|
Oglasavanje Marketing Najpovoljnije cene, najveca posecenost
|
Broj 1133, 14. decembar 2007.
| Mediji u dijaspori, mediji za dijasporu |
| |
Ministarka za dijasporu Srbije Milica Čubrilo izjavila je danas da je cilj tog
ministarstva unapređenje odnosa i veza sa gradanima Srbije koji žive u
inostranstvu, da im omogući da ostvare svoja prava u odnosu sa maticom i
ravnopravno se uključe u kulturni i ekonomski razvoj zemlje.
Ona je otvarajući dvodnevni skup "Mediji u dijaspori, mediji za dijasporu" u
beogradskom Medija centru kazala da je to prvi korak ka uspostavljanju prave
i efikasnije saradnje sa dijasporom.
"Bez medija mi ne možemo da budemo efikasni a ni dijaspora ne može da se
informiše bez njih", kazala je ona i dodala da je veoma važno da mediji budu
slobodni.
 Čubrilo
(desno) je ocenila da je matica nedovoljno informisana o dijaspori, kao i da
su ljudi u rasejanju nedovoljno informisani o onome sto se zbiva u Srbiji.
Prema njenim rečima, u dijaspori živi između dva i četiri miliona ljudi zbog
čega je jedan od prioriteta ministarstva za dijasporu izrada nacrta zakona o
dijaspori.
"Do kraja sledeće godine želimo da to uradimo. To je zakon koji bi trebalo
vrlo precizno da definiše pojam dijaspore. Zakon o dijaspori treba da bude
sinteza rada sa dijasporom i zato će se na njega sačakati još godinu dana",
kazala je ona.
Kako je ocenjeno, skup "Mediji u dijaspori, mediji za dijasporu" predstavlja
inicijativu za bolje informisanje dijaspore, lakši rad medija u dijaspori i
povezivanje i saradnju sa medijima u matici.
Skup je organizovan u saradnji Ministarstva za dijasporu i Matice iseljenika.
Na skupu će se razgovarati i o stanju u medijima, na koji način i sa kojim
sadržajem se obraćaju publici, koje su njihove ciljne grupe i specifičnosti.
U okviru skupa organizovan je i Mini medija sajam na kome će učesnici iz
dijaspore moći da se predstave koji će biti otvoren od 13. do 28. decembra u
zgradi Ministarstva za dijasporu.
Prema istraživanju Medija centra 78 odsto srpskih medija u dijaspori
osnovano je tokom devedesetih godina prošlog veka i posle 2000. godine.
"U regionu su osnivači tih medija zvanična udruženja, dok su u Evropi, SAD i
Kanadi oni osnovani na inicijativu pojedinaca i organizacija", pokazalo je
istraživanje koje je sproveo Medija centar za potrebe Ministarstva za
dijasporu. Anketirano je 60 medija u 18 zemalja. |
| |
| |
|
|
| Raspisani predsednički izbori u Srbiji |
| |
Izborna kampanja za predsedničke izbore u Srbiji počela je juče i trajaće do
17. januara 2008. godine u ponoć, odnosno 36 dana.
Odluka o raspisivanju izbora objavljena je u "Službenom glasniku" sa datumom
12. decembar, što znači da političke stranke, koalicije stranaka i grupe
građana već mogu da predlažu kandidate za predsednika Srbije.
 Za
podnošenje predloga kandidature potrebno je da ga svojim potpisima koji su
overeni kod suda podrži najmanje 10.000 birača, a svaki birač može da podrži
samo jednog kandidata.
Predlog kandidata treba da bude dostavljen Republičkoj izbornoj komisiji
najkasnije 20 dana pre dana izbora. Već podneti predlog može da bude povučen
do dana utvrđivanja lista kandidata za izbor predsednika, a do tada je
moguće i da sam kandidat odustane.
RIK je dužan da utvrdi listu kandidata za izbor predsednika najkasnije 15
dana pre dana izbora, a redni broj kandidata utvrđuje se žrebom, u prisustvu
predstavnika predlagača kandidata.
Predsedničku kandidaturu do sada su najavili predsednik Srbije i lider
Demokratske stranke Boris Tadić, zamenik predsednika Srpske radikalne
stranke Tomislav Nikolić, predsednik Liberalno demokratske partije Čedomir
Jovanović i predsednik Saveza vojvođanskih Mađara Ištvan Pastor.
