|
Oglasavanje Marketing Najpovoljnije cene, najveca posecenost
|
Broj 1138, 25. januar 2008.
| Zvezde Holivuda brane Kosovo |
| |
Holivudski glumac Džordž Kluni najavio je da će, zajedno s kolegama,
organizovati protest protiv jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova.
- Uskoro ću s koleginicom i prijateljicom Šeron Stoun i njenim prijateljima
iz detinjstva koji su poreklom Srbi organizovati protest zbog pokušaja da
Kosovo proglasi nezavisnost - kazao je slavni američki glumac frankfurtskim
"Vestima".
Kluni, koji se među prvima pridružio štrajku sindikata scenarista u Holivudu
i podržao bojkot svečanosti dodele "Zlatnog globusa", poznat je kao veliki
borac protiv nepravde bilo koje vrste.
- Trudim se da svoju popularnost iskoristim za dobrobit čovečanstva, odnosno
da pomognem rešavanju brojnih problema koji muče savremeni svet - rekao je
on.
 Čuvena
glumica i veliki humanista Šeron Stoun odrasla je uz prijatelje iz Srbije
Milicu i Dušana i njihove roditelje Milunku i Milorada.
- Milica i njen brat Dušan su moji drugari iz detinjstva, njih shvatam kao
najdraže prijatelje, kao brata i sestru, kaže čuvena glumica.
U intervjuu beogradskom nedeljniku "Evropa", Šeronova je nedavno nagovestila
mogućnost organizovanja neke vrste protesta protiv nezavisnosti Kosova.
- Znam šta se ovih dana ozbiljno rešava u vezi sa Srbijom i Kosovom, rekla
je Stounova za "Evropu". - Teta Milunka, koja je iz Čačka, mnogo nam je
priča-la o Srbiji, a čika Milorad, koji je poreklom s Kosova, uvek je pričao
o Kosovu.
Za vreme bombardovanja nam je pokazivao i fotografiju crkve u kojoj je
kršten i koja je srušena. Milica i Dušan su pre nekoliko godina bili tamo pa
su mi pričali o svemu.
Sada mnogo brinu. Znam za ovu nepravednu situaciju u vezi s Kosovom, koje
traži da bude nezavisna država, pa mi je gotovo nemoguće zamisliti da će se
to desiti.
Zato smo razmišljali da organizujemo neki javni protest. Žao nam je što u
SAD nema dobrog objašnjenja o tome šta je istina. Kosovski lobi je veoma jak,
a, nažalost, i interesi Amerike su na njihovoj strani. Čekamo ishod
pregovora i onda ćemo videti šta se može organizovati.
Holivudska zvezda je mnogo vezana za srpske prijatelje, uz njih je saznala
dosta o Srbiji, probala srpska jela, proja joj se posebno dopala.
- Rođena sam u Midvilu, malom mestu u blizini Pitsburga. U blizini su
stanovali Milica i Dušan. Moji roditelji Džo i Doroti su poreklom iz Galveja
iz Irske, a njihovi Milorad i Milunka iz Srbije. Družili su se i zajedno
radi li u obližnjoj fabrici smole i lepka. Teta Milunka je često pravila
hleb od kukuruznog brašna, koji nam se veoma dopao. Kada bi se vratila s
posla, sećam se da nas je često pozivala da večeramo kukuruzni hleb
udrobljen u mleko. Iako je to jednostavan i siromašan obrok, nama je bio
veoma ukusan. Igrali smo razne igre, na primer, posle škole smo skoro svaki
dan nosili jedno drugo na leđima takmičeći se ko će pre stići do cilja.
Pošto sam bila slaba i tanušna, a Milica je bila bucka, Dušan je uvek tražio
da bude u timu sa mnom jer me je lakše nosio. Pa-mtim i da smo se s drugim
timom takmičili ko će napraviti veći balon od žvake ili ko će deset žvakaćih
žvaka da razvuče što duže, od jednog do drugog drveta. Zamislite nas četvoro
kako naizmenično žvaćemo deset žvaka i ne gadimo se toga.
Milica je imala i važnu, možda i odlučujuću ulogu u početku karijere Šeron
Stoun. Po Miličinom nagovoru Šeron se prijavila na izbor za mis.
- Tako je moja karijera krenula. Zbog toga sam se preselila u Njujork.
Kasnije, kada smo se geografski razdvojili, nismo se emotivno udaljili.
Milica i Du-šan su mnogo pomogli da se moj brat izvuče iz krugova droge u
koje je zapao.
