|
Oglasavanje Marketing
|
Broj 1130, 23. novembar 2007.
| Mišković optužio Jovanovića za umešanost u
otmicu |
| |
Predsednik kompanije Delta Miroslav Mišković optužio je predsednika Liberalno
demokratske partije (LDP) Čedomira Jovanovića za umešanost u njegovu otmicu,
nazvavši ga ortakom mafije.
"Da li današnjim nasrtajima predupređuješ sva svedočenja o svemu što znamo -
zašto su ti ruke prljave, a savest čista - ili su napadi tvoj pokušaj da me
opet smestiš u šaht, i po drugi put, zastražiš otkup od mene, moje porodice
i moje kompanije", upitao je Mišković Jovanovića u otvorenom pismu sa
naslovom "Ako je vreme za istinu, evo je", dostavljenom agenciji Beta.
 "Da
li je tačna vest sa nas-lovnih strana novina da si od člana bande Dejana
Milenkovića Bagzija uzeo pet miliona maraka kao deo krvavog novca od moje
otmice. Ako si uzeo taj novac, s kim si ga delio i na kakve iznose", upitao
je Mišković Jovanovića.
Mišković, koji se danas prvi put javno oglasio o otmici, otet je u aprilu
2001. godine, a pušten je pošto je otmičarima platio tri miliona evra. Za
otmicu Miškovića optuženi su članovi zemunskog kriminalnog klana.
Dnevni list Kurir je objavio, pozivajući se na operativca MUP-a Srbije, kako
je Milenković Jovanoviću dao pet miliona nemačkih maraka od otmice Miškovića
na par-kingu hotela Hajat, neposredno posle otmice, a da su vođe klana
Milorad Ulemek i Dušan Spasojević od otmice uzeli po milion maraka, dok su
pola miliona maraka podelili članovi klana koji su izveli otmicu.
Mišković je naveo da ga je otela grupa policajaca i mafijaša koji su imali "službene
značke Državne bezbednosti iz Miloševićevog vremena".
"Iz teksta (u Kuriru) vidim da su promenili jedino svoje partnere na vlasti.
Onda nisam verovao tadašnjem ministru policije Dušanu Mihajloviću kada mi se
zaklinjao da moje otmičare u zatvoru često posećuje Čedomir Jovanović. Odbio
sam Mihajlovićevo - pokazalo se proročko - predskazanje da će otmičari, uz
pomoć Jovanovića, uskoro izaći na slobodu. Na moj užas, to se i dogodilo",
naveo je Mišković.
Predsednik Delte naveo je da je "rešio da zaćuti" kada su umešani u njegovu
otmicu pušteni, i da nije progovorio ni kada ga je tadašnji premijer Srbije
Zoran Đinđić pozvao na razgovor.
"Ja znam šta mi je premijer rekao o otmici, isplati, i podeli. Ja sam svedok
njegovog ogorčenja što ne uspeva - ni kaznama, ni pretnjama, ni prekidom
prijateljstva i kontakata - da sebi bliskog, mladog saradnika odmakne od
mafije", naveo je Mišković.
Mišković je Jovanovića upitao da li je, na bilo koji način, umešan u njegovo
"tamničenje" i da li je dao dozvolu, uputstvo ili garantovao imunitet
otmičarima, "ako je, kao druga ličnost režima, priznao da je posećivao
zemunski klan i bio prijatelj sa vođama mafije" koja je otela predsednika
Delte.
"Priznao si da si posećivao lidere zemunskog klana u pritvoru. Ako si znao
da su tamo zbog moje otmice, i još 75 krivičnih dela, zašto si ih posećivao.
Ako si ih posećivao, jesi li uticao na tužioca i sud da ih oslobode pritvora",
upitao je Mišković Jovanovića.
U pritvoru su od maja 2001. godine bile vođe zemunskog klana Dušan
Spasojević i Mile Luković, kao i članovi klana braća Miloš i Aleksandar
Simović i Vladimir Milisavljević, koji su, između ostalog, sumnjičeni i za
otmicu Miškovića. Oni su iz Okružnog zatvora u Beogradu pušteni krajem
godine.
