|
Oglasavanje Marketing Najpovoljnije cene, najveca posecenost
|
Broj 1137, 18. januar 2008.
| Dijaspora pozvana da izađe na izbore |
| |
Prema informacijama RIK-a, za predsedničke izbore zakazane za 20. januar 2008.
godine, registrovano je 37.172 birača u dijaspori, što predstavlja skoro
6.000 više u odnosu na parlamentarne izbore održane u januaru 2007. Izbori
će biti održani na 65 biračkih mesta u inostranstvu.
 Ministarstvo
za dijasporu sprovelo je u decembru akciju animiranja građana iz dijaspore
da se prijave u evidenciju birača u inostranstvu. Putem elektronskih i
štampanih medija, kao i putem elektronske pošte, građani su bili
obaveštavani o potrebi prijavljivanja konzulatima i ambasadama, kako bi
ostvarili svoje biračko pravo.
Iako, prema procenama, u dijaspori živi preko tri miliona naših ljudi, pravo
da glasaju imaju državljani Srbije stariji od 18 godina, koji imaju
prebivalište u Srbiji i upisani su u birački spisak u Srbiji. Prema tom
kriterijumu, u dijaspori postoji nekoliko stotina hiljada, a neke procene
kažu i do pola miliona glasača.
Razlozi što naši ljudi u rasejanju ne izlaze masovnije na birališta su
nedovoljna obaveštenost o potrebi prijavljivanja u evidenciju birača u
inostranstvu koju je potrebno izvršiti u u diplomatsko-konzularnim
predstavništvima, a za neke državljane i neregulisana prijava prebivališta u
Srbiji.
Najveći problem je i dalje udaljenost birača od biračkih mesta koja se
najčešće otvaraju samo u diplomatsko konzularnim predstavništvima.
Na predsedničkim izborima 2008, biće otvorena i biračka mesta van DKP-a: u
Vićenci, u Italiji, i po prvi put na zapadnoj obali SAD, u Los Anđelesu. U
Crnoj Gori glasaće se na 7 lokacija, a u ostalim zemljama u onim
diplomatsko-konzularnim predstavništvima gde se prijavilo više od 100 birača.
Za svaki izborni ciklus, broj prijavljenih birača u dijaspori raste. Kada je
2004. prvi put data mogućnost za glasanje u dijaspori, u evidenciji birača u
inostranstvu bilo je oko 10 000 prijavljenih. Na referendumu za potvrđivanje
Ustava Srbije, bilo ih je oko 18 000, a na parlamentarnim izborima u januaru
2007., 31 370.
Ministarka za dijasporu Milica Čubrilo pozvala je državljane Srbije u
dijaspori da izađu u što većem broju na izbore, izrazivši nadu da će na
prvim izborima za predsednika od kada je Srbija samostalna država odziv
dijaspore biti mnogo veći nego ranije.
U narednom periodu, dodala je, Ministarstvo za dijasporu će voditi kampanju
i u dijaspori i u Srbiji kako bi se postigao konsenzus da dijaspora glasa i
putem pošte.
Čubrilo je ukazala da je za ove izbore rok za evidentiranje birača bio
kratak, ali je apelovala na one koji su se prijavili da izađu na izbore.
Najveći broj biračkih mesta biće otvoren u Crnoj Gori (8 u 7 opština), u
Nemačkoj (6), SAD i Italiji (4).
Glasanje za Predsednika Republike Srbije u Kanadi održaće se u subotu, 19.
januara 2008. godine od 7:00 do 20:00 časova, na dva biračka mesta i to: u
Otavi, u prostorijama Ambasade Republike Srbije i u Torontu, u prostorijama
Generalnog Konzulata Republike Srbije. |
| |
| |
|
|
| Savet bezbednosti UN razmotrio situaciju na
Kosovu |
| |
Savet bezbednosti UN održao je u sredu u Njujorku sednicu na kojoj je
razmotrio izveštaj UNMIK-a o situaciji na Kosovu, a ambasadorima zemalja
članica obratio se i predsednik Srbije Boris Tadić.