Mogućnost kandidovanja u medijima su ranije najavljivali i predsednik Nove
Srbije Velimir Ilić i predsednik Jedinstvene Srbije Dragan Marković Palma.
Na osnovu prethodnih izbora, RIK je procenila da će za prvi izborni krug
biti potrebno oko 1,16 milijardi dinara.
Očekuje se da neće biti potrošen sav novac, jer su rokovi za izbore kratki,
ali i zbog manjeg broja kandidata.
Za glasačke kutije i lampe predviđeno je šest miliona dinara, ali RIK
očekuje da će biti potrebno da se izdvoji oko 40 miliona dinara. |
| |
| |
|
|
| Republika Samsung |
| |
Stanovnik Južne Koreje ne može da izbegne samo tri stvari - smrt, porez i
Samsung.
Grupacija Samsung, najveći konglomerat u Južnoj Koreji, upravlja bolnicama u
kojima se Korejci rađaju, stanovima u kojima žive, grobljima gde ih
sahranjuju, i svim ostalim između.
 Samsung
je najpoznatiji po Samsung Elektroniksu, vodećem svetskom proizvođaču LCD
ekrana i memorijskih kartica, koji je prošle godine uknjižio prodaju od 159
milijardi dolara, što odgovara šestini bruto domaćeg proizvoda zemlje,
trinaeste najrazvijenije na svetu.
Republika Samsung, kako je neki u zovu, ima gotovo 60 grana i pokriva petinu
južnokorejskog izvoza, kao i tržišne kapitalizacije na berzi.
Međutim, Samsung je, prema optužbama jednog bivšeg direktora, korumpirana
kompanija koja je dala gotovo 220 miliona dolara na podmićivanje državnih
službenika da ne "kopaju preduboko" po poslovanju firme.
Nova istraga u Samsungu je u toku, a ove nedelje tužioci su je proširili
time što su većini direktora zabranili da putuju u inostranstvo. U
međuvremenu, inspektori upadaju u filijale u potrazi za inkriminisanim
dokumentima.
Samsung, u slobodnom prevodu "tri zvezde," odbacio je optužbe i objavio
saopštenje u kojem pobija tvrdnje bivšeg direktora Kim Jong-Čeola koji je iz
kompanije otišao 2004. godine i zatim čekao tri godine da razglasi kako je
njegova bivša kuća ogrezla u korupciju.
I ranije se Samsung suočavao sa istragama zbog korupcije, ali su optužbe
prvi put došle od nekog ko je bio u samom vođstvu kompanije, navodi Rojters.
Novi skandal izbio je pred predsedničke izbore 19. decembra, na kojima je
pitanje korupcije bilo velika tema, i mogao bi da se razvuče do
parlamentarnih izbora u aprilu.
Samsung, osnovan 1938. godine kao trgovačka kompanija, jedan je od
konglomerata u porodičnom vlasništvu koji je uspostavio bliske veze sa
vlašću u naporima da se zemlja izvučhe iz ruševina i bede posle Korejskog
rata 1950-53. godine.
Neki od lidera niza vodećih južnokorejskih porodičnih konglomerata bivali su
proglašeni krivim za korupciju, ali su uspevali da izbegnu kazne, jer su
sudovi smarali da bi ključne kompanije tako ostale bez čelnika.
"Ako Samsungov biznis počne da se klima, posledice će osetiti obični ljudi",
komentarsise najnoviju aferu profesor ekonomije sa Univerziteta Jonsei Sung
Tae-Jun.
I dok i iz Samsunga upozoravaju da bi najnovija istraga mogla da im uzdrma
biznis, neki analitičari ocenjuju da bi mogla i da osvetli tajnu upravu u
kompaniji.
Analitičari navode da su cene akcija južnokorejskih kompanija tradicionalno
niže nego u drugim industrijski razvijenim zemljama zbog problema sa
podmićenom upravom. Taj problem poznat je kao "korejski diskont".
"To bi mogla da bude velika prilika za Samsung da popravi transparentnost",
kaže analitičar kuće Dongbu sekjuritiz, dodajući da istraga nije pogodila
strane ulagače koji kupuju još više Samsungovih akcija jer očekuju
unapređenje uprave. |
| |
| |
|
|
| Kanada među državama koje ne priznaju Kosovo |
| |
Kanada bi mogla da bude među nekoliko država koje neće priznati nezavisnost
Kosova, piše danas kanadski dnevnik "Toronto star" u tekstu "Kad je reč o
Kosovu, Kanada je u čudnom društvu".
