|
Oglasavanje Marketing
|
Broj 1131, 30. novembar 2007.
| Milo Radulović, čovek koji je srušio
makartizam |
| |
Poručnik u rezervi američkog ratnog vazduhoplovstva Milo Radulović, koji je
odigrao jednu od ključnih uloga u rušenju ekstremno desničarskog senatora
Džozefa Makartija tokom 1950-ih, preminuo je u Kaliforniji.
 Radulović,
na slici desno, je u vreme Makartijevog lova na komuniste u SAD proglašen
sumnjivim i otušten iz oružanih snaga samo zbog toga što je njegov otac,
koji je iz Crne Gore stigao u SAD posle Prvog svetskog rata, bio pretplaćen
na jugoslovenske novine.
To je bilo dovoljno da se protiv Mila Radulović pokrene postupak 1954.
godine i da bude ražalovan, navodi Rojters.
Radulović je, međutim, uspeo da dokaže da je žrtva Makaratijevih progona,
što je bio glavni povod za rušenje senatora, po kojem se taj period u
američkoj istoriji zove markatizam.
"Nisam mogao da verujem. Nije bilo šanse da se odreknem svoje porodice. Znao
sam da će ako moj slučaj ostane nerešen, vlast to moći da uradi bilo kome i
bilo gde. Mogao sam očekujem lančanu reakciju", izjavio je 2005. godine
Radulović tv mreži Si-Bi-Es (CBS).
Njegov slučaj je u svoje vreme privukao pažnju Edvarda Maroua, čuvenog
voditelja Si-Bi-Esa. Marou je mesecima pokušavao da nađe dobar povod da
pokrene priču o tome šta radi Makarti i kakvim se sve sredstvima služi u
lovu na navodne komuniste.
Sa timom saradnika on je odmah pokrenuo medijsku kampanju i sopstvenu
istragu, rizikujući da i sam dođe na optuže-ničku klupu zbog "simpatija
prema komunistima."
Marou je snimio dokumentarnu reportažu o slučaju Radulović koju je emtiovao
u svojoj vrlo gledanoj emisiji 20. oktobra 1953. godine. Potresna priča
uticala je na mnoge Amerikance da se zapitaju kakva je prava uloga Makartija
i kojim se sve metoda služi u borbi protiv navodnih komunista.
Lavina koja je tad pokrenuta, nije više mogla da se zaustavi. To je uticalo
da, mesec dana po podizanju optužnice, vojni tužioci preinače optužbe a sud
oslobodi Radulovića.
 Radulovićev
slučaj, lična sumorna priča i borba za pravdu, uzburkali su tada američku
javnost, što je bilo dovoljno da senator Makarti ode sa funkcije.
Postupak koji je vođen protiv Rdaulovića uticao je bitno na njegov dalji
život. Po prelasku u Kaliforniju, dugo nije uspeo da nađe posao, da bi se na
kraju zaposlio u privatnoj meteorološkoj stanici.
Kasnije je prešao da radi za Nacionalnu meteorološku službu, a zatim je taj
posao nastavio i na arodromu u Lansingu, u Mičigenu, gde se i penzionisao
1994. godine.
O Radulovićevom slučaju iz 1953. godine napisana je i knjiga, a njegova
životna priča poslužila je kao inspiracija za čuveni film Džordža Klunija "Laku
noć i srećno" iz 2005. godine. Radulović je bio angažovan kao konsultant za
scenario filma.
Milo Radulović preminuo je prošle sedmice u 81. godini u mestu Valjeho, u
Kaliforniji, posle srčanog udara. |
| |
| |
|
| |
| Poslednja šansa za nalaženje zločinaca |
| |
Centar Simon Vizental je svoju operaciju traganja za nacističkim ratnim
zločincima pod nazivom "Poslednja šansa" proširio na Latinsku Ameriku u nadi
da još može da pronađe zločince kao što je Aribert Hajm, "doktor smrti" u
koncentracionom logoru Mauthausen.
 Hajm
bi danas imao 93. godine.
"Imamo razloga da verujemo na osnovu nekih elemenata da je Aribert Hajm živ
i da se nalazi u Latinskoj Americi, verovatno u Argentini ili Čileu. To nije
sto posto sigurno ali potraga se nastavlja", rekao je Efraim Zurof, direktor
Vizental centra u Jerusalimu, na konferenciji za štampu.
