratske stranke SAD tvrdi da su "skiveni troškovi" podigli cenu ratova u Iraku i Avganistanu na oko 1.500 milijardi dolara, izveštava "Vašington Post". Suma je gotovo dva puta veća od 804 milijarde dolara koje je Bela kuća potrošili ili tražila, navodi se u izveštaju demokrata iz Zajedničkog kongresnog ekonomskog komiteta koji ispituje skrivene troškove ratova. Skriveni troškovi uključuju poskupljenje nafte, cenu lečenja i rehabilitacije ranjenih veterana i kamate na novac pozamljen za plaćanje ratovanja, navodi list. Izveštaj procenjuje da su ratovi koštali prosečnu američku četvoročlanu porodicu više od 20.000 dolara. Studija zaključuje da će se troškovi po prosečnoj porodici možda više nego udvostručiti, na 46.300 dolara, tokom naredne decenije. Ako se sukobi nastave po tekućim troškovima, ekonomska cena ratova u Iraku i Avganstanu u tom roku će za SAD dostići 3.500 milijardi dolara, navodi Post. Izveštaj ceni da bi lečenje ranjenika moglo da doda više od 30 milijardi dolara budućih "skrivenih troškova," ukljucujući milijarde u izgubljenoj zaradi veterana. Nezavisni stručnjaci kažu da je teško izračunati tačan uticaj rata u Iraku na cene nafte u svetu. Takođe, da je davanje procene o tome koliko će rat kostati u budućosti nagađanje, jer se situacija na bojištu menja iz dana i dan, prenosi Post.

Andželina Džoli i Bred Pit kupili ostrvo u Dubaiju
Andželina Džoli i Bred Pit kupili su jedno ostrvo u veštačkom arhipelagu na pučini kod Dubaija, u želji da promovišu ekološki način života, piše jedan emiratski dnevnik. Ostrvo, oblika Etiopije, deo je mega-projekta izgradnje 300 veštačkih ostrva pod nazivom "Svet", navodi list "Emirejts tudej" . "Zlatni holivudski par", koji se zbližio na snimanju filma "Gospodin i gospođa Smit" iz 2005, namerava da ostrvo upotrebi kao lokaciju za promovisanje načina života koji je u skladu sa prirodom i njenim očuvanjem. Predstavnici američkog para i nekoliko pouzdanih izvora potvrdili su vest o kupovini ostrva, ali kompanija za nekretnine Nekhil, promoter projekta, nije želela da potvrdi tu informaciju, dodaje lista iz Dubaija. Bred Pit (43) i Andželina Džoli (32), imaju troje usvojene dece, šestogodišnjeg dečaka Medoksa iz Kambodže, trogodišnjeg Paksa iz Vijetnama i dvogodišnju Zaharu iz Etiopije, i zajedničko biološko dete, devojčicu Šajlo staru 16 meseci. Susedi u Dubaiju biće im milijarder Ričard Brenson i pevač Rod Stjuart . Projekat "Svet", koji još nije završen, pokrivaće 5,5 miliona kvadratnih metara, od kojih 930.000 kvadratnih metara čine plaže. Cena ostrva varira između 6,2 miliona i 36,7 miliona dolara, a veličina od 11.148 do 41.806 kvadratnih metara. Razdaljina između ostrva je oko sto metara.

Većina Afroamerikanaca pesimisti
Amerikanci afričkog porekla pesimističniji su danas nego pre 20 godina kada je reč o njihovom životu u SAD, pokazali su rezultati ankete koji je sproveo Istrazivački centar Pju . Manje od polovine Afroamerikanaca - 44 odsto - smatra da će njihov život u SAD biti bolji. Na pitanje da li su pre deset godina imali više vere u budućnost, pozitivno je odgovorilo čak 57 odsto ispitanika. Samo 20 odsto ispitanih reklo je da su Amerikanci afričkog porekla u boljoj situaciji danas nego pre pet godina, 29 odsto smatra da su mnogo manje izdvojeni a 49 odsto kaže da je situacija nepromenjena. U istraživanju su učestvovali i drugi Amerikanci, kojih je 37 odsto reklo da smatra da su Af-roamerikanci u boljoj situaciji danas nego pre pet godina. Čak 56 odsto veruje da je pred sunarodnicima afričkog porekla svetla budućnost. Istraživanje je sprovedeno od 5. septembra do 6. oktobra i u njemu je učestvovalo 3.086 građana, od kojih 1.007 Afroamerikanaca. Rasna diskriminacija ostaje svakodnevna činjenica, ocenili su Afroamerikanci: njih 67 odsto kaže da se suočilo sa njom prilikom konkurisanja za posao, 65 odsto kada iznajmljuju ili kupuju stan, a 50 odsto i da je osećaju čak i u prodavnicama i restoranima. Afroamerikanci imaju manje poverenja u pravosudni sistem nego drugi Amerikanci, jer 64 odsto njih smatra da se smrtna kazna nepravedno primenjuje, prema 31 odsto koliko je ostalih građana SAD koji tako misle.

Odaberite znak OVAN BIK BLIZANCI RAK LAV DEVICA VAGA SKORPIJA STRELAC JARAC VODOLIJA RIBE

| PRVA STRANA - HOME | REDAKCIJA | ARHIVA | PRETPLATA | KONTAKT |

Copyright © 1996-2008 "NOVINE Toronto"