|
|
Broj 1136, 11. januar 2008.
Rizične grupe ne mogu da doniraju organe |
| |
U decembru je stupio na snagu novi propis Ministarstva zdravlja, po kojima
donatori organa ne mogu da budu aktivni homoseksualci, intravenski narkomani
i pripadnici drugih grupa koje spadaju u visoko rizične. Propisi su slični
onima koji važe za dobrovoljne davaoce krvi, čime bi trebalo da se izbegne
da prenošenje infektivnih bolesti kao što su HIV i hepatitis C i B.
 Ispostavilo
se, međutim, se da nisu sve zainteresovane strane adekvatno informisane o
stupanju na snagu novih propisa, jer se tek sada javljaju argumenti protiv
novih propisa.
Prvi su studenti skrenuli pažnju na ovaj problem, još pre godinu dana,
nazivajući ovakav stav zvaničnom, institucionalizovanom diskriminacijom. U
upitniku koji se popunjava kod davanja krvi, jedno od pitanja je da li je
muškarac dobrovoljni davalac imao odnose sa muškarcem, čak u poslednjih
trideset godina. Studentske grupe i aktivisti koji se zalažu za poštovanje
različitosti u seksualnoj orijentaciji, prete da će organizovati bojkote
akcija za prikupljanje krvi. Kao izuzetno apsudan, oni navode primer
ontarijskog ministra zdravlja Džordža Smitermana, koji se deklarisao kao
homoseksualac, i koji stoga ne može da bude dobrovoljni davalac krvi.
Predstavnici službe za transfuziju priznaju da su kanadski propisi možda
selektivniji nego u drugim zemljama, ali apeluju da se propisi o bezbednosti
pacijenata, o čemu se ovde u suštini radi, ne poistovećuju sa pravima
homoseksualaca.
 Dr
Filip Berger, jedan od vodećih lekara za AIDS, smatra da ovaj propis nema
nema naučnog opravdanja. Kako naglašava, propis diskriminiše hiljade
homoseksualaca koji se odgovorno ponašaju, kao i one koji žive u monogamnim
vezama. Dr Berger ističe da se već dvadeset godina zna da faktor rizika nije
homoseksualnost, već rizično seksualno ponašanje, koje može postojati i kod
homoseksualaca i kod heteroseksualaca.
Pored toga, on smatra i da ovakva odluka može još više pogoršati nestašicu
organa za transplantaciju.
Ali dr Geri Livaj, koji se nalazi na čelu najvećeg nacionalnog programa za
transplantaciju u okviru Univezitetske zdravstvene mreže, primećuje da novi
propisi samo formalizuju mere predostrožnosti koje su na snazi u Kanadi bar
deset godina. Oprez je zasnovan na kriterijumima koji se primenjuju kod
doborvoljnog davanja krvi, koja se ne uzima od seksualno aktvnih muškaraca.
On je svestan da formalizovanje ovih kriterijuma izaziva ljutnju i
negodovanje, i slaže se sa zamerkom dr Bergera da se kod stavljanja
ograničenja otišlo predaleko.
Livaj veruje da će transplantolozi zahtevati da nadležni u Ministarstvu
zdravlja preispitaju odredbe propisa i akcenat stave na rizično ponašanje,
promiskuitetno, ili nekontrolisano korišćenje igala, jer u krajnjoj liniji
oni su ti koji donose krajnju odluku o tome koji organi su pogodni za
transplantaciju. Po novim propisima, hirurzi će morati da potpišu izjavu,
ukoliko odobre presađivanje organa koji bi u drugačijim okolnostima bio
izuzet. On naglašava da je u okviru njegovog programa već presađeno mnogo
organa poznatih homoseksualaca, nakon odgovarajućih provera da donorovo
ponašanje ne predstavlja opasnost za postojanje virusa HIV-a. Obavezno se
obavlja razgovor sa rodbinom preminulog, pošto ili porodica ili sud moraju
da daju pristanak za uzimanje organa za transplantaciju, čak i u slučajevima
kada postoji potpisana donorska karta.
