|
|
Broj 1135, 4. januar 2008.
| Najvažniji događaji u kulturi tokom 2007.
godine |
| |
Emitujemo listu deset događaja iz oblasti kulture koji su obeležili 2007.
godinu u Srbiji, po izboru agencije Beta:
1. Kasnoantički lokalitet Gamzigrad, odnosno carska palata "Feliks
Romulijana" kod Zaječara, uvršten je 29. juna na UNESCO-vu listu svetske
kulturne baštine. Podizanjem zastave kod palate rimskog imperatora Galerija,
11. decembra simbolično je obeleženo uvrštavanje tog arheološkog lokaliteta
na listu svetske baštine.
2. Vlada Srbije usvojila je početkom decembra rešenja o dodeli posebnih
priznanja za 258 umetnika koji su dali izuzetan doprinos kulturi Srbije.
Zaslužni stvaraoci doživotno će primati mesečne dodatke na penzije u
vrednosti od 50.000 dinara, a konkurs za dodelu posebnih priznanja
umetnicima biće raspisivan svake godine.
3. Arhiv Jugoslovenske ki-noteke u Košutnjaku dobio je u junu novi,
najsavremenije opremljen filmski depo, čime je u velikoj meri rešen
dugogodišnji problem čuvanja i zaštite filmskog materijala neprocenjive
vrednosti. Ministarstvo kulture Srbije odobrilo je izgradnju još pet depoa,
čime bi trebalo da bude trajno rešeno skladištenje ugroženog filmskog
materijala Jugoslovenske kinoteke koji je godinama razmešten po magacinima
na periferiji Beograda.
4. Srbija ove godine nije imala nacionalni štand na međunarodnom sajmu
knjiga u Frankfurtu zbog neizmirenih obaveza prema toj najstarijoj svetskoj
književno-izdavačkoj smotri. Prethodni saziv ministarstva kulture dodelio je
Udruženju izdavača i knjižara Srbije 30.000 evra za organizaciju srpskog
nacionalnog štanda na frankfurtskom sajmu, ali su ta sredstva nenamenski
potrošena.
5. Matica srpska objavila je 12. novembra dugoočekivani jednotomni Rečnik
srpskoga jezika, koji sadrži 85.000 reči, obrađenih savremenim
leksikografskim postupkom, uz gramatičke podatke i informacije o
akcentovanju. Taj kapitalni projekat Matice srpske i Instituta za srpski
jezik iz Beograda rađen je više od jedne decenije, a objavljen je uz pomoć
republičkog ministarstva za nauku.
6. Međunarodni, 35. beogradski filmski festival FEST ove godine je uveo
takmičarski program "Evropa van Evrope", s ostvarenjima autora iz evropskih
zemalja koje nisu članice Evropske unije i zemalja koje su geografski izvan
Evrope, ali pod značajnim uticajem evropske kulturne tradicije. Uvođenjem
takmičarskog programa ostvarena su višegodišnja zalaganja organizatora da
"festival festivala" stekne osnov za prerastanje u filmsku manifestaciju
regionalnog značaja.
 7.
Film "Klopka" Srdana Golubovića, srpski kandidat za "Oskara", koji je
sredinom februara imao svetsku premijeru na filmskom festivalu u Berlinu, a
potom otvorio beogradski FEST, osvojio je brojne nagrade na domaćim i
međunarodnim festivalima (Sopot, Vrnjačka Banja, Herceg Novi, Sofija, "Go
East" Visbaden, "Zerkalo" Rusija, Kars, Kotbus). Film se našao u
konkurenciji za nagrade Evropske filmske akademije i među 40 najboljih
filmova snimljenih u Evropi prošle godine, a očekuje ga učešće na još
nekoliko prestižnih svetskih festivala. Autori "Klopke" potpisali su i
ugovor s holivudskim producentima o snimanju rimejka tog filma.
