|
|
Broj 1137, 18. januar 2008.
| Srbija bi postala energetski centar na
Balkanu |
| |
Pregovori između Rusije i Srbije o gasnom aranžmanu, uključujući i o kupovini
NIS-a, u toku su, ali je za sada preuranjeno govoriti o rokovima
potpisivanja sporazuma u toj oblasti, izjavio je agenciji Beta portparol
Gasproma Sergej Kuprijanov.
Kuprijanov je kazao da bi Srbija, u slučaju postizanja sporazuma, postala "energetski
centar na Balkanu i veoma važan igrač na energetskom tržištu Evrope u celini".
"Kao prvo, Srbija dobija ne samo novac za deo u kompaniji NIS i investicije
za modernizaciju infrastrukture, već i garantovane isporuke sirovina
decenijama unapred. Ostali pretendenti na NIS nemaju sirovinsku bazu i nije
isključeno da će morati da kupuju rusku naftu. To je nesporno konkurentsko
preimućstvo našeg predloga", kazao je Kuprijanov.
 Pored
toga, naveo je predstavnik Gasproma, prolazak magistralnog gasovoda "Južni
tok" kroz Srbiju ne samo da garantuje sigurne i stalne isporuke gasa u
Srbiju, već će joj dati i status tranzitne države, što ima očigledne
finansijske koristi.
Kao treće, kazao je Kuprijanov u razgovoru sa dopisnicom Bete u Moskvi
Zoranom Bojić, rekonstrukcija podzemnog skladišta gasa "Banatski dvor"
omogućiće da on postane jedan od krupnih takvih objekata u regionu.
"Sve to je upravo i razlog zašto se Gasprom zalaže za postizanje kompleksnog
sporazuma koji bi uključivao sve nabrojane projekte", kazao je Kuprijanov.
Što se tiče kupovine kontrolnog paketa akcija NIS od strane Gasproma, rekao
je Kuprijanov, "to daje ne samo dodatna prava, već i obaveze u razvoju
kompanije, koja bi postala efikasan i konkurentan igrač na evropskom tržištu".
Na pitanje kako komentariše izjavu ministra ekonomije Srbije Mlađana Dinkića
da Beograd ne treba da vezuje prodaju NIS-a i gasni sporazum, te da NIS
treba da se proda na otvorenom tenderu, Kuprijanov je kazao da bi kompletan
sporazum išao u korist i Gaspromu i Srbiji.
"Gasprom je komercijalna organizacija, čija je strategija usmerena na
maksimalnu biznis-efikasnost, povećanje kapitalizacije u interesu više od
500.000 akcionara, uključujući i stranih. Naš predlog Srbiji je usmeren
upravo na to. S naše tačke gledišta, to nije isplativo samo Gaspromu, već
omogućava i Srbiji da reši energetske probleme na dužu perspektivu", naveo
je Kuprijanov.
Dodao je da drugi prilazi tom pitanju, uključujući i održavanje tendera, to
ne obezbeđuju.
Na kraju razgovora za Betu predstavnik Gasproma je ukazao da je "sigurnost
saradnje ruskih partnera sa srpskim dokazana 30-godišnjom istorijom
neprekidnog snabdevanja Srbije ruskim gasom". |
| |
| |
|
| |
| Svaka odluka mora biti doneta u SB UN |
| |
Ruski ambasador u UN Vitalij Čurkin izjavio je juče u Njujorku da misija UN na
Kosovu treba da poništi odluku o jednostranom proglašenju nezavisnosti
Kosova i da svaka odluka mora biti doneta u Savetu bezbednosti UN.
"Pravno govoreći, misija UN treba da proglasi nevažećom jednostrano
proglašenu nezavisnost", rekao je Čurkin novinarima u Njujorku posle sednice
Saveta bezbednosti UN o situaciji na Kosovu.
 Čurkin
je takođe istakao da "svaka odluka o budućnosti Kosova treba da bude doneta
u Savetu bezbednosti" i da "nijedno pitanje ne može biti rešeno bez SB UN".
