|
|
Broj 1136, 11. januar 2008.
| Počinju pregovori o Zapadnoj Sahari |
| |
Pregovori o statusu Zapadne Sahare, koja se prostire na tri puta većoj
površini od Srbije, počinju u Njujorku, pod okriljem Ujedinjenih nacija.
Pokret Polisario, koji se u višedecenijskom sukobu sa Marokom zalaže za
nezavisnost Zapadne Sahare, upozorio je na opasnost da neuspeh pregovora
potpiri rat u severnoj Africi.
"Ovo će biti poslednja prilika koju Polisario pruža Maroku. Pripreme za rat
sprovode se na svim nivoima", izjavio je predstavnik Polisarija Muhamed
Jaslin alžirskom dnevniku "Al Kabar".
Analitičari smatraju da rat za sada nije verovatan budući da je glavni
saveznik Polisarija Alžir, zemlja kojoj nije u interesu zaoštravanje
napetosti na severu Afrike gde se porast nasilja dovodi u vezu sa pristašama
Al Kaide.
Alžir se prošle godine suočio sa nizom samoubilačkih bombaških napada, a
samo 11. decembra u jednom napadu je poginulo 27 ljudi, uključujući 17
zaposlenih u predstavništvima UN.
Januarski pregovori će biti treća runda pregovora između vlasti Maroka, koji
teži da zadrži suverenitet nad Zapadnom Saharom, i Polisaria, koji je na toj
teritoriji 1976. godine proglasio Saharsku Arapsku Demokratsku Republiku (SADR).
Prve dve runde održane su u junu i avgustu 2007. godine.
 Polisario
se zalaže za referendum na kome bi se stanovnici te oblasti izjasnili da li
žele nezavisnost, autonomiju ili potpunu integraciju sa Marokom.
Veliki broj zemalja priznao je SADR, navodi Rojters, a ni jedna država ne
priznaje marokansku kontrolu nad Zapadnom Saharom. Ali, Savet bezbednosti UN
je podeljen. Polisario ima podršku nekih nesvrstanih zemalja, a uz Maroko su
Francuska i SAD.
Maroko najviše računa na Francusku, a Pariz tvrdi da nepristrasno pristupa
rešavanju spora.
Maroko je 1984. godine istupio iz Organizacije afričkog jedinstva nakon što
je SADR primljen u nju.
Zapadna Sahara se prostire na 260.000 kvadratnih kilometara, raspolaže
velikim nalazištima fosfata i leži na obali bogatoj ribom. Pretpostavlja se
da u teritorijalnim vodama ima i nafte.
Zapadna Sahara je od 1884. godine bila pod vlašću Španije, a Maroko je
uspostavio kontrolu nad tom teritorijom 1975. Maroko se oko Zapadne Sahare
sporio sa Mauritanijom do 1979. godine, kada je Mauritanija odustala od
teritorijalnih pretenzija.
Težnje ka nezavisnosti pojavile su se 1960-ih godina, kada je u region došao
nomadski saharski narod. Polisario je osnovan 1973.
Rat niskog intenziteta vođen je do 1991. godine, kada su Ujedinjene nacije
uspele da izdejstvuju primirje i poslale mirovnu misiju.
Prema navodima francuskog radija RFI, u rešavanje problema Zapadne Sahare
bio je uključen veliki broj posrednika a potrošeno je 600 miliona dolara
međunarodne pomoći.
Marokanski zvaničnici unapred kažu da su otvoreni za pregovore i sve
pojedinosti autonomije, ali da stav Alžira i Polisarija ne ostavljaju mnogo
nade da će biti postignut napredak.
Neimeovani zapadni zvaničnik ocenjuje da nema mnogo nade za nalaženje
rešenja jer od pregovora u avgustu nije bilo kontakata između Polisarija i
vlasti u Rabatu. |
| |
| |
|
| |
| Smeće i mafija guše Napulj |
| |
Italijanski premijer Roma-no Prodi objavio je hitne mere za rešavanje krize sa
smećem koje guši Napulj od kako su đubretari prestali da odnose otpad jer
nemaju gde da ga odlože.
Mere političara predviđaju pokretanje tri peći za spaljivanje otpada i
uključivanje drugih italijanskih regija koje bi mogle da pomognu u odlaganju
smeća.
 Prodi
je imenovao i komunalnog komesara koji će se sa smećem boriti naredna četiri
meseca. Ali, kaže premijer, dugoročno uklanjanja otpada mora da bude sređeno
na lokalnom nivou, a ne uz pomoć komesara koga će postavljati država.
