|
|
Broj 1135, 4. januar 2008.
Oskar Piterson, džez legenda |
| |
Oskar Piterson, pijanista, pevač i kompozitor, jednom reči džez legenda, umro
je pred Božić, u svom domu u Misisagi, u svojoj 82. godini.
Poznat po svom brzom i virtuoznom načinu sviranja, tokom karijere snimio je
na stotine ploča i sarađivao sa najpoznatijim imenima iz sveta džeza, čak i
posle šloga koji mu je 1993. godine paralisao levu ruku. Nagrađen je brojnim
priznanjima, između ostalog najvišim stepenom Reda Kanade, sedam Gremi
nagrada, od toga za životno delo 1997. godine, iste godine upisan je i u
Međunarodnu kuću slavnih džez muzičara, nosio je počasne doktorate brojnih
univerzitetau Kanadi i SAD-u, a jedna škola u Misisagi, Toronto, je za
njegovog živo-ta ponela njegovo ime.
 Među
svojevrsna priznanja svakako spada i predlog tadašnjeg premijera Žana
Kretjena da Piterson postane zamenik guvernera za Ontario, 1993. godine,
koji je ovaj odbio zbog zdravstvenih razloga.
Kanadska pošta je 2005. go-dine je u povodu osamdesetog rođendana, izdala
marku sa likom Oskara Pitersona, koji je tako postao prva ličnost, pored
kra-ljice, koja se našla na kanadskim markama.
Piterson je rođen u Montrealu, 1925. godine, u delu grada poznatom kao Mala
Burgundija, gde je od malih nogu bio izlo-žen džez kulturi. Počeo je da
svira trubu i klavir u petoj godini, ali se veoma brzo opredelio samo za
klavir. U učenju su mu pomagali prvo otac i sestra, a potom i Pol de Marko,
učenik Franca Lista. Velika upornost i predanost instrumentu brzo su mu
doneli priznanja profesionalnih muzičara.
Muzika postaje njegovo zanimanje već u petnaestoj godini, posle pobede na
nacionalnom muzičkom takmičenju, kada postaje profesionalni klupski muzičar.
Velika prekretnica u njegovoj karijeri je i 1949. godina, kada počinje
saradnja sa džez promoterom i impresariom Normanom Grancom, koji ga je
angažovao za nastup u Karnegi Holu. Od tada počinje i njegova
internacionalna karijera, koncertima u Japanu, Hongkongu, Australiji i
Filipinima.
Pedesete godine prošlog veka obeležava stvaranje trija Oskara Pitersona, u
kojem nastupaju basista Rej Braun i gitarista Herb Elis, kao i preseljenje u
Toronto, koji od tada postaje njegov dom.
Ovaj Maharadža klavijatura, kako ga je nazvao Djuk Elington, nastupao je
samostalno i sa najpoznatijim imenima iz sveta džeza, Lujem Armstrongom,
Kau-ntom Bejzijem, Rojom Eldridžom, Net King Kolom, Stenom Gecom, Dizijem
Gilespijem, Elom Ficdžerald i Djukom Elingtonom, u duetima, kvartetima,
malim grupama ili velikim orkestrima, kao pijanista i pevač. Verovatno
najpoznatija njegova kompozicija je Svita Kanadijana.
Ženio se četiri puta i iz svojih brakova ima sedmoro dece, od kojih najmlađa
Selin ima tek 16 godina. Bio je izuzetno krupan i između ostalog zbog toga
se otežano kretao.
