|
Oglasavanje Marketing
|
Broj 1131, 30. novembar 2007.
| OEBS na Kosovu nije u potpunosti izvršio
misiju |
| |
Ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić izrazio je u Madridu privrženost Srbije
načelima Organizacije za evropsku stabilnost i bezbednost (OEBS), ali i
ocenio da OEBS na Kosovu nije u potpunosti ispunio svoju misiju.
U obraćanju na 15. Ministarskom savetu OEBS-a, Jeremić je istakao da je "OEBS
jedinstvena multidimenzionalna snaga za dijalog i saradnju u Evropi" i
ocenio da su njegove fundamentalne zasluge "uspostavljanje načela i
vrednosti u političkim obavezama koje nastavlju da služe kao bezbednosni
okvir za odnose između zemalja učesnica".
 Povodom
uloge OEBS-a u Prištini, Jeremić (desno) je ocenio da su "tokom osam godina
istorije OMIK-a, države članice OEBS-a uložile velike napore i resurse da se
uvede mir, stabilnost i bezbednost", ali da "nažalost" misija OEBS-a na
Kosovu treba još mnogo toga da uradi.
"Čak i površan pregled nedovoljnog angažmana misije u pomaganju vitalnih
procesa u povratku interno raseljenih lica, napredovanju u naporima za
pomirenje i koordinaciji svojih aktivnosti s misijom OEBS-a u Beogradu kao i
vladom Srbije... navodi nas da zahtevamo da OMIK fundamentalno preispita
svoje metode i svoju taktiku", rekao je Jeremić, prema transkriptu njegovog
govora dostavljenog Beti.
Šef srpske diplomatije je kazao da se veći naglasak mora staviti na potpuno
povinovanje zahtevima međunarnog prava i njegovim bazičnim dokumentima poput
Povelje UN i Helsinškog konačnog akta.
"Nastavak neuspeha OMIK-a u izvršavanju svog mandata nije opcija", rekao je
i dodao da je "apsolutno neophodno" veće pridržavanje rezolucije 1244 Saveta
bezbednosti UN koja traži aktivnu ulogu međunarodne zajednice, uključujući i
OEBS.
Jeremić je ocenio da se pregovarački proces posredovan "trojkom" Kontakt
grupe o statusu Kosova na kraju preokrenuo u "dijalog koji je pojačao
razlike između Beograda i Prištine umesto da bude forum za njihovo
prevazilaženje".
Šef diplomatije Srbije je rekao da se zastoj u pregovorima može postići
redefinisanjem značaja 10. decembra i potvrdom stava da "nema ničeg važnijeg
od postizanja sporazuma prihvatljivog za sve".
Povodom paketa ministarskih odluka koje bi Savet trebalo da usvoji, Jeremić
je rekao da Srbija posvećuje posebnu pažnju delovanju OEBS-a u razvijanju
tolerancije i podr-žao dijalog islama i Zapada. On je takođe izrazio
privrženost Srbije problemima klimatskih promena i zaštiti životne sredine.
Jeremić je takođe naveo da je Srbija privržena ubrzanom ulasku u EU istakvši
da sve zemlje regiona dele evropsku ideju demokratije, njene vred-nosti i
temelje.
"Vlada Srbije veoma ceni doprinos OEBS-a u tekućem procesu reforme i
demokratizacije u našoj zemlji, posebno kad je reč o reformi policije i
sudstva, naporima za konsolidovanje vladavine prava, reformi odbrane i
pitanjima u vezi medija", rekao je Jeremić.
Na dvodnevnom sastanku u Madridu, ministri spoljnih poslova članica OEBS-a
razmotriće delovanje te organizacije u proteklom jednogodišnjem periodu pod
predsedavanjem Španije i odrediti smernice budućeg delovanja.
Ministri će razmotriti i rad misije te organizacije na Kosovu, čiji mandat
ističe u decembru. Španija, kao predsedavajuća OEBS-a, smatra da je
neophodno produžiti tu misiju.
Jeremić će imati i niz bilateralnih aktivnosti, u okviru kojih se već sastao
sa ruskim ministrom spoljnih poslova Sergejem Lavrovim. Lavrov i Jeremić su,
kako je saopštio ruski MIP, razgovarali o Kosovu. |
| |
| |
|
| |
| Misija OEBS-a na Kosovu dovedena u pitanje |
| |
Misija OEBS-a neće imati budućnost na Kosovu ako bi, zbog proglašenja
nezavisnosti Kosova, Rusija i Srbija takav čin osporile pozivanjem na
Rezoluciju 1244 Saveta bezbednosti UN, izjavio je u Briselu šef misije OEBS-a
u Prištini Tim Guldiman (na slici dole).
 On
je u izlaganju u Centru za evropsku politiku rekao da će se još pojačati
pritisak kosovskih Albanaca za proglašenje nezavisnosti i da u pokrajini "ima
mnogo potencijala za sukob".