"Među skoro 200 članica UN, teško je naći one koje imaju manje toga
zajedničkog od Kanade i Gruzije", piše list i, navodeći da po pitanju Kosova
dve zemlje "slično misle", dodaje da se time svrstavaju "u priličnom malu
manjinu u UN".
"Toronto star" podseća da je istekao dodatni period za pregovore i da se
očekuje izveštaj UN s ocenom da su propali pregovori Beograda i Prištine za
nalaženje obostrano prihvatljivog rešenja.
 "Od
te tačke, svako mora da odluči sta da radi - uključujući Kanadu i Gruziju",
piše list, koji navodi da je proglašenje nezavisnosti jedan od načina za
prevazilaženje zastoja i podseća da je većina "globalnih igrača",
uključujući SAD i EU, za nezavisnost Kosova.
Ocenjujući da "argumenti za prihvatnje nezavisnosti Kosova deluju nadmoćno",
list piše da na Kosovu živi oko dva miliona ljudi od kojih su 90 odsto
Albanci, kao i da je "istorijsko nasleđe srpske nacije" na Kosovu "poništeno
kada je diktator Slobodan Milošević pokušao etničko čišćenje".
"Ipak, Gruzija neće zameniti ambasadora s novom državom Kosovom. A neće,
može se predvideti, ni Kanada", ocenjuje list.
"Gruzijske motive je lako ustanoviti", piše list i navodi da gruzijski
regioni Abhazija i Južna Osetija teže nezavisnosti i da će one verovatno
nastojati da iskoriste presedan koji bi uspostavila nezavisnost Kosova.
"Motiv Kanade je složeniji", navodi list i podseća na zakon koji je uveo
bivši premijer Žan Kretjennakon umalo pa uspelog referenduma o nezavisnosti
Kvebeka 1995. godine.
Prema tom zakonu, kvebeška vlada nema pravo da jednostrano proglasi
nezavisnot, nego, kao što je potvrdio i kanadski Vrhovni sud, o nezavisnosti
prvo mora da pregovara s kanadskom federalnom vladom.
"Prihvatanje prava Kosova da jednostrano proglasi nezavisnost će nas
namamiti u zamku da prihvatimo pravo Kvebeka da uradi isto", piše list i
navodi da Kanada po pitanju nezavisnosti Kosova nije usamljena s Gruzijom,
nego da su tu i Kina, zbog Tibeta, Kipar, zbog severnog, turskog dela ostrva),
Španija kao i Rusija.
"Da je izbor slobodan, nema sumnje da bi Kanada podržala nezavisnost Kosova.
Umesto toga, bićemo među onima koji kažu ne", zaključuje list. |
| |
| |
|
|
| Strani zvaničnici Buša zasipaju neobičnim
poklonima |
| |
Lideri zemalja bogatih naftom darovali su američkom potpredsedniku i državnoj
sekretarki zlato i dijamante, dok je američki šef države Džordž Buš od
zvaničnika severne Evrope dobio biciklističke šorceve.
Američka administracija godišnje objavljuje listu poklona koje su zvaničnici
američke administracije dobili od kolega iz inostranstva.
 Prema
nedavno objavljenoj listi darova primljenih prošle godine, Buš je dobio
dokument o "sedam socijalnih grehova" po političaru i duhovnom lideru Indije
Mahatmi Gandiju, kolekciju Mocartovih kompozicija, ali i cigare iako je
nepušač.
Dokument o "sedam socijalnih grehova" Bušu je poklonila indijska poslanica
Nirmal Dešpande, a taj poklon je najskromniji koji je Stejt department do
sada zvanično zabeležio. Njegova vrednost je procenjena na sedam dolara.
Buš je dobio pregršt neobičnih poklona, među kojima je par husarskih čizama
u stilu 16. i 17. veka, a tu su i osveživači vazduha iz Južne Amerike,
brojni tepisi iz svih krajeva sveta, Bušov portret sačinjen od rubina i
drugog dragog kamenja.
Predsednik Azerbejdžana Ilham Alijev poklonio je svileni tepih sa utkanim
portretom Buša i njegove supruge, Belom kućom, Kipom slobode, njujorškim
neboderima, Kapitolom i predsedničkom palatom u Bakuu.
Zvaničnici zemalja sa dugom tradicijom u biciklizmu - belgijski premijer Gi
Verhofstat, danski premijer Anders Fog Rasmusen i holandski generalni
sekretar NATO-a Jap de Hop Shefer - kao da su se dogovorili da obnove Bušovu
garderobu za vožnju bicikla.
