|
Oglasavanje Marketing
|
Broj 1132, 7. decembar 2007.
| Kineski hakeri prete britanskim firmama |
| |
Šef britanske obaveštajne službe MI5 upozorio je da Kina špijunira
kompjuterske sisteme britanskih korporacija, što su danas odbili da
komentarišu kineski zvaničnici.
Londonski dnevnik "Tajms" je preneo je da je ove nedelje direktorima i
šefovima obezbeđenja 300 banaka, računovodstvenih i pravnih kompanija, šef
MI5 Džonatan Evans poslao pismo u kojem se upozorava da su na internetu
ugroženi od napada "kineskih državnih organizacija".
 "Tajms"
piše i da je pismo objavljeno na obezbeđenom delu internet stranice vladinog
Centra za zaštitu nacionalne infrastrukture.
U pismu su navedni načini za identifikovanje kineskih "trojanaca" - programa
osmišljenih za upad u kompjuterske mreže i odašiljanje poverljivih podataka,
naveo je "Tajms".
Britansko ministarstvo unutrašnjih poslova (Home Office), koje nadgleda MI5,
navelo je da neće komentarisati privatnu korespodenciju.
Kina je već ranije više puta negirala da je umešana u bilo kakav sajber
kriminal i saopštila da su njene mreže takođe predmet napada.
Novisnka agencija AP navodi da za sada pisanje "Tajmasa" nije hteo da
komentariše porptarol kineske ambasade u Londonu, kao ni ministarstvo
spoljnih poslova u Pekingu.
Komjuterski stručnjaci su ranije optuživali hakere povezane s kineskom
vojskom za sajber napade na američki Pentagon, britanski parlament i nemačku
vladu.
U izveštaju koji je u četvrtak objaviila firma za zaštitu kompjuterskih
mreža i sistema "Mekafi" zasnovanom na istraživanjima te kompanije i
podacima bezbednosnih stučnjaka NATO-a, FBI-a i drugih obaveštajnih agencija,
navodi se da se veruje da su hakeri iz Kine odgovorni za četiri od pet
najvećih sajber napada u 2007. godini na mete raznih vlada.
Portparol kineskog ministarstva spoljnih poslova Liu Džinčao izjavio je u
četvrtak da su "Kinu takođe napadali hakeri iz nekih zemalja, tako da kinska
vlada međunarodnoj saradnji za sprovođenje zakona u toj oblasti pridaje
veliki značaj i učestvuje u njoj".
Stručnjaci kažu i da se u Kini nalazi veliki broj nesigurnih kompjutera i
mreža što hakeri u drugim zemlja mogu koristiti ne bi li zamaskiralu svoju
lokaciji i izveli napade. |
| |
| |
|
| |
| Češka opozicija traži zamrzavanje pregovora o
štitu |
| |
Češka opozicija je zatražila od vlade da zamrzne pregovore sa SAD o
razmeštanju radara američkog antiraketnog štita u Češkoj, pošto je Vašington
priznao da Iran, protiv koga je štit uperen, ne sprema nuklearno oružje.
"Privremeno bi trebalo da se prekinu razgovori sa SAD o radaru. Izveštaj
američke obaveštajne službe je još jedan argument za to da radar odbijemo",
rekao je šef opozicionih socijaldemokrata, bivši premijer Jirži Paroubek.
Vodeći češki dnevnici, čak i "Mlada fronta Dnes" bliska vladi premijera
Miroslava Topolaneka, upozoravaju danas da je priznanjem američkih
obaveštajnih službi da je Iran zaustavio svoj vojni nuklearni program pre
pet godina, pao glavni argument kojim je za radar među Česima lobirala
ovdašnja vlada.
"Postoje i druge zemlje u tom regionu koje su u stanju da proizvedu
nuklearne glave za rakete", brani američki štit šef češke diplomatije Karel
Švarcenberg.
Činjenica da Iran ne razvija nuklearno naoružanje ne bi trebalo da ima
uticaj na planove da u Češkoj i Poljskoj bude razmeštena evropska baza
američkog antiraketnog štita, tvrdi u intervjuu "Mladoj fronti Dnes"
potpredsednik češke vlade za evropska pitanja Aleksandar Vondra.
