|
Oglasavanje Marketing Najpovoljnije cene, najveca posecenost
|
Broj 1132, 7. decembar 2007.
| Svaki deseti građanin u svetu plaća mito |
| |
Svaki deseti stanovnik sveta morao je ove godine da plati mito kako bi mu bila
pružena usluga u javnim službama, saopštila je međunarodna nevladina
organizacija "Transparensi internešenal" (TI).
U godišnjem izveštaju o korupciji u svetu, koji je juče objavljen u Berlinu,
uoči 9. decembra - Dana borbe protiv korupcije, navodi se da su korupcijom
najviše pogođene siromašne porodice bilo da žive u zemljama u razvoju ili
razvijenim zemljama.
 Istraživanje,
koje je sprovedeno nad 63.199 ispitanika u 60 zemalja, pokazalo je i da
većina građana smatra da su političke stranke i parlamenti institucije koje
su najviše kompromitovane korupcijom.
U Globalnom barometru korupcije za 2007. godinu navodi se da su ove godine
korupcijom bile najviše pogođene Albanija i Senegal, gde je više od 30 odsto
ispitanika reklo da im je tražen mito.
Slična situacija je zabeležena i u Makedoniji, Kosovu, Rumuniji, Kambodži,
Kamerunu, Pakistanu, Filipinima i Nigeriji.
Podmićivanje javnih službenika povećalo se u odnosu na prošlu godinu u nekim
delovima sveta, uključujući jugoistočnu Evropu, gde se stopa ispitanika koji
su rekli da su morali da plate mito da bi dobili uslugu, povećao sa osam na
12 procenata.
Najveći porast je zabelezen na području pacifičke Azije, gde je 22 odsto
ispitanika prijavilo da je bilo prinuđeno da plati mito, u odnosu na 15
odsto prošle godine. U Africi je zabeleženo izvesno smanjenje - sa 47 odsto
na 42 odsto ispitanika.
Podmićivanje službenika je u svetu najzastupljenije u policiji, a zatim u
sudovima. Od 25 odsto ispitanika koji su bili u kontaktu sa policijom,
traženo je mito, ali se taj procenat razlikuje od regiona do regiona.
"Barometar pokazuje da su policija i pravosuđe u mnogim zemljama širom sveta
deo kruga korupcije...", rekao je izvršni direktor TI Kobus de Švart i dodao
da to znači da korupcija zadire u osnovno pravo za jednaki tretman pred
zakonom.
Širom sveta, građani se često susreću sa korupcijom u zdravstvu i obrazovnom
sistemu, a na najmanje zahteva za mito naići će u oblasti telefonskih usluga
i distribucije gasa.
Iz godine u godinu, građani navode političke stranke i parlamente kao
najkorumpiranije institucije koje treba da zastupaju interese građana u
političkom odlučivanju.
"Ove uznemirujuće brojke pokazuju da se vlade suočavaju sa krizom
legitimiteta, uz mogućnost da demokratizacija, stabilnost i zaštita ljudskih
prava budu ugroženi", rekao je Švart.
U očima građana, najmanje su korumpirane verske institucije i nevladine
organizacije, ali se ugled nevladinog sektora i privatnog preduzetništva
donekle pogoršao u odnosu na istraživanje za 2004. godinu.
Oko 54 odsto ispitnika smatra da će se korupcija povećati u narednim
godinama. Tek svaki peti ispitanik je izjavio da će se korupcija smanjiti u
bliskoj budućnosti.
TI je zaključio da vlasti moraju da obećanje u brobi protiv korupcije
sprovedu u delo i da one u toj borbi imaju ključnu ulogu, ali da je značajna
i uloga civilnog i privatnog sektora. |
| |
| |
|
|
| NATO želi marionetsku državu |
| |
Predsednik Vlade Srbije Vojislav Koštunica izjavio je da će, ako kosovski
Albanci proglase jednostranu nezavisnost, postati jasno da je NATO
bombardovao Srbiju da bi stvorio marionetsku državu u kojoj bi ta vojna
alijansa bila vrhovni organ vlasti.