 Tadić
je u prvom, otvorenom delu sednice, pozvao Savet bezbednosti UN da donese
odluku o nastavku pregovora o budućem statusu Kosova i Metohije i izrazio
spremnost Srbije da odmah nastavi te razgovore u cilju pronalaženja "kompromisnog
i održivog" rešenja.
Ističući da Srbija nikada neće priznati nezavisnost Kosova, Tadić je ukazao
da će ona svoj teritorijalni integritet i suverenitet čuvati "svim
demokratskim sredstvima, pravnim argumentima i diplomatijom".
"Zbog toga, još jednom potvrđujem da Srbija neće pribegavati nasilju i ratu",
rekao je Tadić. Tadić je pozvao članice Saveta bezbednosti UN da "ne
ohrabruju i da ne dozvole donošenje jednostranog akta o nezavisnosti Kosova"
i kršenje Rezolucije 1244 i Povelje UN, kojima se garantuje teritorijalni
integritet i suverenitet Srbije.
Osvrćući se na izveštaj šefa UNMIK-a o stanju na Kosovu, Tadić je rekao da
je na Kosovu "etnički diskrimisanim zajednicama" uskraćeno osnovno ljudsko
pravo na slobodu kretanja, da su česta zastrašivanja, kao i napadi na srpsko
kulturno i versko nasleđe.
U zatvorenom delu sednice šef UNMIK-a Joahim Riker predstavio je tromesečni
izveštaj o situaciji na Kosovu, a potom se obratio i predstavnik Kosova,
kosovski premijer Hašim Tači.
Riker je ukazao da i dalje postoje izazovi ali da "nije fer" reći da nema
slobode kretanja. "Ja sam svedok da se u Prištini na ulici i restoranima
može slobodno govoriti na srpskom jeziku", rekao je on.
Šef UNMIK-a je ocenio da su kosovske institucije sprem-ne za naredni korak u
procesu utvrđivanja statusa Kosova i da od pitanja statusa zavisi
sprovođenje nekih standarda.
Riker je takođe rekao da je međunarodna administracija na Kosovu uradila ono
što je bilo realno moguće uraditi i da je spremna "na sve mogućnosti" u
slučaju proglašenja nezavisnosti.
Američki ambasador u UN Zalmaj Halilzad rekao je da je Savet bezbednosti UN
u blokadi po pitanju rešavanja konačnog statusa Kosova i ponovio da je plan
Martija Ahtisarija najbolje rešenje.
"Složili smo se oko toga koja je naša pozicija oko statusa, žao nam je što
se strane nisu dogovorile i što je SB blokiran, ali što se tiče
specifičnijih pitanja mi smo pozdravili izbore", rekao je Halilzad.
On je poručio srpskim vlastima da treba da rade mudro i da međunarodna
zajednica "pruža ruku" Srbiji i da treba raditi kako bi Srbija održala svoje
veze sa SAD, sa EU.
Ruski ambasador u UN Vitalij Čurkin izjavio je, međutim, da misija UN na
Kosovu treba da poništi odluku o jednostranom proglašenju nezavisnosti
Kosova i da svaka odluka mora biti doneta u Savetu bezbednosti UN.
Čurkin je takođe istakao da "nijedno pitanje ne može biti rešeno bez SB UN".
Govoreći o ruskom predlogu za dalje rešavanje kosovskog pitanja, Čurkin je
kazao da on ne predstavlja "zamrzavanje već pokretanje procesa" i da će
nakon izbora u Srbiji biti trenutak za novi proces o Kosovu.
Kosovski premijer Hašim Tači je izjavio da će u veoma bliskoj budućnosti
biti doneta odluka o nezavisnosti Kosova u koordinaciji sa Vašingtonom i
Briselom i da će "Kosovo biti zemlja ravnopravnih šansi za sve građane,
podsticaj stabilnosti u regionu".
"Predstavili smo veoma pozitivnu realnost na Kosovu, koja je izgradila
stabilne multietničke institucije koje su spremne da vode Kosovo ka sledećem
koraku", kazao je.
