|
Oglasavanje Marketing
|
Broj 1133, 14. decembar 2007.
| Poklon od 2.000 knjiga |
| |
Književnik Miraš Martinović poklonio je hercegnovskoj Gradskoj biblioteci oko
2.000 knjiga iz oblasti filozofije, psihologije, teologije, filologije,
pedagogije i istorije.
"Letimičnim pregledom dela legatske zbirke vidi se da je Martinović svoje
vreme, novac i napor usrededio na stvaranje kolekcije autorskih ostvarenja i
prevoda objavljenih na srpskohrvatskom govornom području iz druge polovine
prošlog veka", saopštila je Gradska biblioteka.
 Uz
napomenu da mu se ceo "život sastojao od kupovine knjiga i da je sve što je
imao trošio na knjige", sam Martinović (desno) kaže da je u svojoj
biblioteci imao oko 5.000 knjiga.
"Kupovao sam čak i po nekoliko primeraka iste knjige, kada su mi pojedine
knjige bile važne. A takav slučaj je bio sa knjigom intrevjua sa Margerit
Jursenar, kupio sam pet primeraka te knjige".
Godinama, broj je dostigao hiljade. Bio je, kaže, potpuno zatrpan i u
tadašnjem stanu više mi nije bilo moguće da živi.
"Ne mali broj puta sam pomislio na Kanetijevog junaka u čuvenom delu 'Zaslepljenost',
koji je sakupljao knjige čitavog života, da bi na kraju izgoreo u sopstvenoj
biblioteci. Da se i meni ne bi desilo nešto slično, odlučio sam da preko
2.000 knjiga poklonim hercegnovskoj Gradskoj bibliotec", kaže donator.
Među donacijom najbrojnija su ostvarenja iz savremene književnosti. To su
brojni naslovi poezije i proze, eseja, književ-ne kritike,
dnevničko-memoarske literature, a zapaženo mesto u zbirci zauzimaju odabrana
književna ostvarenja, žanrovski raznovrsna dela iz domaće i strane
književnosti, objavljena u Jugoslaviji u drugoj polovini prošlog veka, u
okviru poznatih edicija izdavačkih kuća.
Miraš Martinović je prepoznatljiv i poznat crnogoski pisac, pre svega zbog
otkrivanja antičkih tema na prostoru Crne Gore i njihovog transponovanja u
literarne forme.
Knjige "Putevi Prevalise" (objavljena u Italiji pos naslovom "Pietre di
Montenegro"), "Otvaranje Agruvijuma" i dva izdanja "Teute", duboko sežu u
crnogorsko podneblje i njegovu prošlost otkrivajući malo po-znatu Crnu Goru
u jednom potpuno osobenom novom svetlu.
Po Martinovićevom romanu "Teuta", o istoimenoj ilirskoj kraljici koja je
živela u Boki pre 23 veka, napravljena je pozorišna predstava koju je
režirao Slobodan Milatović.
Upravo predstavom "Teuta", koja je odigrana na lokalitetu Teutinog grada u
Risnu, otvoren je ovogodišnji FIAT (Festival Internacionalnog alternativnog
teatra). |
| |
| Cvijeta Zanović |
|
| |
| Lajčak zadovoljan parafiranjem sporazuma
BiH-EU |
| |
Visoki predstavnik međunarodne zajednice u BiH Miroslav Lajčak, zadovoljan je
parafiranjem Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju između BiH i Evropske
unije (EU), piše ljubljanski list "Dnevnik".
Odgovarajući na pitanje da li je u toj poslednjoj političkoj bitki pobedio
on ili predsednik vlade Republike Srpske Milorad Dodik, "koji je imao
podršku srpskog premijera Vojislava Koštunice", Lajčak je odgovorio da je "pobedila
država".
"Ne želim koristiti sportski rečnik. Ali, tačno je da su oni usvojili
formulaciju, koja zadovoljava moje zahteve, što znači da je pobedila država",
kazao je.
Lajčak je odgovorio da ne želi da "špekuliše" o tome kada bi BiH mogla da
potpiše sporazum sa EU i dodao da "trenutno postoji politička volja da se to
uradi što pre".
"Vođe svih stranaka su juče potpisale sporazum da do 15. februara radna
grupa usvoji predlog zakona, koji bi zatim bio upućen u parlamentarnu
proceduru. To je idealni put, ali na zapadnom Balkanu stvari ponekad ne idu
idealnim putem", rekao je Lajčak.
Upitan da li bi rešavanje pitanja Kosova moglo da utiče na situaciju u BiH,
Lajčak je rekao "i da i ne". "U tom regionu je, naravno, sve postalo
povezano. I, naravno, da će i Kosovo poslati neki signal u taj prostor",
ocenio je.
"Kosovo će, u smislu neke klime, sigurno imati uticaja na region. S druge
strane, ne postoji nikakva neposredna veza i nijedno pitanje u vezi s kojim
bi Bosna bila ovisna ili 'talac' Kosova", upozoraio je Lajčak.