Na tome im posebno zahvaljujem. Želim da znate da je naš odnos bio više od
igre, da je prerastao u trajno, istinsko prijateljstvo, u odnos kome
pridajem poseban značaj, koji predstavlja temelj za ceo moj ži-vot: za
snažnu, samostalnu ličnost kakva sam u poslu i privatnom životu."
Šeron je poz-nata kao veliki humanista. Sakupila je nekoliko miliona dolara
pomoći za žrtve AIDS-a pre dve godine, redovno pomaže napuštenoj deci, a
odlučno se protivi i ratu u Iraku. Ono što ovu pedesetogodišnjakinju izdvaja
od koleginica je koeficijent inteligencije od 154 i članstvo u Mensi.
U septembru 2001. tokom snimanja filma "Žena mačka", Stounova je doživela
moždani udar, posle čega je usledila delimična paraliza i otežan govor.
Nakon dvogodišnjih terapija, hrabra glumica se potpuno oporavila.
Čika Milorad je spasao mog oca
Kada se moj otac otrovao na poslu, prvi je dotrčao čika Milorad, koji nije
čekao druge radnike ili lekare, već ga je odmah izneo napolje. Podrška te
porodice mi je mnogo značila i kada sam imala probleme u školi, ali ne zato
što sam bila loš đak. Naprotiv, bila sam najbolji đak i ispred svoje
generacije. Bilo je mnogo onih koji su me mrzeli zbog toga, nazivali me
bubalicom i budalom. Srećom, tada sam uz sebe imala Milicu, Dušana i brata
koji su me šti-tili.
Privilegija u Rimu
Ljupka Lazić, novinarka beogradskog nedeljnika "Evropa", bila je prijatno
iznaenađena kada je u Rimu, na svetskom danu posvećenom borbi protiv side,
glavna gošća Šeron Stoun prihvatila razgovor za srpske novine. Od 63 zahteva
uvažila je samo tri, a beogradskoj novinarki je rekla: "Vi ste dopisnica iz
zemlje odakle su moji najdraži prijatelji."
Ambasador mira
Generalni sekretar Ujedinjenih nacija Ban Kimun imenovao je Klunija za
izaslanika svetske organizacije za mir, zatraživši od njega da posveti
posebnu pažnju mirovnim snagama UN širom sveta. Ceremo-nija povodom njegovog
proglašenja za ambasadora mira biće održana 31. januara u sedištu svetske
organizacije u Njujo-rku.
Kluni je poznat kao borac za ljudska prava, a posebno se pamte njegova
ukazivanja na zločine počinjene u sudanskoj oblasti Darfur, u koju je
nekoliko puta odlazio, pokušavajući da privuče pažnju svetske javnosti. Tada
je izjavio da on nije političar i da neće da priča prazne priče, već je na
svoju odgovornost odlazio duboko u sudanske regije i razgovarao s
izbeglicama.
Holivudski glumac istakao se i prilikom prikupljanja novca za žrtve
terorističkog napada 11. septembra 2001, cunamija, uragana Katrina, a
podigao je i glas protiv rata u Iraku.
Juče su se akciji priključili i: Robert DeNiro, Tom Henks ,Šon Koneri, Majkl
Daglasi Džoni Dep |
| |
| |
|
|
| Konačni rezultati izbora: Nikolić 39,99 Tadić
35,39 odsto |
| |
Republička izborna komisija (RIK) objavila je konačne rezultate predsedničkih
izbora, prema kojima su u drugi krug ušli kandidat Srpske radikalne stranke
Tomislav Nikolić sa osvojenih 1.646.172 glasa i kandidat Demokratske stranke
Boris Tadić sa 1.457.030 glasova.
 Nikolić
je dobio 39,99, a Tadić 35,39 odsto glasova.
RIK je obradio rezultate sa svih 8.573 biračkih mesta. Odziv na izborima bio
je 61,38 odsto, odnosno glasala su 4.116.844 birača, saopštio je na sednici
zamenik predsednika RIK-a Dejan Đurđević.
Nikolić je u centralnoj Srbiji osvojio 1.194.933 glasova, odnosno 40,31
odsto, a Tadić 1.034.886 glasova, odnosno 34,91 odsto.
U Vojvodini za Nikolića je glasalo 411.971 birača ili 38,17 odsto, a za
Tadića 402.619 glasača ili 37,30 odsto.