Generalni sekretar UN Ban Ki Mun koji nije prisustvovao sednici, ocenio je u
izveštaju da je "malo verovatno" održati status kvo i da zato "glavni
prioritet za Savet bezbednosti i međunarodnu zajednicu treba da bude
nastavak procesa određivanja budućeg statusa Kosova".
Ban Ki Mun je takođe naveo da je "primio k znanju spremnost Evropske unije
da ima veću ulogu na Kosovu kao što je to izraženo u zaključcima sa
Evropskog saveta od 14. decembra". |
| |
| |
|
|
| Skandal u pravosuđu Hrvatske |
| |
Niz skandala i pritisak javnosti na sud pred kojim se vodi proces Branimiru
Glavašu i optuženima za likvidacije građana srpske nacionalnosti tokom rata
u Osijeku, ne prestaje, uz sve veće uplitanje najviših političkih struktura
države.
 Pritisak
politike na sudstvo kulminirao je u prošle sedmice izjavom mandatara za
sastav nove hrvatske vlade Ive Sanadera, koji je novinarima izjavio da će
optuženi Glavaš, iako je u pritvoru, prisustvovati osnivačkoj sednici Sabora.
Njegova izjava je naterala predsednika Udruženja hrvatskih sudija (UHS),
Đuru Sešu, da javno pozove državne funkcionere da svojim izjavama "ne
stvaraju utisak u javnosti da su sudske odluke već donete," i da ih donosi
politika, a ne sudske instance.
Proteklih sedmica niz bivših ratnih veterana, predstavnika veteranskih
organizacija, pa i javnih osoba i političara je zahtevalo da se Glavaš pusti
na slobodu, tvrderći kako je neumesno držati ga i dalje u prit-voru zbog
teško narušenog zdravlja usled dugotrajnog štrajka glađu.
Poslednji takav zahtjev stigao je od njegovih političkih protivnika iz
Osijeka, predsjednika Hrvatske stranke prava (HSP) i donedavnog
gradonačelnika Ante Đapića, zatim i bivšeg gradonačelnika Zlatka Kramarića i
bivšeg ratnog ministra unutrašnjih poslova Ivana Vekića.
Zahtevu se pridružilo i dvadesetak bivših ratnih zapovednika obrane Osijeka
i istočne Slavonije, a svi oni traže da se Glavašu, i ostalim optuženima za
ratne zločine u Osijeku, omogući obrana sa slobode.
Zahtjev je podržan činjenicom da je Glavaš na izborima u novembru ponovno
izabran za saborskog poslanika kao kandidat stranke Hrvatski demokratski
savez Slavonije i Baranje (HDSSB).
Ali, Sudsko veće Županijskog suda u Zagrebu ponovno je odbilo zahtev
Glavasevih advokata za puštanje na slobodu, rekavši da će o tom eventualno
raspravljati ponovno, što su mediji protumačili kao mogući znak popuštanja
suda.
U međuvremenu je u medije procurio skandal vezan uz nekadašnjeg zapovednika
osječke policije, Vladimira Fabera, koji je vodio istragu u sudskom postupku
protiv Glavaša i šestorice suoptuženih.
Deo medija je optužio Fa-bera da je na tajnom sastanku pokušao da privoli
Anu Mariju Getoš, sestru optužene Gordane Getoš Magdić, da utječe na sestru
kako bi promenila izjavu i teretila Branimira Glavaša za naređivanje
likvidacija, a za uzvrat je nudio smanjenje zat-vorske kazne.
Slučaj je izazvao veliku buru u javnosti, što je natjeralo hrvatski MUP da
objavi kako će istražiti pod kojim okolnostima je došlo do navodnog sastanka
Vladimira Fabera i Ane Marije Getoš.
Glavaša optužnica tereti da je, u takozavanom "slučaju selotejp", tokom
1991. godine u Osijeku lično naredio likvidaciju nekoliko građana srpske
nacionalnosti, koji su ubijeni i bačeni u Dravu vezanih ruku i sa selotejp
trakom preko usta.
