|
Oglasavanje Marketing Najpovoljnije cene, najveca posecenost
|
Broj 1135, 4. januar 2008.
| |
| |
SRPSKA PRAVOSLAVNA CRKVA SVOJOJ DUHOVNOJ DECI
O BOŽIĆU 2007. GODINE
P A V L E
PO MILOSTI BOŽIJOJ PRAVOSLAVNI ARHIEPISKOP PEĆKI, MITROPOLIT
BEOGRADSKO-KARLOVAČKI I PATRIJARH SRPSKI, SA SVIM ARHIJEREJIMA SRPSKE
PRAVOSLAVNE CRKVE, SVEŠTENSTVU, MONAŠTVU I SVIMA SINOVIMA I KĆERIMA NAŠE
SVETE CRKVE: BLAGODAT, MILOST I MIR OD BOGA OCA, I GOSPODA NAŠEGA ISUSA
HRISTA, I DUHA SVETOGA, UZ RADOSNI BOŽIĆNI POZDRAV:
MIR BOŽIJI - HRISTOS SE RODI!
"...Danas Vitlejem prima saprestolnog Ocu,
danas anđeli bogoljepno slave MLADENCA kličući:
SLAVA BOGU NA VISINAMA,
NA ZEMLjI MIR,
A MEĐU LjUDIMA DOBRA VOLjA."
U svom svakodnevnom moljenju Crkva se, draga deco duhovna, pre svega moli za
VIŠNjI MIR. Ne molimo se za neki neodređeni mir iz nekog neodređenog sveta,
već onaj MIR koji sobom donese i nama predade sam Gospod Isus Hristos. "Mir
vam ostavljam, mir svoj dajem vam; ne dajem vam ga kao što svijet daje" (Jn
14, 27). Evo, i na početku ovogodišnjeg praznovanja najradosnijeg praznika
rođenja Sina Božijeg, Gospoda našeg, Isusa Hrista, počinjemo molitvama za
VIŠNjI MIR.
 Upućujemo
Vam poruku nebeskog MIRA koji neka se useli u srca vaša, u duše vaše, u
živote vaše, kao što one blagoslovene noći rođenja Emanuilova uđe u srca i
duše vitlejemskih pastira. Imati MIR BOŽIJI znači imati mir sa Bogom, sa
bratom sa čovekom, sa sveukupnom tvorevinom Božijom. To je privilegija
svetih hrišćana. Čak i onda kada valovi ovog nemirnog sveta zaprete da sve
potope i unište, kao što je to u ovo naše vreme, mi oblagodaćeni i ispunjeni
božanskim mirom ostajemo mirni i spokojni, jer znamo da je veran Onaj Koji
sve hrišćane svih vremena hrabri rečima: NE BOJTE SE! i dodaje "....ja sam
sa vama u sve dane do svršetka vijeka" (Mt 28, 20).
U božanskom miru između Boga i Presvete Bogorodice, ostvarenog u tajni
BLAGOVESTI, začeo se Jedinorodni Sin Božiji kao Mir i Ljubav Božija i rodio
se u tišini vitlejemske pećine. Presveta Đeva Marija prima pozdrav MIRA - "Raduj
se blagodatna!" (Lk 1, 28), koji joj upućuje anđeo Gospodnji, a ona
prihvatajući taj mir Božiji odgovora: "...Evo sluškinje Gospodnje - neka mi
bude po riječi tvojoj" (Lk 1, 38). Upravo to je bila volja Božija, da ona
Koja je našla milost pred Bogom bude Bogorodica, jer rodi ovaploćenoga Boga
- Mesiju i Spasitelja sveta, Gospoda našeg, Isusa Hrista.
Pozdravom: HRISTOS SE RODI! - mi verujemo i ispovedamo da se u Vitlejemu
judejskom rodi HRISTOS - Pomazanik Božiji, koji je po Božijoj volji! Mi ne
samo da verujemo već iz iskustva znamo i ispovedamo da je HRISTOS EMANUIL,
što znači S NAMA JE BOG! E, da bi zaista i istinski BOG BIO SA NAMA otvorimo
srca svoja, očistimo ih i pretvorimo ih u obitalište Božije. Neka srca naša
danas postanu novi Vitlejem, nove jaslice u koje će se smestiti nesmestivi;
oblagodaćeni organ u koji će se trajno smestiti u Vitlejemu rođena Ljubav
Božija. Danas i ovih radosnih prazničnih dana budimo domaćini Gospodu svome.
Primimo Ga i pozdravimo u svojim domovima primajući one najmanje kao Njega
samoga, ne gledajući ko je ko. U svojim hramovima proslavimo Ga na način
koji Njemu priliči i pripada. Zadržimo Ga kao život našeg života, kao
svetlost našeg bića. Ono što je naše i samo naše ljudsko neka se danas i
zauvek pokori volji Božijoj da i mi možemo, kao Presveta Bogorodica reći:
Gospode, evo sluge, odnosno evo sluškinje tvoje, neka i na meni i sa mnom
bude volja tvoja. Zašto to kažemo? Zato što iz godine u godinu oko praznika
Rođenja Gospoda našeg Isusa Hrista sve se više i više ističe ono što je naše
ljudsko, a sve manje ono što je Božije. Zaista u opasnosti smo od
komercijalno-folklornog praznovanja i slavljenja koje potiskuje suštinu
praznika. Držanjem samo naših običaja, naša srca pogružena u vlastite nemire
i bure ovoga sveta i dalje će ostati daleko od Gospoda, daleko od
Bogomladenca Hrista. Naše srce i naš život stvoreni su za Gospoda. Srcâ i
dušâ ispunjenih mirom Božijim moći ćemo slaviti Bogomladenca Hrista pesmom:
Slava na visinama Bogu, na zemlji mir, a među ljudima dobra volja! Rođenje
Hristovo je, pre svega i iznad svega, čin Božije ljubavi koja se otkrila
cela i potpuna u ovaploćenom i rođenom Hristu Isusu. Sveti Jovan Bogoslov tu
tajnu Božije ljubavi posvedočava rečima: "..Bog tako zavolje svijet da je
Sina svojega Jedinorodnoga dao, da svaki koji vjeruje u njega ne pogine,
nego da ima život vječni" (Jn 3, 16).