Oba stručnjaka ističu da se pouzdana provera na virus HIV može izvršiti
veoma brzo, sa velikom pouzdanošću. Jedini rizik predstavlja takozvani 'prozor
period' koji se javlja kod nedavno inficiranih osoba. Livaj kaže da HIV može
biti 20 dana u stanju mirovanja, pre nego što se može dokazati njegovo
prisustvo. |
| |
| |
|
| |
Povećava se biračko telo u Kanadi |
| |
Otkako su, pre nekoliko nedelja, proglašeni izbori za Predsednika Srbije,
bukvalno od istog tog trenutka počela je kampanja za upisivanje naših ljudi
koji žive ovde, u Kanadi, da se upišu u birački spisak.
Iako su sve činjenice bile protiv mogućnosti da će se nešto u tom smislu
promeniti, pre svega zbog izuzetno kratkog roka u kome je trebalo
organizovati i završiti veliki posao, trud se ipak isplatio.
Generani Konzulat Srbije u Torontu i Ambasada u Otavi, List “Novine Toronto”
i još nekoliko pojedinaca, zdušno su prionuli na posao da animiraju što više
ljudi da se prijave na birački spisak. Oglašavanje, slanje pisama, ali i
privatne agitacije, rezultirali su time da se broj upisanih birača povećao
za oko 20-ak procenata u odnosu na broj koji je bio evidentiran početkom
decembra.
Naravno, to je još uvek dosta daleko od realno mogućeg broja birača u
Kanadi, ali raduje činjenica da je veliki broj njih do sada bio neupisan
samo zbog toga što nije znao kako, kada i na koji način to može da učini.
Kada se, nadamo se u vrlo skoroj budućnosti, cenovnik izdavanja naših
dokumenata bude revidirao i kada cene pasoša postanu nekoliko puta manje od
sadašnjih, a što bi trebalo da se desi vrlo skoro, verovatno će i to bitno
uticati da se broj onih koji su zainteresovani za glasanje još više poveća.
Konkretan rezultat decembarske kampanje za povećanje biračkog spiska je pre
svega činjenica da će baš zahvaljujući tome Otava prvi put dobiti biračko
mesto (u našoj Ambasadi) gde će naši ljudi moći da izvrše njihovu “građansku
dužnost”. Za očekivati je da u bliskoj budućnosti Kičener, Montreal,
Vinipeg, Vankuver, London i Nijagara, takođe dobiju svoja birališta.
Kada se to bude i desilo, “kanadsko” biračko telo će moći mnogo konretnije
da utiče na politički život u matici jer će broj onih koji odlučuju biti
verovatno takav da će se i naše mišljenje mnogo više uzimati u obzir.
Srđan Bešir |
| |
| |
|
Evidentni su strah i zavera ćutanja |
| |
Bezbednost u školama u Torontu očigledno nije baš na zavidnom nivou, čim su
nadležne vlasti zadužile radnu grupu, na čelu sa advokatom Džulijanom
Falkonerom, da snimi situaciju i predloži mere za poboljšanje stanja. Oni su
započeli rad posle tragičnog ubistva petnaestogodišnjeg Džordana Menersa u
C.V. Džeferiz Koledžijatu, maja prošle godine.
 Radna
grupa je ustanovila da je školstvo postalo mesto u kome se o nasilju više i
ne izveštava, a evidentno je da postoji strah, ali i zavera ćutanja. U
školama po čitavom gradu bilo je nasilja, gde su se potezali pištolji i
noževi, bilo je fizičkog i seksualnog nasrtanja.
U srednjim školama posebno, nastavnici negoduju jer osećaju da ne dobijaju
podršku potrebnu da se izbore sa dešavanjima u školama, ističe Dag Džolif,
predsednik Federacije nastavnika ontarijskih srednjih škola.
