SRPSKI POSLOVNI IMENIK 2008
NA SVIM NASIM MESTIMA
 

 
KANADA

    Broj 1138, 25. januar 2008.

Vozači u TTC-u pate od post-traumatskog sindroma
 
Ni malo nije lako biti vozač u gradskom prevozu. Blizu 200 vozača TTC-a pate od ozbiljnog oblika post-traumatskog stresnog poremećaja, kakav se obično javlja kod osoba koje su preživele borbena dejstva, prirodne nepogode ili silovanje.

Podaci čak govore da je stopa obolelih veća u TTC-u, nego kod pripadnika policije koji patroliraju torontskim ulicama, ili kod bilo kog drugog profila radnika u Ontariju.

Vozači su izloženi najrazličitijim oblicima uznemiravanja, počevši od verbalnog i psihičkog maltretiranja, pa do izuzetno brutalnog fizičkog nasrtanja putnika na njih i zadobijenih rana od metaka, navodi Toronto Star. Mnogi godinama osećaju posledice tih izuzetno neprijatnih situacija, bez obzira na lečenje.

Dugotrajno bolovanje ( u pojedinim slučajevima čak i do godinu dana), nesanica, depresija, a potom i česta odsustvovanja zbog bojazni da bi se neprijatna situacija mogla ponoviti, strah od suočavanja sa mestom neprijatnog iskustva, sve su to odlike poremećaja kod post-traumatskog sindroma stresa.

Vozači, koji moraju svoje radne zadatke da obavljaju savesno i na vreme kako se ne bi zamerili svom poslodavcu, zameraju putnicima da su sve manje tolerantni. Podaci to i dokazuju. Samo između 2005. i 2006. godine, broj prijavljenih krivičnih dela u vozilima i na prostoru TTC-a povećan je čak za četvrtinu.

Stručnjaci objašnjavaju da vozači češće no ostali na meti napada zato što, noseći uniformu, predstavljaju neki oblik autoriteta. Oni, međutim, nemaju moć da deluju, da upotrebe bilo koji oblik sile da reaguju na nalet adrenalina, tako da to čini da oni češće pate od post-traumatskog sindroma.

Predsednik TTC-a Adam Đambrone kaže da uprava ima obavezu da ovom problemu pristupi izuzetno ozbiljno i preduzme nešto kako bi se povećalo uvažavanje i bezbednost zaposlenih.

U TTC-u je već u toku realizacija velikog projekta postavljanja video nadzora u autobusima, tramvajima i na stanicama podzemne železnice, što bi trebalo da pomogne u identifikaciji potencijalnih napasnika, a planiraju da već ove godine u autobusima i tramvajima postave i plastične paravane iza vozača.

Takođe, u saradnji za zdravstvenim radnicima iz dve torontske bolnice i predstavnicima Saveta za bezbednost na radu i osiguranje, radi se na studiji koja bi trebalo da pomogne u lakšem i bržem oporavku kod post-traumatskog sindroma.

Đambrone i generalni menadžer TTC-a Geri Vebster kažu da kompanija pokušava da doprinese na polju boljeg sagledavanja mentalnih i emotivnih potreba vozača.

Kao još jednu od mera koje uvodi TTC, treba pomenuti i novi, nedavno predstavljen, izuzetno verodostojan kompjuterizovani simulator vožnje autobusa, koji po najavama predstavlja idealno sredstvo za upoznavanje budućih vozača sa uslovima u vožnji, od saobraćajnih, preko vremenskih i onih vezanih za putnike i njihovo ponašanje. Počevši od proleća, svi novozaposleni vozači moraće da prođu obuku na simulatoru pre nego što sednu za volan autobusa.
 
   
 
Zabrana vatrenog oružja
 
Posle druge pucnjave u svega nedelju dana, u kojoj je na torontskim ulicama od zalutalog metka stradao nedužni prolaznik, i lider NDP-a Džek Lejton pridružio se apelima premijera Daltona Mekgvintija i gradonačelnika Dejvida Milera da se u potpunosti zabrani vatreno oružje.

Lejton je podsetio da je i devojčica Džejn Kreba stradala na isti način, drugog dana Božića 2005. godine.