Rođenje Hristovo je istorijski događaj, - događaj koji se desio u konkretnom
istorijskom periodu i definisanom geografskom prostoru. Rodio se u vreme
upravljanja Rimskom imperijom ćesara Avgusta i popisa naroda po njegovoj
naredbi, te upravljanja Judejom od strane Iroda Velikog. Rodio se u
Vitlejemu judejskom. Njegovo rođenje ne ostade neprimećeno kako u samoj
Judeji, tako isto i u velikoj Rimskoj imperiji, prvenstveno na prostorima
Srednjeg istoka. Prvo Ga anđeli posvedočiše pastirima iz okoline Vitlejema
koji otidoše slaveći i hvaleći Boga "... i objaviše sve što im je kazano za
to dijete" (Lk 2, 17). Njihovo svedočenje brzo se proširi po svoj Judeji i
samom Jerusalimu i " svi koji čuše diviše se tome što im kazaše pastiri" (Lk
2, 18). Vest o tome dođe i do samoga Iroda, koji samovoljno i okrutno
vladaše plemenima naroda Izrailjskog. Iako je u prvi mah potcenjivao priče i
pripovedanja potčinjenog i pokorenog mu naroda, uznemiri se srce njegovo tek
onda kada u Jerusalim pristigoše mudraci sa Istoka i raspitivahu se o caru
judejskom, pitanjem: "Gđe je car judejski koji se rodi? Jer viđesmo njegovu
zvijezdu na Istoku i dođosmo da mu se poklonimo" (Mt 2, 2). To pitanje
uznemiri lukavog Iroda, a suština postavljenog pitanja postade razdelnica
vremena - starog i novog, vremena najava i praslika, i vremena ispunjenja
istih. Nadnesen nad ovom tajnom Sveti apostol Pavle uzvikuje: "...staro
prođe, gle, sve novo postade" (2. Kor 5, 17). U rođenom Bogočoveku Hristu "sve
novo postade", a pre svega mi preporođeni Njime i u Njemu - sinergijom Boga
i čoveka, dakle Tvorca i tvorevine, postadosmo "NOVA TVAR". Ne mitološki
kako bi možda hteli da to tumače mitomani, već istinski i suštinski, potpuno
postadosmo nova bogočovečna tvar.
Na našu veliku žalost, zbog pomanjkanja hrišćanske ljubavi i vrline u svetu,
svakodnevno slušamo i gledamo kako svuda u svetu vladaju nemiri,
sukobljavanja i velike ljudske tragedije i prirodne nepogode. Gledajući to i
slušajući o tome mnogi se pitaju: nisu li ovo poslednji dani sveta? Nisu li
ovo vremena ispunjavanja reči Gospodnjih o znacima koji će prethoditi kraju
sveta i drugom dolasku Hristovom?
S razlogom se ljudi pitaju i strepe. Međutim, bilo bi mnogo bolje da se više
ispunjavamo strahom Božijim, te da umesto nemudrih ekonoma poverenog nam
nasleđa Božijeg u svetu postanemo mudri; umesto svakodnevnih kvaritelja
sveta budemo so zemlji, svetlost svetu, prolaz i kapija kroz koje će i kojim
će se svet spasti. Razlozi svih ovih tragičnih događanja jesu narušeni mir
između Boga i čoveka s jedne strane, te narušena ravnoteža između čoveka i
prirode, s druge strane.
U jednom ovakvom uskovitlanom svetu pokreću se raznorazne mirovne
inicijative - pojedinaca, grupa i organizacija. I pored toga ne nazire se
mir u svetu. Zašto? Zato što se MIR BOŽIJI odbacuje, i pokušava se
nadomestiti ljudskim mirom, mirom ostrašćenog čoveka, koji umesto mira još
više rasplamsava nemir. Da paradoks bude potpun, čak i kreatori ratova u
svetu, i na našim prostorima, bez imalo stida i srama obmanjuju svet svojim
takozvanim mirovnim inicijativama. Zapravo, radi se o psevdomirovnim
namerama koje služe za obmanjivanje sveta. Njima je važan interesni mir, mir
iz kojeg će ovakvi "mirotovorci" steći političke interese i materijalne
profite.
Danas posebno pozdravljamo našu braću i sestre na Kosovu i Metohiji i molimo
se Bogomladencu Hristu da ih (On) zaštiti i ukrepi u nošenju krsta koji im
na nejaka njihova pleća metnuše silnici ovoga sveta. Kao i prethodnih, i ove
godine delimo tugu i zabrinutost sa svima vama zbog dešavanja na Kosovu i
Metohiji,- oko ove naše svete zemlje - srca i duše Srpskog naroda; oko našeg
duhovnog Vitlejema, kolevke naše kulture. Gle, za našu svetolazarevsku
zemlju danas moćnici ovoga sveta bacaju kocku i besramno vređaju naša
osećanja i naše dostojanstvo. Danas, oni u ime svojih interesa na Balkanu i
Evropi, gazeći pri tom sve norme međunarodnog prava na kojem počiva današnji
svet, hoće da otmu Srpskom narodu njegovu kolevku, njegovu dušu i srce koje
će zauvek ostati i biti na Kosovu i Metohiji. Nek se pred ovom činjenicom
dobro zamisle svi oni koji na najbezočniji način krše sve norme Božije i
ljudske pravde, a pre svega prava Srpskog naroda na kolevku njegove
Otadžbine.
U prazničnom raspoloženju i radosti ne smemo zaboraviti našu braću i sestre
prognane iz Bosne i Hercegovine, Hrvatske, te Kosova i Metohije. Apelujemo
na sve organe vlasti u Srbiji i Crnoj Gori da im omoguće normalan i
pristojan život, da se zauzmu za njihova prava na povratak i povrat njihove
otete imovine. Posebno apelujemo na sve vas, draga deco duhovna, da ovaj
praznik hrišćanske radosti podelite sa vašom braćom i sestrama prognanicima.
Setimo se danas i svih onih koji su ostali na svojim ognjištima ili se
vratili na njihova zgarišta. Pratimo i vidimo da svakodnevno trpe
diskriminacije i poniženja, samo zato što su Srbi i što su smogli snage i
hrabrosti da se vrate i opstanu na svojim ognjištima.
Apelujemo na državne organe vlasti Hrvatske i Bosne i Hercegovine da pokažu
dobru volju u rešavanju gorućih problema prognanih njihovih građana srpske i
drugih nacionalnosti. Pozivamo sve da poštuju osnovna ljudska, nacionalna i
verska prava našeg i drugih naroda zagarantovana svim međunarodnim
konvencijama. Da jednako kao i druge - ni manje ni više - uvažavaju naš
Srpski pravoslavni narod koji kroz dugu istoriju svog postojanja i delovanja
na prostorima pomenutih država ima neizbrisiv pečat u kulturi i istoriji
pomentih država i naroda sa kojima deli viševekovnu istoriju.
Mi smo uvek i svuda u ljubavi i saradnji sa drugim narodima stvarali kulturu
mira i ljubavi. U duhu tog božanskog mira i ljubavi, tolerancije i
uvažavanja obnavljajmo porušene mostove među ljudima dobre volje.
Odbacimo remetioce mira ma koji oni bili. Mir, ljubav i dobru volju sa svim
i svakim imajmo.
Pozdravljamo naše mlade - decu i omladinu. Neprestano naše molitve
upravljamo ka Gospodu, draga deco i omladino, da vas sačuva od kužnih
iskušenja našeg doba: droge, alkoholizma i drugih poroka. Znajući da na
mladima svet ostaje želimo da se, stasavajući u ljude i naše naslednike,
naoružate vrlinama i dobrom, te da se odbranite od svakojakih iskušenja koja
vam svet nudi i nameće. U najtežim trenucima vašeg života setite se kušanja
koja je pretrpeo sam Gospod Isus Hristos. Prizovite Ga u pomoć i On će vam
sigurno pomoći. Posebna opasnost vreba vas u smišljenom programu nametanja
psevdokulture i podražavanja iste. Životni putevi imaju svoje raskrsnice. Na
vama je da izaberete onaj pravac koji vodi u život večni, na kraju kojeg se
nećete kajati već radovati sa svima svetim precima našim.