 "Ukoliko SAD odluče da albanski separatisti proglase jednostranu nezavisnost,
onda će postati potpuno jasno zašto je NATO bombardovao Srbiju i zašto su
potom NATO trupe došle na Kosovo. Osnovni cilj je stvaranje marionetske NATO
države u kojoj bi, kako je određeno u Aneksu 11 Ahtisarijevog plana, konačan
i vrhovni organ vlasti bio NATO pakt", izjavio je Koštunica Beti.
On je naveo da "nadzirana nezavisnost" ne može da postoji jer su nadziranje
i nezavisnost pojmovi koji se međusobno isključuju.
"U dosadašnjoj istoriji pravo ime za nadzirane države je bilo marionetska
tvorevina i sada vidimo kako SAD i NATO pokušavaju da tako nešto sprovedu u
delo. Još je samo nedostajalo da Srbija prihvati Ahtisarijev plan i da time
ozakoni bombardovanje i dolazak NATO trupa na Kosmet i pravljenje
marionetske NATO države", naveo je premijer.
Srbija je, kazao je Koštunica, "izabrala da razotkrije i suprotstavi se tom
nasilju, i da odbacujući Ahtisarijev plan sa njim odbaci i marionetsku NATO
državu".
"Za Srbiju postoji Rezolucija 1244, postoji Povelja UN i postoji Ustav
Srbije, što sve garantuje da je pokrajina Kosovo i Metohija sastavni i
neotuđivi deo Srbije", naveo je Koštunica. |
| |
| |
|
|
| Evropa se deli na sve manje komade |
| |
Evropa se deli na sve manje "komade", što nužno ne mora da bude loše, piše "Fajnenšel
tajms", navodeći da će Kosovo verovatno proglasiti nezavisnost i postati
sedma zemlja nastala iz nekadašnje Jugoslavije.
Sovjetski Savez dao je 15 novih zemalja a ni zapadna Evropa nije imuna na
deobe - govorka se o podeli Belgije a u Škotskoj je na vlast došla partija
koja se zalaže za nezavisnost.
Unilateralno proglašenje nezavisnosti Kosova moglo bi da prouzrokuje nove
krize na Balkanu, međutim, ako formiranje novih država prođe u miru, to
jeste razlog za slavlje, komentariše britanski dnevnik.
 Dokaza je više - na listi zemalja rangiranih prema bruto domaćem proizvodu
Međunarodnog monetarnog fonda četiri od prvih pet mesta drže zemlje sa
populacijom manjom od pet miliona.
Prema Globalnom indeksu mira, koji radi istraživačka služba britanskog "Ekonomista",
život u manjim zemljama je mirniji i bolji pošto osam od deset zemalja koje
predvode na listi ima manje od deset miliona stanovnika.
Indeks konkurentnosti Svetskog ekonomskog foruma istovremeno pokazuje da pet
od sedam prvorangiranih zemalja ima populaciju manju od deset miliona.
Da je manje bolje, dokazuje i Indeks humanog razvoja, koji, između ostalog,
meri očekivani životni vek. Na toj listi je među deset prvoplasiranih
zemalja samo jedna velika - Japan.
"Fajnenšel tajms" navodi i da je među pet zemalja sa najvećom populacijom
samo jedna bogata - SAD. Brazil, Kina, Indonezija i Indija istina beleže brz
ekonomski rast, ali su još zemlje u razvoju i još zaostaju za bogatim.
Tradicionalno se smatra da je dobro biti u velikoj zemlji zbog prosperiteta
i bezbednosti. Velika zemlja znači veće tržište, više trgovine i bogatstva.
Međutim, u savremenom globalizovanom svetu ti "plusevi" velikih se gube.
Među prednosti malih zemalja "Fajnenšel tajms" je ubrojao veću homogenost,
veći stepen socijalne zaštite, bolje sprovođenje politika, veću štedljivost
u projektima.
Kada se sve uzme u obzir, ne čudi što UN, koje su 1945. imale samo 45
članica a 1968, nakon dekolonizacije, 126, danas broje 192 zemlje,
zaključuje britanski dnevnik. |
| |
| |
|
|
| Svaki peti Kanađanin rođen u inostranstvu |
| |
Najnoviji rezultati popisa iz 2006. godine daju drugačiju sliku Kanade od one
koja je bila pre pet godina. Te razlike nisu u svim segmentima drastične,
ali analiza pod naslovom 'Imigracija, državljanstvo, jezik, pokretljivost i
migracije', pokazuju šta se sve promenilo od 2001. godine naovamo.