Likvidacije su izvršavali pripadnici jedinice poznate pod nazivom Samostalna
uskočka satnija (SUS), a deo njih se nalazi na optuženičkoj klupi zajedno sa
Glavašem. |
| |
Sandra Carić,
Zagreb |
|
|
| I hleb podelio Crnu Goru |
| |
Uz sve druge deobe, Crna Gora je sad podeljena i različitim cenama hleba.
Dogovorom vlade i Udruženja pekara, prošle sedmice, beli hleb je, posle pet
godina, poskupeo sa 50 na 60 centi - za primorje, Podgoricu i Nikšić.
Na severu Crne Gore zasad ostaje stara cena, po svemu sudeći, samo do
proleća.
Koliko je poznato, takva odluka do sada nije zabeležena ni u jednoj zemlji.
Jedno je kad samo tržište nametne različitu cenu robe, ali je sasvim drugo,
a to se upravo dogodilo u Crnoj Gori, kad se sistem dvojnih cena nametne iz
političkih razloga.
Crnogorska vlada je uspela da od pekara izdejstvuje zadržavanje dosadašnje
cene hleba, da bi, koliko toliko, amortizovala posledice inflacije koja je i
u 2007. godini prešla granice planirane i koja će, nema sumnje, ove godine
otići još dalje.
 Procena
vlade je da će stopa inflacije u 2008. godini iznositi četiri odsto, što će,
najverovatnije, ostati samo želja. Jer, već se najavljuje novo poskupljenje
mleka, a od aprila, sasvim sigurno, i električne struje.
Inflacija će vrlo brzo poništiti povećanje zarada prošle jeseni od 30 odsto
koje je usledilo posle saopštenja vlade o budžetskom suficitu.
Međutim, povlašćena cena hleba za crnogorski sever, koji je manje razvijen
od juga, ima i drugu stranu medalje.
Vlada je na taj način ne samo priznala dramatičnu razliku u regionalnoj
razvijenosti unutar Crne Gore, nego je, na neki način, takva odluka
nedostojanstvena za onaj deo zemlje kome se želi, nižzom cenom hleba, pomoći.
Kao da je sever doživeo neku prirodnu katastrofu.
Tako pitanje dvojnih cena hleba više nije samo ekonomske, socijalne ili
dugoročne razvojne prirode, već se sve otvorenije postavlja kao političko.
Sever Crne Gore, bez obzira na partijske podele, sve se više ujedinjuje
protiv "centralizma" Podgorice i "razvijenog" juga.
Naravno, ima preterivanja u optužbama prema vladi u Podgorici, jer se nekad
na njen račun prebacuje i komunalni nered u nekim opštinama na severu.
Takve optužbe, recimo, najčešće stižu iz Pljevalja, gđe se često može čuti
kako "sve ode u Podgoricu," iako je lokalna vlast u tom gradu već decenijama
poslovično inertna.
Sada su se u Pljevljima oglasile i neke nevladine organiziacije, predlogom,
ne baš bez ironije, da se nova cementara koja je planirana u tom gradu,
podigne u Podgorici ili u Budvi.
Jer, kako je objašnjeno, u Pljevljima se ništa ne gradi, pa je cement
potreban Podgorici i Primorju, gde se intenzivno zidaju stambene zgrade,
po-slovni i drugi objekti.
Vlada Crne Gore je najavila da će od proleća početi da se gradi auto-put od
Podgorice prema severu, upravo da bi se podstakao razvoj tog dela zemlje.
Dok građevinske mašine ne krenu prema severu, valjda će ostati na snazi
stare cene hleba. Do tada će se jug "žrtvovati" tako što će plaćati skuplju
veknu. |
| |
Ilija Despotović,
Podgorica |
|
|
| Poginuo skoro ceo košarkaški tim |
| |
Sedam članova srednjoškolskog košarkaškog tima i jedna nastavnica poginuli su
u teškoj saobraćajnoj nesreći, koja se dogodila proteklog vikenda, u čeonom
sudaru njihovog kombija sa teretnim kamionom, u neposrednoj blizini Batursta.
