|
Oglasavanje Marketing
|
Broj 1133, 14. decembar 2007.
| Nezavisnost Kosova neizbežna, ali ne i
najbolje rešenje |
| |
Nemački mediji, povodom predaje izveštaja trojke za Kosovo Savetu bezbednosti
UN, danas uglavnom ocenjuju da je nezavisnost Kosova sada neizbežno, ali ne
i najbolje rešenje.
"Zidojče cajtung" piše da "posle propalih pregovora nema druge opcije osim
nezavisnosti", ali i dodaje da bi "2008. godina na Balkanu mogla da bude
veoma nemirna".
"Rešenje je nezadovoljavajuće jer ne doprinosi stvarno smirivanju situacije
na Balkanu. Za to je odgovorna američka vlada koja je navaljivala na
teritorijalno ocepljenje i stvaranje druge albanske države. Odgovorni su i
Srbi koji su prekasno počeli da poštuju potrebu ljudi na Kosovu za
autonomijom i čijim radikalnim snagama do danas nedostaje svest o politici
uništenja tokom ratova na Balkanu", piše "Zidojče cajtung".
Dodaje se da nezavisnost "sa stanovišta međunarodnog prava nije čisto
rešenje" kao i da se "istorija ponavlja, jer su se na Balkanu i ranije
opsluživali egoistični interesi pojedinih država i zanemarivali principi i
preporuke međunarodnog prava".
Ukazuje se da se "prvi put u novijoj evropskoj istoriji jednoj državi
oduzima njen deo, i to između ostalog uz obrazloženje da su Srbi zbog
zločina tokom Miloševićevog vremena izgubili pravo na Kosovo".
"Ova odluka zasnovana je na goloj kalkulaciji politike moći. Srbija je slaba.
Jakoj Rusiji nikad ne bi mogla da bude oduzeta Čečenija, jaka Kina može i
dalje da pretnjama guši želje Tibeta ili Tajvana za autonomijom. Istorija
teritorijalnih razmirica retko se ponavlja, a u slučaju Kosova Srbija je
prekasno shvatila da je ponuda za davanje autonomije i budućnost u okviru
evropske politike u njenom sopstvenom interesu", piše list.
"Frankfurter rundšau" piše da će Kosovo proglasiti nezavisnost koju će Zapad
priznati, ali da "kako to biva u evropskoj politici, iza toga ne stoji
odluka, već prisila".
Posledice toga, piše list, biće "međunarodnopravno nejasna situacija,
nevolje sa Beogradom i Moskvom i masovno bekstvo kosovskih Srba".
"Koliko god to bilo neizbežno, toliko je i jadno. Evropa je imala više od
osam godina na raspolaganju da nađe rešenje. Ali svima je na pamet padala
samo stara nacionalna država. Čas fini, čisti i mali, državni raj za
oslobođene Albance, čas nestabilno srpsko carstvo sa komplikovanom
autonomnom konstrukcijom", piše "Rundšau".
List navodi da "stara Evropa, koja se ne usuđuje da prevaziđe ostatke
nacionalne državnosti, za Balkan dugoročno ne predstavlja nadu" i da čak "zbog
fiksacije na nacionalnnu državu predstavlja opasnost za Balkan".
"Vekovima je poznato da princip nacionalnog poretka u jugoistočnoj Evropi, i
to u povoljnijem slucaju, vodi u diktaturu pod carem ili Titom. Uprkos tome
Evropa, od Bizmarka i Dizraelija do Angele Merkel, Brauna i Sarkozija tamo
stalno povlači granice. Ako za zavađeni Balkan postoji nada, to je onda
ideja etnički neutralne države građana, kojoj je svejedno kojim jezikom
ljudi govore i koje praznike slave. Dakle, Amerika, ne Evropa", piše list.
Zato, kako navodi "Rundšau", rešenje za Kosovo ne samo da pokazuje svu bedu,
već navlači i novu, jer teško je verovati da će "sveže dizajnirane države
požuriti da se utope u Evropu".