Jedan od najinteresantnijih podataka je da je svaki peti stanovnik Kanade
rođen u nekoj drugoj zemlji, a dve trećine njih živi u najvećim gradovima
Torontu, Montrealu i Vankuveru. Samo u poslednjih pet godina doselilo se oko
1,1 milion stanovnika, najviše iz Kine, Indije, Filipina i Pakistana, tako
da sada ovde živi više osoba poreklom iz Azije i sa Bliskog istoka, nego iz
Evrope.
Najveći broj imigranata je u naponu radne snage, između 25 i 54 godine
starosti, i obrazovaniji su od Kanađana.
 Ovoliki postotak imigranata u Kanadi nije zabeležen još od 1931. godine.
Inače, u čitavom svetu po procentu imigranata jedino je Australija ispred
Kanade.
Demografi predviđaju da će do 2030. godine porast broja stanovnika u Kanadi
potpuno zavisiti od imigracije.
Imigranti se uglavnom doseljavaju u najveće kanadske gradove, Toronto,
Montreal, Vankuver, Kalgari, Edmonton i Otava-Gatino. U Torontu kod više od
dve petine stanovnika maternji jezik nije ni engleski, niti francuski, već
dominiraju kineski, pendžabi, tagalog i korejski. U Montrealu se od drugih
maternjih jezika najčešće spominje italijanski, potom arapski, pa španski,
dok u zapadnom delu zemlje ima najviše kineskog, a za njim slede isti ovi
već pomenuti jezici, a za njima i ostali, ukupno nešto preko 200 u čitavoj
zemlji.
No, treba reći da ima mesta sa procentualno većim brojem imigranata, pošto
je primetno povećano interesovanje za manja mesta. U Markamu, predgrađu
Toronta, čak za 57 odsto stanovnika ni jedan kanadski zvanični jezik nije
maternji, a u predgrađu Vankuvera, Barnabiju, tek nešto manje, 55,5 odsto.
Sa druge strane, najmanje imigranata ima u atlanskom delu zemlje, gde je
manje od četiri odsto žitelja rođeno van Kanade.
Takođe, statističari kažu da se, u periodu između dva popisa, iz Ontarija u
druge provincije preselilo više osoba nego što se doselilo u provinciju.
Razlika je oko 27 hiljada, a najpopularnije destinacije su Britanska
Kolumbija, Alberta i Kvebek.
Statističare iznenađuje podatak iz najnovijeg popisa da manje žitelja
frankofonskog porekla govori engleski sada, no što je to bio slučaj na
prethodnom popisu. |
| |
| |
|
|
| Krupne greške obaveštajnih agencija SAD |
| |
Prvo Irak, a sada Iran. Sjedinjene Američke Države operišu unutar oblaka
manjkavih obaveštajnih podataka u obe zemlje.
U novoj proceni špijunskih vesti, koja je odjeknula kao eksplozija, SAD su
ove sedmice okrenule leđa svojom do juče gvozdenom uverenju da Islamska
republika namerava da pravi atomske bombe
Tamo gde je nekada bila uverenost, sada je sumnja. "Ne znamo da li oni
trenutno nameravaju da prave atomske bombe", navodi se u novom obaveštajnom
izveštaju.
 Koliko u januaru, tadašnji šef Nacionalne obaveštajne služba, koja
objedinjuje sve obaveštajne službe SAD, Džon Negroponte rekao je Kongresu: "Naša
procena je da je Teheran odlučan u nameri da izgradi nuklerano oružje."
Prošlog meseca predsednik Džordž Buš rekao je na konferenciji za novinare,
koju je držao sa fransuckim predsednikom Nikolom Sarkozijem: "Razgovarali
smo o Iranu i želji da zajednički ubedimo režim Irana da odustane od
nuklearnih ambicija, mira radi".
Na konferenciji za novinare 17. oktobra rekao je: "Govorim ljudima da ako
žele da izbegnu treći svetski rat, trebalo bi da budu zainteresovani da Iran
spreče da usvoje znanja neophodna da bi se napravilo nuklearno oružje."
