Broj 1138, 25. januar 2008.

Draganu Velikiću uručena NIN-ova nagrada
NIN-ova nagrada za najbolji roman u 2007. godini, uručena je danas u Skupštini grada Beograda, laureatu Draganu Velikiću za knjigu "Ruski prozor". Velikić je tim povodom rekao da se izuzetno raduje nagradi, ali da bi mu ona više značila da ju je dobio pre 20 godina, a da su danas izjednačeni. Velikić je istakao da je zahvalan NIN-ovom žiriju koji je otvorio poluotvoreni prozor njegove literature prema budućim čitaocima i dodao da bi bez NIN-ove nagrade postojao samo imenom u svesti onih koji će zahvaljujući tom priznanju pročitati njegove knjige. "Dok je pisac mlad, nagrade su važne jer obezbeđuju najkraći i najbrži put do čitalaca, ali do čitalaca se može i bez njih, samo je put sporiji i duži", rekao je Velikić. Prema njegovim rečima, za svoj prvi roman "Via Pula" nije dobio NIN-ovu nagradu iako se knjiga našla u užem izboru, ali je dobio nagradu koja nosi ime njemu najvažnijeg srpskog pisca, Miloša Crnjanskog. "Od tada sam objavio sedam romana i četiri knjige eseja, a u Srbiji je dodeljeno oko pet hiljada nagrada, i sve su me mimoišle, a razlozi nisu samo politički, jer kad smo svi nagrađeni, niko nije nagrađen", rekao je Velikić. On je istakao da "književno delo ne nastaje na osnovu unapred smišljenog koncepta, za pisaćim stolom i u jalovom nadgornjavanju sa književnim precima i savremenicima, već se literatura piše koracima koji ođekuju u samoći čvrsto omeđenog vlastitog sveta". Predsednik žirija za dodelu NIN-ove nagrade Milan Vlajčić rekao je da roman Dragana Velikića pripada magistralnom toku naše novije književnosti i da istražuje sudbinsku temu stranstvovanja, dobrovoljnog izgnanstva u najgorim devedesetim godinama prošlog veka. Prema njegovim rečima, to je istovremeno i roman koji u širokom luku obuhvata mnoge sudbine sa ovih tada zaraćenih prostora, nudeći široku, rapsodičnu sliku onoga što se mnogima događalo. Književniku Draganu Velikiću plaketu je uručio glavni i odgovorni urednik NIN-a Slobodan Reljić, a v.d. generalnog direktora kompanije "Karneks" Jovo SHćepanović uručio mu je ček u vrednosti od 10 hiljada evra. Žiri za dodelu NIN-ove nagrade, odlučio je 17. januara većinom glasova, da ovogodišnji laureat tog priznanja bude književnik Dragan Velikić za roman "Ruski prozor", koji je objavila izdavačka kuća "Stubovi kulture". U najužem izboru za NIN-ov roman godine bile su i knjige "Poljubac" Gordane Ćirjanić (Narodna knjiga - Alfa), "Feliks" Vladimira Kecmanovića (Via print) i "pH" Draška Miletića (Dereta), a za Velikićev roman glasalo je tri od pet članova žirija.

Saopšten naziv 22. filma o Džejmsu Bondu
Naziv novog filma o Džejmsu Bondu biće "Ljuantum of Solace", saopštili su danas producenti, a prenose agencije. Naziv 22. avanture o agentu 007, koji je do sada čuvan u strogoj tajnosti, otkriven je novinarima na snimanju filma u Pajnvud studiju u predgrađu Londona. Danijel Krejg drugi put će igrati Bonda, a priča će biti nastavak radnje "Kazina Rojal" - agent 007 razmišlja o osveti nakon izdaje voljene Vesper Lind. Snimanje filma počelo je ovog meseca i nastaviće se u Austriji, Italiji i Panami. Džudi Denč ponovo će igrati šeficu službe MI-6 Em (M), a francuski glumac Matje Amalrik ("Skafander i leptir") biće negativac. U filmu će igrati i ukrajinska glumica Olga Kurilenko, kao misteriozna Bondova devojka Kamil. Film u britanske i američke bioskope stiže 7. novembra.

