|
Oglasavanje Marketing
|
Broj 1133, 14. decembar 2007.
| Testosteronom protiv bolesti |
| |
Visoki nivo prirodnog muškog hormona testosterona u organizmu štiti ljude od
smrtonosnih srčanih i moždanih udara, kažu britanski naučnici.
Međutim, naučnici upozoravaju da rezultati istraživanja, koje je trajalo 10
godina, još nisu pouzdani, jer nisu ispitane sve prednosti i rizici vezani
za testosteron.
 Uloga
testosterona u zdravlju muškaraca i dalje je zagonetka za naučnike, pošto
još uvek nije utvrđeno na koji način uopšte testosteron utiče na zdravlje.
Međutim, istraživanje, koje je vodila doktorka Kej-Ti Kou, profesorka
kliničke gerontologije na Kembridžkom medicinskom univerzitetu, potvrdilo je
da povišeni prirodni nivo testosterona ima pozitivn učinak na zdravlje
muškaraca.
Oni koji imaju više od 25 odsto prirodnog nivoa testosterona u organizmu
imaju 41 odsto manji rizik da umru od srčanog udara, moždane kapi ili drugih
bolesti kardiovaskularnog sistema, raka i ostalih bolesti u odnosu na one sa
nižm nivoom od navedenog, otkrili su naučnici.
"Nizak nivo testosterona izgleda da može da nagovesti pojačan rizik od
smrtnosti kada se radi o bolestima kardiovaskularnog sistema kao i raka,"
rekla je Kou agenciji Rojters.
Naučnici su ispitali 11.606 Britanaca, starosti od 40 do 79 godina, koji na
početku istraživanja nisu patili od kardiovaskularnih bolesti, odnosno nisu
imali rak. Oni su se priključili istraživanju između 1993. i 1997. godine i
njihovo stanje je praćeno do 2003.
Za vreme istraživanja je umrlo 825 muškarača. Naučnici su izmerili nivo
njihovog testosterona koristeći uzorke smrznute krvi, koju su im ranije
uzeli, i uporedili sa nivoom testosterona kod muškaraca koji su bili i dalje
živi na kraju desetogodišnjeg istraživanja.
Kou je rekla da je odnos između nivoa testosterona i smrtnosti od
kardiovaskularnih bolesti mogao da se uporedi sa skalom ustanovljenih
rizičnih faktora kao što su visok krvni pritisak i nivo holesterola.
 Utvrđeno
je da nizak nivo testosterona može kod muškaraca da poveća rizik smrti od
kardiovaskularnih bolesti, iako nisu imali nijedan drugi poznati faktor
rizika, objavili su naučnici u časopisu Circulation.
Kou kaže da rezultati istraživanja nagoveštavaju da muškarci sa niskim
nivoom testosterona mogu da otklone rizik tako što će uzimati dodatne
količine ovog hormona, ali im ovo ne preporučuje dok se istraživanja ne
privedu kraju. Ona je aludirala na iskustva vezana za korišćenje hormonske
terapije kod žena. Neke rane studije su nagovestile da hormonska terapija
može da u periodu posle menopauze zaštiti žene od srčanih oboljenja, međutim,
kasnija, veća istraživanja su pokazala suprotno.
"Uznemirenost zbog dodatne terapije testosteronom je izazvana time da
povišeni testosteron može biti jedan od faktora rizika za rak prostate,"
kaže Kou. Dodala je da se istraživanje bavilo samo prirodnim nivoom ovog
hormona, a ne veštačkim dodacima.
Testosteron je osnovni "muški" hormon koji potpomaže stvaranje mišićne i
koštane mase, reguliše metabolizam masti, proizvodnju sperme, kao i
seksualnu potenciju. Žene, takođe, imaju testosteron, ali u manjoj količini.
Doktori su koristili terapiju testosteronom u lečenju muškaraca sa
abnormalno niskim nivoom testosterona u organizmu. Neki atletičari i
bo-dibilderi koriste hormon kako bi povećali mišićnu masu i snagu. |
| |
| |
|
| |
| U Pekingu se godišnje ukrade 4 miliona
bicikala |
| |
Kineski glavni grad, u kome se godišnje ukrade 4 miliona bicikala, rešio je da
se obračana sa lopovima i smrsi konce "spirali zla" na tržištu polovnih
bicikala, pre početka Olimpijskih igara u Pekingu.