I nova poljska liberalna vlada, na čelu sa premijerom Donaldom Tuskom,
sumnjičava je prema štitu.
Pregovori Varšave i Vašingtona zamrznuti su prećutno zbog poljskih
oktobarskih vanrednih parlamentarnih izbora, ali Varšava ih još nije
obnovila jer traži prvo jasan odgovor da li zaista tehnički štit ne može da
se upotrebi protiv Rusije, i koga treba da štiti - SAD ili Evropu.
Predsednik Poljske Leh Kačinjski, brat blizanac donedavnog premijera
Jaroslava Kačinjskog, lobira za radar, a poljsko odugovlačenje da se
pregovori sa SAD obnove glavna je tema današnjeg sastanka Leha Kačinjskog sa
premijerom Tuskom i šefom poljske diplomatije Radoslavom Šikorskim. |
| |
| |
|
| |
| Slučaj zatvorenika u Gvantanamu |
| |
Vrhovni sud SAD razmatrao je u sredu da li osumnjičeni za terorizam zatvoreni
u bazi u zalivu Gvantanamo, na Kubi, imaju ustavni osnov da ospore
višegodišnji boravak u pritvoru.
Advokat koji predstavlja 37 zatvorenika iz Gvantanam tvrdio je pred Vrhovnim
sudom da je Kongres pogrešno ukinuo zatvorenicima njihovo habeas corpus
pravo da sudije preispitaju osnov za pritvaranje.
 Sudije
Vrhovnog suda su razmatrale da li je Kongres omogućio adekvatnu alternativu
za zatvorenike da ospore pritvaranje i da li Ustav štiti prava stranih
državljana koje SAD drže u zatvorima izvan zemlje.
"Ako se naše pravo ne primenjuje, to je zona bez zakona", rekao je advokat
Set Vaksam povodom zatvorenika pritvorenih u američkoj mornaričkoj bazi na
Kubi.
Slučaj zatvorenika u bazi Gvantanamo prate vlade i aktivisti za zaštitu
ljudskih prava širom sveta. Nekoliko desetina demonstranata protestovalo je
u sredu ispred Vrhovnog suda u narandžastim zatvorskim odelima i sa crnim
kapljučama.
Veliki broj zatvorenika u Gvantanamu se nalazi skoro šest godina dok se
sudovi i vojska spore oko njihovih slučajeva. Vaksam je rekao i da je "prošlo
vreme za eksperimentisanje".
Administracija predsednika Džordža Buša smatra da su pritvaranja zakonita,
humana i nužna u borbi protiv terorizma.
Zvaničnik ministarstva pravde Pol Klement rekao je, argumentišući u prilog
administracije, da zatvorenici imaju sada više prava nego po prvobitnom
američkom habeas corpus zakonu iz 1789. godine i ocenio da je ostvarena "značajna
liberalizacija".
Odluka Vrhovnog suda o ovom slučaju se očekujue do leta sledeće godine.
Zatvor u Gvanatanamu je otvoren januara 2002. godine nakon invazije na
Avganistan predvođene SAD. Američka administracija smatra da zaštita prava
garantovana ustavom ne važe budući da se mornarička baza, koja se nalazi na
teritoriji iznajmljenoj od Kube, ne nalazi na teritoriji SAD.
Veliki deo od 305 zatvorenika u Gvantanamu tamo se nalazi već godinama, a
mnogi se žale na maltretiranje. Buš je priznao da taj zatvor nanosi štetu
imidžu SAD i rekao da bi voleo da se eventualno zatvori.
Oko 470 zatvorenika je do sada pušteno, a SAD su najavile da bi 60-80
zatvorenika još moglo biti oslobođeno. |
| |
| |
|
| |
| Proizvodnja struje iz vetra seli se na more |
| |
Gotovo 19.000 turbina na vetar širom Nemačke proizvodi pet odsto električne
energije, po čemu je ta zemlja prva u svetu, međutim, najbolja mesta za
vetrenjače već su zauzeta i za nove gotovo da nema mesta.
