|
Oglasavanje Marketing
|
Broj 1133, 14. decembar 2007.
| Kanada među državama koje ne priznaju Kosovo |
| |
Kanada bi mogla da bude među nekoliko država koje neće priznati nezavisnost
Kosova, piše danas kanadski dnevnik "Toronto star" u tekstu "Kad je reč o
Kosovu, Kanada je u čudnom društvu".
"Među skoro 200 članica UN, teško je naći one koje imaju manje toga
zajedničkog od Kanade i Gruzije", piše list i, navodeći da po pitanju Kosova
dve zemlje "slično misle", dodaje da se time svrstavaju "u priličnom malu
manjinu u UN".
 "Toronto
star" podseća da je istekao dodatni period za pregovore i da se očekuje
izveštaj UN s ocenom da su propali pregovori Beograda i Prištine za
nalaženje obostrano prihvatljivog rešenja.
"Od te tačke, svako mora da odluči sta da radi - uključujući Kanadu i
Gruziju", piše list, koji navodi da je proglašenje nezavisnosti jedan od
načina za prevazilaženje zastoja i podseća da je većina "globalnih igrača',
uključujući SAD i EU, za nezavisnost Kosova.
Ocenjujući da "argumenti za prihvatnje nezavisnosti Kosova deluju nadmoćno",
list piše da na Kosovu živi oko dva miliona ljudi od kojih su 90 odsto
Albanci, kao i da je "istorijsko nasleđe srpske nacije" na Kosovu "poništeno
kada je diktator Slobodan Milošević pokušao etničko čišćenje".
"Ipak, Gruzija neće zameniti ambasadora s novom državom Kosovom. A neće,
može se predvideti, ni Kanada", ocenjuje list.
"Gruzijske motive je lako ustanoviti", piše list i navodi da gruzijski
regioni Abhazija i Južna Osetija teže nezavisnosti i da će one verovatno
nastojati da iskoriste presedan koji bi uspostavila nezavisnost Kosova.
"Motiv Kanade je složeniji", navodi list i podseća na zakon koji je uveo
bivši premijer Žan Kretjennakon umalo pa uspelog referenduma o nezavisnosti
Kvebeka 1995. godine.
Prema tom zakonu, kvebeška vlada nema pravo da jednostrano proglasi
nezavisnot, nego, kao što je potvrdio i kanadski Vrhovni sud, o nezavisnosti
prvo mora da pregovara s kanadskom federalnom vladom.
"Prihvatanje prava Kosova da jednostrano proglasi nezavisnost će nas
namamiti u zamku da prihvatimo pravo Kvebeka da uradi isto", piše list i
navodi da Kanada po pitanju nezavisnosti Kosova nije usamljena s Gruzijom,
nego da su tu i Kina, zbog Tibeta, Kipar, zbog severnog, turskog dela ostrva),
Španija kao i Rusija.
"Da je izbor slobodan, nema sumnje da bi Kanada podržala nezavisnost Kosova.
Umesto toga, bićemo među onima koji kažu ne", zaključuje list. |
| |
| |
|
| |
| Nagrada kanadskog ministarstva naučniku iz
Srbije |
| |
Kanadsko ministarstvo za prirodne resurse nagradilo je naučnika (hemičara) iz
Srbije Vasilija Manovića za izuzetno dostignuće u razvoju nove tehnologije
za smanjenje emisije gasova "staklene bašte".
Manović i petorica kolega na čelu sa Benom Entonijem jednim od vodećih
kanadskih i svetskih eksperata za ekološki efikasno korišćenje fosilnih
goriva (ugalj i dr.), nagrađeni su Nagradom sektora energetskih tehnologija
i programa za projekat smanjenja emisije ugljendioksida.
 Vasilije
Manović, (desno) koji je, po programu kanadske državne institucije -
Nacionalnog saveta za prirodne nauke, inženjering i istraživanje (NSERC) -
od 2005. godine na postdoktorskom usavršavanju u kanadskoj prestonici, bavio
se ispitivanjem i poboljšanjem hemijskih i fizičkih svojstava
kalcijum-oksida koji utiču na efikasnost procesa.
Naučni tim "Kanmeta" , energetskog tehnološkog centra u Otavi, prvi u svetu,
osmislio je i konstruisao postrojenje pomoću koga je uspešno demonstrirana
tehnologija sagorevanja fosilnih goriva pri čemu je emisija štetnih gasova
bliska nuli.Tehnologija se zasniva na upotrebi kalcijum-oksida koji u
cikličnom postupku reaguje sa ugljendioksidom pri čemu se taj štetni gas
uklanja iz produkata sagorevanja. Tako odstranjen ugljendioksid je pogodan
za skladištenje u podzemnim geološkim formacijama ili na dnu okeana.