Jedna od preporuka ove radne grupe je da se vrši inspekcija ormarića i
drugih ćoškova i zabačenih mesta, gde bi eventualno moglo biti skrivano
vatreno oružje. Sporno je, međutim, što se predlaže da inspekciju vrše
specijalno obučeni psi, kojima ipak, nije mesto u školi.
Predlaže se takođe i pojačavanje socijalne i psihološke službe, koja bi
radila sa svim stranama u problematičnim situacijama, jer se veruje da će
bezbednost mnogo jednostavnije i efikasnije biti postignuta kroz bolju
komunikaciju, uz ljubaznu reč i pokazanu brigu, nego uz pomoć detektora
metala ili uvođenjem nekih drugih mera obezbeđenja. Izveštaj radne grupe
potencira da je zabrinjavajuće koliko je oslabio odnos i kontakt između
škole, učenika, roditelja i društvene zajednice, i u kolikoj meri je to
uticalo da se bezbednost dece dovodi u pitanje. |
| |
| |
|
| |
Nove knjige za decu sa severa provincije |
| |
Zamenik guvernera za Ontario Dejvid Ounli na početku ove godine zamolio je
građane da pomognu deci i tinejdžerima u udaljenim naseljima na severu
provincije, tako što će im pokloniti nove knjige prikladne za njihov uzrast.
 Ounli
(desno) nastavlja ono što je započeo njegov prethodnik Džejms Bartlmen, s
tom razlikom što on prioritet daje kvalitetu nad kvantitetom.
Bartlmen je svojim akcijama uspeo da prikupi više od dva miliona malo
korišćenih knjiga, tako da Ounli smatra da je sada došlo vreme da se
biblioteke osveže savremenim knjigama.
Po njegovim rečima, ipak je posebno osećanje dobiti novu knjigu, koja nalazi
put do čitaoca i svojim izgledom i svojom temom.
Onuli dodaje i da jedan broj ranije poklanjanih knjiga nije bio primeren
deci, jer su ljudi često u takvim prilikama raščišćavali police u svojim
kućama i poklanjali sve i svašta. Stoga, ovog puta akcija poprima određeniji
oblik, sa jasnije zacrtanim ciljem, kojim bi trebalo da se obezbedi da i ta
deca čitaju knjige koje odgovaraju njihovom uzrastu.
Ljudi koji žive u udaljenim naseljima na severu provincije suočeni su sa
brojnim problemima. Žive izolovano, van savremenih tokova, okruženi
siromaštvom i velikim postotkom samoubica među mladima.
Ovakva i slične akcije mogu mnogo da učine u njihovom obrazovanju i,
postepeno, kvalitetnijem načinu života. Ounli naglašava da on sasvim dobro
zna značaj knjige i čitanja, budući da je kao dete, zbog dečje paralize, bio
vezan za krevet dok se oporavljao od operacija. |
| |
| |
|
| |
Tramvajske karte iz Toronta na Titaniku |
| |
Kao deo kolekcije Titanik: Izložba predmeta, u ontarijskom Naučnom centru
nedavno je predstavljen lokalni doprinos zbirci. Među ostalim eksponatima,
tu se sada nalaze i četiri karte za torontski tramvaj (od ukupno 12
pronađenih), za koje se veruje da su pripadale majoru Arturu Godfriju Počenu,
biznismenu, milioneru, oficiru Kraljevskog kanadskog jahting kluba i jedinom
putniku u prvoj klasi na Titaniku iz Toronta.
Karte su ostale skoro sasvim neoštećene zahvaljujući tome što su stajale u
kožnom novčaniku, gde su tanini, koji su korišćeni za prepariranje kože,
sprečili prodiranje vode. U vreme kada su izdate, ove karte su koštale oko
pet centi, a njihova sadašnja vrednost nije procenjena.