Lejton apeluje na vladu da obezbedi dodatna sredstva za finansiranje većeg broja policajaca na kanadskim ulicama, bolje zaštite svedoka i programa za prevenciju kod mladih. Predstavnici NDP-a predlažu još i sazivanje samita sa američkom stranom, na kome bi se sačinio akcioni plan za sprečavanje daljeg ilegalnog unošenja oružja u zemlju.

Profesor sa Univerziteta u Torontu Džefri Rozental, autor knjige Udar groma: Čudan svet verovatnoće, tvrdi da i pored dva ubistva slučajnih prolaznike na torontskim ulicama u svega nedelju dana, nema nikakvog razloga za dodatnu zabrinutost. On naglašava da je verovatnoća da se tako nešto desi svega jedan prema 220 hiljada. Poređenja radi, gledano po učestalosti, dvostruko je veća verovatnoća da vam supružnik radi o glavi, a čak 125 puta verovatnije je da ćete imati srčani napad.
 
   
 
Anonimna linija za školske incidente
 
Školska uprava za region Toronto ove nedelje je otvorila telefonsku liniju kojom daje učenicima priliku da anonimno prijave bilo koju vrstu problema u svojim školama, bez opasnosti da budu prepoznati i označeni kao doušnici.

Ovakva mera usledila je posle izveštaja o stanju dečje sigurnosti u školama u regionu, koji je izazvao dodatnu zabrinutost, kako među roditeljima, tako i među nastavnicima i svim stručnjacima i nadležnima koji se bave decom.

Iz izveštaja se vidi da ni školski odbor, niti torontska policija ne znaju tačno koliko i kakvog oružja se donosi u škole. Takođe, utvrđeno je da su različiti oblici seksualnog uznemiravanja sve prisutniji u školama u regionu.

Ono što naprosto bode oči je zavera ćutanja koja prati sve incidente koji se dešavaju u školskom okruženju. Očigledno je da učenici, iz raznoraznih razloga, ne žele ili ne smeju da skupe hrabrost i prijave prekršaj bilo koje vrste, za koji su čuli, kome su prisustvovali ili, eventualno, bili žrtva. Baš za takve slučajeve je i namenjen ovaj novouvedeni telefon.

No, po rečima Kortni Beti, advokata porodice Džordana Menersa, posle čijeg ubistva je i došlo do akcije preispitivanja sigurnosti učenika u školama, mnogo drastičniji problem proizilazi iz ćutanja i neažurnosti nastavnika kod prijavljivanja nasilja u školama.

On smatra da nastavnici mogu biti prva linija odbrane, ukoliko načine prvi korak, prijave ili reaguju na odgovarajući način.
 
   
 
U Kanadi kuća umereno nepristupačna
 
Iako često deluje kao da je drugima štošta lakše i dostupnije, nije baš uvek tako. Recimo, onima koji pokušavaju da kupe stan ili kuću u Torontu, teško je da poveruju da je u drugim gradovima još gora situacija i da su nekretnine još skuplje.

Napravljena je uporedna analiza tržišta u 227 gradskih sredina u SAD-u, Australiji, Novom Zelandu, Velikoj Britaniji, Irskoj i, naravno, Kanadi gde se proveravalo sa koliko napora žitelji tih mesta mogu da stignu do svojih stanova.

Za osnovni kriterijum korišćen je odnos između godišnje plate i cene kuće. Kao 'pristupačno' se računalo kada su za kupovinu kuće potrebna do tri godišnja prihoda, 'umereno nepristupačno' za do četiri godišnja prihoda, do pet 'prilično nepristupačno' i preko pet je svrstano u kategoriju 'veoma nepristupačno'.

U Kanadi je žiteljima Britanske Kolumbije i Kelovne najteže da stignu do svog krova nad glavom. Toronto se nalazi na 24. mestu, u istoj ravni sa Kalgarijem, gde su kuće i stanovi 'prilično nepristupačni'.

Ako vam je stalo da živite u svojoj kućici, onda treba otići u Tander Bej, Ontario, gde su vam potrebne manje od dve godišnje zarade za svoju slobodicu. Za njim slede Jangstaun u Ohaju i Fort Vejn, u Indijani, dok je Sagenej, Kvebek na četvrtom mestu.

U regionu Toronto, najpovoljnije ćete proći ako kuću kupite u Ošavi.

Do kuće po pristupačnoj ceni u Kanadi, možete doći još u St. Džonsu, Sent Džonu, Ridžajni, Vindzoru, Kvebek Sitiju, Troa Rivijers, Vinipegu, Sadberiju, Londonu, i Otavi.

