|
|
Broj 1136, 11. januar 2008.
| Očekuje se veći odziv u drugom krugu |
| |
Izvršni direktor CeSID-a Zoran Lučić izjavio je juče da očekuje da će odziv
građana na predsedničkim izborima u Srbiji biti veći u drugom krugu nego u
prvom i da će pobediti onaj kandidat koji uspe da mobiliše više građana da
izađu na birališta.
 "Odziv
će biti uslovljen kvalitetom kampanje između dva kruga", kazao je Lučić.
On je dodao da je na prethodnim predsedničkim izborima Nikolić u drugom
krugu uspeo da mobiliše kompletno potencijalno telo od 1,4 miliona glasača,
dok je za Tadića, od potencijalnih 2,4 miliona birača, glasalo 1,7 miliona.
Lučić nije mogao da proceni kome će se prikloniti birači ostalih
predsedničkih kandidata, rekavši da se ne zna ni da li će biti pozvani da se
opredele.
Prema Lučićevoj oceni, biračko telo se u osnovi ponaša racionalno, odnosno
birač "možda nije siguran za koga će glasati, ali zna protiv koga će glasati",
te da su kampanje i Tomislava Nikolića i Borisa Tadića sračunate na to.
On je, međutim, kazao da uprkos tome što glasači SRS-a i njenog kandidata
čine najdisciplinovanije izborno telo ni ono "nije toliko homogeno", te da
je među njima mnogo takozvanih gubitnika tranzicije koji svojim glasom
kažnjavaju vlast.
"Prema našim procenama oko 500 hiljada su 'tvrdi' nacionalisti, ljudi koji
će u ovom trenutku glasati samo za SRS ili njoj sličnu stranku", dodao je
direktor CeSID-a.
Da bi kampanja, posebno između dva kruga, bila uspešna važni su mediji, ali
mnogo važniji je direktan kontakt sa mogućim biračima, kazao je još Lučić
naglašavajući da je to posebno važno kada je reč o mla-dima.
Prema analizama ranijih izbora, 45 godina je "prelomna tačka u biračkom telu",
pošto se mlađi češće opredeljuju za stranke i kandidate demokratske opcije,
a stariji uglavnom za radikale.
Prema procenama CeSID-a u Srbiji ima oko pet miliona aktivnih birača bez
obzira što više od 6,7 miliona građana ima pravo glasa.
Prema njegovim rečima, više od milion ljudi koji su na spiskovima ne živi na
adresama na kojima su prijavljeni i oni su fizički onemogućeni da glasaju,
dok još pola miliona uopšte nije zainteresovano za izbore.
Na pitanje zašto je odživ na predsedničkim izborima manji i za desetak odsto
nego na parlamentarnim, kazao da je to "zbog toga što ljudi znaju da je
vlast u Srbiji u rukama parlamenta i partija", te da je na parlamentarnim
izborima puna ponuda političkih opcija.
Prema CeSID-ovom istraživanju javnog mnenja sprovedenog krajem decembra koje
su objavili mediji danas, oko 40 odsto birača u drugom izbornom krugu bi
apstiniralo ili ne razmišlja o tome kome će dati glas ukoliko na listi budu
Tadić i Nikolić.
Na pitanje za koga će glasati 3. februara, u drugom krugu izbora, 33 odsto
birača se odlučilo za Tadića, a 27 odsto za Nikolića, pa bi kandidat DS-a
mogao da računa na 1,8 miliona glasova, a lider SRS-a na 1,5 miliona glasova.
Istraživanje pokazuje da Tadić može pobediti samo ukoliko ga podrže sve
pristalice njegove stranke, ali i glasači Liberalno demokratske partije,
G17, Demokratske stranke Srbije i Nove Srbije.
Prema istraživanju 2,75 miliona glasača je sigurno da će glasati, a od toga
za Nikolića u prvom krugu 1,15 miliona, a za Tadića 1,05 miliona.
