|
Oglasavanje Marketing
|
Broj 1132, 7. decembar 2007.
| Svaki peti Kanađanin rođen u inostranstvu |
| |
Najnoviji rezultati popisa iz 2006. godine daju drugačiju sliku Kanade od one
koja je bila pre pet godina. Te razlike nisu u svim segmentima drastične,
ali analiza pod naslovom 'Imigracija, državljanstvo, jezik, pokretljivost i
migracije', pokazuju šta se sve promenilo od 2001. godine naovamo.
 Jedan
od najinteresantnijih podataka je da je svaki peti stanovnik Kanade rođen u
nekoj drugoj zemlji, a dve trećine njih živi u najvećim gradovima Torontu,
Montrealu i Vankuveru. Samo u poslednjih pet godina doselilo se oko 1,1
milion stanovnika, najviše iz Kine, Indije, Filipina i Pakistana, tako da
sada ovde živi više osoba poreklom iz Azije i sa Bliskog istoka, nego iz
Evrope.
Najveći broj imigranata je u naponu radne snage, između 25 i 54 godine
starosti, i obrazovaniji su od Kanađana.
Ovoliki postotak imigranata u Kanadi nije zabeležen još od 1931. godine.
Inače, u čitavom svetu po procentu imigranata jedino je Australija ispred
Kanade.
Demografi predviđaju da će do 2030. godine porast broja stanovnika u Kanadi
potpuno zavisiti od imigracije.
Imigranti se uglavnom doseljavaju u najveće kanadske gradove, Toronto,
Montreal, Vankuver, Kalgari, Edmonton i Otava-Gatino. U Torontu kod više od
dve petine stanovnika maternji jezik nije ni engleski, niti francuski, već
dominiraju kineski, pendžabi, tagalog i korejski. U Montrealu se od drugih
maternjih jezika najčešće spominje italijanski, potom arapski, pa španski,
dok u zapadnom delu zemlje ima najviše kineskog, a za njim slede isti ovi
već pomenuti jezici, a za njima i ostali, ukupno nešto preko 200 u čitavoj
zemlji.
No, treba reći da ima mesta sa procentualno većim brojem imigranata, pošto
je primetno povećano interesovanje za manja mesta. U Markamu, predgrađu
Toronta, čak za 57 odsto stanovnika ni jedan kanadski zvanični jezik nije
maternji, a u predgrađu Vankuvera, Barnabiju, tek nešto manje, 55,5 odsto.
Sa druge strane, najmanje imigranata ima u atlanskom delu zemlje, gde je
manje od četiri odsto žitelja rođeno van Kanade.
Takođe, statističari kažu da se, u periodu između dva popisa, iz Ontarija u
druge provincije preselilo više osoba nego što se doselilo u provinciju.
Razlika je oko 27 hiljada, a najpopularnije destinacije su Britanska
Kolumbija, Alberta i Kvebek.
Statističare iznenađuje podatak iz najnovijeg popisa da manje žitelja
frankofonskog porekla govori engleski sada, no što je to bio slučaj na
prethodnom popisu. |
| |
| |
|
| |
| Mogućnost za otkrivanje drugih kultura i
jezika |
| |
Interesantan predlog stigao je iz Canada World Youth programa. Oni pozivaju
zainteresovane mlade ljude, između 17 i 24 godine starosti da se prijave do
15. januara 2008. godine i steknu prioritet za učešće u akcijama koje će
početi u leto 2008. godine.
 Sa
CWY, grupe od 18 mladih ljudi iz različitih kultura biće zajedno tri meseca
u nekom kanadskom naselju, a potom još tri meseca u nekom mestu u Africi,
Aziji, Karibima, istočnoj Evropi ili Latinskoj Americi.
Programi su sigurni i inovativni, a izvode ih timovi visoko stručnih
profesionalaca i entuzijasta. Od 1971. godine, preko 30 hiljada mladih iz
Kanade i drugih zemalja, uzelo je učešće u programima koji su sprovedeni u
67 zemalja.
Iskustvo koje se stiče u programu u suštini je obrazovno i uklapa se u
studije. U nekim slučajevima Canada World Youth može da omogući učesnicima
da dobiju studijske kredite.
Njihovi programi daju učesnicima mogućnost da otkriju druge kulture i jezike,
razviju kvalitete za koje su poslodavci zainteresovani - liderstvo, timski
rad i sposobnost prilagođavanja, kao i da postanu građani sveta u najboljem
smislu te reči, spremni za budućnost.
