|
|
Broj 1138, 25. januar 2008.
| Ko i kako odlučuje o novcu za postradale |
| |
Jedan od najtragičnijih događaja u istoriji Crne Gore zbio je 23. januara
2006. godine na levoj obali Morače, u mestu Bioče kod Podgorice.
Tog dana, u 16 časova, lokalni voz koji se kretao od Bijelog Polja prema
Podgorici survao se u kanjon reke. Poginulo je 47, a teže i lakše povređeno
oko 220 putnika.
Jedan od izveštača zapisao je "da je tog popodneva zavladao muk u svakoj
crnogorskoj kući, da su sve postale bliže jedna drugoj, naročito zbog dece i
njihovih igračaka razbacanih na sve strane, torbi punih knjiga koje se više
neće čitati."
 Spasilačke
ekipe podgoričkog Kliničkog centra i drugih opština sa područja Crne Gore,
vojnici i vatrogasči sa raspoloživom tehnikom odmah su stigli na mesto
nesreće, i uz pomoć velikog broja građana ukazali pomoć koju je bilo moguće
pružiti.
Istog dana, vlada Crne Gore otvorila je žiro račun u Crnogorskoj
komercijalnoj banci, na koji su odmah počele da stižu uplate pomoći državnih
organa iz Crne Gore i Srbije, humanitarnih organizacija i pojedinaca.
Doneta je odluka o osnivanju fonda iz kojeg će se u narednih 10 godina
davati novčana pomoć porodicama poginulih i povređenih putnika. Otvoren je
žiro račun i izabrana skupštinska komisija koja će brinuti o tome.
Danas, dve godine kasnije, navodi se da je u 2006. godini iz budžeta lokalne
samouprave u fond uplaćeno 40.000 evra, da su donatori dali 37.481, da je
porodicama poginulih isplaćeno 36.000 evra a povređenima 35.500, i da je
ostalo neutrošeno 5.549 eura.
U istom izveštaju se kaže da je na kraju prošle godine iz opštinskog budžeta
uplaćeno 25.000 evra, od drugih donatora 3.000, što ukupno sa prenetim
novcem iz 2006. iznosi 33.549,30 evra.
Pomoć postradalima u železničkoj nesreći isplaćena je tokom prošle godine u
iznosu od 25.454,57 evra, piše u izveštaju i dodaje da je na dan 31.
decembra ostalo neutrošeno 8.094,73 evra.
U nadležnoj službi koja raspolaže podacima o radu komisije i njenim odlukama
o pojedinačnim isplatama namenjenim za lečenje povređenih ili školovanje
učenika, danas kažu da pojedinosti ne smeju da saopštavaju bez odobrenja
funkcionera koji se nalazi na službenom putu.
Nema razloga za sumnju u izjavu članova komisije Zorana Boškovića i Miladina
Joksimovića, koji kažu "da je sve urađeno kako treba" i u mišljenje doktora
interniste, takođe člana komisije Buda Rakonjca, te da "ni jedan zahtev nije
odbijen."
Ipak, ni oni niti bilo ko drugi nije odgovorio na pitanje zašto je u obe
godine ostao neisplaćen deo novca, i da li je osnivanjem fonda postignuta
najavljena svrha. |
| |
| Osman Čoković |
|
| |
| Deseta žrtva megalomanskog zdanja |
| |
Prošlo je 20 godina od kada je stanovnicima Nikšića postalo jasno da se
nedovršeni Dom revolucije u centru grada mora srušiti. Od tada je u njegovim
katakombama površine skoro 22.000 kvadrata stradalo deset osoba, a oko 150
je povređeno.
 Penzioner
Stanko Vukotić (77) prošle sedmice je ušetao u prostorije Doma revolucije i
stradao kao najnovija žrtva podrumskih prostorija na dubini i do četiri
sprata, u kojima uvek ima vode jer ispod gra-đevine protiče jedna od
najvećih žila podzemnih voda.
Pretpostavlja se da je starac u prostorije nedovršenog mamutskog zdanja ušao
sa trotoara preko puta poslovnice Prve banke. Našli su ga članovi porodice u
betonskoj jami koja, prema rečima vatrogasaca koji su ga izvukli, liči na
otvor za lift.
Dok lokalne vlasti od vremena konzerviranja radova na objektu, pre 20 godina,
bezuspešno pokušavaju da nađu zainteresovane investitore, veliki broj
građana smatra da treba srušiti Dom revolucije koji im uliva strah i zebnju.