Novim postupkom emisiju štetnih gasova - glavnih uzročnika globalnog
zagrevanja odnosno klimatskih promena - moguće je svesti na prihvatljiv nivo.
Razvojem ove tehnologije emisija ugljendioksida iz termoenergetskih
postrojenja koja čini polovinu celokupne emisije ovog gasa na planeti biće
znatno smanjena.
Troškovi prečišćavanja štetnih gasova takođe će biti manji, a sve to trebalo
bi da omogući i zemljama u razvoju da se efikasnije bore za globalno
očuvanje životne sredine.
Rezultati istraživanja otavskih naučnika objavljeni su u nekoliko casopisa
uključujući i najpoznatiju stručnu publikaciju o životnoj sredini "Envajronmental
sajens end tehnolodži" (Environmental Science And Technology).
Vasilije Manović (36), rođen u Priboju na Limu, diplomirao je (1995),
magistrirao (2000) i doktorirao (2003) na Hemijskom fakultetu u Beogradu.Kao
naucni istrazivac radio je 1996. u Institutu za nuklarne nauke "Vinča".Od
1996. zaposlen je na Rudarsko-geoloskom fakultetu u Beogradu. Docent je na
Katedri za hemiju."Kanmet" je najpoznatija kanadska naučna ustanova i jedan
od svetskih lidera za razvoj energetskih tehnologija.
Kanada je jedna od prvih država koja je (1998) potpisala i kasnije (2002)
ratifikovala protokol iz Kjota obavezujući se da će do 2012. emisiju gasova
"staklene bašte" iz 1990. smanjiti za 6 odsto.Tu obavezu prihvatila je vlada
dugo vladajućih (1993-2006) liberala.Sadašnja, manjinska konzervativna vlada
premijera Stivena Harpera koja je na vlasti od januara prošle godine
otvoreno najavljuje da tu obavezu nije moguće ispoštovati bez znatnog
negativnog uticaja na kanadsku privredu.
Novim "Zakonskim aktom za čist vazduh" konzervativci obećavaju da će emisiju
štetnih gasova iz 2006. smanjiti za 20 odsto do 2020. godine. |
| |
| |
|
| |
| Ko će biti u pravu, statistika ili procena? |
| |
U nedavnoj anketi istaknuto je da prosečan ukupan račun za kupovinu
ovogodišnjih prazničnih poklona neće premašiti 724 dolara. Podrazumeva se da
će građani sa najvišim primanjima biti spremni da dublje gurnu ruku u svoj
novčanik. Stanovnici Prerija planiraju da u proseku potroše najviše, preko
hiljadu dolara, dok će žitelji Kvebeka za poklone dati skoro upola manje,
tek 538 dolara. No, treba reći da su Kvebečani takođe izdašni, ali kada su u
pitanju prefinjena hrana i zabava.
 Ontario
je, kao i obično negde na sredini, sa 767 dolara.
Stručnjaci tvrde da je praznična potrošnja jedan od najboljih ekonomskih
indikatora i da će ova godina biti u prošlogodišnjem rangu.
Interesantno je da žene planiraju da ove godine potroše oko deset odsto
manje nego prošle, dok muškarci za sličan iznos nameravaju da premaše
prošlogodišnji budžet.
Takođe, opšte je poznato da će planirani iznosi biti premašeni, pitanje je
samo za koliko. Primera radi, prošle godine je nacionalni prosek potrošnje
bio 874 dolara.
No, koliko god da se potroši, važno je ostati priseban i sve organizovati
polako i natenane. Stručnjaci kažu da je prošao najstresniji datum, 10.
decembar, koji je okarakterisan kao datum koji, najvećem broju ljudi, pred
božićne i novogodišnje praznike unosi paniku i nemir. Oni kažu da veliki
broj ljudi tada postaje svestan koliko je još malo vremena ostalo do
praznika, uz sve poslove koje treba do tada obaviti, tako da stres postaje
zajednički imenitelj za raspoloženje koje preovlađuje.
No, stručnjaci preporučuju da smanjimo pritisak na svoja pleća tako što ćemo,
pre svega, odrediti prioritete, odnosno najvažnije zadatke, koje ćemo
obaviti. Dobar savet je i da se radi sa spiskom, na kome se štiklira ili
precrtava urađeno, što daje osećaj da se pomeramo ka ostvarenju cilja.