U listu poklona je uvršten i Kartijeov sat od 18 karata, od belog zlata i sa
kaišem od krokodilske kože, procenjen na 11.100 dolara. Sat je Bušu poklonio
bivši tajlandski premijer Taksin Šinavatra.
Američki potpredsednik Dik Čejni je dobio dvostruko vredniji poklon - sat
procenjen na 25.300 dolara koji mu je darovao predsednik Kazahstana
Nursultan Nazarbajev. Ali čak i takav poklon ne izgleda impresivno u odnosu
na darove koje su Čejni i državna sekretarka Kondoliza Rajs dobili od
saudijskog kralja Abdalaha, velikog prijatelja SAD.
Saudijski kralj je Čejnijevoj supruzi poklonio nakit od belog zlata, sa
safirima i dijamantima, procenjen na 45.000 dolara, a njegovoj ćerki nakit u
vrednosti od 55.000 dolara, takođe od belog zlata, ali sa rubinima i
dijamantima. Kondoliza Rajs je dobila nakit vredan 32.000 dolara. |
| |
| |
|
|
| Usred šuma greju se stablima voćaka |
| |
Stanovnici durmitorskih sela nisu baš srećni što žive u nacionalnom parku, a
pod zaštitom Uneska (UNESCO).
Iako su njihova mesta okružena ili su u šumama, seljacima je zabranjeno da
se ogrevom snabevaju sa svoje planine.
Uprava Nacionalnog parka Durmitor je oštrom zabranom reagovala ovog leta,
pošto je utvrđeno da je seča smrče, jele i bora uzela maha.
Nevladine organizacije su Upravu Nacionalnog parka Durmitor i Upravu
nacionalnih parkova Crne Gore, međutim, optužili da nedosledno štite
prirodne vrednosti durmitorskog područja.
 Prekomernu
seču stavljaju na dušu ne seljacima, već za to okrivljuju ono što bi se
moglo nazvati "šumskom mafijom".
Šumama se najveće štete prave, po svemu sudeći, nezakonitom sečom stabala u
komercijalne svrhe.
Seljaci Male Crne Gore, Tepaca, Dobrilovine i drugih sela na području
Nacionalnog parka Durmitor, izgleda, ne smeju sekiru ni da pomole van svojih
dvorišta.
Meštani Tepaca, sela na obali Tare, ispod Durmitora, imaju voćnjake i kažu
da će morati da ih seku za ogrev. U Tepacima su već počeli da se greju
stablima jabuka i šljiva.
Za Malu Crnu Goru, udaljenu 20-tak kilometara od Žabljaka, na sevrozapadnoj
strani Durmitora, selo koje je po sedam-osam mjeseci u snježnoj blokadi,
Uprava Nacionalnog parka Durmitor je napravila izuzetak.
Odlučila je da im odobri određenu novčanu pomoć za nabavku bukovog drveta i
uglja. A ni jedno ni drugo nije blizu. Sve i da se nabavi, pitanje je kako
prevesti ogrev preko snegom zatrpanog prevoja Štuoc. Jedino helikopterom,
ironično je prokomentarisao jedan od seljaka Male Crne Gore.
Ogrev još niesu obezbedili ni mještani Dobrilovine, takođe u granicama
Nacionalnog parka Durmitior, sela koje pripada mojkovačkoj opštini. Razlog
je isti kao i za druge na području pod zaštitom Uneska.
Meštani Dobrilovine su, međutim, zapretili da će uskoro, listom, ući u šume,
ako se odmah ne nađe rešenje za problem grejanja.
Nesporazumi u vezi sa obezbeđenjem ogrevnog drveta samo su ilustracija
složenog procesa upravljanja nacionalnim parkovima i odgovarajućeg
gazdovanja njihovim vrednostima.
Nasrtaji na nacionalne parkove, ne samo Durmitor, i ne samo na šume, vrlo su
izraženi i agresivni. I sa raznih strana. Upravama nije lako da parkove
odbrane, ali, po svemu sudeći, nijesu ni one sasvim čiste u obavljanju svoje
odgovorne društvene i državne uloge.
Uprave nacionalnih parkova, svi su izgledi, nijesu, pre svega, imune od
interesnih veza sa onima kojima nimalo nije do očuvanja prirodne baštine,
već jedino do profita.