"Sve što Evropa ima da ponudi je novac. Da bi se do njega došlo, mestašce u
čekaonici EU bolje je od punog članstva. Srbi, Albanci i Bosanci će zapasti
u različita raspoloženja posle nezavisnosti Kosova. Ali kad ljutnja na
jednoj i veselje na drugoj strani prođu, svi zajedno jednostavno neće imati
razloga da postanu vatreni Evropljani", zaključuje "Rundšau". |
| |
| |
|
| |
| Moskva u Savetu bezbednosti UN predlaže
nastavak pregovora |
| |
Rusija se zalaže za nastavak pregovora Prištine i Beograda o budućem statusu
Kosova i poziva Kontakt grupu da podrži taj proces, navodi se u predlogu
predsedničkog saopštenja dostavljenom Savetu bezbednosti UN uoči rasprave o
Kosovu zakazane za 19. decembar.
U predloženom tekstu u koji je agencija Beta imala uvid pozdravlja se
izveštaj posredničke trojke Kontakt grupe i izražava podrška pregovaračkim
naporima uloženim tokom šest rundi direktnih pregovora Beograda i Prištine
na najvišem nivou.
U tekstu koji je u sredu cirkulisao među stalnim članicama Saveta
bezbednosti UN sa žaljenjem se konstatuje da dve strane do sada nisu uspele
da postignu sporazum o budućem statusu Kosova.
Ističe se ipak da su i Beograd i Priština imali koristi od "perioda
intenzivne diplomatije, kao prilike za izgradnju poverenja, pronalaženje
zajedničkih interesa, a posebno želje da se bolja budućnost ostvari kroz
evropsku pespektivu".
U ruskom predlogu predsedničkog saopštenja naglašava se da takođe da su
vodeći principi Kontakt grupe iz novembra 2005. okvir za proces utvrđivanja
statusa Kosova, zasnovan na rezoluciji 1244 SB UN.
Ukazuje se, takođe, na ocenu generalnog sekretara UN da je status kvo
neodrživ i da međunarodna zajednica mora da pomogne u nalaženju rešenja koje
je "pravovremeno, ima u vidu ključne zahteve svih zajednica koje žive na
Kosovu i razjašnjava status".
Beograd i Priština treba da ostanu privrženi miru i dijalogu, navodi se u
predloženom tekstu i zahteva od obe strane da tragaju za "obostrano
prihvatljivim rešenjem kroz pregovore, u duhu kopromisa i uzdržavajući se od
jednostranih odluka o statusu koje bi vodile destabilizaciji Kosova i
regiona".
Podvlači se da je cilj zacrtan u reozluciji 1244 multietničko i demorkatsko
Kosovo koje mora jačati stabilnost regiona, a kosovski lideri i lideri svih
zajednica na Kosovu pozivaju se da ubrzaju napore za primenu standrada UN
kako bi svi stanovnici Kosova imali opipljive koristi, a posebno imajući u
vidu zaštitu manjina, stvaranje neophodnih uslova za održivi povratak,
očuvanje kulturnog i verskog nasleđa na Kosovu i podsticanje pomirenja i
izgradnju povrenja među etničkim zajednicama.
Prema ruskom predlogu, predsedničko saopštenje SB UN, pozdravlja opreeljenje
obe strane da se uzdržavaju od nasilja i ugrožavanja bezbednosti
provokativnim izjavama i delima i poziva ih da se drže svojih obećanja.
Predsednička saopštenja usvajaju se u Savetu bezbednosti UN konsenzusom. |
| |
| |
|
| |
| Realna zaduženost u Srbiji uvećana za 20
odsto |
| |
Zaduženost građana Srbije u 2007. godini povećana je realno za približno 20
odsto a nominalno za 37,4 procenata, saopštio je predsednik Udruženja banaka
Srbije Veroljub Dugalić.