Savet koji svakako treba poslušati je da tražimo pomoć. Nije strašno ako
priznamo da ne možemo sve sami da obavimo, naprotiv, u mnogim situacijama to
može biti dobar korak ka učvršćivanju odnosa sa ljudima iz najbližeg
okruženja. Na ovo se nadovezuje i da treba znati reći ne, jer se tako dolazi
do lakše i preciznije organizacije, a ne rasipa se energija i vreme na
hiljadu strana.
U kupovinu se može ići i kasnije uveče, a ne samo onda kada su prodavnice
prepune ljudi podjednako istresiranih osoba kao što ste i vi. Ova promena
ritma može biti čak relaksirajuća.
Naravno da je važno ne premašiti isplanirani budžet, ili makar ne toliko da
će nas zbog toga dodatno boleti glava kada u januaru budu počeli da pristižu
računi. |
| |
| |
|
| |
| Imigrantima treba više saosećanja medicinskog
osoblja |
| |
U izveštaju dr Žaka Remzeja, kvebečkog provincijskog patologa, apeluje se na
medicinsko osoblje da pokaže više otvorenosti prema pacijentima imigrantima.
 On
je, podnoseći izveštaj o četiri smrtna slučaja osoba koje su nedavno došle u
provinciju, rekao da jezičke i kulturološke barijere mogu katkad igrati
veoma značajnu ulogu i onemogućiti pružanje odgovarajuće pomoći i nege
pacijentu. Dr Remzej naglašava da je ponekad potreban prevodilac ili
posrednik, dok nekad jednostavno treba prepoznati da li se komunikacija
odvija na pravi način.
Dr Remzej je naveo primer albanskog imigranta koji je postao psihotičan, a
potom je izvršio samoubistvo, misleći da je njegova žena HIV pozitivna.
Problem je nastao kada on nije razumeo da su ga u bolnici obavestili da je
krvna grupa njegove žene A pozitivna.
Drugi slučaj odnosi se na ženu sa Haitija, čiji izraz za bol je pogrešno
shvaćen kao uznemirenost. Žena, čija viza je istekla, kasnije je umrla u
bolnici zbog vanmaterične trudnoće. Ovde je istaknuto da kulturološka
razlika može uticati da iskazivanje bola, a samim tim i na tok lečenja.
Dr Remzej je svestan da su i zdravstveni radnici ličnosti koje, kao i svi
drugi, takođe nose sa sobom karakteristike svoje kulture, te stoga imaju
etno-centrične predrasude. Njegov apel je međutim, da se bude otvoren, da se
prihvataju drugi sa svim onim što nose sa sobom i da se pokuša rad sa njima,
jer u zdravstvu ni jedan zahtev nije nerazuman kada se radi o nečijem
zdravlju. Kao problem nekih imigranata kod obraćanja za lekarsku pomoć, on
naznačava njihov nerešen imigracioni status, te sugeriše nadležnim vlastima
da garantuju da ni jedan nelegalni stanovnik neće biti uhapšen dok se leči.
Remzej insistira da odnos između lekara i pacijenta mora biti odnos
poverenja i da svi ovi elementi treba to i da podstiču. |
| |
| |
|
| |
| Žene voze komplikovanije rute |
| |
Statističari kažu da žene kada porodičnim automobilom pođu od kuće, najčešće
obavljaju ne jedan, nego nekoliko poslova. Oni su to proračunali na osnovu
broja mesta na kojima se zaustavi automobil kada je za volanom žena i kada
je za volanom muškarac.
 Razlika
je više nego primetna. Više muškaraca nego žena ne napravi ni jednu stanicu,
i u najvećem broju slučajeva ako pođu na rekreaciju, u restoran ili gde veće,
onda pođu od kuće i zaustave se ispred odredišta.
Ako pak, automobil stane dva puta, onda nije sasvim sigurno ko vozi. Naime,
statističari kažu da podjednako često i muškarci i žene svrate na dva mesta
na putu do cilja, obavljajući usputne poslove ili zaduženja.
Međutim, ako se automobil zaustavi više puta, onda je gotovo sigurno da za
volanom sedi žena. One češće odbacuju decu do škole, ostavljaju ili uzimaju
odeću sa hemijskog čišćenja, odlaze do banke, obavljaju sitne kupovine, ili
završavaju čitav niz najrazličitijih zaduženja koja preuzimaju od ostalih
ukućana ili članova porodice.