Vizental centar, koji nosi ime svog osnivača Simona Vizentala, traga za
nacističkim zločincima u celom svetu. Simon Vizental je našao Adolfa Ajhmana
u Argentini, odakle su ga otele izraelske tajne službe 1960. godine. Ajhman
je pogubljen u Izraelu zbog deportacije i ubistva miliona jevreja za vreme
Drugog svetskog rata.
Curof je rekao da je Hajm drugi na spisku najtraženijih nacističkih
zločinaca. Jedna od Hajmovih ćerki živi u Čileu, rekao je Curof.
Vizental centar nudi 10.000 dolara za vest koja će ih dovesti do nekog od
zločinaca sa liste, a u slucaju Hajma ta suma je povećana na 310.000 dolara.
Od kada je povećana nagrada počelo je da pristiže više informacija koje sve
upućuju na Latisku ameriku, dodao je Curof.
"Ako jedini rezultat te operacije bude da se dovede Aribert Hajm pred sud
naš trud će se isplatiti", rekao je Curof i dodao da bi to bio najveći uspeh
centra za poslednjih 30 godina.
Hajm je rođen 28. juna 1914. godine u Austriji i radio je kao lekar u
logorima smrti u Zaksenhausenu, Buhenvaldu i Mauthauzenu u kojima je ubio
stotine zatvorenika ubrizgavanjem smrtonosne injekcije u srce.
Prema nalazima Vizental centra, američke snage su ga uhapsile u martu 1945.
On je bio u zatvoru dve i po godine posle čega je pušten pod nerazjašnjenim
okolnostima, bez suđenja i čak mu je vraćena lekarska dozvola za rad.
Radio je neko vreme kao ginekolog u Nemačkoj odakle je pobegao 1962, uoči
novog hapšenja. Kasnije mu se ušlo u trag u Argentini, Egiptu, Španiji i
Urugvaju, navodi centar.
Vizental centar je pokrenuo operaciju "Poslednja šansa" u Estoniji i
Litvaniji u julu 2002. godine, a kasnije je proširio na Nemačku, Poljsku,
Mađarsku i Hrvatsku. Tri osobe su uhapšene u okviru te akcije i desetine
istraga je pokrenuto. |
| |
| |
|
| |
| Češka i Slovačka među najatraktivnijim za
ulaganja |
| |
Češka, Slovačka i Poljska biće i dalje među najtraktivnijim zemljama za
direktna strana ulaganja u Evropi, iako region Srednje Evrope postepeno gubi
prednost jeftine radne snage, procenjuju ekonomisti.
Češka državna agencija ČehInvest saopštila je da se od 1993. godine, samo
njenim posredstvom, kroz 826 projekata u Češku slilo 20,97 milijardi dolara
a otvoreno je 175.000 novih radnih mesta.
 Za
ulaganja u Češku najviše je bio zaintersovan nemački kapital, ukupno 179
investitora od 1993. godine, zatim SAD sa 109 investitora i 85 iz Japana.
Najviše se ulagalo u autoindustriju, počev od privatizacije Škode koju je
početkom 90-tih godina prošlog veka kupio nemački Folksvagen, do najnovije
fabrike korejskog Hundaia, ulaganja od 1,66 milijardi dolara, koja niče u
mestu Nošovice na istoku zemlje.
Dok je 1993. godine ČehInvest privukao u dva projekta svega 12,5 miliona
dolara, u prošloj godini bilo je 186 projekata vrednih 4,9 milijardi.
Prekretnicu u privlačenju stranih ulaganja, sa kojima je Češka na početku
tranzicije kaskala, predstavljao je sistem poreskih i drugih olakšica iz
1998. godine.
Sada, međutim, vlada premijera Miroslava Topolaneka računa da bi olakšice
trebalo da dobiju samo razvijene nove tehnologije ili investitori koji se
upute u regione sa najvišom stopom nezaposlenosti, kao što je recimo sever
Češke.
Ista godina, 1998, bila je prelomna i za strana ulaganja u Slovačkoj, pošto
je u nju pohrlio strani kapital, nakon pada premijera Vladimira Mečijara,
zahvaljujući merama liberalne vlade premijera Mikulaša Džurinde.