Ljudi koji žive u granicama nacionalnih parkova moraju i sami da shvate da
je to neka vrsta privilegije. Nacionalni park je sam po sebi turistički
kapacitet i od toga njegovi stanovnici imaju koristi.
Privilegija da se živi u nacionalnom parku ne može biti i kazna, niti ljudi
moraju da smrzavaju kod tolike šume. |
| |
| Ilija Despotović |
|
|
| Potpisan ugovor o reformi EU |
| |
Šefovi država ili vlada Evropske unije potpisali su u Lisabonu Ugovor o
reformi institucija EU, kojim se pojednostavljuje mehanizam odlučivanja i
rukovođenja u Uniji i omogućava ulazak novih članica. Usvajanjem "Ugovora iz
Lisabona" konačno je rešena i duga kriza u EU, nastala 2005. odbacivanjem
predloga evropskog ustava na referendumima u Francuskoj i Holandiji, kada su
građani tih zemalja EU i na taj način ispoljili strah od "preuranjenog"
prijema novih članica, a posebno Turske.
 Predsednik
Evropske komisije Žoze Manuel Barozo je na svečanosti u zdanju lisabonskog
Manastira Žeronimo, izjavio da je "Ugovor iz Lisabona" otelotvorenje "Evrope
od Atlantika do Crnog mora i 27 članica EU ujedinjenih u slobodi i
demokratiji".
Evropska unija, proširena na nove članice, daje EU novu ekonomsku, političku
i strategijsku dimenziju, rekao je Baroso i naglasio da je EU sada
ospo-sobljena da se sučeli s proble-mima globalizacije, mundijalizacije,
klimatskog poremećaja zbog zagađivanja prirode, i da "predloži rešenja koja
su hitno potrebna svetu".
"Ako želimo da Evropljanima zajamčimo boljitak i socijalnu pravdu, slobodu i
bezbednost, nužno je da Evropska unija ima sposobnost odlučujućeg delovanja
u svetskoj ravni", poručio je predsednik Evropske komisije.
Baroso je pozvao Evropu da bude "snažna i ujedinjena", jer je to potrebno "ukoliko
že-li-mo strategijske odnose s našim partnerima i sredstva da s odlučnošću
branimo svoje interese u odnosima s drugim velikim silama".
Sadržinom novog akta, EU je na duži rok stabilizovana kao uravnotežena
struktura podeljenog nacionalnog i nadnacionalnog suvereniteta ev-ropske
dvadesetsedmorice, ali je pitanje budućnosti, najmanje do 2030. godine, da
li će EU postati "evropska federacija" s više centralizovanom političkom,
ekonomskom i vojno-bezbednosnom vlašću.
Povelja o temeljnim pravima EU je uključena u novi ugovor, ali su Velika
Britanija i Poljska za sebe izdejstvovale izuzeće, a to znači da ne moraju
da je unesu u svoje zakonodavstvo.
Ugovor iz Lisabona garantuje Hrvatskoj, koja već pregovara o članstvu, i
drugim zemljama zapadnog Balkana ulazak u redove EU, s tim da ispune uslove
i nužne reforme.
Ugovor će stupiti na snagu nakon što bude ratifikovan u parlamentima zemalja
članice Evropske unije. Irska je, izgleda, jedina članica koja će o tome
morati da se izjašava referendumom.
Ratfikacija treba da bude okončana do juna 2009, što će omogućiti da se tada
po novim pravilima i raspodeli poslaničkih mesta, organizuju predviđeni
izbori za Evropski parlament.
Novi Ugovor je suženiji temeljni akt EU od neusvojenog predloga ustava, jer
su njime izostavljeni neki od "državnih" obeležja ustava, kao što su zastava
i himna EU.
Dosad nezvanična himna EU, Betovenova "Oda radosti", intonirana je danas i u
Lisabonu, a i plava zastava sa žutim zvezdicama se i dalje vijori na svim
zvaničnim ustanovama Unije.
Odluke će se prema novom Ugovoru donositi dvojakom većinom, a ne jednoglasno
u 50 novih oblasti koje uključuju pravnu i policijsku saradnju, obrazovanje
i ekonomsku politiku.
Jednoglasno odlučivanje, konsenzus, i dalje je potreban za spoljnu politiku,
odbranu, socijalna pitanja, oporezivanje i kulturu. Nacionalni parlamenti
takođe dobijaju više prava da nadgledaju rad Evropskog parlamenta.