"Ako si ih oslobodio, jesi li bio svestan šta mogu opet da urade meni ili
bilo kojem drugom čoveku, znaš dobro na koga mislim, koji im stane na put",
pitao je predsednik Delte predsednika LDP-a.
Mišković je dalje pitao Jovanovića da li je na bilo koji način uticao da
sudski proces zbog njegove otmice "prosto odumre" i da istina o tvorcima
plana, ortakluku politike i mafije, podeli plena, zauvek ostane tajna.
"Zar 100.000 policajaca nije moglo da uhvati žive dvojicu vođa zemunaca,
makar ih držali pod opsadom mesec dana, i da tako saznamo imena njihovih
po-litičkih partnera i da ja znam ko je sve umešan u moju otmicu, a Srbija
ko je kako presudio premijeru", upitao je Mišković.
Mišković je na kraju pisma naveo da je "svoje platio i iscrpeo sve svoje
strahove".
"Preživeo sam što je malo ljudi preživelo. Dočekao sam dan da se o nedavnoj
istoriji govori bez staha. Tražim samo da se svačija krivica i odgovornost
utvrđuje na sudu, a ne javnim linčovanjem protivnika. Ja znam kako je biti
talac politike i mafije, znam kako je kada linčuju i mene i moju kompaniju.
Mogu me vređati, ali me niko i nikada više neće otimati i reketirati. Ovo je
moj dug ljudima koji su odbili da ćute", naveo je Mišković. |
| |
| |
|
| |
| Uhapšena jedna osoba zbog pomaganja u bekstvu |
| |
Kosovska policijska služba (KPS) saopštila je da je juče oko 14 časova
uhapšena jos jedna osoba osumnjičena da je bila uključena u pomaganje u
bekstvu sedmorice zatvorenika u zatvoru Dubrava kod Istoka.
Policija je saopštila da se radi o osobi iz Srbice i da je do sada za
pružanje pomoći u bekstvu zatvorenicima uhapšeno 20 osoba, računajući tu i
odbegle zatvorenike Burima Bašu i Fatona Hajrizija.
Direkcija za borbu protiv teških kriivičnih dela nastavlja da intenzivno
radi kako bi se još trojica zatvorenika, koji su u bekstvu, otrkrili i našli
pred licem pravde, navodi se u saopštenju policije. |
| |
| |
|
| |
| Mediji za dijasporu u Beogradu |
| |
Skup "Mediji iz dijaspore, mediji za dijasporu" biće održan polovinom decembra
u Beogradu, saopštilo je Ministarstvo za dijasporu Srbije.
U saopštenju se navodi da će Ministarstvo za dijasporu tim skupom "simbolično
započeti inicijativu za bolje informisanje dijaspore, lakši rad medija u
dijaspori, kao i njihovo povezivanje i saradnju sa medijima u Srbiji".
Kako je najavljeno, 13. i 14. decembra biće organizovani paneli na kojima će
učestvovati mediji iz dijaspore, regiona i Srbije, dok će se posredstvom
video linka u rad uključiti studiji iz SAD i Australije.
U vreme trajanja skupa u Medija centru biće organizovan i "Mini medija sajam".
"Ministarstvo za dijasporu želi da podrži medije u nastojanju da kroz
informacije i sadržaje na srpskom jeziku, očuvaju osećanje pripadnosti
Srbiji građana koji žive van matice i pruže im osnovu za učestvovanje u
izgradnji bolje Srbije", navodi se u saopštenju.
Na skupu će biti predstavljeno i istraživanje o stavovima dijaspore,
problemima dijaspore i medijima u dijaspori.
Kako se navodi, skup bi trebalo da omogući medijima iz dijaspore i matice da
kroz neposredni razgovor, uz saradnju sa predstavnicima nadležnih javnih
servisa, ministarstava i institucija definišu probleme i predlože rešenja.
Na kraju skupa biće usvojeni zaključci koji će omogućiti učesnicima da utiču
na buduće aktivnosti i inicijative.