 Počen,
52, je preživeo potonuće Titanika, ali je njegova životna priča od tada
krenula nizbrdo. Naime, pošto je bio iskusan pomorac, on se pri evakuisanju
putnika sa broda koji je počeo da tone, prijavio da upravlja jednim od
čamaca za spašavanje na kome su bile žene i deca. Kao i ostalih sedam
stotina preživelih, i njega je pokupio brod Karpatija. No, to što je
preživeo tragediju, u to vreme bilo je shvaćeno kao kukavičluk. Morao da
napusti Toronto i vremenom je izgubio svoje bogatstvo.
Umro je 1929, u svojoj 70. godini.
U čast ovog otkrića, veoma značajnog za istoriju gradskog prevoza u Torontu,
tokom januara TTC će davati popust posetiocima muzeja koji na blagajni
pokažu važeći januarski Metropas.
Ova izložba o istoriji zlosrećnog broda, koji je potonuo na svojoj prvoj
plovidbi, do sada je bila izložena na preko 50 lokacija u svetu i videlo je
oko 18 miliona ljudi. |
| |
| |
|
| |
Laboratorija kao kockarnica |
| |
Naučnici na Univerzitetu u Gvelfu stvorili su, za potrebe istraživanja,
laboratoriju - kockarnicu koja bi trebalo da im pruži mogućnosti za bolji
uvid u ponašanje kockara.
 Keren
Finli, jedna od vodećih istraživača u ovom projektu, kaže da su morali da
naprave ovakvu veštačku tvorevinu zato što kazina nisu voljna da sa
naučnicima razmene podatke do kojih dolaze u svom radu i iskustvu. Ona
napominje da čak ni nedavno potpisani sporazum između provincijske
Korporacije za lutriju i kockanje i Centra za istraživanje kockarskih
problema, nije doneo nikakve značajnije pomake.
Ali Rob Sompson, koji se nalazi na čelu Centra, veruje da će univerzitetska
laboratorija pomoći da se, preko većeg razumevanja problema kockanja, brže
dođe do novih mera za prevenciju i efikasnijih programa lečenja.
Kroz ovu svojevrsnu laboratoriju bi za godinu dana trebalo da prođe oko 450
subjekata za testiranje, a naučnici će, na osnovu prikupljenih rezultata,
pokušati da ustanove koji faktori dovode do zavisnosti. |
| |
| |
|
| |
Milion iz Toronta na Facebook-u |
| |
Više od milion žitelja Toronta prošle godine bili su korisnici Facebook-a, što
je grad dovelo na čelnu poziciju među severnoameričkim gradovima. Treba reći
da London drži primat u svetu, sa dva miliona umreženih.
 Po
izveštaju koji su objavili ZINC riserč i Daferin riserč, u Kanadi skoro
svaki drugi korisnik interneta ima svoj nalog na Facebook-u. Samo u
poslednja tri meseca broj Kanađana se udvostručio. Podrobnije analize
pokazuju da je najveće interesovanje za sajtove koje omogućavaju druženje.
U svetu ima oko 58 miliona korisnika Facebook-a, a samo u Kanadi više od
sedam miliona, većinom između 18 i 34 godine starosti.
Anketa je pokazala da devet od deset osoba zna za Facebook, a za MySpace zna
tek nešto malo manje anketiranih. Ova dva sajta su glavni konkurenti od
trenutka kada se Facebook pojavio, februara 2004. godine. Osmislio ga je
Mark Cukerberg, bivši student sa Harvarda, sa inicijalnom idejom da to bude
sajt kome bi mogli da se pridružuju samo studenti sa tog univerziteta. U
roku od svega dva meseca sajt je postao otvoren za studente sa MIT-a,
Univerziteta i Koledža u Bostonu, svih institucija Ajvi Lige, da bi brzo
mogli da ga koriste studenti iz čitavog sveta. Posle dve godine spustila se
starosna granica za učlanjenje, jer su uključeni i srednjoškolci.
Samo tokom poslednjih godinu dana, ovaj sajt je sa 60, skočio na 7. mesto po
posećenosti, a po fotografijama je broj jedan u SAD-u, sa preko 60 miliona
postavljenih fotografija nedeljno.