Ako bi, rekao je Guldiman, u bližoj budućnosti bilo proglašenja nezavisnosti,
možemo pretpostaviti da će političke snage na Kosovu na određen način
uskladiti taj postupak s njihovim spoljnim partnerima, a to su Evropljani i
SAD.
Šef prištinske misije OEBS-a je dodao da se "sad razgovara o više scenarija
kako bi se to moglo dogoditi".
"Pretpostavljam da kosovski Albanci neće to sami za svoj račun uraditi, jer
znaju da ceo njihovi budući razvoj zavisi od dobre saradnje s Evrops-kom
unijom", ocenio je Guldiman.
"Ali ako ne bi bilo uspeha u pregovorima Beograd-Priština do 10. decembra,
onda će porasti pritisak kosovskih Albanaca da, pretpostavlja se, neka-ko
početkom iduće godine proglase nezavisnost i nastoje da to usaglase sa
zapadnim par-tnerima", kazao je on.
Šef kancelarije OEBS-a u Prištini je upozorio da će "problem biti kako će
reagovati Beograd, kakva će situacija nastati na granicama i na severu"
pokrajine.
"Doći će i do političkog zaoštravanja, jer će se Srbija i Rusija tome strogo
suprotstaviti, uz pozivanje na Rezoluciju 1244 Saveta bezbednosti UN koja
sadrži odredbu da je Kosovo deo Srbije, i ukazivanje da je bilo kakvo
proglašenje nezavisnosti nezakonito i da neće biti priznato", rekao je
Guldiman.
To, smatra Guldiman, "navodi na zaključak da bi tad došlo do zategnutosti ne
samo na severu Kosova, već u nekim enklavama srpske zajednice na jugu. I
postavlja se pitanje koliko je međunarodna zajednica u stanju da obezbedi da
sve bude pod nadzorom".
Guldiman je dodao da se "treba nadati da će dobro teći pripreme za EU misiju
vladavine prava" na Kosovu, uz opasku da su "UN, koliko znamo,
zainteresovane da povuku svoje mirovne snage iz Evrope, pošto Evropa ne
treba da bude mesto gde će UN, već evropske mirovne snage, biti na delu".
Međunarodna zajednica je mnogo duže na Kosovu nego što se želelo i, ako se
to prisustvo nastavi, "nastaju istinski problemi za nas oko legalnosti i
međunarodne saglasnosti", stavio je on do znanja, naglasivši da se onda na
Kosovu postavlja pitanje šta se zbiva s Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti
UN.
Na pitanje kakvog smisla ima terati kosovske Srbe na severu na zajednički
život s Albancima, Guldiman je odgovorio da je stav međunarodne zajednice da
se ne mogu menjati granice po etničkim šavovima.
Upitan da li su kosovski Albanci dali garancije da neće potraživati
Preševsku dolinu i da li priznaju istočne granice Kosova, šef misije OEB-a
je uzvratio da "pre bilo kakvih težnji kosovskih Albanaca izvan granica,
može se postaviti to pitanje i kad je u pitanju Albanija. Zasad je to tabu
tema". |
| |
| |
|
| |
| Vlada odobrila još 15 miliona dinara pomoći
poplavljenima |
| |
Vlada Srbije odobrila je iz budžeta dodatnih 15 miliona dinara pomoći za
poplavljena područja na jugu Srbije.
Od tog novca po pet miliona dinara namenjeno je opštinama Bela Palanka,
Žitorađa i Boljevac, rekao je na konferenciji za novinare u Vladi ministar
poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Slobodan Milosavljević.
 Vlada
je pre dva dana odobrila pomoć od 48 miliona dinara za poplavljena područja,
i to opštinama Leskovac, Vlasotince i Babušnica po 10 miliona dinara, Lebane,
Bojnik i Pirot su dobili po pet miliona, a Crna Trava tri miliona dinara.
"Situacija u poplavljenim područjima je veoma teška, uni-štene su površine
pod plastenicima od oko 1.000 hektara, velika su uginuća stoke, a više od 20
kilometara puteva i nekoliko mostova je oštećeno ili srušeno", naveo je
Milosavljević.
On je dodao da će se na narednoj sednici Vlada razmatrati stanje u opštinama
koje su pretrpele štetu od poplava i odlučivati o dodatnim sredstvima iz
budžetskih rezervi za sana-ciju štete.
Milosavljević je naveo da Vlada nije razmatrala predlog za poskupljenje
struje, a da će, najverovatnije na narednoj sednici, odlučivati o
interventnom uvozu ulja. |
| |
| |
|
| |
| Europol fokusiran na albanski organizovani
kriminal |
| |
Jedan od operativnih projekata Europola fokusiran je na albanski organizovani
kriminal, ali se to ne odnosi samo na Kosovo, izjavio je direktor Europola
Maks Peter Racel (slika dole).
On je u untervjuu za beogradski "Danas" rekao da "Europol radi na širokom
spektru pitanja koja trenutno zabrinjavaju zemlje EU.