 Na
licu mesta, poginuli su Nejtan Kliland, Džastin Kormije, Denijel Hejns,
Havijer Aćevedo i Kodi Brenč, koji su imali po 17 godina, Nik Kvin 16, a
Nikolas Keli 15 godina.
Ostalo četvoro putnika, među kojima je i suprug poginule nastavnice
Elizabret Lord, trener Vejn Lord, koji je i vozio kombi, zadobilo je povrede
koje nisu opasne po život.
Tim se vraćao sa košarkaške utakmice iz Monktona.
Grad im je odao poslednju poštu zajedničkom komemoracijom i sahranom, kojoj
je u gradskom centru Irving prisustvovalo više od šest hiljada ožalošćenih
članova porodice, rođaka, prijatelja i građana.
Gradonačelnik Batursta Siven Brunet pozvao je sve da makar na trenutak
pomisle šta bi sve ovi sjajni momci i sportisti mogli da postignu da se
tragedija nije desila.
 Sahrana
nastavnice Elizabet Lord obavljena je dan kaznije, u porodičnom krugu.
U vreme dok je trajala sahrana sedmorice košarkaša iz Batursta, mladi
sportisti iz čitave zemlje odali su im na razne načine poslednju poštu,
najčešće minutom ćutanja.
U nekim školama učenici su nosili crvene trake u znak sećanja, dok su
učenici srednje škole Menihek u Labrador Sitiju, bili obučeni u crveno i
crno, boje košarkaškog tima iz Batursta.
U Nju Brunsviku otkazane su sve sportske manifestacije mladih.
Mesto pogibije sedmorice košarkaša obeleženo je košarkaškom mrežom, svećama
i cvećem u znak sećanja na njihov tragični odlazak.
U Baturst, na adrese porodica, škole i grada, stiglo je na hiljade telegrama,
poruka, e-mejlova, telefonskih poziva sa izrazima najdubljeg saučešća, od
znanih i neznanih iz zajednice, provincije, države i čitavog sveta.
Generalna guvernerka Mišel Žan u svojoj poruci ističe da čitava nacija žali
zbog njihovog ogromnog gubitka.
Policija i dalje ispituje uzroke nesreće, ali se veruje da je do nje došlo
zbog klizavog kolovoza.
Ustanovljeno je da kombi nije imao zimske, već gume za sve vremenske prilike,
iako su na putu vladali zimski uslovi, sneg i poledica.
Ovakav fordov klub kombi u SAD-u je proglašen za nedovoljno bezbedan i vlada
je zabranila školama da ga nabavljaju i upotrebljavaju za prevoz učenika. On
je van upotrebe i u Novoj Skotiji, a i mnoge organizacije polako ga izbacuju
iz upotrebe.
Poznati autor vodiča za polovne automobile Lemon Eid, Fil Edmonston kaže da
bi putničke kombije sa 15 sedišta trebalo izbegavati, jer se u poslednjih
nekoliko decenija dogodilo više od hiljadu saobraćajnih nesreća sa tim
vozilom.
Provincijsko Ministarstvo prosvete planira da preispita politiku putovanja u
okviru učeničkih vannastavnih aktivnosti, kaže ministar Keli Lemrok,
napominjući da se svakako moraju izvući neke pouke iz tragičnog udesa u
kojem su stradali mladi košarkaši.
Dva hotela u St. Džonsu, Fort Hovi i Kortnej Bej, podstaknuti željom da se
izbegnu tragedije poput ove, ponudila su besplatan smeštaj svim školskim
grupama, bez obzira na razlog njihovog dolaska u grad, ukoliko se zbog
vremenskih prilika ispostavi da je rizično putovati. |
| |
| |
|
|
| U bolji život posle lažne smrti |
| |
Tokom protekle četiri godine u Južnoj Koreji je lažno sahranjenjo 50.000 ljudi
koji su odlučili da odglume smrt "da bi sagledali život i ispravili greške."
Organizator kvazi sahrana, kompanija Koreja lajf konsalting, navodi da
najveći broj klijenata ima između 30 i 40 godina i da za uslugu plaćaju do
300.000 vona, odnosno 222 evra, u jednoj od osam podružnica firme u zemlji.