Dok je Slovačka u prvim godinama tranzicije uspevala da privlači direktna
strana ulaganja u vrednosti manjoj od deset odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP),
prošle godine se u slovačku privredu slila čitava trećina vrednosti BDP.
Prema podacima slovačke centralne banke, ukupna strana ulaganja u privredu
Slovačke, dakle ne samo preko projekata specijalizovane državne agencije, od
samostalnosti do danas, vredela su gotovo 21 milijardu dolara.
I u Slovačkoj na spisku stranih investitora vode proizvođači automobila.
"Srednjevropski region je najatraktivniji za klasičnu mašinsku industriju,
zahvaljujući tradiciji i kvalifikovanoj radnoj snazi", objašnjava
analitičaraka Lucija Šramkova bum te industrijske grane u malom
srednjeevropskom Detroitu, kako zbog koncentracija fabrika zovu Češku i
Slovačku. |
| |
| |
|
| |
| U Francuskoj opada podrška Sarkoziju |
| |
Podrška francuske javnosti predsedniku Nikoli Sakroziju pala je na manje od 50
odsto, rezultati su danas objavljene ankete.
U istraživanju agencije "TNS-Sofres", 49 odsto anketiranih je reklo da
veruje da će predsednik Sarkozi rešiti probleme zemlje, dok je isti broj
izrazio nevericu u njegov uspeh.
 Pre
mesec dana 53 odsto ispitanih je izrazilo poverenje u Sarkozijeve
sposobnosti.
Sarkozi je imao pozitivan rejting prvih nekoliko meseci nakon što je u maju
izabran, ali je poverenje počelo da opada nakon što je predložio nekoliko
bolnih i teških reformi.
U proteklih nekoliko meseci, železničari, radnici u javnim službama i
studenti su štrajkovali i protestovali zbog Sarkozijevih planova da
francusku ekonomiju učuni kompetitivnijom.
Prema anketi "TNS Sofres", 73 dsto ispitanih je reklo da "stvari imaju
tendenciju da postanu gore", u odnosu na samo 13 odsto koji smatraju da će
se okolnosti poboljšati. Pre mesec dana, 62 odsto ispitanih je ocenilo da se
situacija pogoršava.
Većina ispitanih smatra da je vlada bila neefikasna u poboljšanju kupovne
moći ili povećanju zaposlenosti, što su, kako se ocenjuje, prioriteti
francuskih glasača.
Istraživanje je sprovedeno 21. i 22. novembra, pre novih nemira koji su
izbili u pariškom predgrađu, a za koje se smatra da bi mogli da
predstavljaju novi izazov za francuskog predsednika. |
| |
| |
|
| |
| Island najbolje mesto za život |
| |
Island je prestigao Norvešku kao napoželjniju zemlju za život na svetu, navodi
se u godišnjem izveštaju UN koji na dno liste ponovo stavlja podsaharske
države Afrike pogođene sidom.
Bogate zemlje tržišne ekonomije dominiraju vrhom na kome prvih pet mesta
zauzimaju Island, Norveška, Australija, Kanada i Irska. SAD su sklizunule na
12. mesto sa prošlogodišnjeg osmog na Indeksu ljudskog razvoja UN.
 Indeks,
koji sažima podatke o očekivanom životnom veku, nivou obrazovanja i dohotku
po stanovniku, nalazi da su sve 22 zemlje iz kategorije "niskog ljudskog
razvoja" u podsaharskoj Africi, sa Sijera Leoneom kao poslednjom.
U 10 od tih zemalja, dvoje dece od petoro neće doživeti 40. godinu, kaže se
u studiji UN. Prošlogodišnji izveštaj naglašava da sida ima "katastrofalni
učinak" na očekivani životni vek u regionu.
Indeks rangira 175 država članica UN, uz Hongkong i Palestinske teritorije.
Ne uključuje 17 zemalja, među kojima Irak, Avganistan i Sudan, zbog
neodovoljnih podataka.
Norveška, koja je šest godina držala prvo mesto, potisnuta je od Islanda,
zbog novih procena očekivanog životnog veka i bruto domaćeg proizvoda (BDP),
kaže izveštaj.