Ne možemo a da se ovog praznika ne setimo i naše drage duhovne dece u
rasejanju - u Americi, Australiji, Evropi, Africi i Aziji, udaljene od
svojih drevnih ognjišta, svetinja i grobova predaka. Iako ste silom
istorijskih prilika i neprilika primorani da živite rasejani po celom svetu
ne zaboravite da ćete u slavljenju Božića naći svoj rodni zavičaj, svoje
dečije radosti i topli majčin hleb. Sećajte se svojih drevnih crkava i
svetih manastira i učite svoje potomstvo da ih ne zaboravi. Čuvajte kao
zenicu oka svoga teško stečeno jedinstvo naše Crkve. Oko svojih episkopa,
kao deca oko roditelja, okupite se i složite u dobru, vrlini i slavljenju
Boga. Danas Bogomladenac Hristos sabira nas u naše svete hramove da se
mirbožimo, složimo, obožimo i umnožimo, ako Bog dâ!
Neka svetlost vitlejemske pećine obasja sve ljude i sve narode sveta, Višnji
Mir darujući svima i svakome.
Pozdravljajući vas, draga deco duhovna, još jedanput pozivamo vâs i sve
ljude dobre volje da praznik Rođenja Gospoda našeg Isusa Hrista proslavimo u
miru, radosti i duhovnom raspoloženju.
MIR BOŽIJI - HRISTOS SE RODI!
BLAGOSLOVENA NOVA 2008. GODINA!
Dano u Patrijaršiji srpskoj, u Beogradu,
o Božiću 2007. godine.
Vaši molitvenici pred Bogomladencem Hristom:
Arhiepiskop pećki,
Mitropolit beogradsko-karlovački i
Patrijarh srpski PAVLE
Mitropolit zagrebačko-ljubljanski JOVAN
Mitropolit crnogorsko-primorski AMFILOHIJE
Mitropolit srednjezapadnoamerički HRISTOFOR
Mitropolit dabrobosanski NIKOLAJ
Episkop šabački LAVRENTIJE
Episkop niški IRINEJ
Episkop zvorničko-tuzlanski VASILIJE
Episkop sremski VASILIJE
Episkop banjalučki JEFREM
Episkop budimski LUKIJAN
Episkop kanadski GEORGIJE
Episkop banatski NIKANOR
Episkop za Ameriku i Kanadu
Mitropolije novogračaničke LONGIN
Episkop istočnoamerički MITROFAN
Episkop žički HRIZOSTOM
Episkop bački IRINEJ
Episkop britansko-skandinavski DOSITEJ
Episkop raško-prizrenski ARTEMIJE
Episkop umirovljeni zahumsko-hercegovački ATANASIJE
Episkop bihaćko-petrovački HRIZOSTOM
Episkop osečko-poljski i baranjski LUKIJAN
Episkop srednjoevropski KONSTANTIN
Episkop zapadnoevropski LUKA
Episkop timočki JUSTIN
Episkop vranjski PAHOMIJE
Episkop šumadijski JOVAN
Episkop slavonski SAVA
Episkop braničevski IGNjATIJE
Episkop mileševski FILARET
Episkop dalmatinski FOTIJE
Episkop budimljansko-nikšićki JOANIKIJE
Episkop zahumsko-hercegovački GRIGORIJE
Episkop valjevski MILUTIN
Episkop zapadnoamerčki MAKSIM
Episkop gornjokarlovački GERASIM
Episkop australijsko-novozelandski IRINEJ
Vikarni Episkop hvostanski ATANASIJE
Vikarni Episkop jegarski PORFIRIJE
Vikarni Episkop lipljanski TEODOSIJE
Vikarni Episkop dioklijski JOVAN
Vikarni Episkop moravički ANTONIJE
OHRIDSKA ARHIEPISKOPIJA:
Arhiepiskop ohridski i Mitropolit skopski JOVAN
Episkop pološko-kumanovski JOAKIM
Episkop bregalnički i mjestobljustitelj
Eparhije bitoljske MARKO
Vikarni Episkop stobijski DAVID |
| |
| |
|
|
| I rodi sina Emanuila, Boga i čelovjeka! |
| |
Proroštvo izrečeno od Proroka ispunilo se, i evo, ponovo proslavljamo Rođenje
Sina od Djevojke. Rođenje Hristovo bi u vječnosti od Oca bez matere, a u
vremenu, "kada je došla končina vremena" od Matere bez oca.
Ništa u svijetu ne bi novo, svjedoče sveti Oci, do "vaploćenja i rođenja
Sina Božijeg". Najveća tajna koja se dogodi, i događa se preko 2000 godina,
jeste tajna premudrost: "Bog se rodi u tijelu". Ovu tajnu Bog je sakrio i od
anđela, samo je Arhanđel Gavrilo, po odredbi Božijoj, mogao da blagovijesti:
"Raduj se blagodatna, Gospod je s tobom i rodićeš sina Emanuila".
 Bog
od vječnosti izlazi od Oca, i rađa se u vremenu, da sve privuče Ocu svome.
U svojoj besjedi na Božić, sveti Vladika Nikolaj kaže: "U pećini se rodi
Gospod da pokaže da je ceo svet jedna velika pećina, koju samo on može
osvetliti". Zaista, vidimo da je svijet jedna velika pećina u kojoj mnogi,
bez Hrista, samo zatamnjuju svijet.
To nam najbolje potvrđuju zastrašivanja i prijetnje, pod vidom raznih
zaštita od "neprijatelja". Na pomolu su veliki sukobi i velike prijetnje
ratovima, i silna skladišta (u pećinama), u kojima treba da zaštitu ljudsku
nađemo.
Sve to je suprotno Hristu i Njegovom dolasku danas. Hristos je donio
svjetlost, a ljudi bez Hrista nam donose tamu. Novorođenom Gospodu Hristu
najprije se pokloniše pastiri, a potom mudraci sa Istoka. I dan danas se
Hristu prvo klanjaju najprostiji, koji prema Psalmopjevcu "čisto srce u sebi
nose". A potom se klanjaju najmudriji, koji što više dosežu za mudrošću, sve
više sagledavaju koliko su maleni u odnosu na Hrista.
U jednima je srce iskreno, u drugima je razum čist. Koliko je danas naroda
koji ne priznaju Hrista za Boga, i samo mu se obraćaju kada u nevolju
zapadnu. Bogomladenac Hristos je tu.