Dom revolucije je za 11 godina gradnje progutao oko 20 miliona evra, a za
njegovo rušenje je potrebno oko milion i po.
 U
toku gradnje doma kvadratura je neplanski povećavana sa 7.000 na 20.000
kvadrata, a sudeći po preplavljenim podzemnim etažama, na tom terenu se nije
smeo graditi objekat pod zemljom.
Psiholog Olga Radović upozorava da to mesto predstavlja opasnost za najmlađi
uzrast dece za koju je dom misterija koju treba osvojiti. Ona je podsetila
da je u opasnim lavirintima zdanja veliki broj dece znati-želju platilo
težim povredama i traumama.
Dvadesetogodišnja Ivana Bjeletić je pre pet godina doživela neprijatan
susret sa ostacima zamišljenog Doma revolucije.
Ona je u trenutku neopreznosti upala u pola metra širok i oko 15 dubok ponor
između dva betonska zida. Našla se u vodi i tu je ostala bespomoćna do
dolaska spasilačkih ekipa iz vatrogasnog društva.
Bjeletić je imala ozbiljne telesne povrede i dugo je lečena zbog preloma
butne kosti. Doživela snažan šok jer je ostala u jami četrdesetak minuta, a
butni prelom kosti ostavio je trajne posledice.
Nedovršeno zdanje Doma re-volucije koji je trebao da bude neka vrsta
kulturnog centra, vremenom je postalo opasno me-sto i sklonište za
alkoholi-čare i narkomane.
Sociolog Ljiljana Vujadinović smatra da građani putem referenduma treba da
odluče o sudbini doma, pošto lokalne vlasti nisu uspele da reše problem. Ona
naglašava da "nemamo pravo da prenosimo naš teret sledećim generacijama" |
| |
| Jovanka Nikolić |
|
| |
| Turistička ponuda Srbije i Vojvodine na sajmu
u Ljubljani |
| |
Turističke organizacije Srbije, Vojvodine i Beograda tradicionalni su učesnici
Ljubljanskog sajma na kojem nastupaju na dva povezana štanda i ove godine.
 Na
ljubljanskom Sajmu turizma danas se predstavila Turistička organizacija
Vojvodine, na prezentaciji kojoj je prisustvovao ambasador Srbije u
Sloveniji Predrag Filipov.
Ciljna grupa turističke ponude Srbije i njene pokrajine Vojvodine u
Sloveniji su, pre svega, pripadnici mlade generacije, kao i građani koji
gaje pozitivan odnos prema zajedničkom pripadništvu bivšoj državi, rekao je
direktor vojvođanske turističke organizacije Gvozden Perković.
Zatim, kako je kazao, oni koji žele da dožive nešto novo u odnosu na
turističku ponudu drugih u Evropi i svetu.
U 2006. godini u Srbiji je bilo 95.000 noćenja slovenačkih građana, rekao je
Perković, "pri čemu se moramo suočiti sa neprijatnom istinom da većina ljudi,
koja dolazi (iz Slovenije), dolazi zbog biznisa ili sporta, a još uvek je
manji procenat onih koji borave isključivo turistički".
Međutim, dodao je Perković, uz biznis ti ljudi u Srbiji doži-ve i ono što je
najbolja preporuka da drugi put dođu i zbog turizma, tako se broj turista iz
Slovenije povećava, i za 2007.godinu očekuje se konačni proračun deviznog
priliva od turizma u Srbiji od oko 500 miliona evra što je mnogo više nego
prethodnih godina.
Na prezentaciji, direktor vojvođanske turističke organizacije je rekao da
postoji i sve veći interes slovenačkog turizma da se predstavi potencijalnim
klijentima u Srbiji i Vojvodini.
"Vojvođani su tradicionalno dobri gosti u Sloveniji, posebno kada je reč o
zimskom turizmu, a u Srbiji i Vojvodini je i sve više dobrostojećih ljudi
koji žele da putuju", rekao je Perković. |
| |
| |
|
| |
| Bez saradnje Hrvata i Srba nema ni evropske
Hrvatske |
| |
Bez prave i iskrene saradnje Hrvata i srpske manjine u Hrvatskoj nema ni
evropske Hrvatske i upravo na manjinskom pitanju, možda i više nego na bilo
kojem drugom, testira se iskrenost hrvatske politike, piše danas zagrebački
Vjesnik.
