|
|
Broj 1138, 25. januar 2008.
| Vozači u TTC-u pate od post-traumatskog
sindroma |
| |
Ni malo nije lako biti vozač u gradskom prevozu. Blizu 200 vozača TTC-a pate
od ozbiljnog oblika post-traumatskog stresnog poremećaja, kakav se obično
javlja kod osoba koje su preživele borbena dejstva, prirodne nepogode ili
silovanje.
 Podaci
čak govore da je stopa obolelih veća u TTC-u, nego kod pripadnika policije
koji patroliraju torontskim ulicama, ili kod bilo kog drugog profila radnika
u Ontariju.
Vozači su izloženi najrazličitijim oblicima uznemiravanja, počevši od
verbalnog i psihičkog maltretiranja, pa do izuzetno brutalnog fizičkog
nasrtanja putnika na njih i zadobijenih rana od metaka, navodi Toronto Star.
Mnogi godinama osećaju posledice tih izuzetno neprijatnih situacija, bez
obzira na lečenje.
Dugotrajno bolovanje ( u pojedinim slučajevima čak i do godinu dana),
nesanica, depresija, a potom i česta odsustvovanja zbog bojazni da bi se
neprijatna situacija mogla ponoviti, strah od suočavanja sa mestom
neprijatnog iskustva, sve su to odlike poremećaja kod post-traumatskog
sindroma stresa.
Vozači, koji moraju svoje radne zadatke da obavljaju savesno i na vreme kako
se ne bi zamerili svom poslodavcu, zameraju putnicima da su sve manje
tolerantni. Podaci to i dokazuju. Samo između 2005. i 2006. godine, broj
prijavljenih krivičnih dela u vozilima i na prostoru TTC-a povećan je čak za
četvrtinu.
Stručnjaci objašnjavaju da vozači češće no ostali na meti napada zato što,
noseći uniformu, predstavljaju neki oblik autoriteta. Oni, međutim, nemaju
moć da deluju, da upotrebe bilo koji oblik sile da reaguju na nalet
adrenalina, tako da to čini da oni češće pate od post-traumatskog sindroma.
Predsednik TTC-a Adam Đambrone kaže da uprava ima obavezu da ovom problemu
pristupi izuzetno ozbiljno i preduzme nešto kako bi se povećalo uvažavanje i
bezbednost zaposlenih.
U TTC-u je već u toku realizacija velikog projekta postavljanja video
nadzora u autobusima, tramvajima i na stanicama podzemne železnice, što bi
trebalo da pomogne u identifikaciji potencijalnih napasnika, a planiraju da
već ove godine u autobusima i tramvajima postave i plastične paravane iza
vozača.
Takođe, u saradnji za zdravstvenim radnicima iz dve torontske bolnice i
predstavnicima Saveta za bezbednost na radu i osiguranje, radi se na studiji
koja bi trebalo da pomogne u lakšem i bržem oporavku kod post-traumatskog
sindroma.
Đambrone i generalni menadžer TTC-a Geri Vebster kažu da kompanija pokušava
da doprinese na polju boljeg sagledavanja mentalnih i emotivnih potreba
vozača.
Kao još jednu od mera koje uvodi TTC, treba pomenuti i novi, nedavno
predstavljen, izuzetno verodostojan kompjuterizovani simulator vožnje
autobusa, koji po najavama predstavlja idealno sredstvo za upoznavanje
budućih vozača sa uslovima u vožnji, od saobraćajnih, preko vremenskih i
onih vezanih za putnike i njihovo ponašanje. Počevši od proleća, svi
novozaposleni vozači moraće da prođu obuku na simulatoru pre nego što sednu
za volan autobusa. |
| |
| |
|
| |
| Zabrana vatrenog oružja |
| |
Posle druge pucnjave u svega nedelju dana, u kojoj je na torontskim ulicama od
zalutalog metka stradao nedužni prolaznik, i lider NDP-a Džek Lejton
pridružio se apelima premijera Daltona Mekgvintija i gradonačelnika Dejvida
Milera da se u potpunosti zabrani vatreno oružje.
 Lejton
je podsetio da je i devojčica Džejn Kreba stradala na isti način, drugog
dana Božića 2005. godine.