Naše je da se opredijelimo za bogopripadništvo ili bogootpadništvo, trećega
nema. Zapjevajmo mu kao anđeli. Zadivimo mu se kao pastiri. Prinesimo dare i
poklonimo mu se kao mudraci. Pomolimo mu se da nam doda vjere da uvijek
budemo bogovidci a nikada bogoborci. Da bi nam i ovaj Božić na radost
osvanuo.
Amin.
Vaš molitvenik pred Bogomladencem, Episkop kanadski
|
| |
| |
|
|
Ceo svet plače, a samo on se raduje |
| |
I sinoć kad smo odlazili od njega tražeći blagoslov, svojom već iznemoćalom
rukom zakrstio je vazduh
savršeno spokojnim i sigurnim pokretom da se činilo da će taj krst ostati
tamo zauvek
 Životni
podvig patrijarha Pavla je najbolji odgovor na pitanje kako da nam budu
jasnija neka pitanja naše vere. U času kada predstavljamo troknjižje tog
naslova, sutrašnjeg dana se ne pribojava jedino patrijarh Pavle.
Njegov narod se na svako crkveno zvono trza i na svaki pomen njegovog imena
strepi samo od jedne vesti moleći se da ga ta čaša mimoiđe, u ovom času kad
mu je najpotrebniji i kad se svako pita kako bismo bez njega. Jedini koji je
tu brigu prebrinuo je patrijarh Pavle koji se podvizavao da u svakom trenu
bude spreman da izađe pred lice božje, živeći kao da će mu svaki dan biti
sudnji i svaka reč poslednja. Kao da je ispunjavao sopstvene reči: "Kad se
čovek rodi, ceo svet se raduje, a samo on plače. Ali treba da živi tako da,
kad umre, ceo svet plače a samo on se raduje".
Odavno je postao čuven odgovor onog deteta koje je na pitanje ko je ovo
odgovorilo: "To je patrijarh srpski gospodin Pavle - budimo ljudi!" Za ovaj
dodatak svojoj tituli patrijarh Pavle je založio i svoj život i svoj
pontifikat. I u bolesničkoj postelji ne prestaje da služi ponavljajući
budimo ljudi i izdržimo do kraja.
"Nismo birali ni zemlju gde ćemo se roditi ni narod u kome ćemo se roditi ni
vreme u kojem ćemo se roditi, ali biramo jedno - da li ćemo biti ljudi ili
neljudi."
I sinoć kad smo odlazili od njega tražeći blagoslov, svojom već iznemoćalom
rukom zakrstio je vazduh savršeno spokojnim i sigurnim pokretom da se činilo
da će taj krst ostati tamo zauvek.
Niko u bučnije vreme nije govorio tiše, a da se čuo dalje, niko nije govorio
manje a da je rekao više, niko u bezočnije doba nije duže gledao istini
pravo u oči.
Niko se za slavu zemaljsku nije grabio manje, niko se nije ukrasio s više
ukrasa da se svakog ukrasa lišavao. Niko nije bio prirodniji u neprirodnijim
prilikama, niko svoj autoritet nije uspostavio jednostavnije, bez viška reči
i viška pokreta. Niko svoju reč nije ovejao od svega suvišnog, a sebe i
svoju dušu otrebio od svakog truna, a ipak rekao: "Srećan sam što nisam
bezgrešan".
Bog zna je li slučajno što se kosovska drama poklapa sa dramom patrijarha
srpskog Pavla, dugogodišnjeg episkopa raško-prizrenskog i današnjeg
arhiepiskopa pećkog. I rečenice koje ponavlja najčešće se tiču Kosova. U
najveće svetinje uz Pećku patrijaršiju, Dečane, Bogorodicu Ljevišku,
Gračanicu, patrijarh Pavle ubraja i Kosovo polje "na kojem je odbranjen naš
najvažniji nacionalni i duhovni princip". Za njega Kosovo nije samo kraj i
zemlja na kojoj su naše najvažnije svetinje "nego i nauka koja je u njima
predavana i kojoj su nas one učile".
Sve definicije kosovskog zaveta i carstva nebeskog nadvisuje reč patrijarha
Pavla. To je reč koja pre njega možda nikad nije izgovorena ni na jednom
jeziku, a pogotovo je nije izgovorio duhovni vođa jednog naroda.
"Kad bi osnivanje naše nezavisne države i njeno održanje i napredak bili
mogući samo zločinom, ja bih pre pristao da nestane ne samo velika nego i
mala Srbija i svi Srbi zajedno sa mnom, nego što bih pristao na neljudsko i
nečovečno. Eto to je za mene kosovski zavet i opredeljenje za carstvo
nebesko".
"Sveti knez Lazar nije protiv života na zemlji niti protiv carstva
zemaljskoga. Ali kad već treba jedno da se gubi, bolje izgubiti zemaljsko
nego nebesko".
Ali "ništa nije izgubljeno dok nije izgubljeno". Uz sve rečeno, patrijarh
Pavle je i jedan od najizvedenijih pisaca srpskog jezika. Njegov glas i
dikcija najproduhovljenija je melodija našeg javnog govora. Patrijarh piše
kao što govori, a govori kao što živi onaj koji je postao najubedljivija
ličnost našeg vremena. Takva naracija je mogla doći jedino iz knjiga. Naš
Patrijarh je i usmen i pismen, ali je pismeniji nego usmeniji. Došao je iz
knjige i služio knjizi, onoj jednoj jedinoj i najvažnijoj, čije ga je slovo
rodilo i čiji je junak i on sam.
(Reč na predstavljanju troknjižja patrijarha Pavla: "Da nam budu jasnija
neka pitanja naše vere", na Kolarčevom univerzitetu, 29. novembra 2007)
----------------------------------
PESNIČKI RUKOPIS
MAJKA
Je li još živa
Ona vaša sestra
Kod koje ste odlazili svake nedelje
Pitam Patrijarha Pavla
Umrla je odavno
Ali to mi nije sestra
Nego sestra od tetke
A tetka mi je majka
Koja me podigla od kolevke
Kad se preudala
Ona što me rodila
I sad ja mislim
Kad promenim svetom
Da ću prvo videti tetku
Koje sam se najviše uželeo
A za ostale u carstvu nebeskome
Ima vremena
Da se vidimo i porazgovorimo
Od Avrama i Isaka
Do četvorodnevnog Lazara
Moje krsne slave
Videću i Svetog Savu
I Cara Kosovskoga
I druge svete i
Iz roda našega
Koji su odbranili obraz božji
Videću i majku
Ako Bog da
I ako me pozna
Matija Bećković
(objavljeno: 08.12.2007.)
|
| |
| |
|
|
| Oskar Piterson, džez legenda |
| |
Oskar Piterson, pijanista, pevač i kompozitor, jednom reči džez legenda, umro
je pred Božić, u svom domu u Misisagi, u svojoj 82. godini.