Oskari: iznenađenja u nominacijama
Pošto je američka filmska akademija objavila nominacije za Oskare, poznavaoci prilika u Holivudu napravili su spisak iznenađujućih "propusta", a među njima su sledeći: Andželina Džoli je važila za sigurnog kandidata za nominaciju za glavnu ulogu u filmu "Mighty Heart" (Moćno srce) u kojem igra udovicu novinara Danijela Perla. Za tu rolu dobila je Zlatni globus, i nominacije za nagrade udruženja glumaca i Spirit, a mnogi kritičari tvrde da joj je to najbolja uloga u karijeri. "Preskočeno" je i nekoliko filmova koji bi, tradicionalno, bili akademijini favoriti, kao "Američki gangster" koji je dobio samo dve nominacije, za scenografiju i Rubi Di za žensku epizodu. "Zaboravljena" su zvučna imena tri oskarovca, Denzela Vašingtona, Rasela Kroua i Ridlija Skota.

Konačna verzija Blejd Ranera objavljena i u Srbiji
Takozvana "konačna verzija" filma Ridlija Skota "Blejd raner/Istrebljivač" iz 1982. godine licencno je u januaru objavljena u Srbiji, i na trećem je mestu najprodavanijih DVD-ova, na listi distributerske kuće "Tak". Podaci se, kako "Tak" navodi, odnose na period od 1. do 21. januara, i pokazuju, takođe, da je trenutno najprodavaniji DVD "Klopka" Srdana Golubovića, a da je na drugom mestu "Hari Poter i Red Feniksa". "Blejd raner", naučnofantastični klasik Ridlija Skota sa Harisonom Fordom u glavnoj ulozi, imao je komplikovanu produkciju, te je njegova najnovija, "konačna verzija" (The Final Cut) ukupno peta koja postoji. "Konačna verzija" se na svetskom tržištu pojavila prošle godine u dva prodajna paketa: kao dvostruko DVD izdanje sa dokumentarcem o nastajanju filma i kao luksuzno četvorostruko DVD izdanje koje uključuje svih pet verzija, a među njima neprikazanu, radnu verziju. Dvostruko DVD izdanje "konačne verzije" koje je objavio "Tak" sadrži film - dorađen i remasterizovan - uvodnu reč Ridlija Skota, tri audio komentara uključujući Skotov, kao i dokumentarac "Opasni dani" o problematičnom nastajanju i postprodukciji "Blejd ranera". Ovaj film, sa ugledom jednog od najboljih u naučnofantastičnom žanru, nastao je prema motivima romana Filipa K. Dika "Sanjaju li androidi električne ovce" (1982). Prvobitno je prošao loše u bioskopima, a kasnije je doživeo renesansu i kod publike i kod kritičara, i postao izuzetno uticajan. Tokom snimanja, Ridli Skot je imao razmirice sa Harisonom Fordom, a u postprodukciji filmu je, mimo režiserove vizije, nametnut hepiend, kao i naracija glavnog junaka u "film noar" stilu. Skot se 1992. godine izborio za sopstvenu, "režisersku verziju" (Director's Cut), iz koje su izbačeni i dosnimljeni hepiend i naracija, a ubačene neke scene od kojih je jedna sugerisala nov, suštinski obrt - da glavni junak, plaćen da ubija odmetnute androide, nije čovek već android, i da toga nije bio svestan. "Režiserska verzija", nad kojom Ridli Skot nije imao potpunu umetničku kontrolu, istovremeno se našla na jednom od prvih DVD-ova, i u tom formatu bila je standardna, to jest jedina. U "konačnoj verziji" zvuk i slika su digitalno obrađeni i njihov je kvalitet značajno unapređen, neke scene su produžene i dorađene a neki dijalozi su izmenjeni, kako bi se zakrpile "rupe" u priči. Digitalno je obrađena i slavna muzička podloga koju je za "Blejd ranera" napisao Vangelis. "Konačna verzija" je u oktobru prošle godine prikazana u ograničenom broju američkih bioskopa. Mogla se pogledati i na Kanskom festivalu.