Statističari kažu da je iz perspektive potrošnje, ili ponekad, rasipanja
energije, ovakav način lančanog putovanja odličan, ali stručnjaci za
planiranje saobraćaja teško da mogu da izvuku korist. Praktično je nemoguće
isplanirati gradski prevoz ili infrastrukturu uz ovakav, ženski tempo. Ono
što se, ipak, može napraviti je odgovarajući raspored određenih trgovina,
saobraćajnica i vremenskih termina za zaustavljanje i parkiranje. |
| |
| |
|
| |
| Treba stišati bučne igračke |
| |
 Eksperti
iz nacionalne Asocijacije audiologa i patologa za jezik i govor upozoravaju
da propisi o jačini buke koju stvaraju igračke nisu dovoljno strogi. Oni
smatraju da bi vlada trebalo da usvoji amandman kojim bi se regulisala
maksimalna dozvoljena buka, ali sa manjim vrednostima od važećih, kao i da
propisi o buci budu sastavni deo revizije o standardima za bezbednost
igračaka.
Po sadašnjim propisima, dozvoljeni nivo buke je 100 decibela, ali stručnjaci
kažu da je to previše. Međunarodna organizacija za standarde preporučuje 85,
a Svetska zdravstvena organizacija smatra da ne bi trebalo da se prelazi
limit od 75 decibela.
Stručnjaci naglašavaju da važeći propisi ne uzimaju u obzir dve izuzetno
važne činjenice - da deca igračku drže blizu ušima i da je njihov slušni
aparat osetljiviji. Oni, takođe, naglašavaju da se podrazumeva da je igračka
previše bučna ukoliko onaj ko je koristi mora da povisi ton ako želi da ga
čuju. |
| |
| |
|
| |
| Sidni Krozbi najbolji sportista |
| |
Ovogodišnji dobitnik trofeja Lu Marš za najboljeg sportistu je Sidni Krozbi,
kapiten Pitsburg Pengvinsa.
Mladi Krozbi, koji je avgusta napunio dvadeset godina, ujedno je najmlađi
dobitnik ove nagrade. Ovo je njegova treća sezona za Pengvinse, sa kojima je
prošle godine osvojio šampionsku titulu, uz trofej Art Ros koji ide uz to,
kao i trofej Hart za najvrednijeg igrača i nagradu Pirson za vodećeg igrača
po mišljenju saigrača.
Konkurencija za trofej Lu Marš bila je veoma jaka ove godine. U najužem
izboru bili su košarkaš Stiv Neš, skijaš Erik Goj, treći u Svetskom kupu
prošle sezone, bokserski šampion u bantam kategoriji Stiv Molitori svetski
šampion u kajaku Adam Van Koverden.
Trofej Lu Marš dodeljuje se od 1936. godine. Ime je dobio po pioniru
sportskog žurnalizma Lu Maršu, koji je radio u Toronto Staru 42 godine. Marš
je iznenada umro 1936. godine, u svojoj 58. godini.
Prvi dobitnik ovog priznanja bio je trkač na srednje staze dr Fil Edvards, a
rekorder po dobijenim priznanjima je hokejaš Vejn Grecki, sa četiri osvojena
trofeja. |
| |
| |
|
| |
| Kako prepoznati žrtvu porodičnog nasilja |
| |
Nastavnici ontarijskih osnovnih škola proći će obuku za prepoznavanje žrtava
porodičnog nasilja, najavila je ministarka Sandra Pupatelo, resorno zadužena
za pitanja žena.
Ministarka Pupatelo naglasila je da deca, svedoci nasilja u porodici u svom
ponašanju imaju određene promene, koje nisu karakteristične za ostale
vršnjake, i da nastavnici to mogu da primete lakše nego bilo ko drugi.
Obezbeđena su sredstva za obuku, koju će ove jeseni proći oko šest hiljada
nastavnika. Cilj je da se prepozna nasilno ponašanje pre nego što ono pređe
granicu otvorenog nasilja.
Ministarka Pupatelo je istakla da nastavnici imaju obavezu da prijave
slučajeve u kojima sumnjaju da postoji nasilje, ali i pored najbolje volje
mnogi nisu u stanju da otkriju to na vreme.
Radionice za obuku će ih uputiti u načine prilaza takvoj deci, prava pitanja
koja treba postaviti i jezik primeren određenim uzrasnim kategorijama dece.
Ministarka Pupatelo naglašava da je od izuzetnog značaja prekidanje lanca
nasilja, pošto se zna da deca iz takvih porodica kasnije, mnogo češće od
ostalih, i sama pribegavaju nasilju. |
| |
| |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
|