Poznat po svom brzom i virtuoznom načinu sviranja, tokom karijere snimio je
na stotine ploča i sarađivao sa najpoznatijim imenima iz sveta džeza, čak i
posle šloga koji mu je 1993. godine paralisao levu ruku. Nagrađen je brojnim
priznanjima, između ostalog najvišim stepenom Reda Kanade, sedam Gremi
nagrada, od toga za životno delo 1997. godine, iste godine upisan je i u
Međunarodnu kuću slavnih džez muzičara, nosio je počasne doktorate brojnih
univerzitetau Kanadi i SAD-u, a jedna škola u Misisagi, Toronto, je za
njegovog života ponela njegovo ime.
 Među
svojevrsna priznanja svakako spada i predlog tadašnjeg premijera Žana
Kretjena da Piterson postane zamenik guvernera za Ontario, 1993. godine,
koji je ovaj odbio zbog zdravstvenih razloga.
Kanadska pošta je 2005. go-dine je u povodu osamdesetog rođendana, izdala
marku sa likom Oskara Pitersona, koji je tako postao prva ličnost, pored
kra-ljice, koja se našla na kanadskim markama.
Piterson je rođen u Montrealu, 1925. godine, u delu grada poznatom kao Mala
Burgundija, gde je od malih nogu bio izlo-žen džez kulturi. Počeo je da
svira trubu i klavir u petoj godini, ali se veoma brzo opredelio samo za
klavir. U učenju su mu pomagali prvo otac i sestra, a potom i Pol de Marko,
učenik Franca Lista. Velika upornost i predanost instrumentu brzo su mu
doneli priznanja profesionalnih muzičara.
Muzika postaje njegovo zanimanje već u petnaestoj godini, posle pobede na
nacionalnom muzičkom takmičenju, kada postaje profesionalni klupski muzičar.
Velika prekretnica u njegovoj karijeri je i 1949. godina, kada počinje
saradnja sa džez promoterom i impresariom Normanom Grancom, koji ga je
angažovao za nastup u Karnegi Holu. Od tada počinje i njegova
internacionalna karijera, koncertima u Japanu, Hongkongu, Australiji i
Filipinima.
Pedesete godine prošlog veka obeležava stvaranje trija Oskara Pitersona, u
kojem nastupaju basista Rej Braun i gitarista Herb Elis, kao i preseljenje u
Toronto, koji od tada postaje njegov dom.
Ovaj Maharadža klavijatura, kako ga je nazvao Djuk Elington, nastupao je
samostalno i sa najpoznatijim imenima iz sveta džeza, Lujem Armstrongom,
Kau-ntom Bejzijem, Rojom Eldridžom, Net King Kolom, Stenom Gecom, Dizijem
Gilespijem, Elom Ficdžerald i Djukom Elingtonom, u duetima, kvartetima,
malim grupama ili velikim orkestrima, kao pijanista i pevač. Verovatno
najpoznatija njegova kompozicija je Svita Kanadijana.
Ženio se četiri puta i iz svojih brakova ima sedmoro dece, od kojih najmlađa
Selin ima tek 16 godina. Bio je izuzetno krupan i između ostalog zbog toga
se otežano kretao.
Ljubitelji džeza u Torontu odaće poslednju poštu Oskaru Pitersonu u subotu
12. januara u Roj Tompson Holu, sa početkom u četiri sata. Jednostavno
najbolji zvanični je naziv manifestacije u slavu njegovog života i dela, na
kojoj će učešće uzeti brojni poštovaoci iz zemlje i inostranstva, koji će
tog vikenda učestvovati i na konferenciji Međunarodne asocijacije za džez
predavače. Manifestacija će biti otvorena za publiku, s tim da će tek biti
ustanovljen način raspodele karata. |
| |
| |
|
|
| Najvažnija naučna dostignuća godine |
| |
U najvažnija naučna otkrića godine Tajms i CNN ubrojali su pronalazak
kriptonita u Srbiji - minerala istovetnog sastava kao izmišljeni mineral iz
stripova o Supermenu sa "planete Kripton."
Američki nedeljnik Tajm objavio je u saradnji sa kablovskom televizijskom
mrežom Si-En-En (CNN) listu deset najvažnijih naučnih dostignuća u ovoj
godini.
 Na
vrhu je rad japanskih i američkih naučnika u reprogramiranju ćelija kože
kako bi se čelije ponašale kao embrionske osnovne ćelije.
To dostignuće bi moglo da umiri one koji se protive uništavanju embriona u
eksperimentima sa ćelijama, koji obećavaju lečenje mnogih, danas neizlečivih
bolesti.
Reč je o otkriću na polju zdravstva koje najviše obećava, a to je da koža
odraslog čoveka može da se pretvori u ćelije kao što su embrionalne.
Glavna etička prednost: ni jedan embrion ne mora da bude uništen.
Doktor Džordž Delej, istraživač na univerzitetu Harvard, kaže da su naučnici
"omogućili ćelijama kože da kameleonski poprime sastojke embrionalnih
matičnih ćelija, tako da sada naučnici mogu da naprave bilo koje tkivo u
telu."
Istraživači kažu da bazične ćelije mogu da budu lek za povrede kičmene
moždine i neurološke bolesti
Na drugom mestu je u septembru objavljena prva potpuna genetska mapa jednog
ljudskog bića.
Sledi uspeh britanskih naučnika da odgaje tkivo ljudskog srčanog zaliska, uz
nadu se da će uskoro odgajiti ceo zalizak.
U astronomiji, otkrivene su tri nove planete van sunčevog sistema.
Kinezi su iskopali skelet ogromnog dinosaura nalik na pticu, a u peščanom
dnu Atlantika, kraj severne obale Islanda, pronađeno je najstarije živo biće
na planeti - 405 godina stara školjka.
Početkom godine, analiza lobanje otkrivene 1952. u južnoj Africi poduprla je
teoriju da je moderni čovek potekao iz podsaharske Afrike.
Tokom ove godine snimljena je do sada najsjajnija eksplozija jedne zvezde.
Na raznim mestima na zemlji i u morima otkriveno u proteklih 12 meseci oko
700 novih vrsta živih bića.
Najzad, u najvažnija naučna otkrića godine Tajms i CNN ubrojali su
pronalazak kriptonita u Srbiji - minerala istovet-nog sastava kao izmišljeni
mineral iz stripova o Supermenu sa "planete Kripton."
Pravi mineral nazvan je jadarit, po mestu na kome je pronađen.
|
| |
| |
|
|
| Čudan svet, čudne vesti |
| |
Čovek iz Zimbabvea je ukrao autobus zato sto mu je trebao prevoz da pokupi
svoju vozačku dozvolu. Nemački vozač autobusa je izbacio dvadesetogodišnju
devojku rekavši da je suviše seksi za njegov autobus.
Od grčkog manastira koji su dva takozvana baštovana pretvorila u farmu
marihuane do čoveka iz Južne Afrike sa prostrelnom ranom kome je doktor
predložio da šetnjom otkloni bol, svet je bio pun čudnih vesti u 2007.
godini.
 Jedna
Moskovljanka je zapalila penis bivšeg muža dok je go gledao televiziju i pio
votku. Oni su već tri godine bili razvedeni ali su i dalje živeli zajedno u
malom stanu.