Prvi koncert novog Leba i soli 20. aprila u Beogradu
Nova postava makedonskog benda "Leb i sol", bez originalnih članova gitariste Vlatka Stefanovskog i bubnjara Garabeta Tavitijana, objaviće početkom marta album "Itakanataka", a prve koncerte održaće 20. i 21. aprila u beogradskom Sava centru. Stari članovi, basista Bodan Arsovski i klavijaturista Koki Dimuševski danas su na konferenciji za novinare u Beogradu predstavili nove članove - makedonskog gitaristu Dimitra Božikova i bubnjara Srđana Dunkića iz Srbije. Umesto dojučerašnjeg gitariste i glavnog autora benda Stefanovskog, pevanje je sada preuzeo frontmen zagrebačke grupe "Tajm" Dado Topić, koga je Arsovski najavio kao "ravnopravnog člana 'Leb i sol'". Popularni u Jugoslaviji po svojoj mešavini roka, džeza i makedonskog etna, "Leb i sol" su se raspali početkom 1990-ih godina. U postavi Stefanovski, Arsovski, Dimuševski i Tavitijan okupili su se ponovo 2006. godine za turneju po bivšoj Jugoslaviji, povodom 30 godina od početka rada. Posle završršetka turneje, Stefanovski je odbacio mogućnost da "Leb i sol" nastave da postoje. Početkom prošle godine Arsovski, Dimuševski i Tavitijan su uprkos protivljenju Stefanovskog najavili nastavak rada benda. Do početka snimanja povratničkog albuma u Novom Sadu u decembru, iz projekta se povukao Tavitijan. Arsovski je istakao da "Leb i sol" mogu da postoje bez Stefanovskog i Tavitijana, obrazloživši to činjenicom da je grupa od osnivanja sredinom 1970-ih godina u Skoplju imala brojne promene postave. "'Leb i sol' je otvoren bend. Ko ima ideje, kreativan je i hoće da radi dobro je došao. Njih dvojica verovatno nisu bili raspoloženi za rad. Možda nisu imali dovoljno kompozicija ili su imali nekog drugog posla i nisu prihvatili da radimo na novom albumu", rekao je Arsovski. Novi gitarista "Leba i soli" Dimitar Božikov rekao je da je prilikom snimanja albuma "Itakanataka" (što na makedonskom jeziku znači "I tako dalje") "dao sve od sebe da ostavi svoj pečat". "Ostavljam na vama da vidite koliko sam dobra zamena za Stefanovskog. Znate da je on jedan od naših najboljih gitarista. Trudio sam se da neosetno popunim tu prazninu i mislim da sam to uradio", rekao je gitarista. Na "Itakanataka" gostuje etno muzičar Slobodan Trkulja, koji je svirao kaval, tamburu i saksofon. Arsovski je rekao da beogradski glumac Sergej Trifunović u jednoj pesmi "ima zadatak da prezentuje ljubavnu atmosferu preko telefona". Autorski posao na novom albumu u četiri pesme je preuzeo Arsovski, tri Dimuševski, dok je jedna pesma obrada narodne "Si zaljubiv edno mome", za koju se radi prvi spot. Na novom albumu Topić je otpevao dve pesme za koje je napisao i tekstove, dok jedna kompozicija ima pevanje bez reči. Topić je istakao da je novi album "Leba i soli" - "nešto najlepše i bolje" što se na potpuno estradizovanoj muzičkoj sceni bivše jugoslavije desilo u poslednjih 20 godina. "Imamo konačno tekst i aranžman, i nešto čime možemo svetu dokazivati da je naša muzika umetnost i da apsolutno spada u voisku razinu onoga što nazivamo kulturom. Naši koncerti će biti proslava muzike kao nečeg što nam je darovano od Boga", rekao je Topić. Kako je rečeno na konferenciji, bend još nije dovršio u decembru započeto snimanje albuma, koji treba da bude objavljen za PGP RTS početkom marta. Posle beogradskih koncerata 20. i 21. aprila u Sava centru, "Leb i sol" sa Topićem planiraju da idu na turneju po 20-tak gradova bivše Jugoslavije. Kako je najavljeno iz Sava centra, ulaznice za oba koncerta koštaće 1.200 i 1.500 dinara i naći će se u prodaji od 1. februara.