Ovaj sajt je dobio ime po paper facebook-u, koji se u nekim američkim
koledžima i pripremnim školama daju novim i starim polaznicima i zaposlenom
osoblju, kao način da se lakše upoznaju ko je ko. |
| |
| |
|
| |
Pauza u studiranju nije prepreka za posao |
| |
Najnoviji izveštaj Statističke službe pokazuje da pauza u studiranju ne
predstavlja prepreku u kasnijem zapošljavanju, naravno ukoliko se započete
studije okončaju.
 Stručnjaci
su proučavali efekte pravljenja pauze između srednjeg i visokog obrazovanja,
ali ono najvažnije što su utvrdili je da je sama činjenica da neko poseduje
diplomu mnogo bitnija od toga kada je ona stečena.
Ipak, treba pomenuti da su osobe koje su do fakultetske diplome stigle bez
pauze imale blago nižu stopu zaposlenosti, ali su im, zato, primanja bila
bila viša, u proseku za 85 dolara nedeljno, 625 prema 540 dolara. Kod onih
sa diplomom koledža razlika nije bila tako primetna.
Oni koji su započeli studije, a nisu ih završili, na tržištu rada kotiraju
se slabije ili isto kao oni koji nisu završili srednju školu.
Ovo proučavanje pokazuje da je oko trećina mladih ostala sa srednjom školom
ili nižim obrazovanjem, da je otprilike isti toliki broj napravio pauzu dužu
od četiri meseca u svom obrazovanju, a da je dve petine mladih odmah posle
srednje škole nastavilo fakultetsko obrazovanje. Devojke su ređe pravile
pauzu nego mladići, 44 prema 35 odsto. Razlika se pojavljuje i među mladima
rođenim u Kanadi i u inostranstvu, gde ispada da su mladi rođeni na ovim
prostorima blago zainteresovaniji za kontinuitet u obrazovanju.
Po provincijama, mladi u Kvebeku su češće odmah nastavljali svoje školovanje
od svojih sunarodnika, dok su u Ontariju i Alberti češće pravili pauzu. |
| |
| |
|
| |
Farmaceutima važnija promocija od
istraživanja |
| |
Farmaceutske kompanije troše skoro dvostruko veće količine novca na marketing
i promociju svojih proizvoda nego na istraživanje.
Do ovih iznenađujućih podataka došli su stručnjaci Mark-Andre Ganjon i Džoel
Leksin sa Univerziteta Jork, na osnovu proučavanja rezultata dve kompanije
koje se bave istraživanjem tržišta. Po podacima iz 2004. godine, američke
kompanije za proizvodnju lekova su tada potrošile 57,5 milijardi za
promotivne aktivnosti, dok je za industrijsko farmaceutsko istraživanje i
razvoj u SAD-u tada izdvojeno 31,5 milijardi dolara.
Promotivne aktivnosti uključivale su davanje besplatnih uzoraka, direktne
reklamne kampanje namenjene potrošačima, skupove na kojima su se lekari
upoznavali sa preparatima, e-mejl i drugu poštu, pokazuje studija. U svom
članku, koji je objavljen u časopisu Javna biblioteka za medicinsku nauku,
autori naglašavaju da ovo samo potvrđuje imidž koji već postoji o
farmaceutskoj industriji kao o grani koju pokreće reklama.
Stiv Morgan, ekspert za ekonomiju farmaceutske industrije, sa Univerziteta
Britanska Kolumbija, smatra da takav njihov zaključak ne može nikoga da
iznenadi, jer se zna na šta farmaceutske kompanije troše novac.
Farmaceutske kompanije, pak, decenijama već tvrde da materijalno podstiču
inovacije i istraživanja u oblasti novih preparata. |
| |
| |
|
| |
Pradeda kažnjen za prebrzu vožnju |
| |
Poslednjih dana stare godine jedan vremešni gospodin iz Tornhila postao je, sa
svojih 85 leta, najstarija osoba koja je u Ontariju kažnjena po odredbama
propisa o uličnim trkama.