"Goreo sam kao baklja" rekao je povređeni bivši muž listu "Tvoj Dan". "Ne
znam šta sam uradio da ovo zaslužim", dodao je.
U drugom neobičnom stambenom aranžmanu jedan Nemac je ostavio svoju mrtvu
majku da sedi u svojoj omiljenoj fotelji u zajedničkom stanu dve godine
posle njene smrti u 92. godini.
Ali sve što miriše na leš ne mora da bude i mrtvo 2007. godine. U nemačkom
gradu Kajzerslauternu policija je upala u zamračen stan očekujući da nađe
leš pošto su se komšije žalile na užasan smrad koji izlazi iz stana.
Umesto toga našli su stanara sa vrlo smrdljivim nogama kako spava pored
gomile neopranog veša.
Tužno je da je u 2007. bilo mnogo smrti koje su skoro jedva primećene. U
Zagrebu gde se jedan čovek koji je ušao na noćni tramvaj i umro na sedištu
vozio više od šest sati kroz grad pre nego što je vozač tramvaja otkrio da
je mrtav, navodi agencija Rojters.
Neobični jelovnici su stizali na naslovne strane u toku 2007. godine. kao
primer je naslov koji glasi "Nema više krckave patke u kineskim toaletima"
.Vest je objavljena posle zabrane u Pekingu da se grade kiosci sa hranom
pored toaleta zbog loših sanitarnih uslova.
Takođe u Kini Đijang Mušeng (66) je rekao da mu je 40 godina gutanja živih
žaba i pacova pomoglo da nema stomačne probleme i učinilo ga jakim.
Britanski umetnik Mark MakGauan je pojeo ćufte napravljene od mrtvog psa
koji je umro prirodnom smrću u znak protesta protiv svireposti nad
životinjama. Rekao je da pas ima užasan ukus.
Kriminalci su takođe punili naslove zanimljivih vesti širom sveta. U SAD dva
čoveka iz Kolorada su optužena da su planirala da ubiju čoveka sa zmijama
zvečarkama zbog svađe oko pokerskog duga od 60.000 dolara.
"To je prava priča sa divljeg zapada - imamo poker, zmije zvečarke i
sumnjive likove", rekao je Lans Klem iz obaveštajne agencije Kolorada.
U Sarajevo dva naoružana muškarca prerušena u muslimanke sa burkama
opljačkali su banku i pobegli sa 40.000 dolara.
Čovek iz Zimbabvea je ukrao autobus zato sto mu je trebao prevoz da pokupi
svoju vozačku dozvolu. Nemački vozač autobusa je izbacio dvadesetogodišnju
devojku rekavši da je suviše seksi za njegov autobus.
"Otvorio je vrata i uzvikno 'tvoj dekolte mi odvraća pažnju svaki put kad
pogledam u retrovizor i ne mogu da se koncentrišem na vožnju" rekla je
izbačena devojka.
U La Pazu pobednici izbora za mis je oduzeta kruna nekoliko minuta pošto ju
je dobila, jer su sudije primetile da nosi veštačke kike.
Bilo je još raznih vesti. Na primer ona gde je 60-ogodišnji Nemac koji je
osuđen zbog nepristojnog otkrivanja zaprepastio svoje advokate na žalbenom
ročistu kad se skinuo go.
Svakoj priči treba srećan kraj i Bangkok se pobrinuo da ga ima. Jedna
76-ogodišnja žena iz južnog Tajlanda je pre 25 godina sela na pogrešan
autobus, izgubila se i završila kao prosjak na drugom kraju zemlje. Ali
2007. se konačno ponovo spojila sa svojom porodicom.
|
| |
| |
|
|
| Trka za Belu kuću zahuktala se davno pre
starta |
| |
Samo dva puta od početka prošlog veka dogodilo se da nijedan trenutni ili
bivši predsednik ili potpredsednik ne učestvuje u trci za nominaciju jedne
od dve najveće stranke pred predsedničke izbore u SAD.
 Ova
godina je posebna jer se među favoritima prvi put nalaze jedna žena i jedan
crnac. Takođe, prvi put je predizborna kampanja krenula gotovo godinu dana
pre bilo kog preliminarnog glasanja.
Senatorka Hilari Klinton povela je u većini anketa među pristalicama
Demokratske stranke, kao prva žena za koju stručnjaci kažu da bi mogla da
postane predsednik.
Demokrata, Barak Obama prvi je Amerikanac afričkog porekla koji bi mogao da
osvoji taj položaj. "Postanimo generacija koja će buduće generacije učiniti
ponosnim na ono što smo uradili".
Demokratski guverner države Nju Meksiko Bil Ričardson pokušava da postane
prvi predsednik SAD latinoameričkog porekla, ali cele godine zaostaje za
favoritima.
Među republikancima, bivši guverner Masačusetsa Mit Romni uzda se u prednost
koju mu daje blizina njegove države sa državom Nju Hempšir, u kojoj će se
održati rani primarni izbori.
Drugi republikanac, Džon MekKejn iz Arizone u aprilu je vodio, ali je
njegova popularnost u julu doživela sunovrat. Izborni štab mu je ostao
gotovo bez novca, a ključni savetnici su ga napustili. Međutim, u poslednje
vreme njegovi izgledi su ponovo počeli da rastu.
Bezbednost granica i ilegalna imigracija dva su najvažnija izborna pitanja
među republikancima. Gradonačelnik Njujorka u vreme terorističkih napada
2001. godine Rudi Đulijani zauzeo je tvrd stav i poveo u anketama na
nacionalnom nivou.
"Najvažnije je da ostanemo u ofanzivi prema islamskom terorizmu", objavljuje
on.
Početkom godine, najvažnije pitanje za demokrate bio je rat u Iraku. "Da sam
tada znala ono što znam sada, nikada ne bih glasala za taj rat", kaže Hilari
Klinton.
Još jedan od vodećih demokrata, senator Džon Edvards objavio je da će
nastaviti kampanju iako se njegovoj supruzi Elizabet ponovo aktivirao rak. "Svaki
korak na ovom putu učinićemo zajedno".
U septembru kampanji se priključio i jedan glumac - bivši republikanski
senator Fred Tompson, ali bez većeg uspeha.
Mnogo bolje prolazi bivši guverner Arkanzasa, baptistički sveštenik Majk
Hakabi, koji cilja na važan segment republikanskog glasačkog tela -
konzervativne hrišćane.
Za drugog republikanca, Mita Romnija vera je takođe važna jer pripada
mormonskoj crkvi. Prema jednoj anketi, navodi Radio Glas Amerike, četvrtina
građana SAD kaže da ne bi glasala za mormona.