Kada je tada upitan da li je potpuno siguran da Iran želi da napravi atomsku
bombu, odgovorio je: "Da, verujem da oni žele da imaju kapacitete i znanje
potrebne za pravljenje nuklearne bombe".
Savetnik predsednika SAD za nacionalnu bezbednost Stiven Hedli rekao je da
je Buš govorio tako "jer je opisivao pretnju kako su je i same obaveštajne
službe opisivale i javno i u brifinzima sa njim".
Demokratama nije trebalo puno da uporede Irak i Iran. Predstavnik senatske
većine Hari Rid kaže da su demokrate tražile novu procenu situacije u Iranu
"kako administracija ne bi povela Kongres i zemlju u još jedan rat na osnovu
manjkavih obaveštajnih podataka."
"Nadam se da će ova administracija pažljivo pročitati taj izveštaj i
prilagoditi svoju retoriku i politiku Iranu. Administracija bi trebalo da
počne proces tako što će konačno preduzeti diplomatske korake neophodne za
pristup izazovima koje Iran predstavlja", rekao je Rid.
U slučaju Irana, ipak, Bela kuća ne odustaje od sumnji da bi Teheran mogao
da teži nuklearnoj bombi.
Iran nastavlja razvoje i ispitivanje balističkog programa, a Hedli kaže da
isto tako lako može tu tehnologiju da iskoristi za proizvodnju nuklearog
oružja.
U novim zaključima o Iranu, procenjuje se da je Teheran obustavio program
razvoja nuklearnog oružja u jesen 2003. godine, pod međunarodnim pristiskom.
Ono što je najvažnije, ocenjuje AP, jeste da se u izveštaju navodi da Iran
nije ponovo pokrenuo svoj nuklearni program.
"Odluka Teherana da obustavi nuklearni program ukazuje da je Iran manje
odlučan u nameri da razvija nuklearno oružje nego što smo mi pretpostavljali
od 2005. godine", kaže se u novom izveštaju.
Iako su se ključni činioci promenili, strategija administracije nije. Bela
kuća je saoštila da će nastaviti pritisak na Iran, kako bi sprečili tu
zemlju da ikada dođe u posed nuklearne bombe.
Pojedini analitičari veruju da će novi izveštaj predstavljati prepreku
potpredsedniku Diku Čejniju i ostalim jastrebovima administracije da budu
oštriji prema Iranu.
"Dobra je stvar da smo to dobili pre nego što smo umarširali u još jedan
vojni sukob. Ovo nije vremenska bomba, kako je situaciju predstavljala
administracija proteklih nekoliko godina", kaže Jon Volfstal iz Centra za
strateške i međunarodne studije u Vašingtonu.
Ipak, rekao je on, ne izgleda kao da će administracija promeniti svoju
strategiju prema Iranu. |
| |
| |
|
|
| Žene rade više i zarađuju manje |
| |
Žene danas čine 40 odsto svetske radne snage i u proseku rade više nego
muškarci, saopštile su Ujedinjene nacije.
Međutim, one zarađuju samo četvrtinu svetskog prihoda, a u odnosu na
muškarce imaju teži pristup zdravstvenim uslugama, obrazovanju, poslovnim
prilikama i političkim funkcijama.
Večina stručnjaka definiše jaz među polovima kao razlike u broju muškaraca i
žena u ekonomiji, politici, zdravstvu i obrazovanju.
 Mnoge zemlje su znatno napredovale u sužavanju tog jaza, izjavila je Radiju
Glas Amerike Sadia Zahidi iz Svetskog ekonomskog foruma sa sedištem u Ženevi.
"Švedska, koja je u tome prva u svetu, zatvorila je taj jaz do 81 odsto.
Posle nje su tri druge nordijske zemlje. Najniže rangirana država - Jemen -
zatvorila je jaz među polovima samo za 45 procenta. Među najniže rangiranim
zemljama su Saudijska Arabija, Nepal, Pakistan i Čad, sa jazom među polovima
od oko 50 proceneta".