Dug stanovnika, preduzetnika i pravnih lica U Srbiji po osnovu bankarskih
kredita poslednjeg dana novembra je dostigao 847,08 milijardi dinara, a 31.
decembra prošle godine iznosio je 616,62 milijarde, kazao je on
predstavljajući podatke Kreditnog biroa koji radi u okviru Udruženja.
 "Podaci
o zaduženosti po stanovniku i urednost plaćanja ukazuju da mi još nismo u
zoni kritične zaduženosti", kazao je Dugalić.
"Verujemo da taj prag neće biti prekoračen imajući u vidu kontrolnu funkciju
Narodne banke, koja pomno prati šta se dešava u sektoru bankarstva i brzo
reaguje, kao u septembru kada su gotovinski krediti eskalirali", istakao je
on.
Zaduženost po stanovniku je 30. juna u Srbiji iznosila 474 evra, a
zaduženost po zaposlenom 1.017 evra. U Crnoj Gori zaduženost po stanovniku
iznosila je 886 evra po stanovniku, u Grčkoj 7.833 evra, u Bugarskoj 794
evra a na Kipru 29.015 evra.
Građani u 98,8 odsto slučajeva svoje obaveze namiruju u roku od 60 dana, a
pravna lica u 95 odsto slučajeva, što, kako je Dugalić ocenio, "ne
zabrinjava".
Potrošački krediti od oktobra stagniraju i u 2007. su, zaključno sa 31.
novembrom, porasli za 9,4 odsto na 55,14 milijardi dinara, rekao je on.
Zabeležen je rast gotovinskih kredita za 35 odsto na 126,16 milijardi dinara,
stambenih kredita za 85 odsto na 92,29 milijardi i rast poljoprivrednih
kredita za 418 odsto na 7,54 milijarde dinara.
Dugalić je ocenio da je dobro što su stambeni krediti u porastu jer pružaju
velike mogućnosti građanima, posebno mladim bračnim parovima, a podstiču i
rast pojedinih privrednih sektora.
On nije pridao veliki značaj činjenici da je iznos poljoprivrednih kredita
uvećan za više od četiri puta jer, kako je rekao, nije reč o velikom ukupnom
iznosu.
Poslednjeg dana novembra, 848.496 korisnika imalo je 1,09 miliona kreditnih
kartica, a dug je dostigao 29,4 milijarde dinara u odnosu na 19,2 milijarde
iz januara.
Zaduženost po tekućim računima je manja - dostigla je 15,8 milijardi dinara,
dok je u januaru iznosila 14,9 milijardi. U Srbiji ima približno pet miliona
tekućih računa. |
| |
| |
|
| |
| Netačno da Slovenija ima plan za nezavisnost
Kosova |
| |
Slovenački premijer Janez Janša je u Lisabonu opovrgao pisanje "Internešnel
herald tribjuna" da je Slovenija pripremila plan da nezavisnost Kosova u
prva dva meseca iduće godine u roku od 48 časova odmah priznaju Velika
Britanija, Francuska, Italija i Nemačka.
Potom bi to učinili i SAD i druge zemlje, a reč je o "pažljvo pripremljenoj
deklaraciji (Prištine) o nezavisnosti, verovatno posle srpskih izbora
početkom februara", objavio je američki list, pozivajući se na "visoke
zvaničnike Evropske unije".
 "Herald
tribjun" tvrdi da će Slovenija taj plan podneti kad u januaru postane
predsedavajući Evropske unije, a Janša je novinarima posle susreta lidera EU
u Lisabonu, rekao da "takve tvrdnje nemaju osnova".
Američki dnevnik, koji izlazi u Parizu, naveo je da bi posle četiri glavne
zemlje EU i Vašingtona, nezavisnost Kosova priznali i Švajcarska, Island i
Norveška, "a potom Turska, Makedonija, Albanija, Crna Gora, Hrvatska i
Slovenija".