Do sada nijedan od kandidata u predsedničkoj trci nije postao očigledni
favorit iako su rezultati prvih preliminarnih izbora, održanih
juče, 3 januara u Ajovi, doveli
Obamu do pobede i u vodstva od 9 poena ispred Edvardsa i Hilari kod
demokrata, dok je Hakabi pobedio kod republikanaca. |
| |
| |
|
|
| Terzićeve devojke ponos nacije |
| |
Ni smena generacija ni povrede i premor ne mogu našu odbojku da izbace iz
svetskog vrha, a to su na evropskim šampionatima dokazali i odbojkašice i
odbojkaši. Jelena Nikolić, Jasna Majstorović, Nataša Krsmanović, Jovana
Brakočević, , Brižitka Molnar, Jovana Vesović, Maja Ognjenović, Vesna
Čitaković-Đurišić, Ivana Isailović, Maja Simanić, Anja Spasojević i Suzana
Ćebić, pod vođstvom Zorana Terzića i njegovog pomoćnika Nebojše Protića
osvojile su srebrnu medalju na 25. prvenstvu u Belgiji i Luksemburgu, a to
je prvi evropski trofej za našu žensku odbojku posle 56 godina.
 Prošlogodišnji
podvig "bronza" na Svetskom prvenstvu nije bio slučajan. Srbija je
definitivno dobila selekciju za ponos, a "Politikina" rang-lista najbolju
ekipu.
Prvu žensku ekipu koja je u izboru najboljih nadmašila muškarce... šestom
bronzanom medaljom na kontinentalnim šampionatima osvojenom na 25. prvenstvu
u Rusiji, naš tim, koji vodi Igor Kolaković zajedno sa željkom Bulatovićem,
pokazao je da mlađi igrači uspešno zamenjuju velikane naše i svetske odbojke
i da kontinuitet osvajanja medalja neće biti prekinut.
Vaterpolisti, koji su četiri godine zaredom bili na čelu "Politikine" rang-liste
2007. završavaju na trećem mestu, pre svega jer su na najvažnijem takmičenju
Svetskom prvenstvu u Melburnu ostali bez trofeja: Ali plasman u polufinale i
četvrto mesto, uz treći uzastopni trijumf u Svetskoj ligi dokaz su da će naš
vaterpolo i u narednim godinama osvajati medalje, a to su potvrdili i mladi
igrači Partizana osvojivši treće mesto u Ligi šampiona.
Na listi najuspešnijih timova ponovo su i najbolje veslačke i kajakaške
posade. Predvode ih evropski prvaci i olimpijci Nikola Stojić i Goran Jagar,
a na listi je i vicešampionska posada četverca za lake veslače sa Evropskog
prvenstva: Veljko Urošević, Nenad Babović, Goran Nedeljković, Miloš Tomić.
Ostali uspesi na regatnim stazama ostvareni su u neolimpijskim disciplinama.
četverac sa kormilarom Marko Marjanović, Jovan Popović, Goran Jagar, Nikola
Stojić, Saša Mimić je vicešampion sveta, kajak četvorosed Ognjen Filipović,
Dragan Zorić, Milan Đenadić, Bora Sibinkić je evropski prvak i vicešampion
sveta u sprintu, a kajak dvosed u kom su veslali Dragan Zorić i Milan
Đenadić osvojili su bronze na Evropskom i Svetskom prvenstvu, takođe u
sprintu na 200 m, koji nije olimpijska disciplina.
Veslače i kajakaše razdvaja naša muška streljačka reprezentacija u sastavu
Nemanja Mirosavljev, Stevan Pletikosić i Milenko Sebić, koja je na Evropskom
prvenstvu osvojila "bronzu" u trostavu.Ni smena generacija ni povrede i
premor ne mogu našu odbojku da izbace iz svetskog vrha, a to su na evropskim
šampionatima dokazali i odbojkašice i odbojkaši. Jelena Nikolić, Jasna
Majstorović, Nataša Krsmanović, Jovana Brakočević, , Brižitka Molnar, Jovana
Vesović, Maja Ognjenović, Vesna Čitaković-Đurišić, Ivana Isailović, Maja
Simanić, Anja Spasojević i Suzana Ćebić, pod vođstvom Zorana Terzića i
njegovog pomoćnika Nebojše Protića osvojile su srebrnu medalju na 25.
prvenstvu u Belgiji i Luksemburgu, a to je prvi evropski trofej za našu
žensku odbojku posle 56 godina.
Prošlogodišnji podvig "bronza" na Svetskom prvenstvu nije bio slučajan.
Srbija je definitivno dobila selekciju za ponos, a "Politikina" rang-lista
najbolju ekipu.
Prvu žensku ekipu koja je u izboru najboljih nadmašila muškarce... šestom
bronzanom medaljom na kontinentalnim šampionatima osvojenom na 25. prvenstvu
u Rusiji, naš tim, koji vodi Igor Kolaković zajedno sa željkom Bulatovićem,
pokazao je da mlađi igrači uspešno zamenjuju velikane naše i svetske odbojke
i da kontinuitet osvajanja medalja neće biti prekinut.
Vaterpolisti, koji su četiri godine zaredom bili na čelu "Politikine" rang-liste
2007. završavaju na trećem mestu, pre svega jer su na najvažnijem takmičenju
Svetskom prvenstvu u Melburnu ostali bez trofeja: Ali plasman u polufinale i
četvrto mesto, uz treći uzastopni trijumf u Svetskoj ligi dokaz su da će naš
vaterpolo i u narednim godinama osvajati medalje, a to su potvrdili i mladi
igrači Partizana osvojivši treće mesto u Ligi šampiona.
Na listi najuspešnijih timova ponovo su i najbolje veslačke i kajakaške
posade. Predvode ih evropski prvaci i olimpijci Nikola Stojić i Goran Jagar,
a na listi je i vicešampionska posada četverca za lake veslače sa Evropskog
prvenstva: Veljko Urošević, Nenad Babović, Goran Nedeljković, Miloš Tomić.
Ostali uspesi na regatnim stazama ostvareni su u neolimpijskim disciplinama.
četverac sa kormilarom Marko Marjanović, Jovan Popović, Goran Jagar, Nikola
Stojić, Saša Mimić je vicešampion sveta, kajak četvorosed Ognjen Filipović,
Dragan Zorić, Milan Đenadić, Bora Sibinkić je evropski prvak i vicešampion
sveta u sprintu, a kajak dvosed u kom su veslali Dragan Zorić i Milan
Đenadić osvojili su bronze na Evropskom i Svetskom prvenstvu, takođe u
sprintu na 200 m, koji nije olimpijska disciplina.
Veslače i kajakaše razdvaja naša muška streljačka reprezentacija u sastavu
Nemanja Mirosavljev, Stevan Pletikosić i Milenko Sebić, koja je na Evropskom
prvenstvu osvojila "bronzu" u trostavu.
|
| |
| |
|
|
| Najvažniji događaji iz zabave u Srbiji u
2007. godini |
| |
Emitujemo listu od deset događaja iz oblasti zabave i šou biznisa koji su
obeležili 2007. godinu u Srbiji, po izboru agencije Beta:
 1.
Prva predstavnica Srbije na "Pesmi Evrovizije", pop pevačica Marija
Šerifović je pobedom sa pesmom "Molitva" u Helsinkiju, omogućila da se to
televizijsko muzičko takmičenje sledeće godine u maju održi prvi put u
Beogradu i Srbiji.