Ruski ambasador je ukazao i da Kosovo jednostranim proglašenjem nezavisnosti
neće ući u, kako je rekao, "ovu zgradu" misleći na sedište UN u Njujorku.
"Ne može neko da postane međunarodno priznata država kršenjem rezolucije
Saveta bezbednosti UN. Ne treba imati iluzije o tome", rekao je Čurkin i
ponovio da rešenje za Kosovo mora da se pronađe u skladu sa međunarodnim
pravom.
Govoreći o ruskom predlogu za dalje rešavanje kosovskog pitanja, Čurkin je
kazao da on ne predstavlja "zamrzavanje već pokretanje procesa".
On je takođe ocenio da će posle nedavnih izbora na Kosovu i predsedničkih
izbora u Srbiji biti trenutak za novi proces o Kosovu.
Čurkin je rekao i da plan Rusije u sadašnjem sastavu Saveta bezbednosti ima
bolju podršku nego što je to bio slučaj s prethodnim sastavom tog tela UN. |
| |
| |
|
| |
| Uspeh Klopke otvara vrata američke
distribucije |
| |
Režiser Srdan Golubović ocenio je da ulazak njegove "Klopke" u užu
konkurenciju za "Oskara" otvara tom filmu nova vrata, "pre svega američke
distribucije."
Golubović je rekao agenciji Beta da nije očekivao da će se "Klopka" naći
među devet filmova koji su ušli u uži izbor za prestižnu nagradu američke
filmske akademije, u kategoriji najboljeg filma van engleskog govornog
područja.
"To je zaista ogroman uspeh za mene, kao i za sve nas koji smo radili na
filmu. Ja sam prilično iznenađen, moram priznati da nisam to očekivao",
izjavio je Golubović, čiji je film dobio brojne nagrade na festivalima u
svetu, ali i ponudu za američki rimejk.
Golubović je dodao da ne gaji velike nade da će se "Klopka" 22. januara naći
među pet zvanično nominovanih, ali da celoj ekipi imponuje što se film našao
u društvu ostvarenja koje su snimili raniji dobitnici "Oskara" - Nikita
Mihalkov, Andžej Vajda, Denis Arkan i Đuzepe Tornatore.
Isto tako, dodao je, sa nominacijama za "Oskara" se "nikad ne zna", i čovek
"mora negde da se nada", a "u svakom slučaju, sama činjenica da se film
našao u tom užem izboru otvara mu vrata - pre svega američke distribucije",
rekao je Golubović.
Upitan za američki rimejk, odgovorio je: "To je praktično gotovo bilo pred
potpisivanjem, ali mislim da sad ova situacija na neki način samo poboljšava
poziciju filma. Evo, noćas su stigle još neke ponude za rimejk."
"Klopka", prema njegovim rečima, ima "zaista jako dobru produkcijsku kuću"
kojoj će biti ustupljena prava za američki rimejk. |
| |
| |
|
| |
| Moguća konfuzija na Balkanu zbog Kosova |
| |
Stručnjak za međunarodnu politiku Karnegijevog saveta Džonatan Klark izjavio
je da će Vašington priznati nezavisnost Kosova, ali da ako neke članice EU
ne bi sledile taj primer, moglo da dođe do određene konfuzije na Balkanu.
Bivši britanski diplomata je u razgovoru za "Glas Amerike" na srpskom jeziku
kazao da se SAD nadaju da će mnoge zemlje EU slediti primer Vašingtona,
posebno one uticajne poput Velike Britanije, Nemačke i Francuske, i priznati
nezavisnot Kosova.
"Međutim, daleko je manje izvesno da će neke druge zemlje priznati
nezavisnost Kosova, kao što su Grčka, Kipar, Rumunija i Španija. To će
proizvesti neizvesnu situaciju, pošto ćete imati zemlju koja će biti
teoretski suverena, a u stvari priznata od samo izvesnog broja zemalja. Time
će se stvoriti konfuzija na Balkanu, što Vašington svakako ne želi. Bojim se
da međunarodna zajednica u ovom slučaju postupa ishitreno", istakao je Klark.