Prema konačnim rezultatima izbora održanih 20. januara, Nikolić je na Kosovu
i Metohiji osvojio 30.790 glasova ili 55,27 odsto, a za Tadića 13.238
odnosno 23,76 odsto.
U Beogradu, za Nikolića je glasalo 358.775 birača ili 40,27 odsto, a za
Tadića 350.163 odnosno 39,30 odsto.
U Novom Sadu, za Nikolića je glasalo 67.827 birača ili 38,33 odsto, a za
Tadića 73.407 ili 41,48 odsto.
U Kragujevcu, za Nikolića je glasalo 44.173 birača ili 42,16 odsto, a za
Tadića 37.451 ili 35,75 odsto.
U Nišu, kandidat SRS-a osvojio je 65.282 glasova ili 42,52 odsto, a kandidat
DS-a 54.797 ili 35,69 odsto.
U Prištini, za Nikolića je glasalo 3.208 birača ili 63,10 odsto, a za Tadića
955 ili 18,78 odsto.
U Somboru, za Nikolića je glasalo 20.556 glasača ili 41,54 odsto, a za
Tadića 18.290 ili 36.96 odsto.
U Subotici, za Nikolića je glasalo 17.485 birača, odnosno 21,41 odsto, a za
Tadića 34.601 odnosno 42,37 odsto.
U Vršcu, za Nikolića je glasalo 10.232 glasača ili 34,87 odsto, a za Tadića
13.382 birača ili 45,61 odsto.
U Valjevu, za Nikolića je glasalo 16.005 glasača ili 32.84 odsto, a za
Tadića 18.092 birača ili 37.12 odsto.
U Smederevu, za Nikolića je glasalo 28.117 birača ili 47.63 odsto, a za
Tadića 19.176 ili 32,48 odsto.
Važećih listića bilo je 4.038.382, a nevažećih 78.462, što je 1.91 odsto.
Kandidat Nove Srbije Velimir Ilić osvojio je 305.828 glasova, odnosno 7,43
odsto, a kandidat Socijalističke partije Srbije Milutin Mrkonjić 245.889,
odnosno 5,97 odsto glasova.
Prema konačnim rezultatima, kandidat Liberalno demokratske partije Čedomir
Jovanović osvojio je 219.689, odnosno 5,34 odsto, a kandidat Mađarske
koalicije Ištvan Pastor 93.039, odnosno 2,26 odsto.
Kandidat Pokreta snaga Srbije Milanka Karić osvojila je 40.332, odnosno 0,98
odsto, kandidat koalicije narodna seljačka stranka - Ujedinjena seljačka
stranka Marijan Risti-čević 18.500, odnosno 0,45 odsto, a kandidat
Reformističke stranke Jugoslav Dobričanin 11.894, odnosno 0,29 odsto.
U inostranstvu je glasalo 11.693 birača. Tomislav Niko-lić osvojio je u
inostranstvu 4.429 glasova ili 37,88, a Tadić 5.468 ili 46,76 odsto.
U zatvorima u Srbiji glasalo je 5.682 birača. Za Nikolića je glasalo 4.049
birača ili 71,26 odsto, a za Tadića 819 birača ili 14,41 odsto. |
| |
| |
|
|
| I Đoković u finalu |
| |
Teniser Srbije Novak Đoković izjavio je danas da je veoma ponosan što je
pobedio najboljeg igrača sveta Švajcarca Rodžera Federera, u polufinalu
Otvorenog prvenstva Australije.
 Đoković
je pobedio Federera sa 3:0 (7:5, 6:3, 7:6), a u finalu će se sastati sa
francuskim teniserom, 38. na ATP listi Žo Vilfridom Tsongom.
"To je neverovatno. Pobedio sam najboljeg tenisera sveta u verovatno
najboljem meču koji je odigran na ovom terenu", rekao je Đoković i dodao "veoma
sam ponosan".
Ovo je prvi put da je Federer izgubio bez ijednog dobijenog seta još od
Rolan Garosa 2004. godine. Švajcarski teniser koji je osvojio 12 gren slem
titula, moraće da juri rekord Pita Samprasa od 14 trijumfa u Francuskuj i na
Vimbldonu.
Đoković je bio jednostavno jak i brz, a Federer nije uspeo da pobedi kao na
Otvorenom prvenstvu SAD prošle godine. Srpski teniser je bio mnogo
agresivniji i diktirao je tempo do kraja meča.
"Veoma je teško igrati protiv tenisera koji nema slabu tačku. Federer je bio
uspešan poslednjih nekoliko godina u Australiji. Uspeo sam da se izborim sa
pritiskom i odigrao sam najbolje što znam", rekao je treći teniser sveta.