Ljubitelji džeza u Torontu odaće poslednju poštu Oskaru Pitersonu u subotu
12. januara u Roj Tompson Holu, sa početkom u četiri sata. Jednostavno
najbolji zvanični je naziv manifestacije u slavu njegovog života i dela, na
kojoj će učešće uzeti brojni poštovaoci iz zemlje i inostranstva, koji će
tog vikenda učestvovati i na konferenciji Međunarodne asocijacije za džez
predavače. Manifestacija će biti otvorena za publiku, s tim da će tek biti
ustanovljen način raspodele karata. |
| |
| |
|
| |
| Devet i po sati za prosečnu platu |
| |
Centar za političke alternative izneo je podatak da je od početka ove
kalendarske godine do 2. januara do 10:33, stotinu najplaćenijih izvršnih
direktora državnih kompanija već zaradilo onoliko koliko iznosi prosečna
godišnja zarada radnika sa punim radnim vremenom. Pošto je prosečna godišnja
plata ovih direktora oko 8,5 miliona dolara, onda su oni za devet radnih
sati i 33 minuta već zaradili 39.998 dolara, odnosno prosečnu platu
zaposlenog u Kanadi, u iznosu istom kao i u 2006. godini.
 Kako
naglašavaju stručnjaci iz Centra, na račun ovih direktora će se tokom čitave
godine, na svakih devet sati i 33 minuta, slivati po jedna prosečna plata.
Ovde se radi o prosečnom iznosu njihovih zarada. Detalji se malo razlikuju
kada je u pitanju plata najbolje plaćenog direktora koji ukupno godišnje,
kroz sva primanja, dobije 54.709.465 dolara (radi se o Džimu Balsiliju, (na
slici dole) iz
kompanije Research in Motion). Poređenja radi, poslednji na listi najbolje
plaćenih direktora godišnje zaradi 3.059.604 dolara.
Treba napomenuti da se ovde ne nalaze podaci o primanjima direktora i
vlasnika privatnih kompanija.
Kako godine prolaze, razlika se povećava, pa tako vidimo da je 1998. godine
stotinu najbolje plaćenih direktora, sa prosečnih 3.457.150 dolara,
zarađivalo 104 puta više nego prosečan Kanađanin. Već 2006. godine primanja
najbolje plaćenih bila su 218 puta veća.
 Još
jedan važan podatak, koji je iznet u studiji Statističke službe, objavljenoj
septembra 2007. godine. Oni pokazuju da se realni dohodak većine Kanađana
nije promenio u razdoblju između 1992. i 2004. godine, dok je dohodak onih
pet odsto građana sa najvišim primanjima u ukupnom dohotku oporastao sa 21
na 25 odsto. U stvari, najviše od toga je otišlo kod onog jednog procenta
koji se nalazi na samom vrhu, ili kako se kaže, kod najbogatijih od bogatih.
Hju Mekenzi, asistent istraživača u Centru glasno postavlja pitanje - da li
oni sa vrha zaista toliko mnogo vrede, ili ako se stvari okrenu, da li
zaista radnici sa najnižim primanjima toliko malo vrede. |
| |
| |
|
| |
| Besplatni odmori za žitelje Kvebeka |
| |
Na hiljade građana Kvebeka dobilo je besplatan odmor zahvaljujući velikim
snežnim padavinama prvog dana ove godine.
 Naime
itravel2000.com, najveća kanadska onlajn turistička agencija, imala je
promotivnu akciju 'Neka pada sneg', kojom su obećali da će svojim klijentima
refundirati uplaćene aranžmane, ako količina snega koji napada prvog dana
ove godine na njima najbližoj lokaciji pređe određenu visinu.
Visina novog
snega merena je na nekoliko lokacija u Kanadi, u Kalgariju, Torontu,
Montrealu i Halifaksu. Za žitelje Kvebeka to je bio montrealski međunarodni
aerodrom Pjer Trido. Sve iznad pet inči novih padavina, donosilo je
besplatne polaske na odmor svima koji su termine između 1. novembra i 30.
aprila, rezervisali između 12. juna i 7. decembra prošle godine.
Montreal je dobio pokrivač od 14,8 santimetara, u Torontu je izmereno 9,4
santimetra novog snega, u Halifaksu je napadalo svega 0,8 santimetara, dok u
Kalgariju nije bilo novog snega, što je automatski značilo da će žitelji
Kvebeka svoje uplaćene aranžmane u stvari dobiti - džabe.
Potpredsednik kompanije itravel2000.com Bred Majron nije želeo da iznese
precizne podatke, ali je rekao da bi broj srećnika mogao biti i nekoliko
hiljada.