Svojim oldsmobilom intrig ovaj vozač išao je brzinom od 161 kilometra na
sat, po putu koji je bio vlažan i klizav i nije reagovao na policijski
automobil koji je pokušavao da stigne i zaustavi.
Policajka Kem Vuli kaže da je vozač bio poprilično iznerviran kada je
shvatio da će mu automobil biti oduzet, pošto je žurio da stigne u banku, a
potom je planirao odlazak u kupovinu.
Na kraju je pronađeno srednje rešenje - policajka ga je odvezla do banke,
odakle se on taksijem vratio kući.
Po odredbama zakona za sprečavanje uličnih trka, usvojenog prošlog proleća,
svako ko prekorači dozvoljenu brzinu za više od 50 kilometara biće kažnjen
oduzimanjem vozila i dozvole na rok sedam dana, a ukolio se i na sudu pokaže
da je kriv minimalna kazna koja će biti određena je dve hiljade dolara.
Interesantno je da slučaj ovog gospodina nije usamljen, iako među kažnjenima
po ovim propisima ima najviše mladih, i to muškog pola.
Od preko 2.200 osoba koje su do sada kažnjene, najmlađa je devojka od 16
godina. |
| |
| |
|
| |
Stelmah protiv Dejva |
| |
Premijer Alberte Ed Stelmah spreman je da podnese tužbu protiv studenta Dejva
Kornojera, koji je prošlog aprila kupio pravo na internet domen pod imenom
edstelmach.ca.
Stelmahovi advokati uputili su početkom decembra pismo Kornojeru, u kome ga
optužuju da se služi premijerovim identitetom, te traže od njega da preda
domen, inače će protiv njega biti pokrenuta parnica.
Kornojer je kupio pravo na taj domen kada je ustanovio da se niko nije
registrovao pod tim imenom. U prvo vreme je svaki posetilac sajta edstelmach
bio prebacivan na sajt daveberta.ca, na kome se nalazi Kornojerov blog.
Kornojer je za CBC Njuz nazvao preteranom reakciju premijera, poznatog kao
dobar momak, da jednom običnom studentu suprotstavi skupog advokata iz
Kalgarija. On kaže da je sve moglo da se reši na mnogo pristojniji način da
mu se neko obratio mejlom ili telefonom, i naglašava da sada nema nameru da
se odrekne domena.
Džim Kembel, izvršni direktor Progresivno konzervativne stranke Alberte kaže
da premijer samo želi da zaštiti svoje ime, ali priznaje i da je stranka
odavno trebalo da registruje domen pod tim imenom. |
| |
| |
|
| |
Na krovu sveta u osmoj deceniji |
| |
Osvajanjem Mont Everesta u oktobru prošle godine, 77-godišnja En Vind, iz
Brontija, Ontario, postala je najstarija žena na svetu koja se uspela na
najviši svetski vrh.
Vremešna gospođa Vind, koja je u penziji, ali ne i u mirovini, tvrdi da je
izvanredan osećaj sedeti na vrhu planine, na samom vrhu sveta. Ona tvrdi da
je za takav izuzetan poduhvat potrebno samo raditi čučnjeve, penjati se uz
stepenice i hteti. Naglašava da su nezaboravne bile pripreme za ovaj
poduhvat, ali još više samo putovanje. Pet dana je trajao uspon, a dan i po
povratak sa vrha.
Ona je na vrhu bila 11. oktobra, oko deset ujutro.
Gopsođa Vind ističe da nije ramišljala o svojim godinama. Kako kaže, pre
određenog broja godina poželela je da se popne na Kilimandžaro, ali je
smatrala da je to naporno za nju jer je previše stara. Međutim, kada joj se
ukazala prilika da se popne na Mont Everest, pomislila je da vredi probati,
jer neće znati da li može osim ako ne pokuša.I uspela je. |
| |
| |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
Oglasavanje Marketing
|