Sadašnji visoki predstav-nik EU za spoljnu politiku i pitanja bezbednosti, a
tu dužnost trenutno obavlja Havijer Solana, neće biti zvanično ministar
inostranih poslova Unije, kako je to bilo zamišljeno predlogom ustava.
Visoki predstavnik će od januara 2009. biti potpredsednik Evropske komisije
i imaće široka prava kad su u pitanju budžetska sredstva i stvaranje
snažnije diplomatije EU.
Lideri EU će birati predsednika na petogodišnji mandat čime će se zameniti
sadašnji sistem da svakih šest meseci nova zemlja EU predsedava i vodi
poslove 27-orice.
Evropska komisija će imati 17 umesto sadašnjih 27 komesara, koji će biti
birani po sistemu rotacije između država na petogodišnji mandat.
Poljska je, posle dugih natezanje s ostalim partnerima, dobila i povlasticu
da do 2014. ima veća prava pri glasanju nego što to po Ugovoru dozvoljava
njen broj stanovnika.
To izuzeće za Poljsku da mo-že da ne prihvati odluku o kojoj odluči većina u
EU, u suštini će trajati do 2017., potom će odluke biti donošene većinom od
55 odsto zemalja članica i 65 odsto stanovništva Unije od 490 miliona
žitelja.
Evropski parlament će biti smanjen sa 785 na 750 poslanika i predsednika. |
| |
| |
|
|
| Tenis će se igrati i posle Đokovića! |
| |
Umesto svečarski, poslednji dani najuspešnije godine srpskog tenisa protiču u
znaku verbalnih voleja i smečeva. Najpre kritike selektora Devis kup
reprezentacije Bogdana Obradovića na račun rada TSS, pa atak Srđana Đokovića,
oca naše teniske zvezde, na čelne ljude Saveza, za koje je rekao da "skandalozno
vode TSS, da ništa ne rade i ne organizuju".
Predsednik Slobodan Živojinović uzvratio je saopštenjem, u kojem je rekao da
se vodi sistematski i kontinuiran napad na njega i Savez.
Da li su srpskom tenisu uistinu potrebna prepucavanja i međusobne optužbe?
 -
Ako me neko napada, onda moram da odgovorim. Ne doživljavam to kao optužbe,
jer u Savezu radimo maksimalno profesionalno, a to ćemo i pokazati. Sledeće
sedmice na konferenciji za medije saopštiću javnosti šta je TSS uradio i
kakvi su planovi za naredne godine - kaže predsednik TSS Slobodan
Živojinović.
Srđan Đoković je rekao da su za uspehe zaslužni samo igrači i njihovi
roditelji?
- Najveći udeo u uspehu imaju upravo igrači i roditelji. Mi kao savez imamo
želju i radimo na tome da se stvore uslovi za kontinuitet uspeha. Da nam se
opet ne desi pauza od 16 godina u svetskoj grupi Devis kupa ili slično. To
je naša obaveza! Kao i organizacija profesionalnih turnira i izgradnja
Nacionalnog teniskog centra, a bićemo i prvi savez koji će platiti svoje
profesionalce za igranje u reprezentaciji. Razumem roditelje igrača, ali svi
moraju da shvate da se tenis igrao i pre i posle Nikole Pilića, i pre i
posle Bobe Živojinovića i da se igrao pre i igraće se posle Novaka Đokovića,
kao i Jelene Janković, Ane Ivanović... Doći će novi igrači, a TSS će
nastaviti da funkcioniše onako kako treba.
Stiglo je upozorenje da bi neadekvatni ugovori mogli da koštaju odustajanja
pojedinih igrača od nacionalnog tima?
- Ne plašim se takve mogućnosti. Prvo, ponos je i čast igrati za svoju
zemlju, a mi idemo i korak dalje, jer ćemo to sve platiti. Posle svega što
sam nabrojao, stvarno ne vidim šta bi to još trebalo da uradimo - konstatuje
Slobodan Živojinović.
Selektor Bogdan Obradović nedavno je izjavio da se početak izgradnje
Nacionalnog teniskog centra odlaže i da izgleda ne teče sve kako se
očekivalo.
- Obradović nije merodavan da govori o tome, on bi trebalo da se bavi
reprezentacijom - kaže Živojinović. - Mi imamo maksimalnu podršku države za
izgradnju centra, koji će biti prvi u državi, od svih sportova. Priču sam
počeo pre godinu i po, ali postoji procedura koja mora da se ispoštuje, bili
su i izbori u međuvremenu, menjala se vlada... |
| |
| |
|
|
|