8. U Pozorištu mladih u Novom Sadu 6. februara petnaestak napadača pretuklo
je trojicu glumaca koji su štrajkovali tražeći ostavku direktora tog teatra
Tomislava Kneževića. Štrajk ansambla Pozorišta mladih trajao je četiri
meseca, a podržale su ga mnoge javne ličnosti i umetnici iz Novog Sada i
Srbije. Skupština Novog Sada Kneževića je smenila deset dana nakon incidenta,
a novosadska policija podnela je protiv njega krivičnu prijavu, jer im u
vreme prebijanja glumaca nije dozvolio da uđu u zgradu pozorišta.
9. U Novom Sadu početkom jula održan je prvi Filmski festival Srbije, na
kojem je premijerno prikazano devet domaćih filmova u takmičarskoj selekciji,
dok je u pratećem programu prikazano još devet domaćih filmova koji su
prikazivani u bioskopima u protekloj godini. U finansiranju festivala,
pokrenutog s idejom da Srbija dobije nacionalnu filmsku manifestaciju,
učestvovale su republičke, pokrajinske i gradske vlasti, s ukupnim budžetom
od 1,3 miliona evra.
10. U Beogradu je od 2. do 10. decembra svetskoj javnosti premijerno
predstavljen "Portret muškarca" istaknutog italijanskog slikara Amedea
Modiljanija, iz 1918. godine. Delo je vlasništvo srpskog kolekcionara koji
živi u inostranstvu. Sliku, čija je autentičnost utvrđivana 17 godina, za
nešto više od nedelju dana u beogradskoj galeriji "Progres" videlo je gotovo
90.000 ljudi. |
| |
| |
|
| |
| Najvažniji događaji u Srbiji u 2007. |
| |
Emitujemo listu deset društvenih i političkih događaja koji su obeležili 2007.
godinu u Srbiji, po izboru agencije Beta:
1. Godina koja je počela izborima za parlament završava se novom
predizbornom kampanjom. Posle parlamentarnih izbora održanih 21. januara
čelnici Demokratske stranke, Demokratske stranke Srbije i G17 plus gotovo
četiri meseca pregovarali su o formiranju Vlade Srbije. Početkom maja DSS je
postigao dogovor sa Srpskom radikalnom strankom čiji je zamenik predsednika
Tomislav Nikolić nekoliko dana bio predsednik parlameta, a smenjen je nakon
formiranja koalicija DS-DSS/NS-G17 plus. Druga vlada Vojislava Koštunice
izabrana je 15. maja samo 15 minuta pre isteka zakonskog roka. Godina se
završava kampanjom za predsedničke izbore, koji će biti održani 20. januara.
2. Srbija i EU parafirale su 7. novembra Sporazum o stabilizaciji i
pridruživanju. Pregovori EU i Srbije trajali su tačno dve godine, sa
jednogodišnjim prekidom zbog nedovoljne saradnje vlasti u Beogradu sa
Tribunalom za ratne zločine u Hagu. Delegacije Srbije i EU usaglasile su 10.
septembra tekst sporazuma, a na parafiranje se čekalo dva meseca jer je
uslov bila pozitivna ocena saradnje Beograda sa Haškim tribunalom. Krajem
godine najavljena je mogućnost potpisivanja sporazuma 28. januara 2008.
godine, ali neke zemlje i dalje insistiraju na "haškom uslovu", konkretno
hapšenju i isporučivanju Ratka Mladića.
3. Specijalni izaslanik UN za pregovore o budućem statusu Kosova Marti
Ahtisari predstavio je svoj plan 2. februara u Beogradu i Prištini.
Prištinske vlasti i Zapad prihvatile su plan koji predviđa nadziranu
nezavisnost za Kosovo, dok su ga Rusija i zvanični Beograd odbacili. O planu
je 26. marta počeo da raspravlja Savet bezbednosti UN, ali su zbog
protivljenja Rusije pregovori prebačeni na Kontakt grupu koja je odredila
tročlani tim. Volfgang Išinger, Vladimir Bocan Harčenko i Frank Vizner su
10. avgusta počeli nove pregovore oročene na 120 dana. U izveštaju "trojke",
nakon završetka pregovora 10. decembra, navodi se da Beograd i Priština nisu
približili stavove. Na sastanku 14. decembra, vođe EU odlučile su da nema
uslova za nastavak pregovora i da Unija treba da pošalje svoju misiju na
Kosovu. Zbog protivljenja nekoliko članica, EU nema jedinstven stav o
nezavisnosti Kosova iako tu opciju podržava nekoliko najuticajnijih članica.