Premijer Italije objavio je hitne i dugoročne mere za rešavanje krize sa
smećem sa ciljem da "Italija bude potpuno samostalna kada je u pitanju
odlaganje smeća, i da izbegne izvoz."
Ali, dok se to ne ostvari, kaže Prodi, druge regije Italije mogu da se jave
i pomognu, odnosno preuzmu smeće iz Napulja. Kako su premeli italijanski
mediji, pomoć su već ponudile neke odlasti zemlje.
Nove mere su saopštene posle sastanka vlade, posle još jedne noći u kojoj su
se demonstranti i policija sukobili ispred deponije.
Demonstranti su zapalili autobus i bacali kamenje na policiju, koja je
uzvraćala suzavcem u okolini Pjanure na periferiji grada. Do sukoba je došlo
jer se meštani bune zbog najave ponovnog otvaranja stare gradske deponije.
Ostala su otvorena pitanja koliko brzo se mogu pustiti u rad tri peći, kao i
gde će biti smeštene nove deponije, s obzirom da su dosadašnji pokušaji da
se odrede lokacije ili da se ponovo otvore stara smetlišta dočekana otporom
stanovnika.
Jedna od planiranih peći je skoro gotova, dok preostale dve tek treba
napraviti, saopšteno je iz Ministarstva za zaštitu životne sredine.
Prodi je gradonačelnicima regije Kampanja, kojoj Napulj pripda, rekao da
moraju da naprave planove za reciklažu otpada u naredna dva meseca.
Ministar zaštite životne sredine Pekoraro Skanio kaže da je reciklaža i
izgradnja tehnološki naprednih peći za uklanjanje smeća jedini način da se
skloni mafijaška šapa sa napuljskog smeća.
Komunalci su prestali da sakupljaju smeće u Napulju i okolnoj Kampanji 21.
decembra, jer na postojećoj deponiji nema više mesta. Iako su stanovnici
uznemireni zbog đubreta koje se gomila, blokirali su planove o izgradnji
novih deponija ili otvaranju stare zbog, kako smatraju, opasnosti po
zdravlje.
Napulj 14 godina ima slične krize sa smećem, za koje zvaničnici okrivljuju
organizovani kriminal, koji drži u šakama komunalne službe. Krivica se
svaljuje i na nemoćnu i neefikasnu birokratiju da se izbori sa problemom.
Vojne inženjerske jedinice su u ove sedmice uz pomoć buldožera sklanjali
smeće sa ulica Kaserte, u blizni Napulja, i to uglavnom u blizini škola koje
su počele sa radom posle Božićnih praznika.
Kako se količina smeća na ulicama povećava iz dana u dan, građani su počeli
da ga pale, pa se sad strahuje od pojave otrovnih gasova. |
| |
| |
|
| |
| Rasprodaja opljačkanog arheološkog blaga
Srbije |
| |
Nemački arheolozi procenjuju da je na stotine hiljada novčića iz rimskog
vremena i drugih predmeta iz arheoloških nalazišta Srbije i zemalja
za-padnog Balkana i istočne Evrope ilegalno uneto i prodato u Nemačkoj, u
drugim zapadnoevropskim državama i SAD.
Profesor Hans-Markus fon Kanel, upravnik Instituta za arheologiju
Univerziteta u Frankfurtu, u razgovoru za Betu kaže da je pljačka
arheoloških nalazišta dosegla "zastrašujuće razmere širom sveta", ali da je
pored Iraka, trenutno najdramatičnija situacija u Srbiji, Bugarskoj i
Ukrajini.
Problem nikako ne spada samo u kriminalnu rubriku. Ilegalna prodaja blaga iz
arheoloških nalazišta znači, kako upozoravaju stručnjaci, uništavanje
kulturne baštine i istorijskog identiteta jedne zemlje i njenih stanovnika.
 Kenel
kaže da je pljačka arheološkog blaga počela da poprima današnje razmere
1989. godine "otvaranjem niza istočnoevropskih zemalja prema Zapadu", a
ulogu igraju i nedovoljno izgrađene nove državne strukture."
"Pored toga ljudi sami mogu da nabave detektore za pronalaženje arheoloških
predmeta. Važnu ulogu igra i materijalna situacija u kojoj žive mnogi ljudi
koji su shvatali da i pljač-kanjem antičkih naseobina mogu da dođu do novca",
kaže profesor iz Frankfurta.
Omiljeni plen su novčići, delovi kaiševa i ukrasi. Ovi predmeti se lako
prenose i lako nalaze kupce u Nemačkoj i zapadnoj Evropi, i posebno na
američkom tržištu gde postoji ogroman broj privatnih kolekcionara.