Manjak prostora za vetroparkove nije problem samo u Nemačkoj, kaže generalni
sekretar Svetskog saveta za energiju vetra Stiv Sojer. "U narednoj velikoj
fazi razvoja zemlje poput Nemačke i Holandije gradiće elektrane na vetar na
moru, gde su resursi mnogo bolji", rekao je za Rojters Sojer.
 Nemačka,
koja planira da joj do 2020. oko 30 odsto proizvedene struje potiče iz
obnovljivih izvora, jedna je od nekoliko zemalja koje usmeravaju ulaganja u
tehnologiju za "ofšor" vetroparkove.
Prvi veliki vetropark planiran je za narednu godinu na Severnom ili
Baltičkom moru.
Analitičari se slažu da su "ofšor" postrojenja najbolja mesta za investicije
za zemlje koje žele da smanje emisiju štetnih gasova i zavisnost od fosilnog
goriva.
Zahvaljujući investicijama u "ofšor" vetroparkove, Nemačka će, kako
predviđaju ekolozi, iz snage vetra proizvoditi trećinu ukupne produkcije
električne energije do 2030, odnosno više nego što sada proizvodi koristeći
gas.
Najveći nemački proizvođač električne energije RNjE nedavno je objavio da
namerava da učetvorostruči kapacitete za proizvodnju iz obnovljivih izvora i
planira da od 2008. ulaže milijardu evra godišnje, uglavnom u "onšor" i "ofšor"
vetroparkove. Udruženje za inženjering te zemlje potencijalna ulaganja u
vetroparkove na moru procenjuju na čak 50 milijardi evra.
U prilog "ofšor" vetroparkovima govori i to što proizvode struju punim
kapacitetom 50 odsto vremena, dok oni na kopnu "punom parom" rade samo oko
20 odsto vremena. I u Britaniji, gde se 1,5 odsto struje proizvede iz
energije vetra, ozbiljno razmatraju "ofšor" vetroparkove jer se građani
protive 50-metarskim turbinama u blizini njihovih domova.
Investicije u proizvodnju struje iz vetra predstavljaju mudar izbor i za
zemlje koje još imaju dosta prostora na kopnu, smatraju analitičari koji
navode da najnovija istraživanja potvrđuju veliki potencijal snage vetra.
Istraživači sa Univerziteta Stenford utvrdili su da bi se korišćenjem samo
20 odsto snage vetra u svetu zadovoljilo 100 odsto traženje energije za sve
potrebe.
Međutim, gradnja "ofšor" turbina je skuplja i komplikovanija od gradnje onih
na kopnu a tehnologija za te vetroparkove sada je tamo gde je industrija
korišćenja snage vetra bila pre desetak godina, istakao je Sojer.
Zato na sektoru proizvodnje energije iz vetra razmišljaju da li da odmah
investiraju ili da čekaju unapređenje tehnologije i bolja rešenja dok se
eksperti slažu da je najpametnije investirati i u druge tehnologije i
energetske izvore.
Istovremeno vetroparkovi na moru brinu brodske prevoznike, koji se plaše da
će im blokirati radio frekvencije i brodske linije, pa se čini da je
raspoloživog mesta za turbine u blizini obala još manje.
Najefikasnije je ići i na "ofšor" i na "onšor" turbine, malo solarne
energije plus čistiji ugalj, plus nuklearnu energiju i gas, savetuju
eksperti i dodaju da obnovljivi izvori ne predstavljaju rešenje, nego samo
mali deo rešenja. |
| |
| |
|
| |
| Predstoji rast cena hrane u svetu |
| |
Cene hrane u svetu su na putu rasta, posle godina pada, dok klimatske promene
otežavaju najsiromašnijima da dođu do neophodnih namirnica, navodi se u
danas objavljenom izveštaju Istraživačkog instituta za međunarodnu prehranu.