 Na
pitanje kakve bi mogle da budu regionalne i globalne posledice nezavisnosti
Kosova, Klark je odgovorio da situacija u kojoj bi Kosovo postalo nezavisno
bez pune podrške međunarodne zajednice "nije najsrećnija".
"Problem pred međunarodnom zajednicom je kako da se reše dva suštinska
pitanja - pitanje suvertniteta s jedne strane, i prava na samoopredeljenje
sa druge. Kršenje jednog ili oba koncepta bi moglo da ima dalekosežne
posledice", rekao je Klark.
On je naveo primer Afrike, gde su granice današnjih suverenih država
ustanovljene u kolonijalno vreme, tako da postoje brojne etničke zajednice
rasejane u raznim državama.
"Ako bi svaka od njih zatražila pravo na samoopredeljenje, procesu
dezintegracija ne bi bilo kraja. Stoga je Afrička unija zauzela stav da
promene granica nisu prihvatljive, ali su moguće ako se zainteresovane
strane dobrovoljno saglase", naveo je Klark.
Prema njemu, u slučaju Kosova SAD i EU tvrde da je reč o jedinstvenom
slučaju zbog ranijih događaja, uprave UN, i da kao takav neće predstavljati
presedan, što, kako kaže, "tek ostaje da se vidi".
Odgovarajući na pitanje kakav će biti status Kosova u UN i i drugim
međunarodnim organizacijama, Klark je istakao da je to složeno pitanje.
"Ako se Kosovo nađe u situaciji da Rusija ili Kina stave veto na njegovo
članstvo u UN, ono će se naći u teškoj situaciji jer neće biti ni potpuno
nezavisna zemlja, ni članica UN, a ni deo svog ranijeg ustavnog entiteta,
odnosno Srbije", naglasio je stručnjak međunarodne politike u Karnegijevom
savetu.
Novi status Kosova bi, nastavlja Klark, imao brojne hendikepe, što
međunarodna zajednica želi da izbegne, nezadovoljna sadašnjim statusom te
pokrajine.
"Medunarodna zajednica želi da pronađe neki modus. Status nezavisnosti
Kosova bi, u ovom kontekstu, stvorio isto toliko problema, koliko bi i rešio",
zaključio je britanski stručnjak. |
| |
| |
|
| |
| Srbija na začelju po BDP u regionu |
| |
Srbija, Moldavija i Gruzija su na začelju regiona centralne i istočne Evrope
po nivou bruto domaćeg proizvoda (BDP) u odnosu na 1989. godinu, izjavio je
predstavnik kompanije Juromani institucionalni investitori.
Njihov BDP je u 2007. godini bio 30 odsto manji nego 1989. godine, kazao je
on na otvaranju Juromani konferencije o centralnoj i istočcnoj Evropi.
Direktor kompanije Juromani Ričard Ensor ocenio je da je to posledica manjeg
priliva direktnih stranih investicija.
Ensor je istakao da je region centralne i istočne Evrope u 2007. godini
zabeležio rekordan rast BDP-a od oko sedam odsto u proseku i da je prvi put
premašen nivo BDP-a iz 1989. godine.
"Region je prošle godine u proseku imao za devet odsto veći BDP nego 1989.
godine pre pada Berlinskog zida", naveo je Ensor, direktor u kompaniji koja
je vlasnik ekonomskog časopisa Juromani.
Na ovogodišnjoj Juromani konferenciji o ekonomiji i investicijama u
centralnoj i istočnoj Evropi, učestvuje više od 1.200 bankara, investitora,
ekonomista, državnika, privrednika i novinara.
Ekonomsku sliku i mogućnosti za ulaganje u Srbiji na tom skupu će
predstaviti pomoćnik srpskog ministra ekonomije i regionalnog razvoja
Nebojša Ćirić i šef kancelarije Svetske banke za Srbiju Sajmon Grej.