Interesantno je da je za čitavu Kanadu proračunato da kupovina kuće spada u kategoriju 'umereno nepristupačno', pošto je potreban 3,1 godišnji prihod za kupovinu prosečne kuće.

Naravno, najskuplje kvadrate možete naći u Los Anđelesu, Salinasu, Kalifornija, San Francisku, Honoluluu i San Dijegu.
 
   
 
Kanadsko zdravstvo nije po evropskim standardima
 
Kanada se našla na 23. mestu, od ukupno 30 zemalja koje su bile obuhvaćene istraživanjem o stanju u zdravstvenom sistemu, stoji u izveštaju dve privatne institucije, vinipeškog Centra za društvenu politiku i briselskog Helt konzjumer pauerhaus.

Kanadsko zdravstvo je, u studiji pod nazivom Evro - Kanada zdravstveni indeks pacijenata, zapravo, upoređivano sa evropskim. Autori studije naglašavaju da je dobijena slika o stanju nacionalnog sistema zdravstvene zaštite automatski realnija nego kada se poredi sa zdravstvom u SAD-u.

Oni su ustanovili da su medicinski rezultati dobri u Kanadi u kategoriji faktora za srčane napade i stopu preživljavanja od raka, ali da zaostaje po vremenu čekanja na lečenje, nivou dostupnih službi, mogućnostima za dobijanje novih lekova i pojedinih dijagnostičkih pomagala, kao i prava pacijenata. Takođe je navedeno da Kanada izdvaja za zdravstvo više nego bilo koja druga zemlja obuhvaćena istraživanjem, ali da su, nažalost, rezultati ispod prosečnih.

Od mogućih 1000 poena, Kanada je dobila 550 poena, čime je pokazala da je bolja od Bugarske, Mađarske, Litvanije, Letonije, Rumunije, Slovačke i Poljske. U Sloveniji, Malti, Portugaliji i Grčkoj približno je slična situacija, dok je malo bolja u Velikoj Britaniji i Irskoj.

Na vrhu liste našla se Austrija, koja je sakupila ukupno 806, dok su za njom Holandija, Francuska, Švajcarska, Nemačka i Švedska.

Ista grupa radiće tokom ove godine i komparativnu listu stanja zdravstvene zaštite u kanadskim provincijama, čime bi trebalo da se dobije dodatni materijal za debatu o stanju u zdravstvu u zemlji.
 
   
 
Najbolja je umerena originalnost
 
Modni trendovi ogledaju se i u davanju imena deci. Primećuje se da pojedina imena jednostavno isplivaju, u nekom trenutku mnogima zazvuče lepo, postanu popularna i to se primeti najčešće kada deca pođu u obdanište ili školu. Neretko se desi da se više dece iz iste grupe isto zove i to dovodi do niza zabuna, katkad više, katkad manje smešnih.

Najnovija moda u ovoj oblasti je biti drugačiji. Emi Mekenzi, koautorka knjige Najbolja bebi imena za Kanađane (The Best Baby Names for Canadians), kaže da popularno postalo nepopularno, i da se sada svi trude da ime novog člana porodice obavezno bude van top 20 liste.

Neki podaci govore da su pre pedesetak godina čak dve petine dečaka i svaka četvrta devojčica dobijali najpopularnija imena, a sada je taj broj daleko manji.

Ona ipak, primećuje da se trenutno devojčicama daju imena Medison, Olivija i Sofija, dok kod dečaka preovlađuju imena koja se završavaju sa -en i -an, poput Itan, Rajan, Ejdan ili Kejdan.

Koje ime izabrati?

Mekenzijeva kaže da je vreme da umesto američkih geografskih imena, kao što su Dakota, Džordžija i slično, počnu da se upotrebljavaju kanadska, koja podsećaju na starosedelačko, francusko ili keltsko nasleđe. Naravno, kod biranja takve opcije treba izuzetno voditi računa i ne preterivati, jer dete može, ni krivo, ni dužno, patiti zbog roditeljskog hira.
 
   
 
Internet ucena za lakoverne devojke
 
U Kingstonu je ovih dana održano suđenje Marku Bedfordu, 23, studentu računarstva na koledžu St. Lorens, koji je proglašen krivim po deset tačaka u veoma kompleksnom slučaju vezanom za dečju pornografiju.