 "Kada
je Ivo Sanader dobio priliku da po drugi put formira hrvatsku vladu, svi
svetski mediji javili su kao posebnu zanimljivost da će u fotelji
potpredsednika sedeti predstavnik srpske zajednice", podseća u tekstu
Vjesnik.
List tvrdi kako je Sanaderova božićna čestitka pravoslavnim vernicima u
njegovom prvom mandatu, pre četiri godine, promenila odnos prema srpskoj
manjini u Hrvatskoj, te da je otvorila put normalizaciji hrvatsko-srpskih
odnosa.
Sledila je Sanaderova inicijativa za susrete sa Vojislavom Koštunicom,
poseta Beogradu, pa i koalicija sa Samostalnom demokratskom srpskom strankom
(SDSS), za koju Vjesnik tvrdi da je "trebalo političke hrabrosti da bi se
krenulo u pravo pomirenje, koje je otvorilo vrata i nužnoj saradnji Hrvata i
Srba u Hrvatskoj".
"Prepoznale su to i srpske stranke u Hrvatskoj i slobodno se može kazati da
je konstruktivna saradnja, koja je i dovela do prve, a sada i do druge
koalicije HDZ-a i SDSS-a, bio potez koji je koristio pre svega samoj
Hrvatskoj", navodi list.
Ističući pritom važnu ulogu srpskih predstavnika, posebno potpredsednika
SDSS-a Milorada Pupovca, Vjesnik upozorava kako ni njemu često nije bilo
lako, jer se susretao s problemima koji su još bili vrlo bolni i teški.
No Pupovac je, navodi list, upravo kroz te izazove dokazao svoju političku
zrelost, te je danas nezamislivo da Srbi ne učestvuju u političkom životu
Hrvatske.
"Još se u Hrvatsku želi vratiti velik broj Srba, treba stvoriti uslove za
kvalitetniji život onih koji su se vratili.
Nedostatak radnih mesta brine i Srbe, kao i Hrvate. Ali, više od svega je
važno da su stvoreni uslovi da Srbi u Hrvatskoj osećaju probleme svoje
države i da ravnopravno učestvuju u vlasti i bore se sa svim tim problemima",
piše list.
Svi oni koji nisu prošli nesporazume kakve su prošlih decenija imali Hrvati
i Srbi teško mogu da shvate koliko je važna današnja saradnja Sanaderove
Hrvatske demokratske zajednice (HDZ) i srpskih stranaka u Hrvatskoj,
zaključio je u tekstu Vjesnik. |
| |
| |
|
| |
| Plate u javnoj upravi mnogo veće od prosečnih |
| |
Plate zaposlenih u javnoj upravi u BiH veće su za 39 procenata u odnosu na
prosečnu platu u zemlji, izjavio je danas predsednik Centra za humanu
politiku iz Doboja Momir Dejanović.
Predstavljajući rezultate izveštaja o napretku javne uprave u BiH, Dejanović
je na konferenciji za novinare u Banjaluci ocenio da je u pogledu zaposlenih
u javnoj upravi i njihovih plata stanje u BiH mnogo gore nego u zemljama u
okruženju.
On je naveo da su u Srbiji plate zaposlenih u javnoj upravi veće za 30 odsto
u odnosu na prosečne plate, a u Hrvatskoj tek deset procenata.
"Kada bi se nivo zarada u javnoj upravi u BiH doveo u regionalni prosek,
moglo bi se uštediti oko 300 miliona maraka godišnje", kazao je on.
Prema njegovim rečima, u BiH je na 52 stanovnika zaposlena jedna osoba u
javnoj upravi, dok zaposleni u javnoj upravi učestvuju s 11 procenata u
ukupnom broju zaposlenih.
Dejanović je dalje kazao da je broj zaposlenih u javnoj upravi u protekle
četiri godine porastao za šest procenata, dok je u zemljama u okruženju u
istom periodu smanjen broj zaposlenih u ovoj oblasti.
Prema anketi koju je Centar za humanu politiku sproveo među osobama koje su
konkurisale za posao u javnoj upravi, 72 odsto anketiranih smatra da
zapošljavanje u javnom sektoru u BiH nije pošteno, dok njih 28 odsto smatra
da je zapošljavanje fer i pošteno. |
| |
| |
|
| |
| Janša pozdravio tok predsedničkih izbora u
Srbiji |
| |
Slovenački premijer Janez Janša rekao je danas da evropsko usmerenje Srbije
pozitivno utiče i na slične ciljeve drugih država na zapadnom Balkanu.