Lejton apeluje na vladu da obezbedi dodatna sredstva za finansiranje većeg
broja policajaca na kanadskim ulicama, bolje zaštite svedoka i programa za
prevenciju kod mladih. Predstavnici NDP-a predlažu još i sazivanje samita sa
američkom stranom, na kome bi se sačinio akcioni plan za sprečavanje daljeg
ilegalnog unošenja oružja u zemlju.
Profesor sa Univerziteta u Torontu Džefri Rozental, autor knjige Udar groma:
Čudan svet verovatnoće, tvrdi da i pored dva ubistva slučajnih prolaznike na
torontskim ulicama u svega nedelju dana, nema nikakvog razloga za dodatnu
zabrinutost. On naglašava da je verovatnoća da se tako nešto desi svega
jedan prema 220 hiljada. Poređenja radi, gledano po učestalosti, dvostruko
je veća verovatnoća da vam supružnik radi o glavi, a čak 125 puta
verovatnije je da ćete imati srčani napad. |
| |
| |
|
| |
| Anonimna linija za školske incidente |
| |
Školska uprava za region Toronto ove nedelje je otvorila telefonsku liniju
kojom daje učenicima priliku da anonimno prijave bilo koju vrstu problema u
svojim školama, bez opasnosti da budu prepoznati i označeni kao doušnici.
 Ovakva
mera usledila je posle izveštaja o stanju dečje sigurnosti u školama u
regionu, koji je izazvao dodatnu zabrinutost, kako među roditeljima, tako i
među nastavnicima i svim stručnjacima i nadležnima koji se bave decom.
Iz izveštaja se vidi da ni školski odbor, niti torontska policija ne znaju
tačno koliko i kakvog oružja se donosi u škole. Takođe, utvrđeno je da su
različiti oblici seksualnog uznemiravanja sve prisutniji u školama u regionu.
Ono što naprosto bode oči je zavera ćutanja koja prati sve incidente koji se
dešavaju u školskom okruženju. Očigledno je da učenici, iz raznoraznih
razloga, ne žele ili ne smeju da skupe hrabrost i prijave prekršaj bilo koje
vrste, za koji su čuli, kome su prisustvovali ili, eventualno, bili žrtva.
Baš za takve slučajeve je i namenjen ovaj novouvedeni telefon.
No, po rečima Kortni Beti, advokata porodice Džordana Menersa, posle čijeg
ubistva je i došlo do akcije preispitivanja sigurnosti učenika u školama,
mnogo drastičniji problem proizilazi iz ćutanja i neažurnosti nastavnika kod
prijavljivanja nasilja u školama.
On smatra da nastavnici mogu biti prva linija odbrane, ukoliko načine prvi
korak, prijave ili reaguju na odgovarajući način. |
| |
| |
|
| |
| U Kanadi kuća umereno nepristupačna |
| |
Iako često deluje kao da je drugima štošta lakše i dostupnije, nije baš uvek
tako. Recimo, onima koji pokušavaju da kupe stan ili kuću u Torontu, teško
je da poveruju da je u drugim gradovima još gora situacija i da su
nekretnine još skuplje.
 Napravljena
je uporedna analiza tržišta u 227 gradskih sredina u SAD-u, Australiji,
Novom Zelandu, Velikoj Britaniji, Irskoj i, naravno, Kanadi gde se
proveravalo sa koliko napora žitelji tih mesta mogu da stignu do svojih
stanova.
Za osnovni kriterijum korišćen je odnos između godišnje plate i cene kuće.
Kao 'pristupačno' se računalo kada su za kupovinu kuće potrebna do tri
godišnja prihoda, 'umereno nepristupačno' za do četiri godišnja prihoda, do
pet 'prilično nepristupačno' i preko pet je svrstano u kategoriju 'veoma
nepristupačno'.
U Kanadi je žiteljima Britanske Kolumbije i Kelovne najteže da stignu do
svog krova nad glavom. Toronto se nalazi na 24. mestu, u istoj ravni sa
Kalgarijem, gde su kuće i stanovi 'prilično nepristupačni'.
Ako vam je stalo da živite u svojoj kućici, onda treba otići u Tander Bej,
Ontario, gde su vam potrebne manje od dve godišnje zarade za svoju slobodicu.