 Ovo
je bilo 15. uzastopno učešće Federera u gren slem polufinalima, a u prošlih
14 je bio uspešan. Najbolji svetski teniser Rodžer Federer čestitao je
Novaku Đokoviću na današnjoj pobedi u polufinalu Otvorenog prvenstva i
ocenio je da njegov rezultat "nije tako loš".
Svetske novinske agencije prenele su danas pod oznakom "hitno" vest o porazu
Rodžera Federera u polufinalu Otvorenog prvenstva Australije, a svetski
mediji pozdravili su plasman Novaka Đokovića u finale.
"Neranjivost Rodžera Federera probušena je, zatim izmlaćena i na kraju
rastrgnuta na 'Melburn parku', a svetski broj jedan surovo je izbačen sa
Australijan opena", piše u izveštaju agencije Rojters u pobedi Đokovića od
3:0 u polufinalu turnira.
 Asošijejted
pres ocenio je da Federer "nije ličio na igrača koji je osvojio 13 grend
slem titula".
"Emotivni Đoković mnogo je doprineo tome da Federer nije ličio na sebe,
pošto je pogodio 13 asova i 50 viner poena i uglavnom izbegavao problema sa
živcima, koji su ga povremeno mučili", naveo je AP.
Komentatori radija Australijan opena preneli su vest o velikoj pobedi
usklikom "Kralj je pao!". Đoković je ovim trijumfom prekinuo niz od 10
uzastopnih grend slem finala Federera. |
| |
| |
|
| |
|
Ana u finalu |
| |
Ana Ivanović će u subotu igrati sa Marijom Šarapovom u finalu Australijan
opena, nakon dugog i teškog polufinalnog dana u Melburnu. Ruskinja je
nemilosrdnom igrom savladala Jelenu Janković sa 6:3, 6:1, dok je Ana posle
katastrofalnog početka uspela da preokrene i pobedi Danijelu Hantuhovu u
pravom trileru sa 0:6, 6:3, 6:4.
 Ana
je u svoj polufinalni meč ušla prilično stegnuto, nije bila agresivna i
slabo se kretala što je Hantuhova iskoristila da bez problema potpuno
preuzme inicijativu. Smirena i koncentrisana Slovakinja je, kao i u
četvrtfinalu sa Radvanskom, kontrolisala praktično svaki poen i dobrim
izborom udaraca je šetala protivnicu otvarajući prostor za lagane završnice.
Ovakva slika je gledana u tokom prvih 25 minuta, koliko je bilo dovoljno
Hantuhovoj da bledoj Ani oduzme prvi set na turniru i to rezultatom 6:0.
Hantuhova je drugi set otvorila novim lakim brejkom, a njen niz je prekinut
tek u devetom gemu. Ana je imala 40:0, stvorila je dve otvorene prilike da
se konačno upiše na semafor, ali je i tada nastavila da igra na ivici poraza.
Ipak, posle nekoliko mučnih poena i jedne od sve češćih grešaka Hantuhove
rezultat je bio 2:1.
Naredni gem je najavio definitivan povratak srpske teniserke u meč, pre
svega psihološki. Ivanovićeva je povela sa 40:0 na servis protivnice,
prokockala je dve brejk lopte, a onda je na neverovatan način i pomoć
mrežice stigla do izjednačenja 2:2.
Peti gem drugog seta je Ana konačno odigrala bez oscilacija, a kada je
napravila brejk za 5:3 ona je postala ta koja vodi glavnu reč na terenu.
Srpska teniserka je rutinski odservirala za osvajanje drugog seta, a do
kraja je igrala sve bolje i bolje. Teniserke su manje-više sigurno čuvale
svoje servise do šestog gema trećeg seta, kada je Hantuhova stigla do brejk
lopti.
Ipak, maraton od sedam izjednačenja je pripao Ani 3:3. Meč je definitivno
rešen u neverovatnom devetom gemu, kada je Ana stigla do dve brejk lopte.
Prvu je propustila neuspešnim napadom na drugi servis, a drugu je
iskoristila posle ponavljanja zbog linijskog sudije i čudnog i sumnjivog
poena. Usledio je brzi servis gem i iskorišćena prva meč lopta za Anin
plasman finale u prvom grend slemu sezone. |
| |
| |
|
|
| FSS je pravo mesto za moj povratak |
| |
Legenda našeg sporta Dragan Džajić kaže da je FS Srbije pravo mesto za njegov
povratak u fudbal, posle više od tri godine pauze! Novi direktor
reprezentacije i potpredsednik FSS u intervjuu za Pres uverava da u ovaj
posao ulazi pun ideja i ambicija, ali dodaje da ne želi da obećava "kule i
gradove".