Kenel navodi primer Viminacijuma u Srbiji koji je poslednjih godina posebno
na meti pljačkaša.
Viminacium je izrazito značajno nalazište jer je bio i vojni logor i glavni
grad provincije, gde je ostalo još puno arheološkog materijala.
"Kod internet aukcijske kuće ebej se može videti da se novčići iz
Viminacijuma stalno nude na prodaju. Nedavno je jedna osoba nudila na
prodaju metalni novac iz Viminacijuma, uz napomenu da je do sada prodala već
170.000 komada, da će se uskoro to nalazište biti prazno i da će onda i cene
da skoče", kaže profesor.
Postavlja se pitanje da li je moguće da se spreči ova trgovina. "S jedne
strane ebej nije spreman da slobodu trgovine stavi iza interesa država kao
što su Srbija, Bugarska ili druge oštećene zemlje. Zakoni nisu sasvim jasni,
ali mislm da ebej ima mogućnost da ovu trgovinu zabrani", kaže on.
Aukcijska kuća ebej u pismenom odgovoru Beti navodi da je kod njih "načelno
zabranjena trgovina predmetima iz arheoloških nalazišta, ukoliko onaj ko ih
nudi na prodaju ne može da dokaže da ih je nabavio na pravno dožvoljen način".
Ali, u nastavku objašnjenja navodi se i da "nije u nadležnosti ebaja da
nadgleda trgovinu antikvitetima, već to treba da čine zakonom određene
instance. Ebej sarađuje kada je potrebno i sa organima krivičnog gonjenja".
Odgovornost nikako nije samo na strani trgovaca ili vlasti zapadnih država.
Profesor Kenel kritikuje zemlje iz kojih dolaze predmeti opljačkani iz
arheoloških nalazišta, i zamera im da ne brinu o sopstvenoj istorijskoj
baštini.
Jer, kako navodi, "sve te zemlje imaju nadležna ministarstva, muzeje i druge
organizacije koje su upoznate sa problemom. Ako te države ništa ne
preduzimaju, teško je da uspešne mere budu preduzete u inostranstvu."
"Vlasti u Srbiji, Bugarskoj, Rumuniji moraju da utiču da građani shvate da
nije dopustivo da se pljačkaju arheološka nalazišta, jer se, i to je posebno
važno, time uništavaju i sopstveni istorijski koreni", kaže Kenel. |
| |
Snežana Bogavac
Berlin |
|
| |
| Dijamanti prelaze u ruke Indijaca |
| |
Tradicionalno, preciznim brušenjem dijamanata u belgijskom gradu Antverpenu
bavili su se pripadnici jevrejske zajednice. Ne više.
Uspeh koji postižu indijske firme u toj svetskoj prestonici dragog kamenja,
zatim pristupačnost jeftine radne snage u Aziji i odluka država proizvođača
dijamanata u Africi da razviju sopstvenu preradu, menjaju tradicionalni
način oblikovanja i trgovanja dijamantima u Antverpenu.
 Antverpenka
berza dijamanata je i dalje mesto na kome se poslovi sklapaju na zadatoj
reči, a ne dokumentima. Berza je osnovana 1904. godine a njeni članovi su
prodavci na malo, proizvođači i posrednici koji se strogo pridržavaju
pravila ponašanja. Otprilike 1.500 dijamantskih firmi se danas nalaze u tri
visoko obezbeđene i međusobno povezane ulice. Nadležni u Antverpenu tvrde da
se u tim ulicama proda i kupi 80 odsto nebrušenih dijamanata na svetu.
Poslom su nekada dominirali ortodoksni evropski Jevreji, ali je to danas
prošlost.
U Svetskom dijamantskom centru u Antverpenu kažu da sada Indijci drže dve
trećine trgovine dijamantima u gradu, vredne 29 milijardi dolara godišnje, a
da je udeo Jevreja pao na otprilike četvrtinu.
Filip Kles iz tog centra, u izjavi Radiju Glas Amerike, odbacuje sugestije
da ta promena izaziva napetost u zajednici.
"U stvari, svima je bilo drago što dolaze indijski trgovci, jer je to bio
dokaz da je Antverpen važan i da je i njima potreban," kaže Kles.
Dolaskom indijskih trgovaca, slavna antverpenska industrija brušenja
dijamanata se odselila - u Indiju i Kinu.
U centru kažu da je 1960-ih u Antverpenu bilo otprilike 25.000 do 30.000
brusača, pretežno Jevreja. Danas ih je ostalo manje od hiljadu.
Oko 30.000 antverpenskih Jevreja je stradalo u holokaustu tokom Drugog
svetskog rata. Posao se vremenom oporavio, a zanat je prelazio sa oca na
sina prema tradiciji koja doseže do 15. veka.