Visoki predstavnik ukazao je da razvoj BiH nije ovisan od Kosova, jer "ljudi
moraju znati da razvoj ide u dobrom pravcu, a dobar pravac je samo put u EU.
"Čak 86 odsto građana BiH doživljava Bosnu kao svoju državu, a kada su ljude
pitali gde vide BiH za 20 godina, 72 odsto njih je reklo da je vide kao
članicu EU. To su važne činjenice", dodao je.
Lajčak svojim Bonskim ovlašćenjima može da smenjuje i demokratski izabrane
političare, što je u svom poslednjem izveštaju kritikovala i Venecijanska
komisija.
Slovački diplomata je rekao da svoju dužnost shvata kao ulogu sudije u
fudbalskoj utakmici. "Imam crveni i žuti karton, koje mogu upotrebiti, ali
najbolje su utakmice one u kojima uopšte ne primetite da je sudija na terenu",
kazao je.
"Ako sudija devet puta upotrebi crveni karton, utakmica je odvratna. A kada
bi sudija već na početku rekao: 'momci, ja vam verujem, zato ću kartone
ostaviti u svlačioni', onda to sigurno ne bi bilo dobro", rekao je Lajčak.
"Svoju dužnost vidim samo kao garanciju da ova država neće sići s pravog
puta, i da nećemo dozvoliti nikakvu destabilizaciju", prenosi Lajčakove reči
današnji ljubljanski list Dnevnik. |
| |
| |
|
| |
| Radna grupa da primeni Mostarsku deklaraciju |
| |
Lideri šest vladajućih stranaka u BiH dogovorili su se u Laktašima kod
Banjaluke da Savet ministara BiH u roku od sedam dana imenuje radnu grupu za
izradu zakona na osnovu kojih će se na državnom nivou uspostaviti nekoliko
novih policijskih institucija.
 Radi
se o direkciji za koordinaciju policije, institutu za forenzička ispitivanja
i veštačenja, agenciji za školovanje i stručno usavršavanje kadrova,
agenciji za policijsku podršku, nezavisnom odboru, odboru za žalbe grdajana
i odboru za žalbe policijskih službenika.
Sastanku u Laktašima prisustvovali su lideri Saveza nezavisnih
socijaldemokrata (SNSD) Milorad Dodik, Partije demokratskog progresa Mladen
Ivanić, Stranke za BiH Haris Silajdžić, Stranke demokratske akcije Sulejman
Tihić, Hrvatske demokratske zajednice BiH Dragan Čović i HDZ 1990. Božo
Ljubić.
Sastanku su prisustvovali i visoki predstavnik u BiH Miroslav Lajčak i
kandidat za predsedavajućeg Saveta ministara BiH Nikola Špirić.
Kako je saopšteno nakon sastanka, radnu grupu sačinjavaće predstavnici
Republike Srpske (RS) i Federacije BiH, kao i direktor Državne granične
službe, a njen nacionalni sastav biće izbalansiran.
Radna grupa će o svim pitanjiam odlučivati konsenzusom.
Predsedavajućeg radne grupe imenovaće predsedavajući Saveta ministara BiH, a
njen prvi sastanak biće odžan do 20. decembra.
Sastancima radne grupe prisustvovaće predstavnici Kan-celarije specijalnog
predstavnika EU, Evropske policijske misije (EUPM) i američke ambasade u BiH.
Radna grupa je dužna da najkasnije do 15. februara dostavi Savetu ministara
nacrte zakona na osnovu kojih će se formirati nove policijske institucije na
državnom nivou.
Lideri šest vladajućih stranaka u BiH istakli su da će se ova radna grupa
pridržavati akcionog plana Saveta ministara BiH za primenu Mostarske
deklaracije s ciljem ispunjavanja obaveza potrebnih za potpisivanja
Sporazuma o stabilizaciji i pridruzivanju Evropskoj uniji.
Lideri političkih partija još su se dogovorili da obavežu svoje ministre i
poslanike u državnom parlamentu kako bi budžet BiH za 2008. godine bio
usvojen do kraja ove godine.
Takođe su podržali ponovnu kandidaturu Nikole Špirića iz SNSD-a za
predsedavajućeg Saveta ministara BiH.
Naredni sastanak lidera BiH biće održan u Širokom Brijegu između 20. i 26.
januara naredne godine. |
| |
| |
|
| |
| Mandatar poznat do kraja nedelje |
| |
Hrvatska, gotovo dve nedelje od parlamentarnih izbora, još nema novu vladu a
nije poznat ni mandatar koji bi trebalo da je sastavi.
Od prošle sedmice traje drugi krug konsultacija hrvatskog predsednika
Stjepana Mesića i predstavnika parlamentarnih stranaka koje su na izborima
25. novembra, izborile ulazak u novi saziv Sabora, a prema nezvaničnim
najavama dela medija, mandatar bi mogao biti poznat do kraja nedelje.
Relativni pobednik parlamentarnih izbora je Hrvatska demokratska zajednica (HDZ)
kao stranka desnog centra sa osvojenih 66 poslaničkih mandata, zajedno sa
poslanicima dijaspore, dok je druga, sa osvojenih 56 mesta, jeste stranka
levog centra Socijaldemokratska partija (SDP).