Janša je, međutim, naglasio da "Slovenija nije pripremala nikakve posebne
planove za Kosovo izvan Evropske unije".
"Herald tribjun" navodi, međutim, da bi "Slovenija htela da, odmah posle
proglašenja nezavisnosti (Kosova), to podrže šefovi diplomatija Evropske
unije".
Potom bi se o tome raspravljalo na ministarskom zasedanju u martu, "a plan
koji je sačinila Slovenija ima za cilj da smanji opasnost nove krize na
Balkanu i očuva što je moguće više jedinstvo evropskih nacija", ističe
američki dnevnik.
List navodi reči visokih zvaničnika EU da Evropljani moraju pokazati da su "gazde
u svom dvorištu" i da "ne treba Vašington ili Moskva da nam kažu šta da
radimo". |
| |
| |
|
| |
| Građani Srbije proevropski orijentisani |
| |
Građani Srbije su proevropski orijentisani, rezervisani su prema ulasku u NATO
savez i slabo su informisani o evroatlantskim integracijama, rečeno je na
prezentaciji istraživanja urađenog za nevladinu organizaciju Atlantski savet.
Prema rečima direktora Medium Galupa Srbobrana Brankovića, stavovi građana
Srbije u odnosu na evroatlantske integracije zavise pre svega od uverenja da
li će im biti bolje ili gore kada zemlja uđe u te integracije.
 Branković
je naveo da je skoro jedna trećina ispitanika spremna da podrži samo ulazak
Srbije u Evropsku uniju, bez uključivanja u program Partnerstvo za mir (PZM)
i NATO savez, dok je nešto manje od 30 odsto podržalo sva tri navedena vida
integracija.
On je ukazao i da svaki deseti ispitanik nije podržao ni jedan vid
evroatlantskih integracija, dok je svaki peti tu podršku dao za pristupanje
EU i PZM.
"Za poslednje dve i po godine u Srbiji je podrška integracijama opadala u
situacijama kada su odnosi sa Zapadom bili komplikovaniji i kada je rastao
pritisak na zemlju sa te strane", istakao je Branković.
Svaki drugi građanin Srbije očekuje od ulaska u EU najviše poboljšanja u
oblasti životnog standarda, dok svaki četvrti očekuje pogoršanja i u vezi sa
suverenitetom zemlje, i u odnosima sa Rusijom.
"Oni ispitanici koji od ulaska u EU očekuju poboljšanje u svom životu
podržali bi i ulazak u NATO", rekao je Srbobran Braković.
Prema njegovim rečima, trendovi za poslednje dve i po godine pokazali su i
da građani Srbije i dalje najviše strahuju od gubitka posla, pritiska na
Srbiju "sa zapada", kao i od produbljivanja socijalnih razlika između
bogatih i siromašnih.
"Podrška evroatlantskim integracijama najmanje je sporna za one građane
Srbije koji ne strahuju od pritiska 'sa zapada'", dodao je Branković tokom
predstavljanja rezultata istraživanja koje je Medium galup sproveo u drugoj
polovini ove godine.
Povodom godišnjice od pristupanja Srbije NATO programu Parnterstvu za mir,
14. decembra 2006. godine, predsednik Atlanskog saveta Vladan Živulović
rekao je novinarima da "nije pokazano mnogo želje da se razvija saradnja
unutar tog programa".
Živulović je kazao i da bi Srbija kao članica PZM od NATO saveza mogla da
traži pomoć u vezi sa ugroženim teritorijalnim integritetom na Kosovu i
Metohiji.
"To je ono na šta imamo pravo, kao članica PZM i ja ne razumem zašto se tako
nešto i ne uradi", rekao je Živulović. |
| |
| |
|
| |
| Neizvesna sudbina domena .yu |
| |
Nije izvesno šta će se dogoditi sa internet domenom .yu nakon 1. oktobra 2009.
godine, kada će biti završeno njegovo dvogodišnje gašenje, rekao je u
Beogradu Slobodan Marković, član upravnog odbora Registra nacionalnih
internet domena Srbije (RNIDS).