Svoje znanje i umeće Bedford je koristio tokom 2005. i 2006. godine za ucenjivanje putem interneta i sajtova za druženje. Bedford bi razmenjivao poruke sa nekom devojčicom ili devojkom, a potom bi primenjivao jedan od dva scenarija - ili bi provaljivao u njihove naloge i menjao lozinku, ili bi ih ubedio da veb kamerom slikaju svoje grudi. Nakon toga bi usledilo ucenjivanje da će proslediti njihove slike porodici i prijateljima, ili ih staviti na internet, ukoliko ne prikažu eksplicitnije seksualne scene.

Najmlađa Bedfordova žrtva ima svega deset godina.

Tužilac Ros Dramond kaže da među žrtvama ima nekoliko stotina u različitim delovima zemlje i šire. On procenjuje da se tu radi o jednom od najvećih, ako ne i najvećem slučaju takve vrste u provinciji i zemlji.

U istrazi vezanoj za ovaj slučaj učestvovale su brojne policijske snage iz Ontarija i drugih provincija, potom RCMP, kao i britanska policija.Bedfordu će kazna biti izrečena u martu.
 
   
 
Tri od četiri nigde bez automobila
 
Bez obzira na zalaganje za zdraviju životnu sredinu i sve napore za poboljšanje javnog prevoza, i dalje je prosečnom Kanađaninu najlakše i najbrže da se do željenog odredišta preveze sopstvenim automobilom. Statističari to određuju pojmom zavisnost od automobila.

Po podacima koje je prikupila Statistička služba 2005. godine, 74 odsto građana vozilo se svugde svojim automobilom. U međuvremenu, drastično opada vreme provedeno u vožnji biciklom ili pešačenju.

Mesto stanovanja umnogome određuje navike vezane za automobil. Iako makar na prvi pogled nema logike, oni koji žive u centralnim gradskim zonama ređe sedaju u kola, za razliku od žitelja prigradskih i seoskih sredina.

Veoma bitan faktor kod korišćenja automobila je da li u porodici ima dece, pa tako vidimo da roditelji sa decom od 5-12 godina 1,6 puta češće sedaju za volan, nego oni koji nemaju decu.

Stanovnici Edmontona i Kalgarija najmanje mogu da zamisle svoj život bez automobila, budući da tri četvrtine nigde ne kreće bez automobila. Sa druge strane, žitelji Montreala 'najmanje' zavise od automobila - dva od tri svugde ide automobilom.
 
   
 
Fordov kombi zabranjen za prevoz đaka
 
U Nju Brunsviku, Novoj Skotiji i na Ostrvu princa Edvarda je, iz bezbedonosnih razloga, stavljena privremena zabrana na prevoz đaka kombijem tipa ford klub vagon, sa petnaest sedišta.

Zabrana će važiti do kraja ove školske godine.

Ovakva odluka doneta je posle nesreće u kojoj je poginulo sedam članova košarkaškog tima i jedna nastavnica iz Batursta. Ministar prosvete u Nju Brunsviku Keli Lemrok veruje da je, u ovom trenutku, u najboljem interesu svih koji odlučuju o bezbednom putovanju učenika da se opcija prevoza ovim kombijem izbegava sve dok ne budu poznate sve pojedinosti.

Ovakav fordov klub kombi u SAD-u je proglašen za nedovoljno bezbedan i vlada je zabranila školama da ga nabavljaju i upotrebljavaju za prevoz učenika. Mnoge organizacije, takođe, polako ga izbacuju iz upotrebe.
 
   
 
Drugačija procedura kod provere tiketa
 
Ontarijska korporacija za lutriju i igre na sreću (OLG) odlučila je da dodatnim merama predostrožnosti stane na put malverzacijama koje ruše ugled ove kuće.

Od sada će procedura provere tiketa biti drugačija i zahtevati drugačiji postupak, i za prodavca i za mušteriju. Ukoliko mušterija ima dobitak od 10 hiljada dolara i više, onda će se mašina oglasiti na poseban način. Tada će se i lutrijski terminal zakočiti i pozvaće službenik OLG-a, koji će razgovarati sa dobitnikom pre reaktiviranja mašine.

Mušterije u svako doba mogu sami da provere svoj tiket i ustanove da li imaju dobitak. Pored toga, oni će morati da potpišu tiket pre nego što prodavac može da ga overi.