Festival Sedam veličanstvenih od 26. do 30. januara
Festival evropskog dugometražnog dokumentarnog filma "Sedam veličanstvenih", koji će ove godine predstaviti ostvarenja iz Španije, Nemačke, Bugarske, Danske i Litvanije, biće održan u Sava centru od 26. do 30. januara, najavljeno je danas u Sava centru. Direktor festivala Zoran Popović rekao je na konferenciji za novinare da će tokom festivala biti prikazano sedam najboljih evropskih dokumentaraca koje je i ove godine odabrao Tue Stin Miler, nekadašnji predsednik Evropske dokumentarne mreže (EDN). Prema njegovim rečima, filmovi koji će biti predstavljeni beogradskoj publici prethodno su bili prikazani na prestižnim svetskim filmskim festivalima, od Kana i Amsterdama, do Moskve, Sidneja i Montreala. Tokom festivala biće održane i radionice za mlade filmske autore i studente filma, a na kojima će učestvovati i gosti festivala, reditelji filmova koji će biti prikazani. Festival će biti otvoren španskim filmom "Nomadak Tdž", u režiji Raula de la Fuente, dokumentarcem ispunjenim ritmom i muzikom nastalom na arhaičnom instrumentu calaparte, na kojem se svira udvoje, 26. februara u 20.30 časova u maloj sali Sava centra. Gosti festivala su između ostalih i reditelj filma Raul de la Fuente, koreditelji Igor Očoa, Arkaic Martinez i Pablo Iraburu koji će sa publikom nakon projekcije razgovarati o filmu, a za samo otvaranje festivala najavljen je koncert na kome će autori tog filma svirati na instrumentu calaparte koji je predstavljen u filmu. Drugog festivalskog dana, u maloj sali Sava centra od 19 časova biće prikazan film "Muke s komarcima i druge priče" Andreja Paunova iz Bugarske, koji je učestvovao na festivalu u Kanu, a u Londonu je ovenčan velikom nagradom koja nosi ime Džona Grirsona. Prema Popovićevim rečima, film je napravljen u felinijevskom duhu i razvija galeriju neobičnih likova i još neobičnijih priča. "Film kroz potenciranje problema sa komarcima u malom gradu u Bugarskoj, zapravo otkriva mnogo dublje probleme u zemlji koja prolazi kroz tranziciju", rekao je Popović. On je istakao da će reditelj tog filma Andrej Paunov takođe biti gost festivala i dodao da će publika imati prilike da nakon projekcije sa njim razmeni mišljenje o filmu. Istog dana, od 21 čas biće prikazan film "Iza muzike" nemačkog reditelja Igora Hajcmana koji govori o odnosu oca, koji je proslavljeni dirigent državne opere u Istočnom Berlinu i sina koji postaje filmski autor. U maloj sali Sava centra će se nakon prikazivanja tog filma reditelj Hajcman obratiti publici i pružiti im priliku da mu postavljaju pitanja. U okviru festivala, 28. januara od 19 časova biće prikazan film "Njorldstar" rediteljke Nataše fon Kop iz Nemačke, koja će takođe boraviti u Beogradu. Film govori o starom fotografu Miroslavu Tihom iz Češke, čija dela dostižu cenu i do 12.000 evra, dok on živi povučeno i skromno, daleko od ljudi. Šanski dokumentarac "Septembri" Karlesa Boša, posvećen festivalu pesme koji se svakog septembra događa iza rešetaka madridskog zatvora Soto de Real, biće prikazan istog dana od 21 čas. Iz Litvanije na festival stiže ostvarenje "Zvono" Andriusa Stonisa, koji istražuje legendu o zvonu davno potonulom u jezero, čija zvonjava, prema predanju, još može da se čuje. Film "Zvono" biće prikazan 29. januara od 19 casova, a najavljeno je i učešće na festivalu reditelja Stonisa. Festival će biti zatvoren projekcijom nagrađivanog danskog dokumentarca "Manastir" Pernile Rose Gronkjar, čiji je junak kupio dvorac u unutrašnjosti Danske, u želji da tu napravi manastir. Tek posle pola veka, iznenada, kao u bajkama, njegov san počinje da se ostvaruje - pravo iz Moskve dolaze kaluđerice kao zvanične izaslanice Ruske pravoslavne crkve da to sprovedu u delo. Karte se prodaju na blagajni Sava centra, a cena karata za svečano otvaranje i zatvaranje Festivala "Sedam veličanstvenih" iznosi 250 dinara, a za sve ostale projekcije 200 dinara. Prema najavama urednice filmskog programa Sava centra Nene Đonlić, posaban popust za kupovinu karata imaće studenti koji će uz indeks plaćati karte 150 dinara.