 Rast
temperatura u svetu i povećana potrošnja hrane u zemljama koje se brzo
ravijaju, kao što su Kina i Indija, pritiskaju svetski sistem produkcije
hrane, što znači da će cene skočiti u bliskoj budućnosti, rekao je
novinarima u Pekingu direktor vašingtonskog instituta Joakim fon Braun.
Braun kaže da su cene hrane bile na silaznoj putanji decenijama - od kako su
naučnici počeli da razvijaju viskoprinosne vrste useva - "ali su dani sve
jeftinije hrane možda pošli."
"Poslednji put, svet je doživeo skok cena hrane 1973. i 1974. godine, ali je
danas stanje sasvim drukčije, zbog klimatskih rizika."
Predviđa se da će se svetska poljoprivredna proizvodnja smanjiti za 16
proceneta do 2020. godine zbog globalog zagrevanja, kaže se u izveštaju.
Prebacivanje na useve za produkciju biogoriva takođe će umanjiti raspolživu
hranu i podići cene.
Istovremeno će se smanjivati površine za uzgajane određenih kultura. Za
primer, izveštaj tvrdi da će njive za pšenicu gotovo nestati u Africi. |
| |
| |
|
| |
| U idućoj godini 10 odsto više mobilnih
telefona u svetu |
| |
Finska Nokia je saopštila da očekuje da će se svetska potražnja za mobilnim
napravama povećati za 10 odsto iduće godine, na 1,2 milijardu.
Nabrži rast - više od 15 procenata - biće u azijsko pacifičkom regionu, Kini,
Bliskom istoku i Africi, saopštio je najveći proizvođač mobilnih telefona na
svetu.
Najniže stope - ispod 10 proceneta - biće u Severnoj Americi, Evropi i
Latinskoj Americi.
Nokia previđa da će do 2009. godine u svetu biti 4 milijarde korisnika
mobilne telefonije, umesto 2010. kako je ranije procenjeno.
Nokia, koja je u oktobru saopštila da drži 39 odsto svetskog tržišta - u
odnosu na 36 proceneta iz trećeg kvartala 2006. - kaže da cilja na dalje
povećanje svog tržišnog udela u idućoj godini, ali ne daje pojedinosti.
Sa sedištem u Espoou, pored Helsinkija, Nokia prodaje u 130 država i
zapošljava 130.000 ljudi. |
| |
| |
|
| |
| Burma spasla život opljačkanom prodavcu |
| |
Policija je saopštila da je burma koju je nosio jedan muškarac iz američke
savezne države Misisipi skrenula ispaljeni metak i tako mu najverovatnije
spasla život.
Dva muškarca su ušla u prodavnicu antikviteta Donija Redžistera u gradu
Džekson i zatražili da pogledaju njegovu kolekciju starih novčića, ispričao
je policajac Džefri Skot .
Kada je Redžister pokazao kolekciju, jedan od posetilaca je izvukao pištolj
i tražio novac. Hitac je ispaljen u trenutku kad je prodavac zamahnuo levom
rukom, a njegova burma je odbila metak, navodi se u saopštenju policije. |
| |
| |
|
| |
| Do 2033. godine u Kini 1,5 milijardi ljudi |
| |
Stanovništvo Kine, koja je već država s najvećim brojem stanovnika u svetu,
uprkos politici ograničavanja rađanja, dostignuće broj od 1,5 milijardi do
2033. godine, jer se u narednih pet godina očekuje povećana stopa nataliteta,
preneli su kineski mediji. U Kini trenutno ima 1,3 miliona stanovnika, a taj
broj će biti od 1,45 miliajrdi do 1,46 milijardi do 2020. godine, pre nego
što se poveća na 1,5 milijardi 2033. godine, prenosi list "Bejdžing njuz" ,
citirajući Džaia Dženvua, direktora kineskog Instituta za demografiju pri
Narodnom univerzitetu u Pekingu.
"Svake godine u Kini ima 16 miliona ljudi više. Do 2012. godine, godišnje
povećanje stanovništva će biti 19 miliona", rekao je Žai. |
| |
| |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
|