O Kosovu je 19. decembra raspravljao i Savet bezbednosti, ali odluka nije
usvojena jer nije bilo saglasnosti o nezavisnosti Pokrajine. Prištinski
zvaničnici najavili su da će proglasiti nezavisnost početkom 2008. godine, a
najčešće se pominju početak februara ili početak marta.
4. Posle više od dve godine suđenja sudsko veće Specijalnog suda kojim je
predsedavala Nata Mesarović 23. maja izreklo je prvostepene presude za
ubistvo premijera Srbije Zorana Đinđića 12. marta 2003. godine. Prvooptuženi,
bivši pukovnik DB-a Milorad Ulemek i Zvezdan Jovanović, pripadnik JSO koji
je ispalio hitac koji je usmrtio premijera, osuđeni na po 40 godina zatvora.
Na po 35 godina zatvora osuđeni su članovi zemunskog kriminalnog klana
Aleksandar Simović, Vladimir Milisavljević, Ninoslav Konstantinović i Sretko
Kalinić, dok su pripadnici klana Dušan Krsmanović, Miloš Simović i Milan
Jurišić Jure osuđeni na po 30 godina zatvora. Milisavljević, Kalinić,
Jurišić, Konstantinović i Miloš Simović osuđeni su u odsustvu, jer se nalaze
u bekstvu. Pripadnik JSO Željko Tojaga i bivši radnik BIA Branislav
Bezarević dobili su po 30 godina zatvora, dok je bivši pripadnik JSO Saša
Pejaković osuđen na osam godina zatvora. Ubistvo Đinđića je političko
ubistvo upereno protiv države u kome je učestvovao kriminalizovani deo JSO i
banda Dušana Spasojevića, navela je sudija u obrazloženju presude. Nata
Mesarović završila je pisanje presude početkom novembra, a presuda za
ubistvo Đinđića napisana je na više od 450 stranica teksta.
Ulemeku i ostalim članovima zemunskog klana pred Specijalnim sudom sudi se i
za 15 ubistava, tri otmice i terorističke napade na preduzeće Difens roud i
sedište DSS. Tokom 2007 godine pred ovim sudom počelo je više suđenja
organizovanim kriminalnim grupama, optuženim da su državu oštetile za više
stotina miliona evra.
5. Raskol u Islamskoj zajednici Srbije počeo je 3. oktobra, kada je više
desetina imama i verskih službenika iz nekoliko sandžačkih gradova osnovalo
još jedan mešihat IZ Sandžaka. Članovi Sabora Islamske zajednice iz Medžlisa
Prijepolja, Nove Varoši, Sjenice, Tutina i Novog Pazara na toj sednici
smenili su glavnog muftiju i predsednika Mešihata Muamera Zukorlića i za
novog reisa IZS imenovan je Adem Zilkić. Mešihat na čijem je čelu Zukorlić
dobio je podršku Rijaseta BiH i reisa Mustafe Cerića. Sukob unutar IZ
rezultirao je sukobima vernika u sandžačkim gradovima, a eskalirao je u
neredima ispred Altun alem džamije u Novom Pazaru kada je jedno lice
povređeno vartrenim oružjem.
6. Javnim protestom administrativnog osoblja u sudovima organizovanim 5.
septembra ispred Vlade Srbije počeo je talas štrajkova zaposlenih u javnim
službama. Najuporniji i najorganizovaniji tokom jeseni bili su prosvetari
čija su tri reprezentativna sindikata nakon višenedeljnog štrajka koji je
obuhvatio 90 odsto škola potpisala protokol o povećanju zarada u 2008.
godini. Zaposleni u zdravstvu su protokol potpisali nakon najave štrajka, a
sindikati u državnoj upravi i lokalnoj samoupravi još nisu nametnuli dogovor
resornom ministarstvu.