 Osnivač
kompanije, Ko Min-Su, bivši radnik u osiguranju, na pokretanje novog posla
odlučio se kada su mu dva starija brata poginula u avionskim i automobilskim
nesrećama, pa je "shvatio da se ljudski život može prekinuti iznenada."
"Da biste dobro umrli, potrebno je da ste dobro živeli. Mnogi učesnici naših
ceremonija su plakali dok su čitali poruke i želje koje su ostavljali
bližnjima. To pokazuje da imaju za čim da žale", kaže Ko.
Sedam studenata koji su odglumili sopstvenu sahranu u planinskom mestu
Čungdžu, 150 kilometara od Seula, provelo je 15 minuta u zakovanim mrtvačkim
sanducima, iz kojih su se dok su bili unutra čuli prigušeni jecaji.
Po zidovima prostorije u kojoj je predstava održana bile su okačene
fotografije prerano umrlih poznatih ličnosti, poput britanske princeze
Dajane i ubijenog američkog predsednika Džona Kenedija.
Studenti su prošli kroz sve procedure sahrane. Predhodno su ostavili poruke
bližnjima, obukli tradicionalna odela od konoplje u kojima se ljudi
sahranjuju u Južnoj Koreji i legli u sanduke.
Radnici "pogrebne" kompanije nose crna odela i šešire širokog oboda, poput
glasnika smrti u koreanskoj tradiciji.
Učesnici su prisustvovali predavanju o smislu života, pozirali za
fotografije koje će biti izložene tokom ceremonije i napisali šta bi voleli
da rade da su imali još tri dana života.
"Majko i oče! Ono što ste mi dali je sve što sada imam - vaspitanje i ljubav.
Tako sam tužna što vas moram napustiti," na-pisala je studentkinja mašinstva
Hvang Jun-đin , stara 29 godina. Kada je kasnije čitala poruku plakala je.
Druga studentkinja tehničkih nauka kaže je da je "bila veoma uplašena u
mrtvačkom sanduku" i da je mnogo mislila na majku. "Od sada ću živeti
drugačije kako ne bih imala za čim da žalim," izjavila je ona agenciji AP.
Pojedine velike kompanije smatraju da su radnici produktivniji posle lažnog
umiranja. Najveća južnokorejska firma Samsung je 2006. godine na lažnu
sahranu poslala 900 radnika jedne svoje fabrike u kojoj se proizvode
telefoni, štampači i faks mašine.
Pojavile su se i druge kompanije sa ponudama "dobrog umiranja", koje pored
organizovanja lažnih sahrana prikupljaju želje klijenata o tome kako žele da
budu sahranjeni da bi te poruke, nakon stvarne smrti klijenata, prosledili
njihovim bližnjima.
Analitičari smatraju da briga Južnokorejanaca o kvalitetu života i umiranja
pokazuje da im je životni standard poboljšan. Drugi to odbacuju i tvrde da
je reč samo o zgrtanju para. |
| |
| |
|
|
| Kombinacije i špekulacije... |
| |
Desetogodišnji ugovor Intera i američkog proizvođača sportske opreme Najkija,
možda će biti presudan kada je u pitanju finansijsaka podrška u ostvarenju
velike želje gazde Intera - dolazak Ronaldinja iz Barselone.
Italijasnski "Tutosport" najvaljuje da Morati namerava da u klub dovede
Ronaldinja kao deo velikog praznika - 100. rođendana nero azura. Ugovor
potpisan sa Najkijem omogućava Interu da obezbedi velika novčana sredstva za
Ronaldinja koji je sve ređe u prvom planu trenera Barse, Frenka Rajkarda.
 Najki
koji ima potpisan ugovor i sa Ronaldinjom više bi voleo da vidi svog
manekena na terenu, možda baš u dresu Intera. U američkoj firmi smatraju da
bi u Milanu, Ronaldinjo mogao da donese još veću zaradu potpisivanjem daleko
unosnijeg ugovora. Angažovanje Ronaldinja predstavlja i personalni pokušaj
Masima Moratija da angažovanjem skupog i atraktivnog fudbalera pokaže da
italijansko tržište nije za bacanje i uključi se aktivno u trku sa klubovima
iz Španije i Engleske.