Neki analitičari navode da stereotipi, plemenska i kulturna praksa, kao i
siromaštvo doprinose nejednakosti. Prema podacima UN, žene čine oko 70 odsto
od 1,3 milijardu siromašnih koji žive sa manje od jednog dolara dnevno.
Mnoge nemaju pristup zdravstvenoj nezi i ne mogu sebi da je priušte. Samo 31
odsto žena u zemljama u razvoju ima medicinsku negu tokom trudnoće, u
poređenju sa 80 procenata u razvijenim državama.
Napredak u uklanjanju tih problema je spor. UN procenjuju da bi do 74 odsto
smrtnih slučajeva trudnica moglo da bude sprečeno odgovarajućom lekarskom
negom.
Analitičari kažu da pomanjkanje osnovnih medicinskih usluga može biti
ekonomski skupo za svako društvo.
Zemlje u razvoju i dalje čine najveći deo svetske populacije i zdravstvena
nega ih košta. Ali, lečenje bolesnih košta daleko više od preventivne nege.
Isto tako, kažu analitičari, ogromno košta gubitak radne snage.
Valeri Hadson sa Brigam Jang univerziteta kaže da veliki jaz u pismenosti
utiče na ekonomski razvoj zemalja. "Pionirske studije ekonomista Svetske
banke i drugih istraživača pokazale su da, kada postoji veliki jaz u
pismenosti između muškaraca i žena, ekonomije njihovih zemalja nisu uspešne".
U mnogim delovima sveta žene zarađuju manje od muškaraca. U nekim regionima,
one rade duže. Prema statistikama UN, žene u 22 industrijalizovane zemlje
zarađuju samo 80 odsto zarade muškaraca.
U delovima podsaharske Afrike, žene zarađuju manje od 70 proceneta onoga što
zarađuju muškarci.
Politikolog Valeri Hadson kaže da je to samo deo šire slike i da tu spada
činjenica da žene ne uživaju ravnopravnost u pogledu stremljenja, odluka o
sopstvenom životu i mogućnosti da njihov dopirnos bude društveno vrednovan.
Uprkos znatnom napretku, UN saopštavaju da pomanjkanje jednakog pristupa
žena i devojaka mogućostima u društvu i dalje preovlađuje. Stručnjaci tvrde
da je istinski znak napretka neke nacije ostvaranje punog potencijala svih
njenih građana, odnosno smanjenje razlika između polova. |
| |
| |
|
|
| Huligani driblaju pravosuđe |
| |
Podaci koje je ministar Dragan Jočić izneo u vezi sa procesuiranim krivičnim
prijavama podnetim zbog nasilničkog ponašanja na sportskim priredbama su
neutemeljeni, tvrde "Politikini" sagovornici iz opštinskih tužilaštava u
Beogradu. Prema njihovim rečima, broj pokrenutih istraga i podignutih
optužnica je mnogo veći od onog koji je ministar izneo.
- Sve krivične prijave koje su dostavljene Drugom opštinskom tužilaštvu su
procesuirane, a po završetku istražnog postupka protiv osumnjičenih je
podignuta optužnica.
Naše tužilaštvo je do sada pokrenulo najviše postupaka po Zakonu o
sprečavanju nasilja na sportskim terenima. Činjenica je da sudovi prilikom
donošenja presuda izriču izuzetno blage kazne, a to je veliki problem,
objašnjava naš sagovornik iz Drugog opštinskog tužilaštva.
Ovo tužilaštvo je u poslednjih godinu dana pokrenulo postupak protiv 40,
odnosno 10 osoba u poslednjih šest meseci. Paradoksalna je činjenica, navodi
naš sagovornik, da se izgrednicima na sportskim priredbama oštrije kazne
izriču u prekršajnim, nego u postupcima pred sudovima opšte nadležnosti.
 Novim Zakonom o sprečavanju nasilja i nedoličnog ponašanja na sportskim
priredbama, koji važi od 9. oktobra ove godine, pooštrene su kazne za
izgrednike. Zatvorske kazne za huligane moći će da se izriču u trajanju od
šest meseci do pet godina za onog koji je sam izazvao incident. Znatno su
pooštrene kazne i za incidente izazvane u grupi umesto dosadašnje kazne od
šest meseci do tri godine zatvora, huliganima koji deluju u grupi moći će da
bude izrečena kazna u trajanju od jedne do osam godina zatvora.