Firma SAFDICO, u kojoj radi i Alen Majeržik, zapošljava manje brusača nego
ranije, ali on kaže da su, zahvaljujući i modernoj tehnologiji, među
najboljim na svetu.
"Da bi se proučio jedan kamen, sve mora da se simulira na kompjuteru pre
nego što ga ruka i dotakne. I onda kada se sve kompjuterski uradi, potreban
je veoma vešt brusač da bi dragulj dobio konačnu formu."
Pojedini trgovci dijamantima kažu da su najbolji majstori i tehnologija već
otišli. Ali za Rađa Mehtu, iz firme Rozi blu, Antverpen nudi još nešto -
neutralnu sredinu u kojoj može da trguje svako.
Mehta uspeh Indijaca u Antverpenu takođe pripisuje porodičnoj tradiciji.
"Mi u indijskoj kulturi imamo sistem gde deca nastavljaju posao očeva. Ja
sam nasta-vio očevim stopama i nadam se da će to uraditi i moj sin. To
međutim uopšte nije slučaj u kulturi zapada i Evrope," kaže Mehta. |
| |
| |
|
| |
| Britanija odobrila izgradnju nuklearki |
| |
Vlada Velike Britanije je odobrila izgradnju nove generacije nuklearnih
elektrana i time dala podsticaj razvoju nuklearnog sektora širom sveta,
preneo je danas Rojters.
Obrazlažući odluku, predstavnici britanske vlade ocenili su da Velika
Britanija treba da gradi nuklearne elektrane kako bi uspela da smanji
emisije gasova koji izazivaju klimatske promene i oslobodi se velike
zavisnosti od uvezene energije.
"Ne želim veštački da ograničavam udeo struje koji će Velika Britanija moći
da proizvodi od nuklea-rne energije ili bilo kog drugog izvora koji
omogućava proizvodnju uz male emisije ug-ljen dioksida", kazao je sekretar
za energetiku Džon Haton obraćajući se članovima parlamenta.
 Od
2003. godine, kada je vlada Velike Britanije ocenila da je nuklearna
energija nepoželjna, cene nafte i gasa su povećane a borba protiv klimatskih
promena došla je u centar pažnje.
Stavovi zemalja Evropske unije prema nuklearnoj energiji su podeljeni - dok
se Nemačka i Švedska spremaju da prekinu proizvodnju nuklearne energije,
nove članice EU - Bugarska, Rumunija i Slovačka, kreću u izgradnju novih
elektrana.
Predstavnici sektora najavili su da bi nove nuklearke u Velikoj Britaniji
mogle biti izgrađene do 2017. godine, a francuska kompanija Areva najavila
je da planira da na Ostrvu izgradi između četiri i šest nuklearnih elektrana.
Vlasnica Areve Ana Loveržon procenila je da će do 2030. godine u svetu biti
izgrađeno između 100 i 300 novih reaktora.
U svetu se trenutno nuklearna energija proizvodi u 439 postrojenja, a gradi
se 34 od čega četiri u Evropskoj uniji - dve u Bugarskoj i po jedna u
Finskoj i Francuskoj.
U svetu se 16 odsto struje proizvodi iz nuklearnih izvora, a na nuklearke se
od svih evropskih zemalja najviše oslanja Francuska, čijih 73 odsto struje
je nuklearnog porekla.
Velika Britanija proizvodi 18 odsto struje u nuklearnim elektranama.
Poslednja britanska nuklearka treba da bude zatvorena 2035. godine, a kako
prenosi Rojters, analitičari smatraju da obnovljivi izvori energije neće
moći da nadomeste tu proizvodnju.
Izgradnja nuklearki u Velikoj Britaniji bila bi moguća i da Vlada nije dala
"zeleno svetlo" za izgradnju nove generacije nuklearki, ali odobrenje je
znak investitorima da neće nailaziti na prepreke. Za izgradnju nuklearke
potrebno je investirati približno 2,5 milijardi funti. |
| |
| |
|
| |
| Đavo u britanskom Parlamentu |
| |
Zahtev podnet donjem domu britanskog Parlamenta kojim se traži odvajanje
Anglikanske crkve od države u Britaniji, zaveden je pod brojem 666 -
simbolom Đavola.
"Smatra se da taj broj predstavlja znak Đavola, čini se da Bog i Đavo delaju
na misteriozan način", prokomentarisao je liberal-demokrata Bob Rasel, jedan
od poslanika koji su podneli zahtev.
U tekstu predloga traži se raskidanje formalnih veza između Anglikanske
crkve i države, oličenih u kraljici Elizabeti Drugoj, koja je na čelu obe
institucije.