Za njim slede Jangstaun u Ohaju i Fort Vejn, u Indijani, dok je Sagenej,
Kvebek na četvrtom mestu.
U regionu Toronto, najpovoljnije ćete proći ako kuću kupite u Ošavi.
Do kuće po pristupačnoj ceni u Kanadi, možete doći još u St. Džonsu, Sent
Džonu, Ridžajni, Vindzoru, Kvebek Sitiju, Troa Rivijers, Vinipegu, Sadberiju,
Londonu, i Otavi.
Interesantno je da je za čitavu Kanadu proračunato da kupovina kuće spada u
kategoriju 'umereno nepristupačno', pošto je potreban 3,1 godišnji prihod za
kupovinu prosečne kuće.
Naravno, najskuplje kvadrate možete naći u Los Anđelesu, Salinasu,
Kalifornija, San Francisku, Honoluluu i San Dijegu. |
| |
| |
|
| |
| Kanadsko zdravstvo nije po evropskim
standardima |
| |
Kanada se našla na 23. mestu, od ukupno 30 zemalja koje su bile obuhvaćene
istraživanjem o stanju u zdravstvenom sistemu, stoji u izveštaju dve
privatne institucije, vinipeškog Centra za društvenu politiku i briselskog
Helt konzjumer pauerhaus.
 Kanadsko
zdravstvo je, u studiji pod nazivom Evro - Kanada zdravstveni indeks
pacijenata, zapravo, upoređivano sa evropskim. Autori studije naglašavaju da
je dobijena slika o stanju nacionalnog sistema zdravstvene zaštite
automatski realnija nego kada se poredi sa zdravstvom u SAD-u.
Oni su ustanovili da su medicinski rezultati dobri u Kanadi u kategoriji
faktora za srčane napade i stopu preživljavanja od raka, ali da zaostaje po
vremenu čekanja na lečenje, nivou dostupnih službi, mogućnostima za
dobijanje novih lekova i pojedinih dijagnostičkih pomagala, kao i prava
pacijenata. Takođe je navedeno da Kanada izdvaja za zdravstvo više nego bilo
koja druga zemlja obuhvaćena istraživanjem, ali da su, nažalost, rezultati
ispod prosečnih.
Od mogućih 1000 poena, Kanada je dobila 550 poena, čime je pokazala da je
bolja od Bugarske, Mađarske, Litvanije, Letonije, Rumunije, Slovačke i
Poljske. U Sloveniji, Malti, Portugaliji i Grčkoj približno je slična
situacija, dok je malo bolja u Velikoj Britaniji i Irskoj.
Na vrhu liste našla se Austrija, koja je sakupila ukupno 806, dok su za njom
Holandija, Francuska, Švajcarska, Nemačka i Švedska.
Ista grupa radiće tokom ove godine i komparativnu listu stanja zdravstvene
zaštite u kanadskim provincijama, čime bi trebalo da se dobije dodatni
materijal za debatu o stanju u zdravstvu u zemlji. |
| |
| |
|
| |
| Najbolja je umerena originalnost |
| |
Modni trendovi ogledaju se i u davanju imena deci. Primećuje se da pojedina
imena jednostavno isplivaju, u nekom trenutku mnogima zazvuče lepo, postanu
popularna i to se primeti najčešće kada deca pođu u obdanište ili školu.
Neretko se desi da se više dece iz iste grupe isto zove i to dovodi do niza
zabuna, katkad više, katkad manje smešnih.
 Najnovija
moda u ovoj oblasti je biti drugačiji. Emi Mekenzi, koautorka knjige
Najbolja bebi imena za Kanađane (The Best Baby Names for Canadians), kaže da
popularno postalo nepopularno, i da se sada svi trude da ime novog člana
porodice obavezno bude van top 20 liste.
Neki podaci govore da su pre pedesetak godina čak dve petine dečaka i svaka
četvrta devojčica dobijali najpopularnija imena, a sada je taj broj daleko
manji.
Ona ipak, primećuje da se trenutno devojčicama daju imena Medison, Olivija i
Sofija, dok kod dečaka preovlađuju imena koja se završavaju sa -en i -an,
poput Itan, Rajan, Ejdan ili Kejdan.