Između ostalog zakon predviđa i da se kolovođama huliganskih grupa izriče
kazna od jedne do deset, umesto od jedne do pet godina zatvora, kako je
predviđao prethodni zakon. Takođe, izgrednicima koji su učestvovali u
neredima u kojima je neka osoba telesno povređena ili je oštećena imovina
većeg obima biće izricana kazna od šest meseci do pet godina zatvora.
Zatvorska kazna, po novom zakonu, preti i službenim i odgovornim licima koja
na sportskoj priredbi ne preduzmu adekvatne mere obezbeđenja. Iz presuda po
starim odredbama Zakona o sprečavanju nasilja može da se vidi da su u
prekršajnim postupcima izricane oštrije kazne nego pred redovnim sudovima.
Pred redovnim sudovima (opštinskim i okružnim) u 2005. izrečene su samo tri
kazne zatvora. U 2006. izrečene su četiri kazne zatvora, dok su sve ostale
izrečene presude bile uslovne ili opomene. Za 2005. u prekršajnim postupcima
izrečene su 62 kazne zatvora, a u 2006 60 kazni zatvora. U 2006. zatvorske
kazne u prekršajnim postupcima čine 53 odsto od ukupno rešenih slučajeva,
dok je u redovnim sudovima taj procenat manji od tri odsto.
Ne bih želela da komentarišem navode da se izriču blage kazne, dok ne
proverim strukturu presuda koje su izrečene zbog nasilničkog ponašanja na
sportskim priredbama. Izrečena presuda obrazložena je u njenom pismenom
otpravku.
Kao i u svakom drugom postupku, i tokom ovih se utvrđuju olakšavajuće i
otežavajuće okolnosti, ali i okolnosti pod kojima je delo izvršeno. Sudija
ceni prikupljene dokaze i na osnovu njih izriče presudu kaže Marina
Klarić-Živković, sudija i portparol Drugog opštinskog suda u Beogradu.
Prema njenim rečima, istražni sudija Drugog opštinskog suda, odredio je,
posle saslušanja, pritvor Slaviši Drakul (37) iz Beograda i Milošu Zimonjiću
iz Sombora zbog sumnje da su izvršili krivično delo nasilničkog ponašanja na
sportskoj priredbi. Podsetimo, Drakul i Zimonjić su osumnjičeni da su na
utakmici Crvena Zvezda Hajduk, napali pripadnika žandarmerije Nebojšu
Trajkovića i bakljom mu naneli povrede po licu. |
| |
| |
|
|
| Božić Bata putuje brzinom od 5.800 kilometara
u sekundi |
| |
 Praznična sezona na kraju godine često je stresan period, posebno za Božić
Batu, koji sa svojim irvasima mora da se kreće brzinom od 5.800 kilometara u
sekundi kako bi na vreme doneo poklone svoj deci u svetu, zaključak je
jednog istraživanja.
Od 24. do 25. decembra, Božić Bata mora da pređe 2,5 milijardi stanica, ako
se pođe od principa da će poklon dobiti deca svih veroispovesti, rekao je
Anders Larson iz švedske konsultantske firme Sveko koja je sprovela
istraživanje.
"Procenili smo da na svakom kvadratnom kilometru planete ima 48 stanovnika i
da 20 metara deli jednu kuću od druge. Dakle, ako Božić Bata krene iz
Kirgistana i putuje suprotno smeru okretanja Zemljine kugle, ima 48 sati za
podelu svih poklona", dodao je.
Iako Božić Bata prema tradiciji živi na Severnom polu, više severnih gradova
spori se oko titule mesta u kojem je njegova zvanična rezidencija. Među
njima je Rovaniemi u Finskoj.
Međutim, prema istraživanju Sveka, Božić Bata će upravo polaskom iz
Kirgistana najbrže podeliti poklone i izgubiti najmanje vremena u putu.
Za ulazak kroz dimnjak, ostavljanje poklona i povratak u sanke, Božić Bata "pri
svakom zaustavljanju ima 34 sekunde", zaključak je studije te firme. |
| |
| |
|
| |
|
|