"Neverovatno je da je ovakav predlog slučajno dobio tako simboličan broj",
kazao je Rasel.
Predlog tog tipa generalno gledano ima malo izgleda da se nađe na dnevnom
redu Parlamenta. |
| |
| |
|
| |
| Najmanje 151.000 poginulih u Iraku |
| |
Najmanje 151.000 Iračana poginula je od počekta američke invazije na njihovu
zemlju u martu 2003. do juna 2006. godine, procene su iračke vlade i Svetske
zdravstvene organizacije (SZO).
 Kako
na svom internet sajtu objavljuje časopis "Nenj England Journal of
Medicine", ti podaci su zasnovani na informacijama prikupljenim tokom
praćenja zdravlja porodica u Iraku, koje su potom poslužile iračkoj vladi
kao osnova za unapređenje zdravstvene politike.
Procene se zasnivaju na razgovorima obavljenim u 9.345 domaćinstava u gotovo
1.000 mesta širom Iraka. Istražitelji, međutim, ukazuju da i pored
sveobuhvatne ankete, ostaje neizvesnost po pitanju tačnog broja žrtava
invazije na Irak. Oni zato procenjuju da je između 104.000 i 223.000 ljudi
poginulo u nasilju.
"Procena broja žrtava u konfliktnim situacijama je krajnje teška i rezultate
praćenja domaćinstava treba pažljivo tumačiti", izjavio je koautor studije
Mohamed Ali, statističar SZO, koji, međutim, dodaje da je, u odsustvu
registracije mrtvih i bolničkih izveštaja, praćenje domaćinstava najbolje
što može da se uradi. Predstavnik SZO u Iraku Naim al Gasir dodaje da su ove
brojke tri puta veće od broja mrtvih zabeleženih u medijskim izveštajima.
Studija je pokazala da je nasilje nakon marta 2003. godine postalo prvi
uzrok smrtnosti odraslih Iračana i glavni uzrok smrtonosti muškaraca između
15. i 59. godine.
Istraživanje je pokazalo i da je 128 Iračana dnevno ginulo u prvoj godini
invazije, u drugoj godini 115, a 126 u trećoj godini. Više od polovine tih
ljudi poginulo je u samom Bagdadu.
Osim nasilja, iračka služba za praćenje zdravlja u porodici pratila je i
ostale indikatore smrtnosti poput istorije trudnoće, mentalnog zdravstvenog
statusa, hroničnih bolesti, pušačkih navika, seksualno prenosivih bolesti i
nasilja u porodici. Istraživanje je pokazalo i zabrinjavajuće podatke da je
manje od 57 odsto žena čulo za sidu, dok je ta bolest poznata za 84 odsto
žena u Turskoj i Egiptu, 91 odsto u Maroku i 97 odsto u Jordanu. |
| |
| |
|
| |
| Marke u čast Ijana Fleminga |
| |
Britanska pošta izdala je seriju poštanskih marki posvećenih slavnom špijunu
Džejmsu Bondu, u čast stogodišnjice rođenja njegovog tvorca, pisca Ijana
Fleminga, javljaju svetske agencije.
Seriju čini šest marki na kojima su prikazane korice popularnih Flemingovih
romana objavljenih između 1953. i 1960: "Kazino Rojal", "Doktor No", "Goldfinger",
"Dijamanti su večni", "Samo za tvoje oči" i "Iz Rusije s ljubavlju".
 Glumica
Samanta Bond, koja je tumačila ulogu sekretarice Mis Manipeni u četiri filma
o Bondu u kojima je špijuna igrao Pirs Brosnan, predstavila je poštanske
marke.
Pred fotografima je pozirala pored automobila "Aston Martin DB6", omiljenog
luksuznog vozila tajnog agenta 007.
U Londonu će u aprilu biti otvorena izložba posvećena Bondu, a romanopisac
Sebastijan Fouks je napisao zvaničnu knjigu o novima avanturama slavnog
špijuna, "Devil May Care", koja će biti objavljena 28. maja, na dan kada bi
Fleming navršio 100 godina.
U bioskopima bi krajem godine trebalo da se pojavi novi film o Džejsmu Bondu,
sa Danijelom Krejgom u glavnoj ulozi.
Ijan Fleming, rođen u Londonu 28. maja 1908, bio je novinar i ratni
obaveštajac. Prvi roman o Džejmsu Bondu je napisao 1953. a potom još 13
knjiga o tajnom agentu.
Fleming je umro od srčanog udara 12. avgusta 1964, u 57. godini. |
| |
| |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
Oglasavanje Marketing
|