Kandidati narodnjačke koalicije Velimir Ilić i socijalista Milutin Mrkonjić
mogli bi da računaju na po četiri odsto podrške, dok bi za lidera LDP-a
Čedomira Jovanovića glasalo tri odsto birača, pokazalo je istraživanje. |
| |
| |
|
| |
| Relativno mala izlaznost na predsedničkim
izborima |
| |
Na predsedničkim izborima u Srbiji posle 2000. godine izlaznost je samo jednom
bila iznad 50 odsto i uglavnom je bila desetak odsto manja nego na
parlamentarnim izborima.
Od septembra 2002. do juna 2004. godine dva puta su održana po dva kruga
izbora i dva puta samo jedan krug, oba puta neuspeo zbog tada važeće odredbe
o obaveznom natpolovičnom odzivu.
 Natpolovičan
odziv posle 2000. godine zabeležen je samo 29. septembra 2002. kada je na
birališta izašlo 55,50 odsto upisanih građana. U drugom krugu izbora 13.
oktobra 2002. godine na birališta je ižašlo 45,46 odsto uspisanih birača i
izbori su proglašeni neuspešnim.
Dva meseca kasnije 8. decembra izbori su propali u prvom krugu jer je na
birališta izašlo 45,17 odsto građana sa pravom glasa.
Najmanji odziv zabeležen je 16. novembra 2003. godine kada je glasalo samo
38,79 odsto birača, nakon čega je 2004. godine i promenjen Zakon o izboru
predsednika i ukinut cenzus o obaveznom izlasku najmanje 50 odsto plus jedan
upisani birač.
Na izborima organizovanim nakon ukidanja cenzusa 13. juna 2004. godine u
prvom krugu glasalo je 47,75, a u drugom 48,35 odsto upisanih građana.
Prema Zakonu o izborima za predsednika Republike usvojenom prošlog meseca,
izabran je kandidat koji je dobio većinu glasova birača koji su glasali, pri
čemu se broj birača koji su glasali utvrđuje na osnovu broja glasačkih
listića koji se nalaze u glasačkoj kutiji.
Ako nijedan kandidat ne dobije većinu glasova birača koji su glasali
glasanje se ponavlja u roku od 15 dana, a na ponovlje-nom glasanju učestvuju
dva kandidata koja su dobila najveći broj glasova.
Više od dva kandidata učestvuju na ponovljenom glasanju ako više njih deli
prvo ili drugo mesto, a za predsednika je izabran kandidat koji je dobio
najveći broj glasova.
Ako na ponovljenom glasanju kandidati osvoje isti broj glasova, glasanje se
ponavlja u roku od 15 dana.
Članom 22 predviđeno je ponavljanje izbornog postupka ukoliko neko od
kandidata izgubi biračko pravo između dva izborna kruga. |
| |
| |
|
| |
| Vlada Srbije traži dve milijarde evra za NIS |
| |
Vlada Srbije zatražila je od Rusije da ponudu za preuzimanje 51 odsto Nafne
industrije Srbije (NIS) podigne sa 900 miliona na dve milijarde evra, piše
beogradski "Blic".
Kako prenosi taj dnevnik, srpska vlada bi zauzvrat prihvatila ponudu Rusije
da prolazak gasovoda "Južni potok" kroz Srbiju ide u paketu sa preuzimanjem
većinskog udela u NIS-u.
Izvor "Blica" u Vladi Srbije naveo je da će delegacija ruske državne
kompanije Gasprom uputiti srpskim vlastima novu ponudu o energetskom
sporazumu.
Beogradski list navodi da je srpska vlada zatražila i da kroz Srbiju prođe
magistralni gasovod, a ne samo krak, kao i da Srbija ubira celokupne takse
od tranzita. Zarada od taksi bi, prema ranijim prora-čunima, trebalo da bude
200 miliona dolara godišnje.