 Džajić
napominje da je Savez, pored Crvene zvezde, jedino mesto gde bi mogao da
nastavi svoju impresivnu karijeru. On otkriva i da je imao ponudu iz Bastije,
gde je proveo deo igračke karijere, ali nije želeo da je prihvati iz
privatnih razloga. Da li ste srećni što je na kraju sve ovako ispalo? Što
ste se, posle više od tri godine, fudbalu vratili baš kroz Savez?
- Mislim da je FSS pravo mesto za moj povratak. Kada sam razmišljao da se
vratim fudbalu, nisam želeo da to bude po svaku cenu. Rekao sam sebi: to
može da bude ili reprezentacija ili Crvena zvezda. Prvi su me zvali, drugi
nisu. Ispalo je ovako i drago mi je zbog toga. Bilo je i opcija da
eventualno odem da radim u inostranstvu. Imao sam ponudu iz Bastije, ali sam
je odbio iz nekih ličnih razloga.
Mediji su objavili da i vas, kao i neke druge funkcionere, čeka poziv iz
policije u okviru istrage o "fudbalskoj mafiji". Da li su vas zvali da date
izjavu?
- Ne, apsolutno ne. Nije bilo nikakvog poziva, ne verujem da za njim uopšte
ima potrebe. Sve su to nepotrebne insinuacije, koje mogu samo da štete. Ne
znam kome je u interesu da protura informacije da Dragan Džajić ima bilo
kakve veze sa sumnjivim radnjama u fudbalu? Apelujem na sve da me više ne
povezuju sa takvim stvarima.
Zašto vam je trebalo toliko vremena da se odlučite da ipak dođete u Savez?
- Već sam rekao da nisam želeo da se vraćam po svaku cenu. Nije mi to bilo
"pod obavezno". E, kada sam već dobio ponudu Zvezdana Terzića, morao sam
dobro da razmislim. Nikada ne trčim pred rudu, već uvek razmatram šta
predstavlja ta ponuda, vagam razloge za i protiv. Ovde su prevagnuli razlozi
"za" i zato sam prihvatio poziv. Videću samo da li će Izvršni odbor FSS da
prihvati mene...
Sada već sigurno znate šta će biti vaš posao u Savezu. Pored direktorske,
obavljaćete i potpredsedničku funkciju?
- Ja sam ponudu Saveza prihvatio u načelu, a sve detalje ćemo utanačiti kada
zvanično budem promovisan na ta mesta. Do tada ne bih ulazio u sitnice.
Predsednik FSS Zvezdan Terzić kaže da ste imali problema da definišete
direktorsku funkciju, jer ona je u reprezentaciji dosta drugačija od one u
klubu?
- Jeste, i jasno je da će selektovanje i vođenje ekipe biti posao Miroslava
Đukića. A, rekoh, o detaljima mog posla tek ćemo da pričamo.
Kad smo već kod Đukića, da li ste se čuli sa njim?
- Čuli smo se, ali još nismo počeli zvanično da sarađujemo, što je i
normalno, jer ja još nisam postavljen na mesto direktora. Ali, ne sumnjam da
će naša saradnja biti dobra.
Da li ste zadovoljni finansijskom stranom dogovora?
- Mislim da je Savez vrlo zadovoljan, a meni novac apsolutno nije bio
prioritet.
Šta je prva stvar koju ćete uraditi po stupanju na funkciju?
- Imam puno ideja, a prva je da sve oko sebe organizujem na vrlo temeljan
način. Da sve bude osmišljeno i da ništa ne radim ad hok. Vrlo ambiciozno
ulazim u posao i jedva čekam da počnem. I bitno je da nemam nameru da
obećavam kule i gradove.
To znači da ne možete da nam obećate plasman na Svetsko prvenstvo 2010.
godine?
- Niko to ne može da obeća, pa ni ja. Ali se iskreno nadam da ćemo u tome
uspeti. |
| |
| |
|
|
| U Kanadi kuća umereno nepristupačna |
| |
Iako često deluje kao da je drugima štošta lakše i dostupnije, nije baš uvek
tako. Recimo, onima koji pokušavaju da kupe stan ili kuću u Torontu, teško
je da poveruju da je u drugim gradovima još gora situacija i da su
nekretnine još skuplje.