2. Čuveni "Rolingstonsi" prvi put u svojoj 45-godišnjoj karijeri svirali su
u Srbiji, pred oko 50.000 ljudi na beogradskom Ušću. Srpski mediji su
hvalospevima ispratili nastup vremešnih "Stonsa", koji su došli u julu u
Beograd tek u trećem pokušaju lokalnih promotera.
3. Izvođači iz Srbije drugu godinu za redom dobili su MTV nagradu za
najboljeg regionalnog izvođača - ove godine na ceremoniji u Minhenu
beogradski rok sastav "Van Gog" ponovio je prošlogodišnji uspeh pop pevačice
Aleksandre Kovač.
4. Američki sastav "Red Hot Ćili Peppers" nastupio je u junu pred oko
100.000 ljudi kod Inđije, ali je u javnosti bilo više govora o
organizacionom haosu i višesatnom saobraćajnom kolapsu oko Inđije posle
koncerta.
"Pepersi" su zvanično svirali u okviru festivala "Tuborg Grin". Međutim, u
javnosti je stvoren utisak da je reč o koncertu "Pepersa" sa predgrupama, pa
je publika bučno protestvovala posle "festivalske" svirke grupe od 75 minuta.
5. Pogibija mladog makedonskog pop pevača Tošeta Proeskog izazvala je tugu
među njegovim poštovaocima u Srbiji i regionu. Proeski je nekoliko nedelja
pred smrt promovisao novi album u Beogradu, a nekoliko meseci ranije je
održao najveći koncert u karijeri u Beogradskoj areni.
6. Otkazan koncert britanske grupe "Košin" na Starom Sajmistu u oktobru,
usled protesta opštine Novi Beograd i medijskog odijuma u inostranstvu što
se koncert održava na mestu nekadašnjeg koncentracionog logora iz Drugog
svetskog rata.
7. Pop pevač Zdravko Čolić po treći put u karijeri održao koncert na
beogradskom stadionu "Marakana", a Miroslav Ilić je postao prvi pevač
narodne muzike koji je nastupio u najvećem koncertnom prostoru u Srbiji -
Beogradskoj areni.
8. Proslava Nove godine po julijanskom kalendaru ispred Savezne skupštine u
Beogradu protekla je u znaku mešanja turbo folk estrade, rok muzike i
politike, što je izazvalo burne reakcije u javnosti. Uz rokere nastupila je
Svetlana Ceca Ražnatović, pred publikom u kojoj su bili premijer Vojislav
Koštunica i ministar Velimir Ilić.
9. Najdugovečnija domaća diskografska kuća PGP RTS prvi put u svojoj
istoriji objavila je kompilacijski album mladih i neafirmisanih rok bendova
- "Jutro će promeniti sve".
10. Koncertni promoter Dragan Vujin najavio nikad održane, "fantomske" rok
festivale kod Zrenjanina - prvo "Roud fest", pa "Pjur 007" sa poznatim
inostranim izvođačima. Policija je u novembru protiv Vujina podnela krivičnu
prijavu, pošto je najavio nikad održan nastup tenora Hozea Karerasa u
Beogradskoj areni (2. oktobra). Deo kupljenih ulaznica je refundiran nakon
što se oglasilo Društvo za zaštitu potrošača. Vujinove postupke pratila je
strana štampa, a neke koncertne agencije iz sveta posle toga su povećale
oprez prilikom poslovanja u Srbiji. |
| |
| |
|
|
| Škola za vilenjake |
| |
Pričanje priča, usluživanje potrošača, prirodne studije i preživljavanje u
prirodi neophodne su veštine svakog pravog vilenjaka.
Ko želi posao pomoćnika Deda Mraza može da nauči potrebne veštine na novoj
Akademiji za vilenjake u Rovaniemiju, 2.600 kilometara od Severnog pola, za
koji Finska tvrdi da je pravi dom Deda Mraza.
 Profesor
Esa Sakinen, koji će voditi Akademiju kada u aprilu počne s radom, kaže da
vilenjaci moraju da znaju mnogo više nego da pakuju poklone, koje roditelji
kupuju deci, ili da pišu odgovore na 750.000 pisama koja stižu svake godine
u lokalnu poštu.
"Vilenjak mora da ume da napravi vatru u snegu, da poznaje lokalnu prirodu i
životinje, jer nikada ne može znati šta će ga roditelji ili deca pitati",
kaže Sakinen.
Novogodišnji biznis je veoma važan u oblasti u kojoj je nezaposlenost dva
puta veća nego u ostalim delovima Finske, zimske temperature u proseku od
minus 15 do minus 10 stepeni Celzijusa, a sneg dostiže visinu jednog metra.
Prvi turisti, koji su želeli da vide Deda Mraza, posetili su Laponiju pre
oko 20 godina, a oko 500.000 ljudi uglavnom iz Francuske, Britanije i Rusije
poseti Rovaniemi i Mrazovo selo svake godine.
Zarada tokom novogodišnje sezone iznosila je oko trećinu od 540 miliona evra,
koliko je u tokom cele 2006. zaradio region.
Mnogi ljudi dolaze u jednodnevne posete postojbini Deda Mraza da bi probali
lokalne specijalitete, naučili da voze sanke s haskijima, i uz malo sreće,
videli severnu svetlost iznad borova prekrivenih snegom.
I pored novogodišnjih zabavnih parkova i razvijenog novogodišnjeg biznisa u
SAD, Kanadi, Japanu, Islandu, Norveškoj, Švedskoj i Nemačkoj, broj
posetilaca Laponije veći je iz godine u godinu.
"Uticaj turizma na našu oblast je ogroman, a predstavlja i način da vratimo
ljude koji su otišli na jug radi zapošljavanja", kaže predsednik Trgovinske
komore Laponije Timo Rautajaoki.
On dodaje da region namerava da uloži više od milijardu evra u izgradnju
novih hotela, odmarališta i žicara.
Nova akademija za Deda Mrazove pomoćnike je odgovor koji može da reši
problem nezaposlenosti.
Imajući u vidu veoma hladnu i oštru klimu, atrakcije za turiste uglavnom su
usredsređene na aktivnosti: krstarenje ledolomcima, safari na divlje jelene
ili lov i vožnja kanuima. Za svaki od tih programa potreban je vilenjak,
odnosno vodič.
Sve agencije dogovorile su se da koriste istu verziju legende o Deda Mrazu,
ali vilenjaci moraju da budu spremni i da odgovore na teška pitanja dece ili
odraslih, poput onog zašto su vilenjaci, umesto da su mali kao u legendama,
baš, kao i svi Finci, prilično visoki.
"Kažemo deci da je to zato što, za razliku od drugih zemalja, kod nas ima
mnogo snega i moramo da vidimo preko njega", objasnio je jedan od "vilenjaka"
uz opasku da je najteže raditi sa decom koja ne veruju u Deda Mraza. |
| |
| |
|
| |
|
|