Agencija se osigurala kod kompanije NjeatherBill, koja se bavi
obezbeđivanjem protiv rizika koje donosi loše vreme. Radi se o pokriću
osiguranja od sto miliona dolara, koje je urađeno je na osnovu proračuna
Meteorološke službe i verifikovano.
Kako se napominje, refundiraće se svi paket aran-žmani, počevši od
najjeftinijih letovanja na Kubi, pa do najekskluzivnih aranžmana za Jamajku,
u koje je uključen čak i lični bat-ler. Najviše će svakako profitirati oni
koji su uplatili svadbene aranžmane, sa odmorom za četrdesetak svatova.
Potpredsednik Majron obećava da će agencija i iduće godine imati promotivne
akcije i aranžmane. Ovogodišnju akciju ocenjuje kao jedan od najuspešnijih
marketinških poteza u dosadašnjoj praksi agencije, koja je zabeležila
dvocifreni rast broja kupljenih aranžmana. |
| |
| |
|
| |
| Burger King kralj štetnih masti |
| |
Krajem prošle godine Ministarstvo zdravlja saopštilo je podatke o količini
transmasti u hrani iz vodećih lanaca brze hrane.
U poređenju sa ostalima, popularni lanac Burger King našao se na nezavidnom
prvom mestu, sa čak 43,8 odsto transmasti i 22,6 odsto zasićenih masti u
svojim krompirićima i pile-ćim ćufticama. Po zasićenim mastima jedino je
Mek-donalds ispred njih, sa 26 odsto.
Sa druge strane liste su Svis Šale sa 0,9 transmasti i 9,4 zasićenih,
Njujork Frajz 0,9 i 8,1 i kao najbolji Boston Pica, sa 0,2 i 6,1.
Stručnjaci iz Fondacije za srce i šlog kažu da ne čine sve kompanije napore
da smanje količinu štetnih masti u svim svojim proizvodima, ali očigledno je
da Burger King ni u jednom segmentu ne radi ništa po tom pitanju.
 Restorani
iz lanca Burger King, po objavljivanju liste, najavili su da će jedan od
najvažnijih prioriteta firme biti da do kraja ove godine učine da hrana u
njihovim objektima bude bez trans masti, s tim da akcija počinje već 1.
januara, i to u Kalgariju.
Ništa bolja situacija nije ni sa drugim ispitivanim, a veoma popularnim,
artiklom iz ponude takozvane brze hrane, sa krofnama prelivenim čokoladom.
Očigledni su napori kompanija da umanje zastupljenost transmasti, ali ono
što nije dobro je da se one uglavnom zamenjuju zasićenim mastima, koje su
samo za nijansu manje štetne po zdravlje srca.
Prikaz podataka za krompiriće, sa vrednostima transmasti i zasićenih masti u
zagradi:
 Burger
King 43,8 (22,6)
A&W 34,9 (17,2)
Arby's 30,2 (11,3)
Mandarin 7,5 (10,4)
Wendy's 6,8 (14,7)
McDonald's 4,2 (26,0)
Montana's 2,9 (9,4)
Pizza Pizza 2,3 (17,9)
Mrs. Vanelli's 2,0 (17,1)
Taco Bell 1,8 (8,0)
KFC 1,7 (8,0)
Kelsey's 1,3 (9,1)
Swiss Chalet 0,9 (9,4)
New York Fries 0,9 (8,1)
 Boston
Pizza 0,2 (6,1)
Krofne sa čokoladom:
Dunkin' Donuts 40,1 (23,2)
Robin's Dunuts 37,1 (21,0)
Krispy Kreme 29,1 (26,7)
Coffee Time 26,1 (23,3)
Tim Hortons 1,4 (47,3)
Country Style 0,6 (51,4)
Dodatne informacije mogu se pronaći na sajtu http://www.hc-sc.gc.ca/fn-an/nutrition/gras-trans-fats/tfa-age_tc-tm_e.html
Jeftinije transmasti obezbeđuju ukus i teksturu kod pripremanja velikog
broja obroka i koriste se pri prženju, ali pošto utiču na povećavanje nivoa
štetnog i smanjivanje nivoa dobrog holesterola, predstavljaju opasnost po
zdravlje i smatraju se štetnima.