 Napravljena
je uporedna analiza tržišta u 227 gradskih sredina u SAD-u, Australiji,
Novom Zelandu, Velikoj Britaniji, Irskoj i, naravno, Kanadi gde se
proveravalo sa koliko napora žitelji tih mesta mogu da stignu do svojih
stanova.
Za osnovni kriterijum korišćen je odnos između godišnje plate i cene kuće.
Kao 'pristupačno' se računalo kada su za kupovinu kuće potrebna do tri
godišnja prihoda, 'umereno nepristupačno' za do četiri godišnja prihoda, do
pet 'prilično nepristupačno' i preko pet je svrstano u kategoriju 'veoma
nepristupačno'.
U Kanadi je žiteljima Britanske Kolumbije i Kelovne najteže da stignu do
svog krova nad glavom. Toronto se nalazi na 24. mestu, u istoj ravni sa
Kalgarijem, gde su kuće i stanovi 'prilično nepristupačni'.
Ako vam je stalo da živite u svojoj kućici, onda treba otići u Tander Bej,
Ontario, gde su vam potrebne manje od dve godišnje zarade za svoju slobodicu.
Za njim slede Jangstaun u Ohaju i Fort Vejn, u Indijani, dok je Sagenej,
Kvebek na četvrtom mestu.
U regionu Toronto, najpovoljnije ćete proći ako kuću kupite u Ošavi.
Do kuće po pristupačnoj ceni u Kanadi, možete doći još u St. Džonsu, Sent
Džonu, Ridžajni, Vindzoru, Kvebek Sitiju, Troa Rivijers, Vinipegu, Sadberiju,
Londonu, i Otavi.
Interesantno je da je za čitavu Kanadu proračunato da kupovina kuće spada u
kategoriju 'umereno nepristupačno', pošto je potreban 3,1 godišnji prihod za
kupovinu prosečne kuće.
Naravno, najskuplje kvadrate možete naći u Los Anđelesu, Salinasu,
Kalifornija, San Francisku, Honoluluu i San Dijegu |
| |
| |
|
|
| Akcije po godinama staža |
| |
Od danas će se na svim poštanskim šalterima u Srbiji naći informatori o
ostvarivanju prava građana na besplatne akcije javnih preduzeća, čija će
tržišna vrednost na berzi dostići četiri milijarde evra. Javni poziv za oko
četiri miliona građana koji mogu da računaju na akcije vredne oko 1.000 evra,
biće objav-ljen sutra.
 Prijavljivanje
na 1.400 lokacija i 3.500 šaltera u poštama Srbije počeće od 28. januara i
trajati do 31. jula ove godine i, kako uveravaju čelnici PTT-a, celokupan
postupak moći će da se obavi za pet minuta.
- Ukoliko šalterski službenik nije u stanju da pruži odgovor na neko
specifično pitanje, Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja će se
potruditi da građanin dobije odgovor u roku od 24 sata - istakao je ministar
Mlađan Dinkić na jučerašnjoj konferenciji za novinare u Vladi Srbije.
Potpuno iste obrasce dobijaće i naši studenti i građani u inostranstvu, koji
će pravo na besplatne akcije ostvarivati preko diplomatsko-konzularnih
predstavništava, kao i nepokretna lica i lica sa invaliditetom na čija će
vrata zakucati predstavnici PTT-a, Nacionalne službe zapošljavanja i
Ministarstva za rad i socijalnu politiku.
Ministar je naglasio da akcije neće biti ni u kakvom materijalnom obliku,
već isključivo elektronskom.
- Prvi novac, odnosno prvu blagodet od akcija, kada će moći njima i da
trguju, građani će osetiti u prvoj polovini sledeće godine, ali će mnogo
toga zavisiti i od formiranja njihove tržišne cene, kao i redosleda kojim će
se javna preduzeća privatizovati.
Zaposleni i bivši zaposleni u EPS-u, koji će dospeti na berzu 2010. godine
ili JAT-u koji dospeva u aprilu ove godine, evidentiraće se od 31. maja do
kraja jula, oni u Telekomu i "Galenici" od 31. marta do 31. maja, a radnici
NIS-a i Aerodroma "Nikola Tesla" pravo na besplatne akcije počeće da
ostvaruju još od 28. januara. Besplatne akcije će, rekao je Dinkić, moći da
dobiju i građani raseljeni sa Kosova i Metohije, uz uverenje o državljanstvu
kao najpouzdaniji dokument.