 Može
se desiti da on potpuno nestane, a može se desiti i da svetsko telo za
internet domene ICAAN produži njegovo važenje za još neko vreme, rekao je
Marković na seminaru u galeriji "Ozon" koji je organizovao internet
provajder CRI.
Registracija internet adresa u domenu .rs, koji je dodeljen Srbiji, počeće
za nekoliko nedelja, verovatno u januaru, a tokom njene prve, šestomesečne
faze prednost pri registraciji imaće vlasnici sadašnjih .yu domena.
Deset dana pred početak registracije domena .rs više neće moći da se
registruju novi nazivi sa .yu domenom, a od 30. septembra 2008. godine ti
domeni će moći da se obnove na godinu dana, rekao je Marković.
On je izjavio za agenciju Beta da će dan početka registracije .rs domena
odrediti RNIDS. Potom će vlasnici .yu domena i oni koji žele da registruju
potpuno nove .rs domene moći to da učine u 24 firme - ovlašćena registra,
među kojima je i CRI.
Te kompanije prednost će davati vlasnicima oko 40.000 .yu domena, čiji su
nazivi trenutno u fazi rezervacije, a koju obavlja centralni registar, to
jest RNIDS. Pripremna faza je krenula 29. oktobra, uz prioritet za domene od
posebnog interesa za republiku.
"Ni Vlada (Srbije) ni vlasnici sadašnjih domena ne treba ništa da rade u
pripremnoj fazi - to će RNIDS da uradi za njih. Kada dođe 'dan d', vlasnici
domena će kod ovlašćenih registara podnositi zahteve za registraciju, to
jest moći će da aktiviraju svoje rezervacije", rekao je Slobodan Marković.
Ako to ne učine, stvaraju prostor da njihove nazive uzme neko drugi, rečeno
je na seminaru. |
| |
| |
|
| |
| Kosovsko-albanska mafija zastrašuje sudske
tumače |
| |
Sudski tumači u Češkoj za albanski jezik plaše se da prevode na suđenjima
kriminalcima iz kosovsko-albanske mafije, piše češki list "Pravo".
Mafijaši pokušavaju da ih podmite, prete im a ponekad im pođe za rukom da
ubede češkog sudiju da kosovski Albanac ne razume Albanca iz Albanije i
dobijaju pravo na svog prevodioca umesto sudom imenovanog tumača.
"Većina Albanaca uverena je da će im dijaspora pomoći. Nekoliko puta su
hteli da me podmite ili su tražili poverljive informacije", kazala je o tom
problemu za "Pravo" Kestrina Peza (28).
Upravo njoj se nedavno desilo da je sudija isključi iz procesa na osnovu
argumenta da kosovski Albanac ne razume Albanca iz Albanije.
S istom tezom sada svog prevodioca traži i kosovski Albanac Muhamed Gutići,
optužen za šverc heroina, pošto je kod njega policija našla 5,5 kilograma te
droge.
"Čim je saznao da postoje zapisi prisluškivanja telefona počeo je da me
napada da sam Albanka a on sa Kosova, tako da ne mogu da ga razumem", rekla
je Peza.
Ona je jedna od retkih koji pristaju da za potrebe policije i sudova prevode
prisluškivane govore, jer se ostali boje.
Na organizovanoj zločinačkoj sceni u Češkoj dominiraju kosovski a u
poslednje vreme i makedonski Albanci, dok su među sudskim tumačima uglavnom
emigranti iz Albanije.
Predrasude su toliko prisutne da je bilo i slučajeva kada su u Češku na
operacije srca u pratnji roditelja od 2000. godine dolazila kosovska deca,
da roditelji mole privatno da im se zdravstvena dokumentacija prevede na
srpski jezik, iako su imali zvanični prevod od albanskog tumača. |
| |
| |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
|