Prvobitni predlog Rusije, dostavljen 11. decembra 2007, predviđao je da kroz
Srbiju prođe samo krak gasovoda "Ju-žni potok", a ne glavni magistralni tok
koji bi trebalo da obezbedi stabilno snabdevanje srpskog tržišta gasom i
dovede gas do Zapadne Evrope.
Prema ranijim navodima medija, Srbija i Rusija bi trebalo da potpišu
sporazum o energetskoj saradnji 18. januara u Sofiji, gde će ruski
predsednik Vladimir Putin. |
| |
| |
|
| |
| Sve balkanske zemlje ipak priznaju Kosovo |
| |
Sve balkanske zemlje će na kraju priznati Kosovo, Albanija će prednjačiti, a
Bosna će to učiniti poslednja, ocenjuje se u analizi objavjenoj na sajtu "Tranzišen
onlajn" .
"Važno je ko će na Zapadnom Balkanu hteti ili ne da prizna Kosovo i kada.
Niko još nije zvanično saopštio konkretne korake, ali slobodno se može reći
da će svi na kraju priznati Kosovo, sa Albanijom na čelu i Bosnom verovatno
nakon svih ostalih", ocenjuje se u toj analizi.
 S
obzirom da su poznati stavovi Rusije, Evropske unije i Amerike po pitanju
Kosova, u analizi se ukazuje da je veoma važan stav balkanskih zemalja.
Iako je Albanija prirodno naklonjena da podrži kosovske Albance, greše oni
koji očekuju da će vlada u Tirani podsticati Prištinu na rano proglašenje
nezavisnosti zato što će ona prvo gledati svoje interese posebno u trenutku
kada se razmatra njena budućnost u NATO.
Makedonija, Crna Gora i Bosna takođe nameravaju, kako se čini, da najpre
procene sopstvene interese pošto u njima živi značajan broj etničkih Srba
čija osećanja odgovorni političari treba da uzmu u obzir.
Hrvatski premijer Ivo Sanader je prošle godine iznenadio kada je rekao da će
Zagreb podržati samo ono rešenje za Kosovo koje je prihvatljivo Beogradu.
Međutim, kako se ukazuje u analizi, takav stav je sada neodrživ s obzirom na
dalje pregovore o članstvu Hrvatske u EU.
Vlasti Crne Gore u kojoj živi veliki broj Srba, moraće međutim da uzmu u
obzir i osećanja albanske manjine. "Iako Podgorica nema nijedan razlog za
odlaganje priznavanja, Crna Gora ne bi trebalo, a, po svemu sudeći ni neće,
dozvoliti nikome u Beogradu da joj diktira spoljnu politiku", piše dalje u
analizi.
Bosna je, kako se ukazuje, u "najškakljivijoj situaciji". "Malo je verovatno
da nezavisnost Kosova izazove težnje kod bosanskih Srba za odvajanjem... Oni
su više puta rekli da njihova situacija nije povezana sa Kosovom. Razlog
zbog kojeg je položaj Bosne složeniji nego kod ostalih zemalja u regionu
leži u njenom konstitutivnom i emotivnom ustrojstvu, koje sledi etničke
linije", podseća se u analizi. U analizi se zato ocenjuje da Bosna neće
žuriti sa priznavanjem Kosova, ali i ukazuje da će ona na kraju to učiniti.
"Iako je malo verovatno da Kosovo u budućnosti postane njen značajan
partner, Bosna će doći do tačke kada će biti apsurdno što ga ne priznaje",
ocenjuje se i zaključuje da će bosanski Srbi na kraju "progledati kroz prste
i dozvoliti Sarajevu da prizna Kosovo". |
| |
| |
|
| |
| Devizne rezerve Srbije |
| |
Ukupne devizne rezerve Srbije na kraju 2007. dostigle su 10,89 milijardi evra,
odnosno 16,06 milijardi dolara, objavila je danas Narodna banka Srbije (NBS).