"Evropski put je prema našem uverenju jedina pozitivna alternativa, a takvo
usmerenje Srbije pozitivno utiče i na slične ciljeve ostalih država na
zapadnom Balkanu", rekao je, pored ostalog, Janša.
On je pozitivno ocenio predsedničke izbre u Srbiji, za koje je rekao da će
građani u njihovom drugom krugu 3. februara odlučivati o u budućnosti svoje
zemlje, za koju je "evropska budućnost jedina alternativa".
Slovenija se, prema Janšinim rečima, trudi da ostale članice Evropske unije
(EU) ubedi da nastave sa koracima koji bi osnažili evropska očekivanja
građana Srbije, a najvažniji korak u tom pravcu bilo bi potpisivanje
sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju. "O tome još nema pune saglasnosti,
a ključna prepreka je pitanje da li Srbija u potpunosti sarađuje sa haškim
tribunalom", rekao je, i dodao da se Slovenija slaže s tim da je to uslov za
približavanje Srbije EU.
"Ali prema našem mišljenju tu treba biti fer i imati jednak pristup u oceni
da li određena država sarađuje sa haškim sudom, koristiti je za sve države
jednako", rekao je Janša.
Ako bude potpisan sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, to još ne znači
da je Srbija oslobođena obaveze pune saradnje sa haškim sudom, rekao je
Janša, dodajući da je "naprotiv, taj uslov važan ne samo za Srbiju, već i za
stabilnost, mir i pomirenje na čitavom Zapadnom Balkanu". |
| |
| |
|
| |
| EU će postaviti Makedoniji uslove za
pregovore o članstvu |
| |
Evropska Unija će verovatno u martu predložiti Makedoniji uslove za početak
pregovora o članstvu u EU, rekao je komesar Evropske unije za proširenje Oli
Ren.
"Ako se nastave pozitivna kretanja onda je moja namera da predložim.. set
repera koje treba ispuniti da bismo pokrenuli pregovore o članstvu", rekao
je Oli Ren posle sastanka sa makedonskim premijerom Nikolom Gruevskim.
On je rekao da će se uslovi uglavnom odnositi na reforme administrativnog i
pravnog sistema u zemlji i da će verovatno biti predstavljeni u martu, u
isto vreme kada budu izloženi predlozi drugim balkanskim zemljama koje
čekaju na pristupanje bloku dvadesetsedmorice.
"Uveren sam da su ovi ključni prioriteti izvodljivi", rekao je Ren.
Makedonija je zvanično postala kandidat za članstvo u EU 2005., četiri
godine posle potpisivanja sporazuma između većinskih makedonskih i
manjinskih albanskih zajednica, uz posredovanje EU i NATO, kad je zemlja
bila na ivici građanskog rata.
Brisel, međutim, insistra da treba da se napravi napredak u oblasti
vladavinei prava, pravima albanaske manjine i u borbi protiv organizovanog
kriminala i korupcije pre nego što počnu pregovori o članstvu.
"Početak pregovora sa Republikom Makedonijom i liberalizacija viznog režima
imaće ozbiljan pozitivni uticaj ne samo na Makedoniju, nego na ceo region",
rekao je Gruevski na zajedničkoj konferenciji za štampu sa Renom.
Ren je rekao da bi EU takođe uskoro mogla da potpiše sporazum o
pridruživanju sa Srbijom, što je prvi korak ka članstvu, kada zemlja ispuni
obavezu pune saradnje sa Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju.
"EU je u potpunosti posvećen Evropskoj budućnosti Srbije, uključujući i
krajnji cilj - njenom članstvu" u EU, rekao je Ren. |
| |
| |
|
| |
| Za povratak u BiH potrebno milijardu
bosanskih maraka |
| |
Za rešavanje pitanja povratka izbeglih u BiH potrebno je izdvojiti oko
milijardu bosanskih maraka (oko 500 miliona eura), navodi se u Informaciji
Ministarstva za ljudska prava i izbeglice BiH o realizaciji "Strategije BiH
za sprovođenje Aneksa 7 Dejtonskog sporazuma".
Od ukupnog iznosa, oko 600 miliona maraka potrebno je za obnovu porušenih
stambenih objekata, a oko 470 miliona maraka za održivi povratak, navodi se
u Informaciji Ministarstva za ljudska prava i izbeglice BiH, koju je danas
usvojilo Veće ministara BiH.
Za obezbeđenje održivog povratka u BiH, nedostaje okvirno oko 105 miliona
maraka na godišnjem nivou. |
| |
| |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
Oglasavanje Marketing
|