Prošle godine, federalna radna grupa preporučila je, a federalna vlada je od
juna zatražila primenu sa rokom do juna 2009. godine, da količina transmasti
ne bi smela da prelazi pet odsto od ukupne masti u svim namirnicama,
uključujući i hranu iz restorana. Limit od dva odsto primenjuje se kod
jestivih ulja i margarina. |
| |
| |
|
| |
| Dvadeset knjiga na prosečnog čitaoca |
| |
I dalje nema razloga za strahovanje - knjige se još uvek čitaju.
Najnovije istraživanje Ipsos Rejda, urađeno za KanVest Njuz Servis i Global
Televižn, pokazuje da nešto preko dve trećine građana čita knjige u slobodno
vreme. Štaviše, u prošloj godini oni su u proseku pročitali čak po 20 knjiga.
U poređenju sa SAD-om, nešto manje Kanađana je ipak naklonjeno knjizi.
Ispostavilo se da sa ove strane granice 31 odsto građana nije pročitalo ni
jednu knjigu u slobodno vreme, dok je kod prvih suseda to priznalo 27 odsto
anketiranih.
Pisanoj reči naklonjeniji su žitelji zapadnog dela zemlje. Prosečan žitelj
Britanske Kolumbije pročitao je 33 naslova, a daleko za njima, sa tek 22
knjige, su sunarodnici iz atlanskog dela zemlje. Najmanje su se sa knjigom
družili u Manitobi i Saskačuanu, koji su se upoznali sa sadržajem tek po
petnaestak knjiga.
Najinteresantnije su bile knjige o Hariju Poteru, posebno letos, ali najveće
iznenađenje predstavlja knjiga Tajna (The Secret) Ronde Birn, koja je po
podacima BNC najprodavanija knjiga u Kanadi u godini za nama. Veliki broj
čitalaca privukle su i knjige Ti: Ostati mlad, (You: Staying Young) Majkla
Rojzena, Najbolja životna dijeta, (The Best Life Diet) Boba Grina i Jedi,
moli se, voli, (Eat, Pray, Love) Elizabet Džilbert.
Po podacima Ipsos Rajda, fikcija je najpopularniji žanr, a slede misterije i
trileri i istorijske knjige. |
| |
| |
|
| |
| Muškarci su sujetniji |
| |
Pitanja na koje je skoro nemoguće objektivno odgovoriti su koliko smo lepi,
kao i koliko nam je fizička lepota važna.
Subjektivan sud, vođen emocijama, obično daje veoma pristrasne odgovore,
koje svakako treba poštovati, pošto spoljašnji izgled treba gledati i kroz
ono što osoba nosi i pokazuje.
 A
onda, anketa otkrije ponešto čega gotovo da nismo ni bili svesni. Pre svega,
pokaže da Kanađani ne smatraju da su posebno lepi i to potvrde prosečnom
ocenom od 6,7, od deset mogućih, koju su dali svom spoljašnjem izgledu.
Svaka četvrta osoba smatra da je lepi za ocenu sedam, ali skoro svaka peta
sebi daje ocenu pet.
Ima, naravno i onih koji veruju da su izuzetno lepi. Osam odsto anketiranih
ocenjuje svoj spoljašnji izgled čistom desetkom, a među njima dve trećine su
muškarci.
Ipak, lakše je procenjivati tuđu, nego svoju lepotu, kada govorimo o lepoti
svojih bližnjih, onda neminovno je iskazujemo i ljubav. Po tom kriterijumu
gledano, u Kanadi zasigurno ima mnogo zaljubljenih, i to više među
muškarcima.
Drugačije ne može objasniti da skoro svaki peti anketirani tvrdi da je
njegov partner/partnerka najlepši na svetu i da u toj grupi ima dvostruko
više muškaraca nego žena.
Prosečna ocena koju su muškarci dali osobi koju vole je 8,2, dok je kod žena
kriterijum malo stroži - 7,7.