Otvoren festival stripa u Angulemu
Međunarodni festival stripa otvoren je juče u Angulemu, na jugozapadu Francuske, gde se očekuje dolazak oko hiljadu autora. Brojni ljubitelji stripa obilaze izložbe u centru Angulema, za razliku od prošle godine kada su izložbe, zbog radova, bile postavljene na periferiji. Tokom festivala, koji traje do nedelje, autori će potpisivati svoje albume u kafićima, radnjama, pa čak i u jednoj ribarnici u centru Angulema. Svake godine festival poseti oko 200.000 ljudi, većinom iz Francuske, a između pet i sedam odsto posetilaca čine stranci. Uz više od 4.300 naslova objavljenih 2007. u Francuskoj, Švajcarskoj i Belgiji, produkcija stripova je u porastu 12. godinu za redom. Tako je 2007. godine porasla 4,4 odsto u odnosu na 2006. Većina velikih izdavačkih kuća među kojima su Galimar, Grase , Akt sid, Lafon, sve se više interesuju za sektor stripa. Prošle godine je 15 naslova imalo prodaju koja je premašila 100.000 primeraka.

Balon devojčice iz Beograda odleteo do Moldavije
Balon koji je beogradska devojčica pustila u nebo u septembru prošle godine pronađen je 703 kilometra dalje u Moldaviji, saopštila je danas kompanija DHL internacional. Kako se navodi u saopštenju, učenica prvog razreda Osnovne skole "Ivo Andrić" iz Rakovice Olivera Cvetković balon je pustila u okviru akcije "Balonijada za đake-prvake" zajedno sa 150 vršnjaka. Akciju je organizovala kompanija DHL u Srbiji zajedno sa školom, a devojčica čiji je balon prešao najduži put biće nagrađena novim računarom sa štampačem na priredbi povodom proslave školske slave sveti Sava.

Čovek koji je 20. puta nominovan za Oskara
Kevin O'Konel je ove godine 20. put nominovan za nagradu američke filmske akademije, a u filmskim krugovima poznat je kao rekorder po broju nominacija bez ijednog osvojenog Oskara. O'Konel (50), stručnjak za miks zvuka, kandidovan je za "Transformense", a kad je saznao je nominaciju, ispričao je da sluti da ovaj put neće biti kao ranije pošto je prethodnu noć sanjao neobične snove. "Bio sam u Akademiji, samo u donjem vešu i pričao sa Nikolasom Kejdžom", naveo je O'Konel. "On mi je pokazivao listu nominacija, ali kad sam je pogledao, nestala je... Nikada se nisam osećao toliko zabrinut". O'Konel je prvi put nominovan za "Vreme nežnosti" iz 1983, a za Oskara je konkurisao i za rad na filmovima "Nekoliko dobrih ljudi", "Stena", "Patriota", dva "Spajdermena" i "Apocalypto". Uprkos tome što mu je 19 puta izmakla pozlaćena statueta, O'Konel tvrdi da se oseća kao pobednik. "Mislim da sam najsrećniji čovek na planeti", kaže on. "Koliko još ljudi ima 20 nominacija za Oskara? Da sam ga dobio posle prve nominacije pre 25 godina, danas me se niko ne bi sećao".

Konkurs za prevod dela srpske književnosti u inostranstvu
Ministarstvo kulture Srbije će naredne nedelje, u okviru promocije srpske kulture u inostranstvu, objaviti konkurs za sufinansiranje prevođenja reprezentativnih dela srpske književnosti u inostranstvu. Kako je saopšteno danas iz Ministarstva kulture, posle dvogodišnje pauze biće objavljen i konkurs za sufinansiranje kapitalnih dela u oblasti kulture. Raspisivanjem konkursa za sufinansiranje prevođenja dela srpske književnosti na strane jezike prvi put se popunjava sistemska praznina u kulturnom životu, a Srbija više neće biti jedina zemlja Evrope koja sistemski ne promoviše svoju književnost u inostranstvu. Konkurs je namenjen stranim izdavačima zainteresovanim za objavljivanje srpske književnosti, a o prijavljenim prevodima odlučivaće stručna komisija Ministarstva kulture, navodi se u saopštenju. Prevodi će biti sufinansirani do visine od 50 odsto ukupne cene prevoda uz ugovornu obavezu stranog izdavača da sredstva Ministarstva kulture isplati prevodiocu dela, kao i da prevedene knjige po pristupačnoj ceni stavi u redovnu knjižarsku mrežu svoje zemlje. Pored redovnih budžetskih sredstava Ministarstvo je za ovu svrhu dobilo i dodatna sredstva iz NIP-a, s obzirom da objavljivanje prevoda dela srpskih književnika u inostranstvu, dugoroočno gledano, može suštinski promeniti sveukupnu percepciju Srbije, navodi se u saopštenju.