Ćirić će govoriti i na panelu 13. Juromani konferencije na kojem će se
razmatrati uticaj politike na ekonomiju u regionu, razvoj i stanje tržišta
kapitala, kreditna kriza i problem rasta tekućeg platnog deficita zemalja u
regionu.
Na dvodnevnom skupu biće reči i o finansiranju infrastrukturnih projekata,
stambenim kreditima i uticaju krize sa drugorazrednim hipotekarnim kreditima
na region.
Planirana je i rasprava o energetici, na kojoj će biti reči o spajanjima i
preuzimanjima kompanija u toj oblasti, izgradnji gasovoda i naftofoda u
centralnoj i istočnoj Evropi, kao i o liberalizaciji u oblasti energetike.
Juromani konferencija će biti zatvorena raspravom o izgledima ekonomskog
razvoja u centralnoj i istočnoj Evropi, na kojoj će govoriti glavni
ekonomista Svetske banke za Evropu i centralnu Aziju Pradep Mitra. |
| |
| |
|
| |
| Tadić u SB pročitao pismo devojčice sa Kosova |
| |
Predsednik Srbije Boris Tadić pročitao je na sednici Saveta bezbednosti UN
pismo 15-godišnje devojčice sa Kosova u kojem je pozvala da joj se ne oduzme
pravo na život u svojoj zemlji.
Tadić je u otvorenom delu sednice Saveta bezbednosti o Kosovu rekao da je
neposredno pred početak sednice dobio pismo devojčice Slobodanke Tasić iz
kosovskog sela Bostane.
"Oduzeto nam je pravo na bezbrižno detinjstvo, pravo na slobodu, pravo na
sreću, oduzeta nam je toplina porodičnog života. Neka nam ne oduzmu i pravo
da živimo makar i ovakav život, na svojoj zemlji", napisala je devojčica u
pismu Tadiću.
Devojčica je navela da je rođena na Kosovu ali da ne živi u kući u kojoj je
rođena zato što je ona do temelja porušena i spaljena, kao i da joj je otac
nestao 1999. godine.
Ona je zato zamolila predsednika Srbije da prenese svetu njenu poruku zbog "svih
dečjih suza, zbog svih naših patnji, zbog rano otvorenih rana koje nikako da
zarastu". |
| |
| |
|
| |
| Milankovićev kalendar se i dalje ne koristi |
| |
Nedavne proslave Nove godine i Božića ponovo su izbacile u javnost probleme sa
kalendarom. Dvostruka slavlja - po Julijanskom i Gregorijanskom kalendaru -
samo su očigledne potvrde da je javnost i dalje podeljena oko " kalendarskog
pitanja".
Naučnik Milutin Milanković napravio je najprecizniji kalendar, ali ni
nijedna pravoslavna crkva ni država nisu počele da računaju vreme po njemu.
Po Milankovićevom kalendaru godina traje 365 dana i 218/900 dana. To je
365,24222 dana, što je veoma blizu prosečne vrednosti trajanja tropske
godine, koja iznosi 365,24219 dana, dok godina po gregorijanskom kalendaru
traje 365,2425 dana.
Neke pravoslavne crkve, uključujući srpsku, i dalje računaju vreme kako je
to u prvom veku pre nove ere odredio Julije Cezar.
Milankovićev kalendar najprecizniji je ikad napravljen, jer razlika između
njegove i tropske godine iznosi svega dve sekunde godišnje. Potrebno je da
prođe 43.200 godina da bi razlika iznela jedan dan.
On je na kalendaru počeo da radi 1923. godine, kada mu je ministar vera
Ljuba Jovanović predočio inicijativu za promenu kalendara, poteklu od
vaseljenskog patrijarha Meletija IV.
Julijanski kalendar reformisao je 1582. godine papa Grgrur DžIII, čime je
tad postignuto maksimalno približavanje dužina kalendarske godine prirodnoj,
tropskoj.
Te godine je papa svojom odredbom, bulom, uredio da posle četvrtka 4.
oktobra sutradan osvane petak 15. oktobar. Time je iz julijanskog kalendara
izbrisana razlika koja je u tom trenutku iznosila 10 dana.