7. Izuzetno visoke temperature tokom jula i avgusta izazvale su u Srbiji,
kao i u čitavom regionu, seriju šumskih požara u kojima nije bilo žrtava ali
je pričinjena materijalna šteta od 1,85 milijardi dinara. Prema izveštaju JP
"Srbijašume" na više od sto lokacija u Srbiji gorelo je 26.000 hektara šuma,
pašnjaka i livada. Vatra je zahvatila i Deliblatsku peščaru, ali i predele
na Staroj planini. Pored vatrogasnih službi, policije i dobrovoljaca u
gašenju požara angažovan bio i specijalni ruski avion Iljušin 76. Prema
zvaničnim informacijama, 98 odsto požara izbilo je zbog ljudske nebrige i
neodgovornosti.
8. Građani Srbije dobili dva nova značajna mehanizma za zaštitu svojih prava
- ustavnu tužbu ustanovljenu Zakonom o Ustavnom sudu i zaštitinika građana.
Pole 12 meseci blokade Ustavnog suda, izabrano je deset sudija novog saziva
Ustavnog suda pred kojim će građani moći da podnose ustavne tužbe protiv
pojedinačnih akata kojim su im osporena prava. Ombudsman je izabran 15
meseci po isteku zakonskog roka i pre nekoliko dana je i formalno počeo da
radi. Ombudsmanu, odnosno zaštitniku građana, građani će moći da podnose
žalbe zbog narušenih prava pred organima vlasti.
9. Veće za ratne zločine Okružnog suda u Beogradu izreklo je 10. aprila
presudu pripadnicima jedinice "Škorpioni" za ubistvo šestorice Srebreničana
jula 1995. godine u Trnovu. Snimak ovog zločina prikazan je, posredstvom
Fonda za hunanitarno pravo, na suđenju Slobodanu Miloseviću pred Haškim
tribunalom. Presudom koja još nije pravosnažna na po 20 godina osuđeni su
Slobodan Medić i Branislav Medić, Pero Petrašević osuđen je na 13, a
Aleksandar Medić na pet godina, dok je Aleksandar Vukov za zločin snimljen
na video kaseti oslobođen optužbi. Nekoliko dana nakon izricanja presude
napadnut je novinar nedeljnika Vreme Dejan Anastasijević koji je među prvima
javno kritikikovao neočekivano male kazne većini optuženih. Policija je
povodom tog, još nerasvetljenog, bombaškog napada na Anastasijevićev stan,
saslušala više pripadnika "Škorpiona". Inače, pred Većem za ratne zločine u
Beogradu vode se još i postupci u predmetima "Zvornik", "Suva Reka",
"Bitići" i ponovljeno suđenje za zločin na Ovčari. Suđenje Sinanu Morini
počelo je i završilo se ove godine oslobađajućom presudom.
10. Tokom proleća i leta u više reka Srbije zabeležen je pomor ribe, a
najdrastičniji slučajevi su u zabeleženi u Toplici i Tomoku. Ministarstvo za
zaštitu životne sredine podnelo je više krivičnih prijava, a po prvi put u
Srbiji privedeni su i rukovodioci preduzeća osumnjičeni za izazivanje
zagađenja. Takođe, privedeni su i rukovodioci pančevačke Azotare zbog više
puta ponovljenog aerozagađenja ovog grada. Ministarstvo zaštite životne
sredine napravilo je sredinom avgusta preliminarni spisak od 243 preduzeća,
potencijalnih zagađivača koji moraju da pribave integrisane dozvole za rad.
Taj dokument koji izdaje Ministarstvo podrazumeva potvrdu da preduzeće
obavlja delatnost bez ugrožavanja vode, vazduha ili zemljišta. |
| |
| |
|
| |
| Godina gostovanja umetnika klasične i džez
muzike |
| |
Na klasičnoj i džez muzičkoj sceni u Srbiji proteklu godinu obeležila su
gostovanja velikih inostranih orkestara, dirigenata i muzičara, ali i
nastupa umetnika iz Srbije u svetu.
Slavni indijski dirigent Zubin Mehta nastupio je 3. juna sa Izraelskom
filharmonijom u Sava centru, a izraelski kontratenor David D'Or održao je
koncert u Beogradu 19. maja povodom Dana držanosti Izraela i 40. godišnjice
ujedinjenja Jerusalima.