 Ali,
nakon izbora, dosadašnji premijer i lider HDZ-a Ivo Sanader i predsednik
SDP-a Zoran Milanović (desno) najavili su da kreću u pregovore o formiranju
postizbornih koalicija kako bi pokušali da osvoje potrebni minimum od 77
glasova podrške poslanika i od predsednika države dobili mandat za sastav
nove vlade.
Proteklih desetak dana u javnosti je bilo mnogo više špekulacija, a mnogo
manje verodostojnih informacija o tome koja od dve stranke ima veće šanse da
dobije mandat, ali, prema do sada objavljenim šturim informacijama, HDZ je
kao relativni pobednik u prednosti.
Pregovore sa Hrvatskom seljačkom strankom i Hrvatskom socijalno-liberalnom
strankom, kao strankama čijih će 10 zajedničkih poslaničkih glasova odlučiti
o budućem mandataru, do sada je vodio HDZ. |
| |
| |
|
| |
| Uhapšen krijumčar droge |
| |
Ljuban Ećim (43) koji je uhapšen zbog sumnje da je pripadnik međunarodne
organizovane kriminalne grupe koja se bavila krijumčarenjem droge je
nekadašnji funkcioner Službe bezbednosti Republike Srpske, saznaje Beta.
Kako agencija Beta saznaje u Banjaluci, Ećim je bio pomoćnik načelnika
državne bezbednosti Banjaluke, a kasnije i šef obezbeđenja komandanta
paravojne jedinice Srpska dobrovoljačka garda Željka Ražnatovića Arkana.
 Pripadnici
MUP-a Srbije uhapsili su, posle višemesečnog rada, pripadnike međunarodne
organizovane kriminalne grupe osumnjičene za krijumčarenje droge, među
kojima je i Ećim.
U saopštenju MUP-a Srbije, dostavljenom medijima povodom hapšenja
osumnjičenih nalazi se i slika jednog od zaplenjenih pištolja na kome je
ugravirano Arkan.
Ećim se nalazi i na spisku od 100 osoba koji su navodno prijatelji,
poznanici, saradnici i jataci haških optuženika.
Ećim je, kako saznaje Beta 1998. godine iz Banjaluke otišao u Srbiju i tada
je postao šef Arkanovog obezbeđenja.
On se 2001. godine vratio u Banjaluku, a nakon što je stavljen na crnu listu
SAD i EU zbog sumnje da pripada mreži podrške haškim optuženicima vratio se
u Beograd.
Na toj listi nalazi se i Predrag Njegovan koji je takođe osumnjičen da je
pripadnik grupe koja se bavila krijumčarenjem droge.
Prilikom pretresa stanova uhapšenih u Beogradu, policija je pronašla više od
48 kilograma heroina, četiri kilograma kokaina, dva pištolja, više
falsifikovanih isprava i 210.000 evra.
Pripadnici grupe su osumnjičeni da su na teritoriji Srbije, Bosne i
Hercegovine, Hr-vatske, Makedonije, Češke i Švajcarske, u dužem periodu
vršili krivično delo neovlašćena proizvodnja, držanje i stavljanje u promet
opojnih droga, kao i druga krivična dela sa elementima nasilja.
Pored Ećima i Njegovana uhapšeni su i Aleksandar Stevanović (1967), Igor
Ranković (1976) iz Beograda i Velimir Bila (1971) iz Hrvatske.
Kriminalistička policija nastavlja rad na pronalaženju ostalih članova ove
grupe, saopšteno je iz MUP-a. |
| |
| |
|
| |
| Korigovane Lajčakove mere |
| |
Parlament Republike Srpske (RS) je zaključio da su autentičnim pravnim
tumačenjima odluka visokog predstavnika o promeni načina odlučivanja u
Savetu ministara i parlamentu BiH korigovane mere Miroslava Lajčka od 19.
oktobra, koje su pretile mogućnostima preglasavanjima jednog naroda u
državnim institucijama.
U usvojenim zaključima, koje je predložio Savez nezavisnih socijaldemokrata
(SNSD), još je navedeno da poslovnik o radu parlamenta BiH nije narušio
entitetsko glasanje.
Parlament je usvojio i rezoluciju SNSD, kojom se od Saveta za implementaciju
mira u BiH traži da ukine "bonska ovlašćenja" viskog predstavnika, a da OHR
preraste u Kancelariju specijalnog predstavnika EU u BiH.
Poslanici su od visokog predstavnika zatražili da pre-ispita sve ranije
nametnute me-re i smene izabranih zvaničnika, kako bi se tim osobama
omo-gućio povratak u politički i javni život.
Parlamentarna većina nije prihvatila deklaraciju Srpske demokratske stranke
kojom se tražilo da RS budu vraćene sve nadležnosti koje su prethodno
prenete na državni nivo.
SDS je još tražila da parlament odbije sve akte koje je nametnuo visoki
predstavnik. |
| |
| |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
|