 Kina
je zemlja sa rekordnim brojem od 470 miliona bicikala. Krađe su, takođe,
ogromih razmera.
Uobičajena tema razgovora vlasnika bicikala u Kini je poslednji gubitak
dvotočkaša, uprkos lanaca i katanaca, bilo na ulici ili poslednjem spratu
stambenog solitera.
Ali, od ove sedmice, javljaju pekinški mediji, novi bicikli u Kini moraju da
budu registrovani. Dobiće tablicu sa ličnim brojem, a kupac u prodavnicni
mora da se predstavi punim i pravim imenom.
"Registracija imena, adrese, ličnih dokumenata i telefonskih brojeva,
olakšaće policiji da pronađe ukradeni bicikl i vrati ga zakonitom vlasniku,"
piše "Čajna Dejli" .
Nekih 4.000 ljudi uhvaćeno je u krađi bicikala ove godine u Pekingu, navodi
Rojters.
Kina poslednjih godina sve više ohrabruje svoje stanovništvo da se vozi
biciklom umestom automobilom, posebno u Pekingu, gde kvalitet vazduha,
odnosno teška zagađenost, zadaje najveću glavobolju organizatorima
Olimpijskij igara.
Prodaja ukradenih bickala je veliki posao u kineskim gradovima. Vlasnik
nestalog bickla obično ne kupuje nov nego traži polovan, obično ukraden, da
bi umanjio svoj gubitak.
"U ovoj spirali zla, oni koji kradu bicikle i prodaju ih na crnoj pijaci
zarađuju, dok gradsko stanovništvo pati," kaže "Čajna Dejli."
Velika policijska racija na prodavce ukradenih bicikala u drugoj polovini
maja bila je prvi veliki pokušaj da se ovom poslu stane na put i pokaže
odlučnost države.
"Ako ne budu imali gde da prodaju ukradene bicikle, lopovi će možda dići
ruke od svog prljavog posla," zaključuje pe-kinški list.
Ipak, Kina je već najavila početak kraja svog statusa svetske "kraljevine
bicikala," jer sve brojnija srednja klasa uveliko okreće leđa ovom čistom i
energetski efikasnom prevozu u korist automobila.
Bicikl je decenijama bio najvažnija porodična kupovina. I sad zemlja i dalje
prožvodi nekih 78 miliona bicikala godišnje, što je trećina svetske
produkcije.
Pre šest godina, navode poslednji podaci, na svakih 100 porodica bila su 143
bicikla. U Pekingu, milioni bicikala pred Olipijadu dele ulice, od kojih su
sad mnoge novoproši-reni bulevari, sa nešto više od 2 miliona automobila.
Kina je postala drugi najveći, posle SAD, zagađivač atmosfere na planeti. |
| |
| |
|
| |
| Stambeni blokovi istočne Evrope menjaju boju |
| |
Milioni ljudi žive u sivim blokovima zgrada iz doba komunizma o kojima zvezde
poljskog hip-hopa pevaju, Mađari ih prefarbavaju, Nemci izlažu u muzeju a
Rusi pokušavaju da zanemare njihov nedostatak komfora.
Blokovska gradnja datira iz Staljinovog vremena, a zgrade su projektovane
istovetno da bi se sprečila mešavina stilova i veličina. Naređeno je da svi
novi stambeni objekti moraju da budu najmanje šestospratnice i građeni u
grupama.
Tokom mnogih petogodišnjih planova, cela sela su pretvarana iz kućica od
ilovače u betonske desetospratnice od prefarbikovanih elemenata.
Danas, dve decenije nakon kraha komunizma, tim zgradama preko je potrebno
renoviranje ali im, kako kažu arhitekti i ljudi sa sektora nekretnina,
takođe treba dati mogućnost da postanu dopadljivija i snošljivija mesta za
život.
"Vreme je da se nešto značajno uradi s tim zgradama," izjavio je Rojtersu
Andreas Harmelink sa nemačkog univerziteta Kasel koji je vodio renoviranje
jednog od mnogih blokova zgrada u Mađarskoj, finansirano od strane Evropske
unije.
Kao i mnogi drugi proizvodi komunističke industrije, blokovi su postojani i
mogu da potraju 80 do 100 godina.
"Problem je što su brojni stanovi napravljeni za kratko vreme - pola miliona,
samo u Mađarskoj, za jednu ili dve decenije, pa sada svih pola miliona ima
iste probleme", kaže Sara Horvat sa Univerziteta u Budipešti, koja vodi
projekat bojenja ovih zgrada.