Kraljevski filharmonijski orkestar iz Londona na čelu sa dirigentom
Leonardom Slatkinom, prvi put je nastupio u Beogradu 10. novembra sa
violončelistom Davidom Geringasom, a taj koncert su organizatori predstavili
kao muzički događaj sezone.
U protekloj godini koncert je održao i Nemački simfonijski orkestar iz
Berlina, pod vođstvom dirigenta Arilda Remerajta i sa pijanistom Kiprijanom
Kacarisom, kao i švedski trubač Hokan Handerberger koji nastupio sa
Kraljevskim filharmonijskim orkestrom iz Stokholma.
Orkestar Beogradske filharmonije održao je koncert 2. oktobra u dvorani
Švajcer palate u Strazburu, u okviru predsedavanja Srbije Komitetu ministara
Saveta Evrope, na kome su izveli "Lirsku poemu" Vasilija Mokranjca, Koncert
za violinu i orkestar Kamija Sen-Sansa i Petu simfoniju Petra Iliča
Čajkovskog.
Simfonijski orkestar RTS-a je u godini u kojoj je obeležio 70 godina
postojanja, gostovao u Ljubljani, gde su 15. jula, zajedno sa Slovenačkom
filharmonijom otvorili "Biblični festival".
Orkestar je povodom jubileja, 26. maja održao koncert u Sava centru sa
solistima moskovskog Baljšoj teatra, na kome su nastupili sopran Irina
Rubčova, mecosopran Tatjana Jerastova, tenor Oleg Kulko i bas Valerij
Gilmanov.
Koncertom u Sava centru, na kome su 26. aprila, nastupili simfonijski
orkestri RTS-a i FMU, horovi "Španac", "Obilić" i "Collegium Musicum" i
tenor Džozef Volverton, sa dirigentom Bojanom Suđićem, obeleženo je 70
godina osnivanja Muzičke akademije i Simfonijskog orkestra RTS-a kao i 50
godina od utemeljenja Univerziteta umetnosti u Beogradu.
Povodom 30 godina od smrti operske dive Marije Kalas (1923-1977), 14.
oktobra održan je koncert u Narodnom pozorištu, na kom su nastupile gošće iz
Grčke, mecosopran Agnes Balca i sopran Dimitra Teodosiju.
Ovogodišnje Beogradske muzičke svečanosti (BEMUS), 39. po redu, održane su
od 5. do 19. oktobra, a na toj manifestaciji čiji je umetnički direktor od
ove godine violinista Sreten Krstić održano je 18 koncerara, među kojima i
tri džez koncerta i jedan mjuzikl.
Mjuzikl "Jadnici" u režiji Nebojše Bradića, pod dirigentskom palicom Marka
Pače iz Italije i sa Zafirom Hadžimanovim u glavnoj ulozi, premijerno je
izveden u Opera-teatru "Madlenijanum", u okviru BEMUS-a, a nakon toga
mjuzikl se sa velikim uspehom našao na redovnom repertoaru tog teatra.
Manifestacija "Mokranjčevi dani", održana je od 14. do 19. avgusta u
Negotinu, iako je to, zbog finansijskih problema, bilo neizvesno do
poslednjeg trenutka, a na manifestaciji je nastupilo 11 horova i jedan
vokalni ansambl, kao i gosti iz Italije, Švajcarske i Slovenije.
Hor, Dečji hor i Orkestar RTS-a, sa dirigentom Bojanom Suđićem premijerno su
izveli "Rekvijem za Nikolu Teslu" Ksenije Zečević na "Mokranjčevim danima",
a nakon toga i u beogradskoj Kolarčevoj zadužbini.
U protekloj godini održani su džez festival "Nišvil" i Beogradski džez
festival na kojima su nastupili neke od najvećih zvezda savremenog džeza,
poput Di Di Bridžvoter, Aviše Koena i Breda Meldaua, Donalda Birda, Milča
Levijeva, Lari Reja i drugih.