Stručnjaci iz Kanadijen Presa Haris/Desima kažu da muškarci kroz ružičaste
naočare gledaju svoje partnere.Ova anketa u još jednom aspektu pokazuje da smo pristrasni. Naime, kada je
trebalo proceniti kako će se sledećih deset godina odraziti na naš fizički
izgled, odgovor ogromne većine bio je da neće biti promena - dalje ćemo sebe
gledati istim očima.
Razumljivo je da su mlađi ljudi boljim ocenama vrednovali svoj izgled. Ono
što, međutim, treba pomenuti je da samci imaju visoko mišljenje o sebi,
bolje nego ono koje imaju o sebi ljudi koji žive u braku. Ocene se
poprilično razlikuju, 7,4 kažu samci, a tek 6,6 oženjeni i udate. |
| |
| |
|
| |
| Sve je počelo sa prvim snegom |
| |
Mišel Levesk iz Sen Justaša, grada blizu Montreala, iz šale je pre petnaestak
dana došao na ideju da unovči go-milu napadalog snega ispred svoje kuće, pa
ga je ponudio na prodaju preko aukcije na eBay-u. Izazvao je poprilično
interesovanje, što pokazuje i dobijeni novac - 3.500 dolara.
Levesk je novac namenio za dobrotvorne svrhe, za lokalnu omladinsku
organizaciju.
No, tu se priča ne završava. Porodica Rulije iz Lonževila, koja je kupila
sneg, nastavila je da razrađuje ideju o dobročinstvu. Oni su kupljeni sneg
izneli na prodaju, za po 25 dolara po kesi, i uspeli su da prikupe više od
sedam hiljada dolara. Zarađeni novac poklanjaju humanitarnoj organizaciji
Operasion Enfan Solej, koja pomaže deci u kvebečkim bolnicama.
Ovaj sneg je, sasvim sigurno, doneo i nešto dobro. |
| |
| |
|
| |
| Direktorkina kancelarija u dvorištu |
| |
Danila Dalajnas, direktorka torontske državne škole Dalington, ove godine je
potvrdila poverenje koje je već stekla kod svojih učenika.
Ona je sa njima sklopila opkladu, po kojoj će, ako oni sakupe više od 50
kilograma hrane za lokalnu narodnu kuhinju, ona svoju kancelariju prebaciti
u dvorište škole. Deca su se potrudila, dala sve od sebe i više nego
udvostručila količinu prikupljene hrane. Došao je onda red na direktorku da
uradi obećano. Ona je zaista prebacila svoj radni sto u dvorište, i tamo
radila, uz čašu tople čokolade koju su joj doneli učenici.
Mnogi učenici joj se dive i ističu da cene to što drži svoja obećanja. Ovo
nije prvi put da postoji opklada između učenika i direktorke.
Za iduću školsku godinu verovatno priprema već novi izazov. |
| |
| |
|
| |
| Lopovi popili da zaborave na muke |
| |
Dvojica kičinerskih lopova, starosti 53 i 48 godina, pokušala su ovih dana da
udare brigu na veselje, ili možda, da izvuku maksimum iz situacije u kojoj
su se našli.
Čim su, uz pomoć merdevina, kroz slomljeni prozor ušli u kuću na koju su se
namerili, primećeni su i policija je alarmirana. Kada su, po obavljenom
poslu, hteli da izađu kroz glavna vrata, tu ih je čekalo iznenađenje u vidu
policajaca.
Ali, i oni su policajcima priredili iznenađenje. Shvativši da im ne gine
zatvor, lopovi su odmah zalupili vrata i potražili spas u - domaćinovom
bifeu.
U policijskom izveštaju piše da su bili dobrano pripiti kada su se napokon
predali i izašli iz kuće. |
| |
| |
|
| |
| Toronto rame uz rame sa Njujorkom i Londonom |
| |
Najnoviji objavljeni podaci iz popisa nagoveštavaju da bi Toronto mogao da
preuzme primat Njujorku i Londonu po multikulturalnosti svog stanovništva.