SAD su visoko kotirane u kategoriji BDP-a, koji sa 41.890 dolara godišnje po
glavi stanovnika zaostaje samo za luksemburškim (60.228). Ali, SAD su u
očekivanom životnom veku poslednje među 26 vodeći država, sa 77,9 godina,
zajedno sa Danskom i Južnom Korejom.
Japanci u prosku žive najduže - 82,3 godine, a žitelji Zambije najkraće,
40,5. Bruto domaći proizvod po stanovniku Islanda je 45 puta veći nego u
Sijera Leoneu. |
| |
| |
|
| |
| Umereno konzumiranje vina dobro protiv upale |
| |
Umereno konzumiranje crnog vina ne samo da je dobro za srce, već kod žena
utiče na ublažavanje upale u krvnim sudovima, saopštili su svetski naučnici.
Španski stručnjaci su sproveli studiju tokom koje je grupa žena tokom četiri
nedelje dnevno pila dve čaše vina. Posle tog perioda, te žene su imale niži
stepen upale u krvnim sudovima.
Brojne studije su do sada dokazale da je vino, posebno crno, dobro protiv
srčanih oboljenja, ali naučnici navode da ljubitelji vina imaju generalno
dobro srce, ne samo zbog konzumiranja vina, već zbog načina ishrane. |
| |
| |
|
| |
| Najveća svetska digitalna biblioteka |
| |
U međunarodnom Projektu Milion knjiga, koji predvode američki Karnegi Melon
univerzitet, kineski Zeđang univerzitet, Indijski naučni institut i
Aleksandrijska biblioteka u Egiptu, kompletirana je digitalizacija više od
1.5 miliona knjiga, koje su tako postale dostupne onlajn, saopštio je
Evropski novinarski centar.
Prvi put, pošto je projekat pokrenut 2002. godine, sve knjige su dostupne na
jedinstvenom veb portalu Svetske biblioteke - www.ulib.org.
Iako su najveći svetski pretraživač Gugl, kompjuterska firma Majkrosoft i
Internet arhiva do sada izvršili digitalizaciju većine bitnih knjiga,
projekat milion knjiga predstavlja najveću svetsku digitalnu biblioteku,
koja je nastala iz saradnje više univerziteta.
Najmanje polovina digitalizovanih knjiga ne podleže Zakonu o zaštiti
autorskih prava, ili će biti digitalizovane uz dozvolu nosilaca prava.
1.5 miliona knjiga, koje čine ovu biblioteku u kojoj je zastupljeno više od
20 jezika, čini nešto više od jedan odsto svih knjiga na svetu.
Učesnici projekta se nadaju da će ga proširiti na sve zemlje i eventualno
sve jezike, piše u saopštenju Evropskog novinarskog centra. |
| |
| |
|
| |
| Bramerc novi glavni tužioc Haškog tribunala |
| |
Savet bezbednosti UN potvrdio je juče imenovanje belgijskog sudije Serža
Bramerca za glavnog tužioca Haškog tribunala.
Bramerc je imenovan na predlog generalnog sekretara UN Ban Ki Muna.
Rezolucijom, koja je usvojena jednoglasno, Savet bezbednosti UN je formalno
potvrdio imenovanje Bramerca.
Bramerc (45) imenovan je na mandat od četiri godine koji će početi 1.
januara 2008. godine.
Ban Ki Mun je odluku o imenovanju belgijskog sudije za glavnog tužioca
Tribunala doneo 13. novembra.
Sadašnjoj glavnoj tužiteljki Haškog tribunala Karli del Ponte mandat ističe
31. decembra.
Bramerc je od januara 2006. godine bio na čelu međunarodne komisije za
istragu ubistva bivšeg libanskog premijera Rafika Haririja. |
| |
| |
|
| |
| Za globalno zagrevanje odgovorni su bogati |
| |
Bogate zemlje su najodogovornije za emisiju štetnih gasova koji izazivaju
efekte staklene bašte i klimatske promene, kažu zvaničnici u Kini pred
otvaranje globalnih pregovora o zagrevanju.
Kina, koja je na putu da pretekne SAD i postane vodeći u svetu zagađivač
atmosfere ugljen dioksidom, odbija pritiske da smanji ili postavi granice za
ispuštanje štetnih gasova.