Gostovanje Hoze Karerasa, u organizaciji agencije "Apple Entertaiment
Group", na čijem čelu je Dragan Vujin,otkazano je dan pred nastup tog
čuvenog tenora, iako je koncert, koji je trebalo da se održi 2. oktobra,
najavljivan mesecima ranije, a karte po ceni od 2.000 do 10.000 dinara
puštene u prodaju vec u julu mesecu
Karerasova menadžerka Rouzi Pric saopštila da je nastup otkazan zbog
organizacionih problema, a iz Arene su najavili da će pokušati da se
dogovore oko nastupa, međutim koncert nije održan, a ljubiteljima Karerasa
koji su kupili karte u agenciji Tiketlajn, novac je vraćen tek nakon
nekoliko nedelja. |
| |
| |
|
| |
| Vizne olakšice za mnoge građane Srbije |
| |
Mnogi građani Srbije, od nove godine, će dobijati besplatne vize, po olakšanoj
proceduri, u ambasadama zemalja članica Evropske unije (EU).
Cena od 35 evra po vizi ostaje za kategorije građana koje nisu obuhvaćene
Sporazumom o viznim olakšicama između Srbije i EU, koji je danas stupio na
snagu.
Vizne olakšice će važiti za studente, osnovce i srednjoškolce, eksperte,
poslovni svet, lekare, advokate, arhitekte, umetnike, kulturne radnike...
Besplatne vize dobijaće i sportisti, aktivisti civilnog društva i zaposleni
u nevladinom sektoru, novinari, pripadnici verskih zajednica i drugi.
Srpska delegacija je tokom pregovora sa Evropskom komisijom izdejstvovala da
se za vizne olakšice traži minimum nužnih dokumenata, poput indeksa za
studente i pozivnog pisma institucije u EU.
Za poslovne ljude potrebni su potvrda Privredne komore Srbije i pozivno
pismo iz članice EU.
Kategorije građana za koje važe olakšice, dobijaće besplatne vize samo kada
u zemlje potpisnice sporazuma iz Šengena budu putovali službeno.
Kada na put idu privatno ili turistički, moraće vizu da plate 35 evra i
dostave ambasadama svu potrebnu dokumentaciju.
koju dostavljaju i građani na koje se olakšice ne odnose.
Sporazum o viznim olakšicama predstavlja prvi korak ka uključivanju Srbije
na "belu Šengen listu", odnosno uspostavljanju bezviznog režima sa Unijom. |
| |
| |
|
| |
| Retrospektiva filmova Paskaljevića u Njujorku |
| |
Retrospektiva filmova srpskog reditelja Gorana Paskaljevića biće održana od 9.
do 31. januara u Muzeju modernih umetnosti (MoMa) u Njujorku, najavljeno je
na zvaničnom sajtu te ustanove (http://moma.org).
 Retrospektiva
obuhvata 13 igranih i dva kratkometražna filma, a program je priredio viši
kustost Odeljenja za film Muzeja modernih umetnosti u Njujorku Lorens Kardis.
Program će 9. januara biti otvoren kratkim filmom "Pan Hrstka" iz 1969.
godine, snimljenim u vreme dok je Paskaljević bio student praške filmske
akademije FAMU, a iste večeri biće prikazan i film "Čuvar plaže u zimskom
periodu" iz 1976.
Program obuhvata i igrane filmove "San zimske noći" (2004), "Legenda o
Lapotu" (1972), "Pas koji je voleo vozove" (1977), "Bure baruta" (1998), "Poseban
tretman" (1980), "Anđeo čuvar" (1987), "Kako je Hari postao drvo" (How Harry
Became a Tree, 2001), "Varljivo leto '68" (1984), "Tuđa Amerika" (1995),
"Tango Argentino" (1992), "Optimisti" (2006) i "Vreme čuda" (1990).
Na zvaničnom sajtu Muzeja moderne umetnosti u Njujorku ističe se da je
Paskaljević (1947, Beograd) "jedan od najcenjenijih evropskih reditelja",
koji neobično pronalazi u realnosti svakodnevice.
Izložba je organizovana u saradnji s Ministarstvom kulture Srbije, Gradom
Beogradom i Jugoslovenskom kinotekom. |
| |
| |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
Oglasavanje Marketing
|