Skup koji organizuju Ministarstvo za dijasporu i Matica iseljenika Srbije
trajaće od 13. do 15. decembra. |
| |
| |
|
| |
| ANA ima podršku širom Kosova |
| |
Albanska nacionalna armija (ANA) ima podršku širom Kosova, uključujući i
podršku političara, i spremna je da se suprotstavi srpskim oružanim grupama,
izjavio je vođa političkog krila grupe Gafur Adili.
ANA, koju je UNMIK proglasio za terorističku organizaciju, tvrdi da
partolira mestima na severu Kosova duž administrativne linije sa Srbijom
kako bi sprečila ulazak srpskih snaga na to područje. Asošiejted pres (AP)
navodi da se ne zna koliko pripadnika ima ta grupa.
 Adili,
koji se predstavio kao vođa političkog krila ANA, Fronta za albansku
nacionalnu uniju, rekao je da ANA ima borce i pristalice "u svakom ćošku
Kosova, u svakoj zajednici, selu, gradu, čak i u parlamentu, bilo starom ili
novom (sazivu)".
On je za Asošiejted pres rekao da je ta grupa spremna da se vojno
suprotstavi srpskim oružanim grupama, poput Garde cara Lazara, koja je
prošlog meseca pretila da će ući na Kosovo.
Pre dve nedelje, jedan od komandanata ANA, koji se predstavio kao Preka,
rekao je da bi ANA mogla da odmah okupi 12.000 boraca i da je spremna da "brani
zemlju do poslednjeg vojnika". Dodao je da borci ANA patroliraju mestima na
severu Kosova.
"Ako oni uđu na Kosovo, mi smo spremni da im se vojno suprotstavimo", rekao
je Adili (48).
On je rekao da toj grupi ne bi bilo lako, ako bi Srbija napala Kosovo, ali
da za nju paravojne srpske grupe ne predstavljaju problem.
ANA, čiji je cilj ujedinjenje teritorija naseljenim Albancima na Balkanu,
preuzela je odgovornost za više napada proteklih godina u Makedoniji, južnoj
Srbiji i Kosovu, navodi AP.
"U ovom trenutku mi smo usredsređeni na Kosovo i Albanci ma gde da žive,
uključujući dijasporu, odgovoriće na naš poziv", rekao je Adili. Adili živi
u Albaniji od 2003. godine. On je te godine uhapšen u Albaniji zbog
terorističkih aktivnosti i osuđen na sedam meseci zatvora.
Adiliju, čija porodica i dalje živi u Švajcarskoj, oduzeto je švajcarsko
državljanstvo. Albanske vlasti mu nisu izdale novi pasoš već su mu zabranile
da napusti zemlju. |
| |
| |
|
| |
| U Srbiji se lako plaća porez |
| |
Srbija se u ovoj godini našla na 121. mestu liste zemalja rangiranih prema
tome koliko su firmama olakšale plaćanje poreza, pokazuje novi izveštaj
Svetske banke, Međunarodne finansijske korporacije i PrajsvoterhausKupersa .
U poređenju sa prethodnom godinom, Srbija se spustila za četiri mesta.
Pozicije zemalja u 2007. predstavljene su u sklopu izveštaja Plaćanje poreza
u 2008. koji je deo ranije predstavljene publikacije istih autora Poslovanje
u 2008.
Prva mesta na listi zemalja u kojima se najlakše plaća porez drže Maldivi,
Singapur, Hongkong (Kina), UAE, Oman i Irska dok su na začelju Kongo,
Ukrajina i Belorusija. |
| |
| |
|
| |
| Pobeda Demokratske partija Kosova Hašima
Tačija |
| |
Kosovska Centralna izborna komisija (CIK) saopštila je u sredu u Prištini da
na osnovu pobrojanih 80 odsto glasova, na parlamentarnim izborima pobedila
je Demokratska partija Kosova (DPK) Hašima Tačija sa 34 odsto osvojenih
glasova.
 Šef
misije OEBS-a i pred-sednik CIK-a Tim Gildman je, predstavljajući zvanične
delimične preliminarne rezultate izbora od 17. novembra, ponovio da je na
glasanje izašlo između 40 i 45 odsto građana Kosova s pravom glasa.