Omaž violinisti Stefanu Grapeliju u Francuskoj
Koncert u Parizu i kolekcija kompakt diskova najavljeni su povodom obeležavanja 100 godina od rođenja džez violiniste Stefana Grapelija, koji je umro 1997. godine. Od 29. januara do 2. februara, u pariskom klubu Sansajd biće održan koncert posvećen violinisti rođenom u Parizu 26. januara 1908. Grapeli je karijeru počeo 1920-ih godina, a 1934. je sa Đangom Rajnhartom osnovao kvintet "Hot Klab de Frans" (Club France) koji je obeležio istoriju džez muzike. Na koncertima posvećenim Grapeliju, nastupaće rumunski violinisti Kostel Nitesku i Florin Nikulesku, kao i gitariste Bulu i Elios Fere. Bulu Fere je nekada svirao sa Grapelijem. Krajem 1940-ih godina Grapeli je počeo solo karijeru. Nastupao je sa brojnim muzičarima, među kojima su Oskar Peterson, Gari Berton, Filip Katrin. Nekoliko muzičkih kompilacija biće izdato u znak sećanja na Grapelija i na njegov rad 1950-ih, 1960-ih i 1970-ih godina, kao i na stvaralaštvo dok je bio član kvinteta "Hot Klab". Stefan Grapeli je umro decembra 1997. u 90. godini.

Tom Kruz među voditeljima dodele nagrada SAG-a
Glumac Tom Kruz biće jedan od voditelja dodele nagrada američkog udruženja glumaca (SAG). Kruz (45), tri puta nominovan za Oskara i za nagrade SAG-a, pomoći će pri uručivanju prestižnih nagrada u Šrajn auditorijumu, u nedelju u Los Anđelesu. Među ranije najavljenim voditeljima dodele su glumica Kejt Hadson, njene kolege Metju Makonahi, Forest Vitaker, Džon Travolta, Rasel Krou, Stiv Karel.

Direktan prenos nastupa Njujorške filharmonije u Pjongjangu
Koncert koji će Njujorška filharmonija idućeg meseca održati u Severnoj Koreji, imaće direktan televizijski prenos i moći će da ga prate gledaoci širom sveta, saopštio je orkestar. Dirigent na koncertu 26. februara u prestonici Severne Koreje, Pjongjangu, biće Lorin Mazel. Na programu su nacionalne himne Severne Koreje i SAD, preludijum za treći čin Vagnerovog (Njagner) "Loengrina", Dvoržakova (Dvorak) "Simfonija novog sveta" i Geršvinov (Gershnjin) "Amerikanac u Parizu". Detalji prenosa koncerta biće naknadno saopšteni. Nastup Njujorške filharmonije u Pjongjangu biće održan u sklopu dvodnevne posete tog orkestra Severnoj Koreji, od 25. do 27. februara. Filharmonija će prethodno svirati na Tajvanu, u Hongkongu, Šangaju i Pekingu, a 28. februara u južnokorejskoj prestonici Seulu.

Časovi kuvanja ubrzo obavezni u Britaniji
Kuvanje će prvi put postati obavezan predmet u britanskim školama, saopštila je tamošnja vlada, koja je pokrenula kampanja protiv gojaznosti među decom. Britanski sekretar za škole Ed Bols rekao je da će u naredne tri godine biti obučeno 800 učitelja kuvanja i složio se sa organizatorima kampanja za zdraviji život da je novi predmet trebalo uvesti pre mnogo godina. Osnovci od 11 do 14 godina učiće kuvanje na jednom času nedeljno, tokom jednog tromesečja.

Spasen kesten Ane Frank
Stablo kestena koje je u svom dnevniku opisivala Ana Frank i kome je pretila seča, ostaće netaknuto u narednih pet do deset godina. Profesor Arnold Herće, jedan od najaktivnijih boraca za očuvanje obolelog stabla napadnutog parazitima, naveo je da je u ponedeljak potpisan ugovor i da danas ističe rok za prigovore. "Nezamislivo je da plan bude odbačen. Opština je već dala odobrenje za njega", rekao je Herće Frans presu.