 "Postoji
17 operativnih projekata koji pokrivaju širok spektar kriminala... Jedan od
tih projekata fokusiran je na albanski organizovani kriminal, ali ne postoji
specifično ograničenje na Kosovo - kriminalci iz Albanije i albanska
dijaspora širom sveta takođe su na meti interesovanja ako su povezani s
kriminalnim aktivnostima koje se istražuju", kazao je Racel.
On je istakao da su organizovane kriminalne grupe Albanaca, kao i
organizovane kriminalne grupe koje su povezane sa njima uključene u
različite oblike kriminala u EU.
"Prema izveštaju Evropola iz 2006, uz Turke i Nigerijce, Albanci su među 'prve
tri organizovane kriminalne grupe' širom EU. Iako situacija varira od zemlje
do zemlje, te grupe se uglavnom bave švercom droge, trgovinom ljudima,
krijumčarenjem ljudi, ali i drugim vidovima kriminala kao što su pljačka i
provale", naveo je direktor Europola.
Racel je kazao da su "grupe etničkih Albanaca dokazale da su veoma svestrane,
što im omogućava da se brzo prilagode promenama u svetu kriminala i da brzo
odgovore na akcije državnih organa i promene zakonodavstva".
"S obzirom na to da u velikoj meri žive u inostranstvu, koriste i jake veze
koje održavaju s domaćim regionom kako bi izvodili ili olakšali izvođenje
svojih kriminalnih aktivnosti unutar EU, ali i da bi obezbedili prihod ili
da pobegnu od organa EU ili sudskih mera protiv njih", kazao je Racel.
On je naglasio da Europol doprinosi izgradnji kapaciteta policija zapadnog
Balkana kako bi se taj region učinio manje "atraktivnim" za organizovane
kriminalne grupe.
"Pregovori sa Srbijom o sporazumu o stateškoj saradnji trenutno su u
pripremi... Sporazum podrazumeva razmenu strateških podataka, kao što su
informacije 'on modi operandi', i procene o riziku i pretnjama", rekao je
Racel.
On je naveo da taj sporazum omogućava razmenu iskustava, ekspertizu, ali i
obuku kadrova.
"Važno je istaći da je to prvi i odlučujući korak u izgradnji međusobnog
razumevanja i poverenja između srpske policije i Europola. To je priprema i
za dalje pregovore o operativnom sporazumu, ukoliko se ispune odgovarajući
preduslovi", kazao je Racel.
Odgovarajući na pitanje, koje uslove Srbija treba da ispuni da bi postala
članica Europola, Racel je kazao da tu odluku ne donosi Europol, već Savet
za pravdu i ministarstva unutrašnjih poslova članica EU.
"Preduslov je članstvo u EU, a nakon toga i ratifikacija Konvencije Evropola",
istakao je Racel.
Osnivanje Europola dogovoreno je u Mastrihtu 1992. godine, ugovorom o EU.
Sedište mu je u Hagu. |
| |
| |
|
| |
| Rusija spremna da utiče na produženje
pregovora |
| |
Ruski ambasador u Beogradu Aleksandar Aleksejev nije juče bio spreman da
odgovori na pitanje novinara kakva će biti reakcija Rusije ukoliko dođe do
jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova, nakon 10. decembra.
"Rusija je spremna da utiče na produžetak pregovora i pronalaženje
kompromisnog rešenja. Ja sada nisam spreman da pričam o tome šta bi Rusija
uradila kada bi došlo do jednostranog proglašenja nezavisnosti, ali to bi
bilo najgore rešenje", rekao je Aleksejev novinarima u Beogradu.
Prema njegovim rečima, za budući status Kosova prihvatljivo je jedino "sporazumno
i kompromisno rešenje", koje je i "jedino dobro za jugoistočnu Evropu".
Aleksejev je naglasio da je 10. decembar samo datum kada će trojka Kontakt
grupe predati izveštaj Savetu bezbednosti UN o pregovaračkom procesu o
Kosovu, a ne i datum za donošenje konačnog rešenja o budućem uređenju Kosova
i Metohije.
Na pitanje novinara da li se na Rusiju vrše pritisci da promeni svoj stav o
budućem statusu Kosova, Aleksejev je naglasio da pritisci ne utiču na
stavove Rusije i dodao da su ti stavovi "veoma principijelni". |
| |
| |
|
| |
| Zdravstveno stanje patrijarha Pavla
stabilnije |
| |
 Zdravstveno
stanje patrijarha Pavla je stabilnije, ali i dalje ozbiljno, saopštio je
Arhijerejski Sinod Srpske pravoslavne crkve.
Kako je objavljeno na sajtu Srpske pravoslavne crkve, patrijarh je prebrodio
ozbiljne zdravstvene probleme, rad srca se normalizuje, a voda iz pluća se
postepeno povlači.
Patrijarh Pavle se nalazi na lečenju na Vojno-medicinskoj akademiji od 13.
novembra. |
| |
| |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
|