Za one koji se prijave na više mesta sledi kazna od 15.000 dinara, a za
grublje prekršaje i veća.
One koji u šest pomenutih javnih preduzeća rade tek dve ili tri godine, ali
imaju ukupno 25 godina radnog staža u nekim drugim firmama, čeka "teška
odluka" - da li će se prijaviti kao građani ili čekati okončanje procesa
privatizacije.
Ministar Dinkić ih savetuje da svoje pravo ipak ostvare tamo gde imaju više
godina radnog staža i poručuje: "Svako neka napravi svoju računicu". |
| |
| |
|
|
| Azijske privrede manje zavisne od SAD |
| |
Azija će biti u stanju da parira svakoj recesiji u SAD, kažu analitičari, zato
što povećanje trgovine i ulaganja unutar regiona čine Aziju manje zavisnom
od američke ekonomije nego što je to bio slučaj u prošlosti.
Naglo kočenje u SAD povuklo bi nadole azijski privredni rast tako što bi
smanjilo potražnju za azijskim izvozom, ali brzo rastuća srednja klasa Azije
zasipa tržišta narudžbinama za automobile, elektroniku i kućne aparate -
većinom proizvedene u samom regionu.
 Nezajažljiva
potražnja za naftom, gvozdenom rudom i drugim sirovinama i materijalima za
gradnju puteva, kanalizacija i poslovnih zgrada - naročito u usijanim
privredama Kine i Indije - takođe će pomoći da se region održi na nogama
kroz svako američko usporavanje.
"Ekomija SAD više nije toliko važna," izjavio je u Singapuru ekonomista
Svetske banke Hnas Timer .
Ne računajući Japan, 43 odsto azijskog izvoza ide drugim zemljama regiona,
navodi firma Lehman Braders - što je znatno iznad 37 procenata iz 1995.
"Kina i Indija danas imaju daleko veću ulogu na svetskoj pozornici nego pre
samo pola decenije," kaže Dejvid Koen, direktor instituta za azijska
ekonomska predviđanja u Singapuru.
Najveća američka banka Sitigrup procenujuje da bi pad od jednog procenta u
ekonomskom rastu SAD srezao 1,3 odsto kineskog rasta zbog smanjenog izvoza.
Pošto je kineski rast tako brz, to ne bi bilo od većeg značaja. Procenjuje
se da će se kineska privreda ove godine uvećati za daljih 11 odsto, nešto
manje nego 2007.
Ako SAD uđu u recesiju, rast Indije bi se po svoj prilici usporio na 7
procenata sa sadašnjih oko 9 odsto, kažu analitičari.
Japan, druga najveća privreda sveta, bi mogao da bude najveća žrtva američke
ekonomske kontrakcije. Ekonomisti kazu da bi privredni rast Japana ove
godine mogao da padne na polovinu od 2 procenta koja je beležio poslednjih
godina. |
| |
| |
|
|
| Nuklearne centrale ponovo u modi |
| |
Kako rastu cene nafte i zagađenje atmosfere iz dimnjaka teromoelektrana, svet
se ubrzano okreće atomima.
Činjenica da nuklearne elektrane proizvode "čistu" energiju uticala je da se
gurne u stranu strah o njihovoj bezbednosti, ali tek treba da se reši
problem otrovnog otpada koji proizvode i koji će rasti uporedo sa gradnjom
novih nukleraki.
 Nuklearni
otpad u većini zemalja skladišti se u čeličnim i betonskim kontejnerima koji
se drže iznad zemlje, u posebnim bazenima sa hladnom vodom.
Idealno bi bilo, kažu naučnici, kada bi nuklearni otpad mogao da se
skladišti duboko ispod zemlje.
Ta tehnologija skladištenja nije dokazana. Britanska vlada danas smatra da
bi "bila održiva," sa čime se slažu i neki naučnici.
"Verujem da ima dovoljno dokaza da tehnologija za to postoji," izjavio je
Rojtersu Nil Čepmen iz škole koja se bavi ekološkim menadžmentom i
odlaganjem nuklearnog otpada, čije je sedište u Švajcarskoj.
Čepmen tvrdi da protivnici nuklearnih elektrana kao arugment broj jedan
ističu da ne postoji rešenje odlaganja otpada, pošto u te svrhe nisu
izgrađena posebna podžemna postrojenja.