 U
Pekingu ističu da je od Industrijske revolucije do sredine prošlog veka
razvijeni svet bio odgovoran za 95 odsto globalne emisije ugljen dioksida, a
od pedesetih godina do kraja 20. veka za 77 odsto.
"Njihove stope potrošnje energije po stanovniku i emisije gasova koji
izazivaju efekte staklne bašte još premašuju one u zemljama u razvoju,"
navodi pekinški lista Ženmin žibao, prenose agencije.
Poruka komentara centralnog partijskog dnevnika je da Kina nije promenila
stav pred pregovore na Baliju 3. decembra kojim treba da otpočne proces
pronalaženja naslednika Protokolu iz Kjota čija se prva faza okončava 2012.
Kina nije spremna da pristane na čvrste planove smanjenja štetne emisije jer
strahuje da bi to moglo da ukoči njen ekonomski rast. Peking tvrdi da bogate
zemlje moraju da urade više na prenosu tehnologije koja smanjuje zagađenje.
Zvaničnici ističu da je Kina već učinila "najviše što može" u borbi protiv
globalnog otopljavanja i navode da su emisije gasova najvećih zagađivača u
zemlji, u ovoj godini, "malo smanjene."
U međuvremenu, stručni panel UN upozorava da će poplave, suša i druge
vremenske nepogode lišiti milione dece i hrane i obrazovanja, ukoliko bogati
svet do 2015. godine ne obezbede 86 milijardi dolara za pomoć siromašnima da
se prilagode globalnom otopljavanju.
Od toga bi 40 milijardi dolara trebalo da izdvoji američka vlada, navodi se
u novom izveštaju rađenom za Program za razvoj UN (UNDP).
Prema proceni stručnjaka, otopljavanje će "zaustaviti i unazaditi razvoj" u
zemljama u kojim 2,6 milijarde ljudi živi sa dva i manje dolara na dan.
U izveštaju se naglašava da razvijene zemlje nisu ispunile obaveze iz
Protokola iz Kjota. Francuska, Nemačka, Japan i Britanija su u izvesnoj meri
smanjile emisije, ali Evropska unija neće uspeti da ostvari cilj umanjenja
od 20 odsto do 2020.
Posledice globalnog otopljavanja su podizanje nivoa mora, teške suše, manji
ulov ribe, smanjenje površine pod šumom i pad poljoprivredne proizvodnje.
Postoje i neke manje primetne posledice koje se, kako se navodi u izveštaju,
ne registruju na finansijskim tržištima ni kada se meri svetski bruto domaći
proizvod, ali koje odmažu siromašnima u pokušajima da svojoj deci omoguće
bolji život.
Šef službe UNDP za raz-vojnu politiku Olav Kjorven procenjuje da će zbog
globalnog otopljavanja 600 miliona ljudi iz potsaharske Afrike biti gladno,
400 miliona će biti izloženo malariji i drugim bolestima a 200 miliona će
izgubiti domove u poplavama.
Najveću finansijsku odgovornost za akumulaciju ugljen dioksida i drugih
štetnih gasova u atmosferi, kao posledicu sagorevanja uglja, nafte i drugih
fosilnih goriva, snose SAD i ostale bogate zemlje, naglašava se u izveštaju
pane-la UN.
Zemlje koje su najviše doprinele stavranju problema treba prve i najviše da
se pozabave budućnošću onih koji nisu ura-dili ništa da naprave problem a
zbog njega najviše trpe, zaključio je Kjorven. |
| |
| |
|
| |
| Od 1980-ih do danas četiri puta više
vremenskih katastrofa |
| |
Broj katastrofa koje su u vezi sa vremenskim neprilikama četiri puta se uvećao
tokom poslednje dve decenije, navodi se u objavljenom izveštaju humanitarne
organizacije "Oksfam" , vodeće te vrste u Velikoj Britaniji.
 Dok
je početkom osamdesetih godina prošlog veka godišnje u proseku bilo 120
takvih katastrofa, sada ih je oko 500, naveo je "Oksfam" i taj rast doveo u
vezu sa nepredvidim vremenskim uslovima koji su posledica globalnog
zagrevanja.
"Ove godine smo videli poplave u Južnoj Aziji, širom Afrike i u Meksiku,
koje su pogodile više od 250 miliona ljudi", izjavila je direktorka "Oksfama"
Barbara Stoking .