Portparol OLG-a Tereza Ronkon ističe da je veoma važno da građani budu sigurni da ih niko ne vara i potkrada i da su ove mere uvedene da bi se povratilo njihovo poverenje.
 
   
 
Nagi nosač Frenk vratio novac vajaru
 
Gradić Pentington moraće da plati 14 hiljada dolara Majklu Hermešu, autoru sporne skulpture nagog Nosača Frenka, koju su vandali u više navrata oštećivali u predelu genitalija.

Skulptura je postavljena pre tri godine na jednoj okretnici u centru grada i odmah su počele dileme da li je u redu da na javnom mestu bude izloženo nago muško telo. Većnici su odlučili da pokriju diskutabilan deo tela, ali to nije sprečilo vandale da ubrzo zatim sruše dva metra visoku figuru i polome joj muškost.

Vajar Hermeš je zahtevao da grad plati popravku skulpture u Vankuveru, ali se ispostavilo da bi cena nadmašila originalno plaćen iznos.

Rešenje je stiglo u vidu vlasnika vinarije Red ruster, Bita i Prudens Marer, koji su kupili skulpturu, platili popravku i izložili je u svojoj galeriji iznad prostora za degustaciju. Oni su čak u čast nosača Frenka proizveli vino koje su navali Kabernet Frenk 2004, sa njegovom slikom na etiketi.
 
   
 
Pušenje sve ređe porok među mladima
 
Poslednjih godina pušenje je sve ređi porok kod mladih, sudeći po podacima koje je ovih dana iznelo Ministarstvo zdravlja.

Istraživanje o praćenju pušenja na nacionalnom nivou pokazuje da je u poslednjih sedam godina čak za 11 odsto smanjen broj pušača među tinejdžerima starosti 15-19 godina.

Dok je 2000. godine bilo 26 odsto pušača među mladima, od toga 17 odsto onih koji su svakodnevno pušili, prošle godine je zabeleženo da ih ima ukupno 15 odsto, od čega tek 9,1 odsto redovnih.

Veruje se da su različiti faktori uticali na ovu pozitivnu promenu.

Tu svakako treba pomenuti zakone koji zabranjuju pušenje u barovima, restoranima i igraonicama, potom kampanje o opasnostima pušenja, a nikako ne treba zaboraviti ni činjenicu da taj porok postaje sve skuplji.

Opadajući trend nije primetan samo kod mladih. I u starosnoj grupi do 24 godine ima za oko desetak odsto manje pušača, ali je zato među starijima situacija malo drugačija.

Oni se teže odriču cigareta, moguće i zbog toga što im je pušački staž duži, mada se mora priznati da je svaki drugi pušač u poslednjih godinu dana pokušao da prestane.

Interesantno je da je sličnu želju i pokušaj imala polovina pušača i 2000. kao i 2007. godine.
 
   
 

Oglasavanje Marketing

OPLENAC
Dubravka_Mandic
SAMA_Erindale_Park
Bonimi
Marko_Dajic
RADNJA_NIFA_DANIJELA
KIKS BOX
California Pub and Grill
SLAVISA_GARACA
MERKATOR
ZLATAR
Prodavnica_DELICATESEN
MODULAR
Dusan Dragojevic - Takse
ZABAVISTE - SUNSHINE KIDS
VIK DEJANOVIC
VIDOVITA - HANA_VERA
Oplenac_Hall
ADVOKAT_KARAPANCEV
Advokat Dejan Ristic
Imigracija - Advokat Zoran Kostic
Toronto_Travel
Ljiljana-Zdravkovi
sweethome4yu
ZUBARI NIS

Oglasavanje Marketing
Gordana Stajic - Svetlana Litvinjenko
Fancy_Kafana
PETAR I MIRA RALEVIC
DISK ZDRAVLJE
Dragana Jovanovic
Korica Trans
Srecko Lucky Milidrag
COLUMBUS
Milan Tomasevic Advokat
TINO_BRELAK
ZLATA BIJELIC
SRPSKA TV
THREE BROTHERS
KURKIC MICA

Obradovich Law
DVC_ALUMINIM_VEDRAN_CVITANOVIC
HOROSKOP - HOROSKOPE


| PRVA STRANA - HOME | REDAKCIJA | ARHIVA | PRETPLATA | KONTAKT |

Copyright © 1996-2012 "NOVINE Toronto"