Oko 270.000 tona iskorišćenog goriva smešteno je u bazene sa hladnom vodom u
svetu, a svake godine se toj količini doda između 10.000 i 12.000 tona,
navodi Međunarodna agencija za atomsku energiju.
Francuska, koja proizvodi skoro 80 odsto struje u nuklearnim elektranama, u
junu 2006. godine je odlučila da počne da skladišti nuklearni otpad u
dubokim geološkim formacijama. Prvo takvo skladište, koje će koštati oko 15
milijardi evra, francuske vlasti planiraju da otvore 2025. godine.
Mada takav vid skladištenja može da osigura da otpad bude daleko od ljudi,
sprovođenje nije ni lako ni izvesno.
Britanske vlasti pokušavaju da reše problem koji je nastao zbog odbijanja
stanovništva da se u njihovoj blizini skladišti nuklearni otpad i zatražile
su od nekih opština da se "dobrovoljno prijave."
Veliki deo britanskog nuklearnog otpada nalazi se u Selafildu, na severu
Engleske, a prema mišljenju nekih analitičara, ta oblast je jedini
potencijalni "dobrovoljac" budući da već skladišti gomilu otpada.
Čak da vlasti reše pitanje lokacije, moraće da reše još jedan problem -
problem novca kojim će biti finansiran ovakav projekat.
Britanska vlada ponavlja da država neće finansirati izgardnju nuklearnih
elektrana, a upućeni smatraju da ogromne troškove skladištenja otpada, pored
izgradnje nuklearki koje koštaju po najmanje dve milijarde funti, neće moći
da snosi privatni sektor.
Ipak, za mnoge su ovi "praktični problemi" manje važni od moralne dileme -
zaveštanja atomskog otrova budućim generacijama. |
| |
| |
|
|
| Na tržištu rada SAD najtraženije pomoćno
osoblje |
| |
Na tržištu rada SAD najviše se traži pomoćno osoblje u pružanju ličnih usluga
i nege, pokazuju najnoviji podaci američkog Biroa za statistiku rada.
Prema pisanju Internet sajta o zapošljavanju Majkrosoftove mreže (http://careers.msn.com)
od 2006. do 2016. godine broj zaposlenih u SAD povećaće se za 15,6 miliona,
a najveći deo tog porasta biće u sektoru usluga kojem će 2016. godine
pripadati čak 75 odsto svih radnih mesta u SAD.
Najbrže će rasti broj poslova u pružanju ličnih, servisnih usluga, na šta
otpada 60 odsto poslova koji nastaju u deceniji od 2006 do 2016. godine.
 Zanimanje
sa najvišim rastom su kompjuterski sistem i data analitičari - stopa rasta
je 53,4 odsto, 2006. godine u tom sektoru je bilo zaposleno 262.000, a 2016.
godine će, kako se predviđa, biti 402.000.
Broj pomoćnog osoblja za ličnu negu i spremanje do 2016. godine povećaće se
za 50,6 odsto na 1,16 miliona, osoblja za zdravstvenu negu u kući za 48,7
procenata na 1,17 miliona, inženjera za kompjuterske programe i aplikacije
za 44,6 odsto na 733.000 a broj veterinarskih tehnologa i tehničara za 41
odsto na 100.000.
Među 10 zanimanja sa najbržim rastom su i savetnik za lične finansije,
umetnici za šminku, pozorište i scenski nastup, pomoćno osoblje u zdravstvu,
veterinari i savetnici za pomoć zavisnicima od droge i osobama sa
poremećajem ponašanja.
Zatim slede kozmetičari, finansijski analitičari, socijalni radnici,
nadžornici za salone sa igrama, fizioterapeutski, farmaceutski i forenzički
tehničari, zubari, savetnici za mentalno zdravlje (psihijatri), pomoćno
osoblje u psihijatriji i lečenju od bolesti zavisnosti.
Stepen obrazovanja koji se traži za zanimanja sa velikim rastom nije
ujednačen, kao ni plate. Za neka od zanimanja, poput pomoćnog osoblja u
psihijatriji, potrebna je diploma master studija, dok je za druge, poput
pomoćnog osoblja za ličnu negu, potrebna samo obuka na poslu.
Plate se kreću od niskih za veterinarske tehnologe i tehničare i pomoćno
osoblje u zdravstvu, do veoma visokih za kompjuterske sistem analitičare.
Niskim se smatraju plate u rasponu od 21.260 do 30.560 dolara godišnje, dok
veoma visoke plate iznose 46.360 dolara i više. |
| |
| |
|
| |
|
|