 Kao
što je popisom ustanovljeno, polovina žitelja Toronta rođena je van granica
Kanade.
Njujork i London teško da će olako prihvatiti tvrdnju mnogo manjeg Toronta i
jednostrano proglašavanje za svetskog šampiona u raznolikosti, tim pre što,
po opštem ubeđenju, ne postoji precizan način da se ta kategorija izmeri. Za
London, na primer, postoje podaci da je oko 27 odsto njegovih stanovnika
rođeno van Velike Britanije, dok u Njujorku živi oko dve petine ljudi
rođenih van SAD-a.
Jasno je da mesto rođenja ne može biti jedini i dovoljan kriterijum za
procenjivanje raznolikosti grada. Po rečima portparolke gradonačelnika
Londona Kena Livingstona, London je najinternacionalniji grad na svetu kada
se govori o jezicima koji se u njemu govore. Tvrdi se da se više od 300
jezika govori u Londonu.
Što se Njujorka tiče, njegovi zvaničnici zaduženi za imigraciju ističu da u
gradu žive građani iz svih postojećih svetskih država. Takođe, od ova tri
grada u njemu ima proporcionalno najviše stanovnika koji nisu belci, oko 56
odsto. Poređenja radi, u Torontu je oko 37 odsto žitelja drugačije boje kože,
a u Londonu oko 29 odsto.
Majkl Duse, profesor geografije na Univerzitetu Rajerson smatra da Toronto
hvata korak sa Njujorkom i Londonom, ali da je još uvek mnogo mlađi.
I druge svetske metropole, posebno poput Pariza ili Los Anđelesa, takođe bi
imale razloga da se uključe u ovo svojevrsno nadmetanje. |
| |
| |
|
| |
| Nasledje plemena Hjuron, Oživljavanje
zaboravljenog jezika |
| |
Toronto ne znači 'mesto susreta', već 'drveće koje stoji u vodi', kaže
antropolog Džon Stekli, predavač na koledžu Hamber, poslednja osoba na svetu
koja se služi jezikom hjuron i autor upravo objavljenog hjuron-engleskog
rečnika.
On naglašava da se ime prvobitno koristilo za ono što se sada naziva Nerouz,
odnosno mesto gde jezero Simkou ističe u jezero Kučičing kod Orilije, i gde
su ljudi iz plemena Hjuron pre četiri hiljade godina zabijali motke u vodu i
tako pravili zamke za ribe. Na kasnijim mapama ono što je nazivano tim
imenom pomeralo se ka jugu, tako da je 1680. godine sadašnje jezero Simkou
bilo poznato pod imenom Lak de Taronto.
Antropolog Stekli kaže da se zbog svog interesovanja za jezik hjuron oseća
usamljenim, ali federalna vlada je pokazala razumevanje za njegove napore i
izdvojila pomoć Univerzitetu u Lavalu i njemu, za pripremu jezičkog
materijala za proučavanje ovog jezika.
Pripadnici plemena Hjuron, koji su živeli na prostoru između sadašnjeg
jezera Simkou i zaliva Džordžijan, bavili su se uglavnom poljoprivrednom
proizvodnjom. Svoje prve kontakte sa belcima imali su početkom 17. veka, po
dolasku francuskih trgovaca krznom. Ubrzo su bolesti desetkovali članove
plemena, da bi u Ratovima dabrova, 1650. godine, bili skoro potpuno
istrebljeni. Preostali pripadnici plemena naselili su se u kvebečkom gradiću
Loret, u kanzasu i Oklahomi. Jezik je nestao, sem u pisanim dokumentima, ali
se žitelji ovih zajednica trude da ga ožive, uz svesrdnu pomoć profesora
Steklija.
Stekli ističe i da su žitelji plemena Hjuron bili muzikalni, što se vidi
kako po njihovom rečniku vezanom za muziku, tako i po bogatom repertoaru
pesama za sve prigode. Iz njihovog nasleđa je i pesma poznata kao Hjuron
kerol, koja se naziva i kanadskom Božićnom himnom. |
| |
| |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
Oglasavanje Marketing
|