Kako se precizira u saopštenju, devizne rezerve NBS su u prošloj godini
povećane za 614,4 miliona evra, na 9,63 milijarde evra, odnosno 14,2
milijarde dolara.
Takav nivo deviznih rezervi je tri puta veći od novčane mase M1, navodi se.
Devizne rezerve poslovnih banaka krajem decembra su bile 1,25 milijardi evra,
navodi se.
U decembru devizne rezerve NBS su smanjene su za 161,7 miliona evra zbog
toga što su banke povukle 255,4 miliona evra, izdvojenih kod NBS za obavezne
devizne rezerve i to je, kako se precizira, poništilo ukupan neto devizni
priliv po svim ostalim osnovima. NBS je u decembru 2007. otkupila 127,8
miliona evra od menjača, što je za 52,1 milion evra više nego u novembru. |
| |
| |
|
| |
| Karasin o uticaju Kosova na zamrznute
konflikte |
| |
Stav Rusije u odnosu na Kosovo je jasan i razumljiv - treba poštovati
teritorijalnu celovitost država i polaziti od rezolucije 1244 Saveta
bezbednosti koja je i dalje na snazi, a gde je zapisano da je Kosovo
neodvojivi deo Srbije, izjavio je zamenik ministra spoljnih poslova Rusije
Georgij Karasin.
 U
intervjuu listu "Nezavisni komentator zemalja Zajednice" Karasin (desno) je
kazao da, "sa tačke gledišta ruskih interesa, prioritetan značaj ima pitanje
uticaja Kosova na "zamrznute konflikte" na prostoru Zajednice nezavisnih
država i tu ne mogu a da se ne vide direktne analogije".
Prema njegovim rečima, ako se zaključi da je u sadašnjoj međunarodnoj
situaciji princip prava nacija na samoopredeljenje važniji nego princip
teritorijalne celovitosti država, tada se treba rukovoditi tim principom u
svim regionima sveta, a ne samo gde se to nekome dopada.
"I tada pravo nacije na samoopredeljenje treba da iskoriste kako narodi koji
žive na postjugoslovenskom prostoru, tako i mali narodi, među kojima i
narodi sa Kavkaza, koji žive na postsovjetskom prostoru", naveo je ruski
diplomata.
Karasin je kazao da je, sa tim u vezi, Moskva obratila pažnju na nedavnu
izjavu ministra spoljnih poslova nepriznate Abhazije Sergeja Šambe, koji je
upozorio da će Abhazija "odbiti posredničke usloge tih zemalja koje priznaju
nezavisnost Kosova, a u isto vreme budu protiv priznanja nezavisnosti
Abhazije".
"Uporedo s tim, govoreći o kosovskom presedanu, mi smo protiv toga da on
postane neizbežan. Mi smo za nastavak pregovaračkog procesa, koji bi na
kraju doveo do rešenja koje zadovoljava strane, uključene u konflikt", kazao
je ruski diplomata.
Prema njegovim rečima, to je principijelna pozicija, kako u odnosu na
Kosovo, tako i u odnosu na rešavanje konflikata i u drugim delovima sveta,
uključujući i na postsovjetskom prostoru.
Karasin je kazao da je drugi važan aspekt to što odluka o Kosovu treba da
bude donesena samo u Savetu bezbednosti UN. "Na to, ponekad zaboravljaju",
dodao je on. |
| |
| |
|
| |
| Nepredvidive posledice jednostrane
nezavisnosti |
| |
Jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova stvoriće krizu između SAD i Rusije
i dovešeće do nepredvidivih posledica, ocenio je bivši američki vojni
predstavnik u UN i savetnik Združenog generalštaba američke vojske Džejms
Lajons.