Fudbaler Espanjola, Danijel Harke rekao je da je upoznat sa tvrdnjama da je
navodno boravio u Londonu kako bi potpisao za Totenhem, ali je odbacio
navode potvrdivši da je u to vreme boravio u Španiji.
Engleski mediji preneli su da je Harke nedavno viđen u Londonu i to povezali
sa činjenicom da je Totenhem veoma zainteresovan za odličnog defanzivca.
Harke je odbacio tvrdnje.
"Priča mi je bila pomalo smešna jer sam u ponedeljak sa ocem gledao utakmicu.
Dosta se priča o stvarima koje nisu istinite. Ako je neko zainteresovan za
mene, trebalo bi da kontaktira moj klub jer imam otkupnu cenu" rekao je
Harke.
Uprava Njukasla saopštila je da je za novog menadžera kluba postavljen Kevin
Kigen, koji će na klupi zameniti otpuštenog Sema Olerdajsa. Posle neuspelog
pokušaja uprave kluba da angažuje Harija Rednapa, Njukasl se okrenuo Kevinu
Kigenu koji je bez angažmana od 2005. godine kada je napustio mesto
menadžera Mančester sitija. Kigen je već vodio Njukasl, a sa "svrakama" se
prvi put rastao 1997. godine posle pet sezona. Nakon Njukasla Kigen je vodio
Fulam jednu sezonu, a bio je i selektor Engleske koju je vodio između
februara 1999. i oktobra 2000. na ukupno 18 utakmica.
Fudbalski klub Barselona postigao je dogovor sa Seltom oko dovođenja golmana
Manuela Pinta, a zvanično saopštenje očekuje se veoma uskoro. Dva kluba su
tokom nedelje imali manjih nesuglasica oko finansijskih detalja ali je
dogovor postignut pa će Pinto napustiti Seltu posle deset sezona provedenih
u klubu. Pinto bi u timu Barselone trebalo da zameni rezervnog čuvara mreže
Horkera koji neće nastupati do kraja sezone zbog povrede ligamenata.
Ono što je takođe važno čelnicima Barselone jeste činjenica da će na Pinta
moći da računa i u Ligi šampiona, a debi iskusnog golmana za novi klub
očekuje se sledeće nedelje kada Barselona ima obaveza u Kupu Španije.
Vezista Arsenala, Lasana Dijara konačno je napustio "tobdžije" i postao novi
član Portsmuta, prenosi britanski "Skaj". Dijara je letos iz Čelsija prešao
u Arsenal, ali nije uspeo da se nametne Arsenu Vengeru, odigravši simboličan
broj mečeva. Veliko nezadovoljstvo Dijare, rezultiralo je željom da napusti
ekipu jer je smatrao da ga je uprava Arsenala prevarila.
Francuski reprezentativac je tokom nedelje postigao dogovor sa menadžerom
Portsmuta, Harijem Rednapom, a celokupna vrednost transfera iznosi pet
miliona funti. Dijara, koji je potpisao ugovor na tri ipo godine, već je
obavio lekarske preglede na Fraton parku, a zvanično predstavljanje očekuje
se do kraja nedelje. Za novi klub, Dijara bi mogao da debituje već za vikend
protiv Derbija.
Kako je naveo agent fudbaler Bajerna, Danijela Van Bujtena, od eventualnog
prelaska belgijanca u Seltik neće biti ništa jer Van Bujten želi da se
nametne Otmaru Hicfeldu u Bajernu. Van Bujten ove sezone nije u prvom planu
u ekipi Bajerna, a nije tajna da je menadžer Seltika Gordon Strahan
oduševljen kvalitetima visokog štopera.
Agent, Krištof Henrotaj izjavio je da će Van Bujten ostati u Nemačkoj.