Canada World Youth poziva mlade ljude iz svih krajeva Kanade, bez obzira na
poreklo, ukoliko ispunjavaju uslov da imaju između 17 i 24 godine, da su
kanadski državljani ili da imaju status landed immigrant, da su zdravi,
motivisani, otvoreni i fleksibilni.
Dodatne informacije mogu se dobiti na veb-sajtu
www.canadaworldyouth.org , na
www.cwy-jcm.org/en/aboutus ,
ili putem besplatnog telefona 1-866-7-VOYAGE (1-866-786-9243). |
| |
| |
|
| |
| Toronto kanadska prestonica siromaštva |
| |
Najnoviji izveštaj organizacije United Njay doneo je više nego zabrinjavajuće
podatke za najmnogoljudniji kanadski grad. U vreme kada u najvećem delu
zemlje preovlađuje ekonomskiprosperitet, u izveštaju se navodi da je Toronto
kanadska prestonica siromaštva, gde je svaka četvrta porodica siromašna, u
kome je srednja vrednost dohotka za deset hiljada dolara niži od srednjeg
dohotka u ostatku zemlje, a čak za dvadeset niži od primanja u drugim
delovima GTA.
 Toronto
je, po rečima Frensis Lankin, predsednika United Njay-a, najskuplji grad u
zemlji što porodicama sa decom posebno otežava položaj.
Po sadašnjim kriterijumima, četvoročlana porodica čiji su prihodi ispod
27.500 dolara, smatra se za siromašnu.
Srednja vrednost dohotka prosečne porodice u Torontu, posle odbijanja poreza,
iznosi 41 hiljada dolara. To su, inače, porodična primanja koja se nalaze na
sredini, sa podjednakim brojem porodica koje zarađuju više, kao i onih koje
ostvaruju niža primanja od tog iznosa.
Poređenja radi, 1990. godine broj porodica koje su živele ispod linije
siromaštva u Torontu bio je gotovo dvostruko manji.
Stručnjaci iz United Njay napominju da je u Torontu specifična situacija sa
poslom - mnogi su svoj stalni posao zamenili privremenim radnim mestima ili
poslovima po ugovoru, koji ne obezbeđuju beneficije, niti odgovarajuću
sigurnost. Tvrdi se da zbog toga sve veći broj porodica i pojedinaca traži
savete u vezi sa kreditima. Neredovnost pri plaćanju zakupa za stan, takođe,
rastući je problem na koji se žali sve veći broj stanodavaca.
Ova studija otkriva da je u Torontu broj nekomplatnih porodica veći nego u
ostatku zemlje. U gotovo svakoj trećoj porodici u gradu deca žive sa jednim
roditeljem, u poređenju sa jednom od pet u okruženju. Pored toga, dvostruko
više kompletnih porodica u Torontu je siromašno u poređenju sa prosekom za
državu, provinciju i region.
Najviše siromašne dece živi u porodicama novih imigranata, kao i u
starosedelačkim porodicama.
Po svim pokazateljima, prosečni nacionalni dohodak raste i nacionalna
privreda je na zdravim osnovama. Stručnjaci iz United Njay-a skreću pažnju
da ta pozitivna slika može prikriti onu koja stiže iz Toronta, za koji je
očigledno potrebno razviti posebnu strategiju, kako bi išao u korak sa
ostatkom zemlje.
U okviru izveštaja, organizacija daje i preporuke strategije za smanjenje
siromaštva. Pre svega, provincija bi trebalo da odredi jasne ciljeve i
vremenske rokove za njihovo ispunjavanje, ali uz trebalo finansijsku i
programsku podršku federalne i gradskih vlada, posebno u domenu socijalnog
stanovanja, zapošljavanja i brige o deci. Takođe, u kreiranju strategije
svoj aktivan doprinos trebalo bi daju lideri zajednica iz provincije.
Preporučuje se, nadalje, da provincija uvede mere za zaštitu potrošača, kroz
limite za kamatne stope, dažbine i plaćanja i zabranu prekoračivanja i
drugih vrsta zaduživanja koje potrošače uvlače u dužničke krugove, ali i
razvijeniji sistem programa za informisanja potrošača i rešavanje problema,
koji bi se sprovodili preko agencija United Njay.