"Pitanje jednostranog proglašenja Kosova nije akademske prirode već akt sa
nepredvidivim posledicima. Ja ne vidim bilo kakvu korist za SAD ili Evropsku
uniju u podršci nezavisnosti Kosova ... i ne razumem iz kojih razloga Bušova
administrcija nastoji da reši problem koji je ostavila Klintonova
administracija", rekao je Lajons za Glas Amerike.
Lajons je podsetio da je opšte prihvaćeno mišljenje da će Kosovo proglasiti
nezavisnost u narednih nekoliko meseci što će stvoriti, kako je rekao, "nepotrebnu
krizu" između SAD i Rusije. Da bi se to sprečilo, Lajons smatra da bi pre
svega trebalo preispitati poziciju SAD prema Kosovu navodeći da postoje
brojne teze o rešavanju tog problema, uključujući moguću podelu Kosova uz
visoki stepen autonomije nad ostatkom te pokrajine, kao i brži ulazak Srbije
u EU u zamenu za nezavisnost Kosova što je Beograd odbacio.
"Po mome, pre svega treba ustanoviti na kojoj osnovi će se određivati budući
status Kosova: da li će to biti Rezolucija UN 1244, neka nova rezolucija ili
neko sporazumno rešenje između dve strane podstaknuto akcijama međunarodne
zajednice za šta je potrebno vremena", rekao je Lajons.
Američki admiral je zaključio da je za postizanje sporazuma, za stvaranje
funkcionalnih institucija i stvaranje funkcinalnog društva, potrebno vreme. |
| |
| |
|
| |
| Većina Srba ne bi nikada napustila Kosovo |
| |
Većina kosovskih Srba ne bi napustila pokrajinu u slučaju proglašenja
nezavisnosti, pokazalo je predstavljeno istraživanje agencije "MedianaAdria".
Istraživanje obavljeno na zahtev Minsitarstva za Kosovo i Metohiju pokazalo
je da u slu-čaju proglašenja nezavisnsoti Kosova 60,8 ispitanika ne bi
napustilo Kosovo. Čak 50,1 odsto anketiranih se izjasnilo da bi u pokrajini
ostalo po svaku cenu.
 Za
odlazak sa Kosova izjasnilo se 30,5 odsto anketiranih u decembarskom
istraživanju u kome je učestvovalo 926 kosovskih Srba iz Gračanice i tri
okruga - Kosovskomitrovačkog, Kososvkopomoravskog i Kosovskog.
Najpravedniji ishod pregovora za 82,4 odsto ispitanika je ostanak Kosova u
sastavu Srbije u obliku suštinske autonomije.
Suštinska autonomija je, prema oceni 49,3 ispitanika, najverovatniji ishod
pregovora. Za 10,5 odsto anketiranih najpravedniji ishod je podela, a to je
za 16,9 odsto ispitanika i najverovatniji ishod.
Za 46 odsto ispitanika najveći problem je nerešen status Kosova. Kvalitet
života - nezaposlenost i nedostatak ekonomske perspektive - glavni je
problem za 17,5 odsto a lična i imovinska sigurnost za 13,5 odsto
anketiranih Srba.
Odnos Srba i Albanaca je najveći problem za 5,1 odsto anketiranih, a veze sa
Srbijom za 12,6 odsto.
Za ogromnu većinu kosovskih Srba - 80,3 odsto, u potpunosti je
neprihvatljiva ideja proglašenja nezavisnosti Kosova, dok bi njih 1,4 odsto
podržalo ideju nezavisnosti pokrajine.
Po pitanju pregovora o statusu Kosova 36,5 odsto Srba misli da će ishod biti
povoljan, 29,6 odsto ne zna kakav će on biti, dok 24,3 odsto smatra da će
rezultat biti nepovoljan.
Prema oceni 82,3 odsto anketiranih, interesi međunarodnih faktora i Zapada,
pre svih SAD i EU, uzrok su krize i sukoba u pokrajini. |
| |
| |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
Oglasavanje Marketing
|