Jedan od renoviranih blokova je nekada siva Solanova, u Dunavaroši, koja je
dobila solarne i termalne panele, manje račune za komunalne usluge
zahvaljujući ugrađenoj novoj tehnologiji, žuto-narandžastu fasadu i biljke
koje rastu sa krova.
Stanari Solanove sada ponosno pokazuju "svoje EU zgrade" i senzore visoke
tehnologije koji na ekran u kuhinji šalju podatke o potrošnji energije.
Renoviranje Solanove ipak nije donelo sve što su stanari želeli, uključujući
veće kuhinje, kupatila ili balkone, ali su, između ostalog, dobili krov za
rekreaciju - za sunčanje i zabave.
Tako radikalna transformacija predstavlja međutim veliki izazov jer je reč o
milionima bezličnih betonskih zgrada.
U Rusiji većina od 140 miliona stanovnika živi u stanovima iz sovjetske ere
koje zovu "hruščovke", po vođi u čije su doba izgrađene.
"Hruščovke" imaju male kuhinje, ali ih barem imaju, za razliku od predhodnih
"komunalki" u kojima je kuhinju, kupatilo, nekada i sobe, delilo više
porodica.
U Nemačkoj, koja je sa ujedinjenjem nasledila dva miliona betonskih solitera
na nekada komunističkom istoku zemlje, sve manje ljudi živi u blokovima sa
zastarelim sistemima snabdevanja strujom i infrastrukturom.
Ipak, nisu svi stanari ružnih betonskih blokova nezadovoljni. Laslo Ling iz
jednog naselja u Miškolcu, nekadašnjem centru mađarske teške industrije kaže
da "voli tu da živi."
Ling, sa penzijom od 50.000 forinti (287 dolara), stanuje u 37 kvadratnih
metara, a "pošta, prodavnice, škola i centar grada su na pet minuta
autobusom." |
| |
| |
|
| |
| Tinejdžer dogovorio razgovor sa Bušem |
| |
Jedan tinejdžer ubedio je zaposlene u Beloj kući da je predsednik Islanda i
uspeo da zakaže telefonski razgovor sa Džordžom Bušom , ali je otkriven pre
nego što je popričao sa njim.
"Moj poziv je nekoliko puta preusmeravan, dok nisam dobio Bušovu sekretaricu
i uspeo da zakažem telefonski razgovor sa Bušom narednog ponedeljka uveče",
kazao je 16-godišnji Vilfil Atlason .
 Tinejdžer
se predstavio kao predsednik Islanda Olafur Ragnar Grimson kada je 1.
decembra pozvao Belu kuću.
Islandski policajci pojavili su se na njegovim vratima dva dana kasnije - na
dan planiranog razgovora - i priveli ga radi ispitivanja.
"Rekli su mi da je CIA pozvala nacionalnog komesara islandske policije i
zamolila ga da pokuša da sazna odakle mi taj broj", ispričao je Atlason.
Tinejdžer je kazao da ne može da se seti gde je pronašao telefonski broj
Bele kuće. "Znam da ga imam u telefonu najmanje četiri godine i da mi ga je
dao jedan prijatelj sa Islanda, ali se ne sećam koji", dodao je.
Na konferenciji za štampu u Beloj kući, Bušova predstavnica za štampu Dejna
Perino rekla je da je, kako je razumela, Atlason pozvao javni broj "koji
svako može da pozove".
"Što se nas tiče, neće biti dalje istrage, a ne znam da li američka vlada
preduzima neke korake zbog ovoga", kazao je šef islandske policije Jon
Bjartmarz. |
| |
| |
|
| |
| Stiv Maklaren dobitnik nagrade za
najbesmisleniju izjavu |
| |
Bivši menadžer engleske fudbalske reprezentacije Stiv Maklaren nadmašio je
američkog predsednika Džordža Buša i osvojio nagradu Fut in d maut (Foot in
the Mouth) za najbesmisleniju izjavu godine.
Maklaren je "pohvaljen" za rečenicu koju je izgovorio o fudbaleru Vejnu
Runiju: "Neiskusan je, ali je iskusan u smislu onoga kroz šta je prošao".
Džordž Buš je na drugom mestu, sa izjavom "Sve što mogu da vam kažem je da,
kada guverner pozove, ja se javim na njegov telefon".