Prema tim rezulatima, Demokratski savez Kosova kosovskog predsednika Fatmira
Sejdijua na drugom je mestu sa 21 odsto, dok je Alijansa novo Kosovo Ramuša
Haradinaja na trećem sa 11,7 odsto osvojenih glasova.
Na četvrtom mestu je Demokratski savez Dardanije Nedžata Dacija sa 10,3
odsto, na petom Alijansa za budućnost Kosova biznismena Bedžeta Pecolija sa
9,6 odsto, a na šestom mestu Reformistička partija ORA Vetona Suroija sa
4,10 odsto glasova.
Ostale partije koje su učestvovale na parlamentarnim izborima su dobile
ukupno 7,3 odsto glasova.
Izvršni načelnik sekretarijata CIK-a Mazlum Baraljiju najavio je da će
zvanični rezultati parlamentarnih izbora i izbora za opštinske odbornike
biti poznati 1. decembra, a 4. decembra ozvaničiće ih šef UNMIK-a.
Drugi krug izbora za predsednike opština održaće se 8. decembra.
Baraliju je rekao da ima oko 10.000 glasova koji su stigli poštom i značajan
broj uslovnih glasova koji do sada nisu prebrojani. |
| |
| |
|
| |
| Madlen Olbrajt zaslužna za uspon Hašima
Tačija |
| |
Bivši šef američke diplomatije Madlen Olbrajt glavni je "krivac" što se
gerilac sa nadimkom Zmija, Hašim Tači pretvorio u balkanskog šmekera,
podsećaju češki mediji.
Dok poljski i slovački listovi u portretima budućeg kosovskog premijera
približavaju čitaocima njegovu ličnost podsećanjem da je reč o gerilcu koji
se nije libio zverstava nad Srbima, češki dnevnik "Lidove novini" piše da je
glavnu ulogu u neverovatnoj promeni odigrala njihova Čehinja, koja je
dogurala najdalje - Olbrajtova.
"Preokret koji liči na ljubiće", piše list o susretu Olbrajtove sa Tačijem
posle koga je izjavila da je upravo on jedini albanski političar koji zna
šta hoće.
"Zato je sredila da usavrši svoj engleski, na kursevima u SAD, da dobije
lekcije ponašanja, kako da se obuče, kako da se rukuje, kako da deli osmehe",
podseća češki list.
List piše da je cilj Madlen Olbrajt bio i da nauči svog miljenika Tačija
kako da rešava političke sporove bez automata u ruci.
"Za sada izgleda da joj je to pošlo za rukom", zaključuju "Lidove novini". |
| |
| |
|
| |
| Rusija i Srbija imaju zajednički stav o
Kosovu |
| |
Rusija i Srbija imaju zajednički stav o tome da rešenje za status Kosova mora
biti zasnovano na međunarodnom pravu i biti rezultat pregovora Beograda i
Prištine, izjavili su danas šefovi diplomatija Rusije i Srbije, Sergej
Lavrov i Vuk Jeremić.
Na zajedničkoj konferenciji za novinare u Moskvi posle razgovora, ocenili su
da rešenje za kosovski problem može biti legitimno samo ako je doneto u
okviru Saveta bezbednosti UN.
"Poblem Kosova ostaje u kompetenciji Saveta bezbednosti UN, samo taj
kompetentni organ može da rešava budući status Kosova", rekao je Lavrov.
Šef ruske diplomatije je upozorio da ne sme biti nikakvih zadatih rešenja,
veštačkih vremenskih rokova, a da se moraju poštovati rezolucija 1244 Saveta
bezbednosti UN, kao i principi Kontakt grupe.
Principi Kontakt grupe, rekao je Lavrov, treba da budu osnova za dalje
pregovore o statusu, a 10. decembar ne znači da je "rad završen", već da će
se završiti samo rok u kojem je "trojka" trebalo da nađe puteve mogućeg
rešenja.
Takođe je upozorio da je "neophodno izbeći korake koji će imati za posledicu
nepoželjne presedane i podrivanje stabilnosti na Balkanu i u drugom
regionima". |
| |
| |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
|