Prema njenim rečima, 2007. godina nije "luda", već "sledi obrazac sve češćih,
sve 'krivudavijih', nepredvidivijih i ekstremnijih vremenskih prilika koje
pogađaju sve veći broj ljudi".
A broj ljudi pogođenih tim promenama, kako navodi Rojters, uvećao se za 68
odsto - od prosečno 174 miliona ljudi godišnje između 1985. i 1994. godine,
do 254 miliona godišnje godišnje između 1995. i 2004. godine.
"Akciju valja preduzeti sada, kako bi se pripremili za nove katastrofe. U
suprotnom, biće teško pružiti adekvatnu pomoć, a posle skorašnjeg napretka u
razvoju doći će do nazadovanja", rekla je Stokingova.
"Oksfam" traži od konferencije UN o klimatskim promenama, koja će se u
decembru održati na Baliju, da pokrene pregovore o pružanju pomoći zemljama
u razvoju da se izbore sa posledicama klimatskih promena i smanje emisiju
gasova "staklene bašte". |
| |
| |
|
| |
| Najmanje 2,5 miliona ove godine zaraženo HIV-om |
| |
Najmanje 2,5 miliona ljudi ove godine je zaraženo virusom HIV-a, saopštila je
kancelarija UN zadužena za borbu protiv side (UNAIDS) u svom go-dišnjem
izveštaju uoči 1. decembra, Svetskog dana borbe protiv side.
Oko 33,2 miliona ljudi živi s HIV-om, navodi se u izveštaju i dodaje da je
smanjen broj zaraženih u odnosu na prošlu godinu, kada je registrovano 32,7
inficiranih.
Od početka godine 2,1 miliona inficiranih umrlo je od side, navodi UNAIDS i
dodaje da u potsaharskom delu Afrike živi dve trećine zaraženih u ovoj
godini, odnosno 1,7 miliona ljudi.
U Africi ima 22,5 miliona seropozitivnih, odnosno 68 odsto od zaraženih u
svetu.
U Aziji ima 4,9 miliona zaraženih, a ove godine 440.000 novih slučajeva.
UNAIDS je naveo da je od 33,2 miliona zaraženih u svetu 30,8 odraslih i 2,5
miliona dece ispod 15 godine i dodaje da je 15,4 miliona zaraženih žena. |
| |
| |
|
| |
| Preko milijardu stabala posađeno tokom 2007. |
| |
Svet je premašio cilj Ujedinjenih nacija o sađenju jedne milijarde stabala
2007. godine u cilju usporavanja klimatskih promena, predvođen obimnim
pošumljavanjem u Etiopiji i Meksiku, saopštio je Program UN za životnu
sredinu (UNEP).
 Svetski
pokret sađenja drveća, zamisao kenijskog nobelovca Vangarija Maataija, treba
da zaleči rane od komercijalne seče i spaljivanja šuma kako bi se dobila
obradiva zemlja.
"Incijativa da se zasadi milijarda stabala je ostvarena i zapravo je
prevazišla željeni okvir," kaže Ahim Štajner u izveštaju o pošumljavanju od
strane vlada, kompanija i pojedinaca.
Pokazalo se da Etiopija ubedljivo vodi sa 700 miliona zasada u okviru
nacionalnog plana pošumljavanja. Samo tri odsto teritorije Etiopije danas je
pod šumom, u poređenju sa 40 odsto vekovima unazad.
Drugi vodeći zasađivači su Meksiko sa 217 miliona stabala, Turska sa 150
miliona, Kenija 100 miliona, Kuba 96,5 miliona, Ruanda 50 miliona, Južna
Koreja 43 miliona, Tunis 21 milion, Maroko 20 miliona, Mjanmar 20 miliona i
Brazil sa 16 miliona.
Cilj od milijardu staba postavljen je u Najrobiju, uprkos kritikama da će
biti nemogiće da se učinak proveri i potvrdi. Cilj je postignut i premašen
nedelju dana pre početka konferencije o klimatskim promena u Baliju, od 3.
do 14. decembra.
Očekuje se da će Kina, Gvatemala i Španija uskoro objaviti da su posadili
milione stabala, kaže UNEP. Indonezija planira da zasadi 80 miliona u jednom
danu pred konferenciju u Baliju. |
| |
| |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
|