Tina Tarner i Bijonse u duetu na dodeli Gremija
Legendarna rokerka Tina Tarner i Bijonse Noulz nastupiće u duetu na svečanoj dodeli nagrada Gremi (Grammy) 10. februara u Los Anđelesu, izjavio je magazinu "Pipl" izvor blizak organizatorima. Pevačica, plesačica i glumica, Tina Tarner u karijeri je dobila osam Gremija. Najuspešniji je ženski rok izvođač svih vremena, sa preko 180 miliona prodatih albuma. Tina Tarner održala je poslednju turneju 2000, ali i dalje povremeno nastupa. Sa Filom Kolinsom je 2003. snimila pesmu "Great Spirits" za Diznijev film "Brother Bear". Naredne godine objavila je album najvećih hitova "All the Best", sa novim singlom "Open Arms". Posle nekoliko nastupa na televiziji u SAD i Evropi, krajem 2005. je dobila visoko priznanje Kenedijevog centra, čime je ušla u društvo legendi kakve su Areta Frenklin, Rej Čarls i drugi. Na svečanosti tim povodom, Bijonse (26) je izvela njen veliki hit "Proud Mary".

Ingmar Bergman na poštanskim markama u Švedskoj
Švedska pošta odaće priznanje režiseru Ingmaru Bergmanu, koji je prošle godine umro u 90. godini, tako što će u promet pustiti dve poštanske marke sa njegovim likom. Na jednoj seriji maraka naći će se portret velikana filmske režije, a na drugoj će biti fotografija Bergmana sačinjena tokom snimanja filma "Fani i Aleksandar".Marke će biti puštene u prodaju sutra, navela je pošta. Bergman je 1958. dobio Zlatnog medveda na festivalu u Berlinu za film "Divlje jagode", i tri Oskara za najbolji strani film ("Devičanski izvor", "Kao u ogledalu" i "Fani i Aleksandar"). Poznat je i po filmovima "Prizori iz bračnog života", "Sedmi pečat", "Krici i šaputanja". Umro je 30. jula 2007. u svojoj kući na švedskom ostrvu Faro.

Pronađeno groblje iz 3. veka
Groblje iz 3. veka u obliku krsta pronađeno je na severu Sirije, javila je agencija SANA. Deset skeleta, grnčarija i kovani novac pronađeni su u Hasaki, 707 kilometara severoistočno od Damaska, navodi agencija. Na nekim od pronađenih artefakata nalaze se natpisi na drevnom aramejskom jeziku. Sirijska agencija u utorak je javila da su arheolozi u Latakiji, severozapadno od Damaska, pronašli groblje iz rimskog doba. Veruje se da je to groblje staro oko 1.000 godina.

Poljska u euforiji zbog nominacije Vajdinog filma za Oskara
U Poljskoj je zavladala prava euforija kada je saopšteno da je novi film legendarnog režisera Andžeja Vajde o najvećem ratnom zločinu nad Poljacima "Katinj" ušao u najuži izbor za Oskara za strani film. "Ne bi bilo loše da ponovo dobijem Oskara", našalio se Vajda kome je Američka akademija za film već jednom dodelila svoju nagradu 1999, ali za doprinos svetskoj kinematografiji, a ne za konkretno ostvarenje. "Sada se ponovo osećam kao autor koji ume da pravi filmove", rekao je 82-godišnji režiser, koji je posle prve radosti i šala dodao da je jako važno što, zahvaljujući nominaciji njegovog najnovijeg filma, poljska kinematografija ponovo podseća svet da postoji. "To je velika radost. Ranijih godina poljska publika dolazila je na projekcije domaćih filmova, ali za inostranstvo su bili suviše hermetični. Sada imamo novi fenomen. 'Katinj' je u Poljskoj videlo preko tri miliona gledalaca, ali pokazuje se da je on razumljiv i negde daleko preko okeana", kazao je Vajda za sutrašnje izdanje dnevnika "Žečpospolita".

Odaberite znak OVAN BIK BLIZANCI RAK LAV DEVICA VAGA SKORPIJA STRELAC JARAC VODOLIJA RIBE

| PRVA STRANA - HOME | REDAKCIJA | ARHIVA | PRETPLATA | KONTAKT |

Copyright © 1996-2012 "NOVINE Toronto"