Koje ime izabrati?
Mekenzijeva kaže da je vreme da umesto američkih geografskih imena, kao što
su Dakota, Džordžija i slično, počnu da se upotrebljavaju kanadska, koja
podsećaju na starosedelačko, francusko ili keltsko nasleđe. Naravno, kod
biranja takve opcije treba izuzetno voditi računa i ne preterivati, jer dete
može, ni krivo, ni dužno, patiti zbog roditeljskog hira. |
| |
| |
|
| |
| Internet ucena za lakoverne devojke |
| |
U Kingstonu je ovih dana održano suđenje Marku Bedfordu, 23, studentu
računarstva na koledžu St. Lorens, koji je proglašen krivim po deset tačaka
u veoma kompleksnom slučaju vezanom za dečju pornografiju.
 Svoje
znanje i umeće Bedford je koristio tokom 2005. i 2006. godine za ucenjivanje
putem interneta i sajtova za druženje. Bedford bi razmenjivao poruke sa
nekom devojčicom ili devojkom, a potom bi primenjivao jedan od dva scenarija
- ili bi provaljivao u njihove naloge i menjao lozinku, ili bi ih ubedio da
veb kamerom slikaju svoje grudi. Nakon toga bi usledilo ucenjivanje da će
proslediti njihove slike porodici i prijateljima, ili ih staviti na
internet, ukoliko ne prikažu eksplicitnije seksualne scene.
Najmlađa Bedfordova žrtva ima svega deset godina.
Tužilac Ros Dramond kaže da među žrtvama ima nekoliko stotina u različitim
delovima zemlje i šire. On procenjuje da se tu radi o jednom od najvećih,
ako ne i najvećem slučaju takve vrste u provinciji i zemlji.
U istrazi vezanoj za ovaj slučaj učestvovale su brojne policijske snage iz
Ontarija i drugih provincija, potom RCMP, kao i britanska policija.Bedfordu
će kazna biti izrečena u martu. |
| |
| |
|
| |
| Tri od četiri nigde bez automobila |
| |
Bez obzira na zalaganje za zdraviju životnu sredinu i sve napore za
poboljšanje javnog prevoza, i dalje je prosečnom Kanađaninu najlakše i
najbrže da se do željenog odredišta preveze sopstvenim automobilom.
Statističari to određuju pojmom zavisnost od automobila.
Po podacima koje je prikupila Statistička služba 2005. godine, 74 odsto
građana vozilo se svugde svojim automobilom. U međuvremenu, drastično opada
vreme provedeno u vožnji biciklom ili pešačenju.
Mesto stanovanja umnogome određuje navike vezane za automobil. Iako makar na
prvi pogled nema logike, oni koji žive u centralnim gradskim zonama ređe
sedaju u kola, za razliku od žitelja prigradskih i seoskih sredina.
Veoma bitan faktor kod korišćenja automobila je da li u porodici ima dece,
pa tako vidimo da roditelji sa decom od 5-12 godina 1,6 puta češće sedaju za
volan, nego oni koji nemaju decu.
Stanovnici Edmontona i Kalgarija najmanje mogu da zamisle svoj život bez
automobila, budući da tri četvrtine nigde ne kreće bez automobila. Sa druge
strane, žitelji Montreala 'najmanje' zavise od automobila - dva od tri
svugde ide automobilom. |
| |
| |
|
| |
| Fordov kombi zabranjen za prevoz đaka |
| |
U Nju Brunsviku, Novoj Skotiji i na Ostrvu princa Edvarda je, iz bezbedonosnih
razloga, stavljena privremena zabrana na prevoz đaka kombijem tipa ford klub
vagon, sa petnaest sedišta.
Zabrana će važiti do kraja ove školske godine.
Ovakva odluka doneta je posle nesreće u kojoj je poginulo sedam članova
košarkaškog tima i jedna nastavnica iz Batursta. Ministar prosvete u Nju
Brunsviku Keli Lemrok veruje da je, u ovom trenutku, u najboljem interesu
svih koji odlučuju o bezbednom putovanju učenika da se opcija prevoza ovim
kombijem izbegava sve dok ne budu poznate sve pojedinosti.