"Danijel je razmišljao o Seltiku, kao i o još nekim britanskim klubovima (Fulam,
Everton), ali još uvek nije spreman da napusti Nemačku, jer ne žuri sa
odlaskom iz Bajerna, koji namerava da ga zadrži. U Bajern na leto dolazi
Jirgen Klinsman i Van Bujten želi da bude spreman da mu se nametne, jer želi
da dokaže sebi da može da igra svakog vikenda u Nemačkoj", rekao je Henrotaj.
Ivan Klasnić je prema pisanjima nemačkih medija odlučio da napusti Verder i
nastaviće karijeru u Ajntrahtu iz Frankfurta, prenosi indedž.hr. Hrvatski
portal piše da je vest prvo objavljena na lokalnoj radio stanici u
Frankfurtu, a onda se proširila po internet forumima gde su navijači sa
oduševljenjem pozdravili Klasnićev dolazak. Klasnićev ugovor sa Verderom
ističe na leto, pa će ga Ajntraht angažovati bez obeštećenja i upariti sa
grčkim napadačem Amanatidisom. Hrvatski reprezentativac je nekoliko puta
rekao da ne želi da napusti ekipu iz Bremena, ali je uprava uporno odlagala
razgovore o novom ugovoru, što će ih izgleda koštati obeštećenja.
Fudbalski klub Hamburger do kraja sezone pozajmio je fudbalera Dinama iz
Minska, Antona Putsila. Pitsil (20) je oduševio čelnike Hamburgera tokom
probe u decembru, a već se priključio ekipi koja se nalazi na pripremama u
Dubajiu, gde je igrao protiv Vasko da Game."Oduševljeni smo potvrdom da će
Anton ostati sa nama do kraja sezone. On će znatno pojačati konkurenciju u
timu", rekao je sportski direktor HSV-a, Ditmar Bejersdorfer.
Putsilo je ove sezone za Dinamo odigrao 21 meč i postigao jedan gol.
"HSV je veliki klub i moja velika šansa. Srećan sam što se sve dobro
završilo i radujem se novom izazovu". Uprava Hamburgera u prvi mah je želela
da za 400.000 evra trajno angažuje mladog vezistu, ali su veće ponude ruskih
klubova naterale upravu bivšeg prvaka Evrope da Pustila pozajmi do kraja
sezone, s opcijom da celokupan transfer obavi u junu. |
| |
| |
|
|
| Češke kafane dobile osam pivskih zapovesti |
| |
Ne zaslužuje svaka kafana da je nazovu kafanom, ni pivnica pivnicom, a do toga
kako prepoznati onu pravu, naučnim metodama došla je slavna češka pivara
Prazdroj iz grada Plzenj.
Za kafane, pivnice i restorane koji žele da toče slavno plzenjsko pivo a da
mu nemarom ne pokvare ukus, eksperti iz Prazdroja sastavili su "osam pivskih
zapovesti".
 Zapovesti
počinju od podruma gde burad sa pivom ne treba da budu izložena temperaturi
višoj od pet stepeni.
"Za pivo na stolu prava temperatura je sedam stepeni. Kada je toplije neće
osvežiti, hladnije ne pruža takav užitak", rekao je za današnje "Pravo"
Vaclav Berka iz Prazdroja.
"Pivske zapovesti" obuhvataju i to pod kojim uglom drži barmen kriglu kada u
nju toči pivo - najbolje je pod 45 stepeni, a pena mora da bude gusta kao
krem.
Zapovest je i da se bar jednom nedeljno čiste cevi kroz koje prolazi pivo,
što na žalost čini svega 17 odsto čeških kafana i pivnica.
Plzenjski pivari mislili su i na uslugu.
"Razlika je kada vam neko donese pivo sa osmehom na licu i kada samo sa
izrazom dosade na licu stoji za barom", upozorava Berka na taj subjektivni,
ali bitni faktor u izboru dobre pivnice.
Kafane, restorani i pivnice koje ispunjavaju svih osam zapovesti dobijaju od
plzenjske pivare sertifikat kvaliteta a do sada ga je steklo nekoliko
stotina objekata. |
| |
| |
|
| |
|
|