Neke katoličke zemlje, kao Italija, Španija, Portugalija i Poljska, odmah su
uvele novi, gregorijanski kalendar u svetovnu i građansku upotrebu.
Ostale katoličke zemlje zapada uvodile su novi kalendar 100, 200, pa čak i
više godina kasnije.
Pravoslavna crkva i države, kao Rusija, Jermenija, Grčka, Bugarska, Rumunija,
Srbija, Crna Gora i druge, pridržavale su se starog julijanskog kalendara,
koji je stalno uvećavao godinu za jedan dan na svakih 128 godina
Predlog reforme julijanskog kalendara, koji je odobrio Sinod Srpske
pravoslavne crkve, na pravoslavnom kongresu izložili su Milanković i
mitropolit crnogorsko-primorski Gavrilo Dožić.
Autor proračuna predloga bio je srednjoškolski profesor matematike Maksim
Trpković.
Dve osnovne karakteristike reforme julijanskog kalendara je da se
izostavljanjem 13 dana u oktobru 1923. godine, julijanski kalendar u
potpunosti usaglašava sa gregorijanskim.
Tom izmenom, posle nedelje 30. septembra dolazi ponedeljak 14. oktobar.
Drugo, odlukom o godinama koje će biti prestupne za period od sledećih 900
godina, izbačeno je sedam godina u veku koje neće biti prestupne.
To pravilo u tom 900-godišnjem periodu daje 218 prestupnih godina, umesto
225 koliko ih je bilo po starom, julijanskom kalendaru i 682 proste godine.
Kalendar daje potpunu preciznost do 2800. godine, odnosno do tada ne može
biti nikakvog razmimoilaženja sa gregorijanskim kalendarom.
Ovako koncipiran kalendar bi trebalo korigovati tek posle 28.800 godina, ali
ni do danas, iako je prihvaćen na Svepravoslavnom kongresu 30. maja 1923.
godine u Carigradu, nikada nije ostvaren. |
| |
| Ana Slović |
|
| |
| Voštane figure Cece i Čole u Jagodini |
| |
Voštane figure turbo-folk pevačice Svetlane Cece Ražnatović i pop pevača
Zdravka Čolića biće uskoro napravljene kako bi bile izložene u Muzeju
voštanih figura, koji će biti otvoren u Jagodini 15. aprila.
 Predsednik
opštine Jagodina Dragan Marković-Palma rekao je novinarima da postoji namera
da se naprave voštane figure Ražnatovićeve i Čolića kao "idola mladih" i
uključe u postavku u kojoj će biti predstavljeno 39 nacionalnih i
istorijskih ličnosti.
Muzej počinje sa radom zahvaljujući istoričaru umetnosti iz Beograda
Vladimiru Tomčiću koji je Jagodincima poklonio voštane figure Svetog Save,
Nikole Pašića, cara Dušana, kneza Lazara, Josipa Broza Tita, ali i srpskih
premijera Zorana Đinđića i Vojislava Koštunice, kao i patrijarha Pavla.
U opštini je rečeno agenciji Beta da su danas u Jagodinu stigle voštane
figure kralja Petra i Svetog Save.
Marković je najavio da će Tomčićeve voštane figure biti izložene u
jagodinskoj Narodnoj biblioteci ili Plavom salonu sportske hale, dok ne bude
napravljena posebna zgrada za muzej.
"Muzej će sigurno poboljšati turističku ponudu Jagodine koja već ima
Zoološki vrt i Akva park. Veliki broj turista dolazi u naš grad", ocenio je
Marković.
Tomčić je pre nekoliko godina došao na ideju da stvori svoj vlastiti muzej
pošto je video voštane figure svetskih ličnosti izložene u Amsterdamu. I
pored povremenih izlaganja, Tomčićeve figure su ostajale smeštene u
mnogobrojnim magacinima po Beogradu. |
| |
| |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
Oglasavanje Marketing
|