Ovakav fordov klub kombi u SAD-u je proglašen za nedovoljno bezbedan i vlada
je zabranila školama da ga nabavljaju i upotrebljavaju za prevoz učenika.
Mnoge organizacije, takođe, polako ga izbacuju iz upotrebe. |
| |
| |
|
| |
| Drugačija procedura kod provere tiketa |
| |
Ontarijska korporacija za lutriju i igre na sreću (OLG) odlučila je da
dodatnim merama predostrožnosti stane na put malverzacijama koje ruše ugled
ove kuće.
Od sada će procedura provere tiketa biti drugačija i zahtevati drugačiji
postupak, i za prodavca i za mušteriju. Ukoliko mušterija ima dobitak od 10
hiljada dolara i više, onda će se mašina oglasiti na poseban način. Tada će
se i lutrijski terminal zakočiti i pozvaće službenik OLG-a, koji će
razgovarati sa dobitnikom pre reaktiviranja mašine.
Mušterije u svako doba mogu sami da provere svoj tiket i ustanove da li
imaju dobitak. Pored toga, oni će morati da potpišu tiket pre nego što
prodavac može da ga overi.
Portparol OLG-a Tereza Ronkon ističe da je veoma važno da građani budu
sigurni da ih niko ne vara i potkrada i da su ove mere uvedene da bi se
povratilo njihovo poverenje. |
| |
| |
|
| |
| Nagi nosač Frenk vratio novac vajaru |
| |
Gradić Pentington moraće da plati 14 hiljada dolara Majklu Hermešu, autoru
sporne skulpture nagog Nosača Frenka, koju su vandali u više navrata
oštećivali u predelu genitalija.
Skulptura je postavljena pre tri godine na jednoj okretnici u centru grada i
odmah su počele dileme da li je u redu da na javnom mestu bude izloženo nago
muško telo. Većnici su odlučili da pokriju diskutabilan deo tela, ali to
nije sprečilo vandale da ubrzo zatim sruše dva metra visoku figuru i polome
joj muškost.
Vajar Hermeš je zahtevao da grad plati popravku skulpture u Vankuveru, ali
se ispostavilo da bi cena nadmašila originalno plaćen iznos.
Rešenje je stiglo u vidu vlasnika vinarije Red ruster, Bita i Prudens Marer,
koji su kupili skulpturu, platili popravku i izložili je u svojoj galeriji
iznad prostora za degustaciju. Oni su čak u čast nosača Frenka proizveli
vino koje su navali Kabernet Frenk 2004, sa njegovom slikom na etiketi. |
| |
| |
|
| |
| Pušenje sve ređe porok među mladima |
| |
Poslednjih godina pušenje je sve ređi porok kod mladih, sudeći po podacima
koje je ovih dana iznelo Ministarstvo zdravlja.
Istraživanje o praćenju pušenja na nacionalnom nivou pokazuje da je u
poslednjih sedam godina čak za 11 odsto smanjen broj pušača među
tinejdžerima starosti 15-19 godina.
Dok je 2000. godine bilo 26 odsto pušača među mladima, od toga 17 odsto onih
koji su svakodnevno pušili, prošle godine je zabeleženo da ih ima ukupno 15
odsto, od čega tek 9,1 odsto redovnih.
Veruje se da su različiti faktori uticali na ovu pozitivnu promenu.
Tu svakako treba pomenuti zakone koji zabranjuju pušenje u barovima,
restoranima i igraonicama, potom kampanje o opasnostima pušenja, a nikako ne
treba zaboraviti ni činjenicu da taj porok postaje sve skuplji.
Opadajući trend nije primetan samo kod mladih. I u starosnoj grupi do 24
godine ima za oko desetak odsto manje pušača, ali je zato među starijima
situacija malo drugačija.
Oni se teže odriču cigareta, moguće i zbog toga što im je pušački staž duži,
mada se mora priznati da je svaki drugi pušač u poslednjih godinu dana
pokušao da prestane.
Interesantno je da je sličnu želju i pokušaj imala polovina pušača i 2000.
kao i 2007. godine. |
| |
| |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
Oglasavanje Marketing
|