Ontarijski premijer Dalton Mekgvinti je, reagujući na izveštaj United Njay-a,
istakao da je došlo vreme da se pomogne siromašnim žiteljima Toronta. Iako
provincijska vlada izbegava da Torontu daje poseban tretman zbog mogućeg
negodovanja biračkog tela iz ostatka provincije, nemilosredni statistički
podaci ukazuju da je neophodno reagovati zbog narastajućeg problema koji je
ozbiljniji nego drugde. I predstavnici opozicije se zalažu da bi trebalo
potražiti specifično rešenje za Toronto. Lider konzervativaca Džon Tori kaže
da se moraju uzeti u obzir jedinstvene okolnosti sa različitim zajednicama.
Gradonačelnik Toronta Dejvid Miler kaže da su podaci iz izveštaja šokantni i
tužni, ali ne i iznenađujući. On smatra da je u gradu potrebno stvoriti
uslove za pristojno plaćen posao, ali takođe naglašava da nadležni u gradu
nemaju ovlašćenje za plaćanje preko minimalne cene rada. |
| |
| |
|
| |
| Zamke internet kupovine |
| |
Šaćir Doraj, izbeglica sa Kosova, vlasnik pekare u Kalgariju, jedan je od
hiljadu Kanađana koji su na eBay-u prevareni takozvanom metodom upada. Doraj
je ranije bez problema kupovao na ovom internet sajtu, ali ovog puta nije
dobio automobil koji je izlicitirao i platio 20 hiljada dolara. Posle
pismene žalbe eBay-u, dobio je odgovor da se radilo o upadu na stranu i da
on treba da se obrati policiji i FBI-ju.
 Ovakava
i slične, nažalost istinite, priče mnogo su češće u vreme potrošačkih
groznica, prazničnih ili kada je domaća valuta jaka. U ovom trenutku u
Kanadi su se poklopila oba ova momenta, pa je time važnije upozorenje
zainteresovanima za internet kupovinu.
Naravno, ne treba unapred strahovati, ali je važno znati da nemaju baš svi
poštene namere. Ukoliko nešto želite da kupite na eBay-u, ili ste iz raznih
razloga prinuđeni da to učinite, probajte da se obezbedite što je više
moguće. Potrparol eBay Canada Endru Slos kaže da je najvažnije nikako ne
davati lozinku ili se ulogovati direktno iz elektronske pošte.
Drugi važan momenat je da treba kroz poruke i komentare drugih proveriti
pouzdanost prodavca, kako bi se videlo da li je tu neko već imao neprijatna
iskustva. On, lično, priznaje da mu tek 98 pozitivnih reakcija daje nadu da
će sve proteći kako treba i da se radi o pouzdanom prodavcu.
Kao treće, Slos preporučuje da kupovina ide preko PayPal, koji je eBay-ova
kompanija za bezbedno onlajn plaćanje. Ona čak nudi i pokriće od dve hiljade
dolara, za slučaj da nešto krene pogrešnim tokom. Ako prodavcu ne odgovara
taj predlog, bolje je odustati.
Ne treba zaboraviti ni da na eBay-u postoji mogućnost pomoći od strane
njihovih ljudi, ukoliko se klikne na ikonicu 'live help'.
Pored ovih uputstava, postoje i ona druga, koja se više mogu podvesti pod
iskustvena. To se odnosi na očekivanja u vezi sa predmetom kupovine. Svako
već zna da se pri kupovini na neviđeno ne treba oslanjati na ubeđenje da se
nešto podrazumeva, pošto je u mnogo primera do sada potvrđeno da samo ono
što je navedeno treba očekivati. Ni najbolji pravnici vam ne mogu pomoći ako
ne dobijete sve što ste zamislili.
Takođe, treba pokušati proveru prodavca. Nije na odmet zatražiti telefon ili
kućnu adresu, kako bi se videlo da li su namere ozbiljne, upoređivati adresu
sa mestom u koje se šalje novac, kao i da li je e-mejl adresa ista sve vreme.
Preporuka je da se nikako ne plaća gotovinski već preko PayPal-a ili čekom.
Ne treba smetnuti sa uma, takođe, da je potrebno određeno vreme za isporuku
robe, te ne treba paničiti ako isporuka kasni, naročito u vreme Božića.