"Mislili smo da bi bilo previše očigledno da nagradimo Buša, pošto on svakog
dana ima (besmislene izjave)", izjavio je Ben Bir predstavnik za štampu lobi
organizacije Plejn ingliš, koja dodeljuje nagradu.
Svake godine, ta organizacija dodeljuje nagrade kojima se podsmeva
nerazumljivom žargonu u pokušaju da pročisti engleski jezik.
Maklaren, koji je otpušten kada se engleska reprezentacija nije
kvalifikovala za evropsko prvenstvo 2008, našao se u probranom društvu -
među ranijim dobitnicima nelaskavog priznanja su model Naomi Kembel, glumac
Ričard Gir i bivši američki sekretar za odbranu Donald Ramsfeld .
Nagrade se dodeljuju od 1979. |
| |
| |
|
| |
| Potraga za kućom Božić Bate |
| |
 Vlada
Kirgistana pokrenula je istragu koja bi trebalo da potvrdi da Božić Bata
živi u toj maloj republici u centralnoj Aziji.
"U državnoj agenciji za turizam oduvek smo bili uvereni da Božić Bata živi
kod nas, a švedski naučnici su najzad to dokazali", kazao je vođa istrage
Akbar Đigitov. "Čeka nas veliki posao, pošto Kirgistan želi da bude priznat
kao prava kuća Božić Bate", dodao je.
Konsultantska švedska firma Sveko objavila je prošle sedmice rezultate svoje
studije, koja je pokazala da Božić Bata mora da se kreće brzinom od 5.800
kilometara u sekundi i prođe 2,5 milijarde stanica kako bi svako dete u
svetu dobilo svoj poklon.
Švedski naučnici naveli su da bi on to uradio najbrže i izgubio najmanje
vremena u putu kada bi krenuo iz Kirgistana.
"Dugo se verovalo da Božić Bata stanuje na Severnom polu, ali sada znamo da
na put mora da krene iz Kirgistana". |
| |
| |
|
| |
| Božićni pokloni i za kućne ljubimce |
| |
Skoro dve trećine Amerikanaca koji imaju kućne ljubimce dozvoljavaju svojim
mačkama i psima da sa njima spavaju u krevetu i kupuju im poklone za Božih,
pokazalo je jedno istraživanje.
Uz to, većina Amerikanaca svoje kućne ljubimce smatra ravnopravnim članom
porodice, navodi se u istraživanju Haris interaktiva .
Čak 69 odsto anketiranih izjavilo je da njihovi ljubimci dele postelju sa
njima, a 65 odsto da im kupuje božićne poklone.
Skoro 88 odsto od 2.455 osoba koje su učestvovale u anketi sprovedenoj od 7.
do 13. novembra, navelo je da svoje mačke i pse smatra članom porodice.
Pokazalo se takođe da su vlasnici mačaka više od vlasnika pasa skloni tome
da ljubimca puste da spava pored njih u krevetu (78 odsto naspram 70 odsto).
Prema podacima američkog udruženja proizvođača potrepština za kućne ljubimce,
u SAD više od 70 miliona porodica ima najmanje jednog ljubimca, najčešće psa
ili mačku. |
| |
| |
|
| |
| Postavljanje okvira oko kestena Ane Frank |
| |
Borci za očuvanje kestena u koji je gledala Ana Frank dok se u Amsterdamu
krila od nacista, planiraju da oko stabla postave čelični okvir kao
podupirač.
Edvin iz Fondacije za očuvanje stabla rekao je agenciji Rojters da su
arhitekte osmislile konstrukciju visine osam metara, koja bi koštala oko
50.000 evra.
Organizacija će planove za spasavanje 150-godišnjeg obolelog drveta
predstaviti idu-će nedelje.
Prošlog meseca, Fondacija za očuvanje stabla dobila je sudski spor i odlukom
suda je sprečena seča drveta teškog 27 tona. Sud je takođe naredio da se
pronađu načini za očuvanje obolelog stabla koje bi, prema navodima pojedinih
stručnjaka, moglo da se sruši.
Mlada Jevrejka Ana Frank je, krijući se od nacista u vreme Drugog svetskog
rata, često opisivala stablo kestena u svom dnevniku.
Nacisti su je uhapsili 1944. godine. U koncentracionom logoru Bergen Belzen,
u Nemačkoj, umrla je 1945, nekoliko meseci pre nego što je navršila 16
godina. |
| |
| |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
|