Dodatna upozorenja i korisna obaveštenja možete naći na sajtu |
| |
| |
|
| |
| Dobićeš posao ako ne kasniš |
| |
Vlasnica prodavnica za ženski veš La Belle Femme u Edmontonu i Širvud Parku,
Šarmejn Rouz imala je prilično loše iskustvo sa prodavačicama koje su radile
kod nje. Nekorektan odnos prema mušterijama, neprimeren rečnik, kašnjenje na
posao, alkoholisanost, krađe novca od mušterija, samo su neki od problema
koji su se javljali gotovo svakodnevno.
 U
svojoj izjavi za CBC, gospođa Rouz je rekla da nije bilo prevelike razlike u
ponašanju između mlađih i osoba u godinama, a iz obrazloženja je ona trebalo
da zaključi da nemaju potrebe da strahuju za posao pošto, zbog nedostatka
radne snage, oni u roku od pola sata mogu da pronađu deset novih radnih
mesta.
Plata kod nje je 15 do 20 dolara na sat. Gospođa Rouz naglašava da plata
nije bila problem, već kalibar ljudi koji su konkurisali.
Nedavno, kada joj je svega bilo preko glave, gospođa Rouz osmislila je
sasvim drugačiji oglas za popunu radnih mesta. U njemu je bio trenutni poziv
da se jave svi koji mogu da dolaze na posao na vreme, koji neće krasti, niti
dolaziti na posao pod dejstvom alkohola.
Odziv je prevazišao njena očekivanja i ona je lako pronašla nove radnike.
Zadovoljni su i oni koji su dobili posao. Jedna od njih, Dženifer Nuns
primećuje da je bilo krajnje vreme da neki poslodavac naglas kaže ono što
svi misle. |
| |
| |
|
| |
| Flaširana kućne ljubimce |
| |
Među brojnim proizvodima namenjenim kućnim ljubimcima odnedavno se našla i
flaširana voda. Kompanija iz Šarlotauna Aquience lansirala je nedavno Pet
Quench, vodu za kućne ljubimce. Kako naglašavaju, njihov proizvod je
naročito namenjen mačkama, za koje se zna da češće pate od poremećaja
urinarnog trakta jer kroz svoju ishranu ne unose dovoljno tečnosti.
 Predsednik
kompanije Derik Voker kaže da je zbog toga voda tako začinjena da psi i
mačke požele da je piju. Voda sadrži prirodne dodatke, uz ekstrakte aloje i
papaje koji pomažu u varenju.
Dr Meri Mekniven, sa Atlanskog veterinarskog koledža, primećuje da voda ima
blago mesnat miris. Blago skeptična prema tvrdnjama kompanije da voda utiče
povoljno na zdravlje kućnih ljubimaca, ona kaže da će za svoje pse i mačke
nastaviti da koristi vodu sa česme, ali da svako može i treba da izabere na
šta će trošiti novac i šta će davati svojim ljubimcima.
Ova voda, koja je osmišljena u Šarlotaunu, uz pomoć Agencije za pružanje
podrške, flašira se u Ontariju i distribuira po čitavoj zemlji. Treba
napomenuti da ne postoji samo ova voda, već su tu i varijante vode ili
aditiva za mnoge životinje, počevši od hrčka pa do konja. Pola litra ove
vode košta 1,79 dolara.
Kanađani na svoje kućne ljubimce godišnje potroše skoro pet milijardi dolara. |
| |
| |
|
| |
| Ovogodišnji Giler biće pretočen u seriju |
| |
Kompanija Šaftsberi Films otkupila je pravo na ekranizaciju romana Elizabet
Hej Late Night on Air, za koji je ona prošlog meseca dobila prestižnu
nagradu Giler.
Roman u kojem se prepliću komični i tragični elementi, govori o čoveku koji
se zaljubljuje u glas sa radija, a radnja se dešava u maloj radio stanici na
kanadskom severu. Književnica Hej je svojevremeno, tokom sedamdesetih godina
prošlog veka, i sama radila na CBC radiju u Jelounajfu, ali insistira da
njen roman nije autobiografski.
Kompanija Šaftsberi namerava da napravi TV seriju zasnovanu na romanu. Oni
su otkupili pravo na ekranizaciju i prošlogodišnjeg dobitnika Gilera,
Bloodletting & Miraculous Cures, Vinsenta Lema. |
| |
| |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
|
