|
|
Broj 1138, 25. januar 2008.
| Na Kosovu postoji više grupa pod imenom ANA |
| |
Na području Kosova postoji više nepovezanih naoružanih grupa, koje bez obzira
što nemaju iste vizije i ciljeve nose ista obeležja i isto ime - Albanska
nacionalna armija ANA, pokazalo je istraživanje Balkan Insajta.
Nekoliko odvojenih grupa naoružanih Albanaca, finansiranih iz nepozantih
izvora, deluje na Kosovu, pod "budnim okom" Kfora i KPS-a i svoje postojanje
opravdavaju različito, pokazalo je istraživanje zasnovano na intervjuu
vođenom sa pripadnicima tih grupa.
 Prema
neimenovanom izvoru, na Kosovu postoje bar tri različite grupe, koje nisu
organizovane i kod žitelja Kosova ne uživaju podršku, za njih ANA nije ništa
više od ilegalne organizacije.
Grupe ne dele iste vizije i ciljeve. Dok jedni tvrde da su se okupili protiv
procesa koji vode kosovski političari u nameri da Kosovu obezbede
nezavisnost, duga grupa tvrdi da ne želi da se meša u proces utvrđivanja
budućeg statusa, navodi BalkanInsajt.
Vođa jedne grupe pobunjenika koja sebe naziva ANA Arberi, rekao je da se on
i njegovi saborci ne zalažu za ujedinjenje sa Albanijom već za očuvanje
ce-lovitosti Kosova u slučaju da ona bude ugrožena.
Sa druge strane, Front za albansko nacionalno uđedinjenje ANA-u smatra
svojim militanim krilom, i izgleda kao da nema nikave veze sa maskiranim
naoružanim osobama koje su nakon dužeg vremena viđene kod Podujeva početkom
oktorba 2007. Od tada najmanje dve različite naoružane maskirane grupe su
pred medijima tvrdile da su pripadnici ANA.
Dok Arberi naglašava da je pripadnika ANA-e svakim danom sve više, Kfor
tvrdi da ih ima nekoliko a najviše nekoliko desetina.
"To je ista grupa koja se pojavljuje na različitim mestima. Njima je važnije
da se pojavljuju na TV nego da se bore. Dok god postoje mediji oni će biti
ANA i nositi oružje", navodi izvor Kfora, a istu tvrđu podržava i KPS
navodeći da je njihovo pojavljivanje predstava za medije.
Arberi kaže da su svi oni patriote i da su bivši članovi OVK koji su se
ranije borili protiv Miloševićevog režima.
Astrit kaže da su odlučili da se late oružja nakon ozbiljnih pretnji koje
dolaze iz Srbije. On navodi da je zaštita teritorijanog integriteta glavna
misija ANA, pogotovo kada je spremna da nakon proglašenja nezavisnsoti
destabilizuje Kosovo na sve načine i otcepi sever.
Arberi poriče da je njihov cilj velika Albanija i dodaje da misija ANA-e
nije promena granica već bezbednost u okviru postojećih.
Astrit ne poriče mogućnost da na Kosovu postoje i druge naoružane grupe koje
nose ambleme ANA-e. On dodaje da, na žalost, niko ne može da spreči
pojedince da falsifikuju oznake i u ime ANA-e traže novac.
Prema njegovim rečima, ANA ima svoje izvore finasiranja u dijaspori, dok KPS
navodi da ima razloge da veruje da su ti izvori bliski nekim političarima na
Kosovu.
Arberi navodi da ANA ne želi rat i da će oni biti prvi koji će sprečiti da
se Srbi i Albanci ubijaju, kao i da će onemogućiti srpske snage da dođu na
Kosovo. On dodaje da se ANA neće suprotstavljati Kforu, ni bilo kojoj
legalnoj bezbednosnoj snazi.
Astrit kaže da je Kfor njihov saveznik, mada Kfor tako ne misli, i smatra ih
isto kao i po-licija za teroriste.
Ana se sprema da reaguje ako tenzije na Kosovu porastu a to je, prema
njihovim ocenama, samo u slučaju da Srbi sa severa Kosova reše da se otcepe.
Astrit čak dodaje da će ući u insitucije i proglasiti nezavisnost ako to ne
urade kosovski zvaničnici. Kako prenosi Birn, policija je na tu njihovu
izjavu dodala da ANA može da proglasi nezavisnsot samo na nekoj planini. |
| |
| |
|
| |
| Ruski gas može u Bugarsku i Srbiju |
| |
Evropska komisija ne smatra da će projekat "Južni tok" za snabdevanje
jugoistočne Evrope ruskim gasom predstavljati konkurenciju gasovodu Nabuko
za snabdevanje Evrope gasom iz Srednje Azije preko Turske, izjavio je jedan
evropski zvaničnik.
 Kako
je rekao Teran Faradeljas, predstavnik za štampu evropskog komesara za
energetiku Andrisa Pibalgsa, stav zvaničnika EU je da su "ciljevi ta dva
projekta različiti".
On je naglasio da su to "dopunjavajući, a ne suprostvavljajući projekti" i
da je na investitorima da li će uložiti novac u "Južni tok".
Faradeljas je stavio do znanja da Evropska komisija smatra da, ako Rusija
želi da sklopi poslove u Bugarskoj i Srbiji "ona na to ima pravo, kad je reč
o evropskim zakonima".
"Osim toga, to može pomoći većoj diversifikaciji evropskih tržišta
snabdevanja gasom iz novih regiona, a preko 'Južnog toka' stiže gas koji
gasovodima već snabdeva Evropu preko Ukrajine, Poljske i Belorusije",
objasnio je portparol Evropske komisije.
On je time odgovorio na pitanje novinara kako se u Evropskoj komisiji gleda
na "centralizaciju ruskog snabdevanja energijom u Istočnoj Evropi", a
posebno kad je u pitanju sklop-ljeni sporazum "Gasproma" sa Bugarskom i
najavljeni ugovor sa Srbijom.
Evropska komisija, kako je precizirao, "nastoji da objedini evropsko tržište
gasa, nafte i svih drugih energenata, tako da sve zemlje u Evropi budu u
mogućnosti da odaberu svoje snabdevače, i to ne samo iz Rusije, već i drugih
delova sveta".
Dodao je da to, takođe, "nalaže izgradnju različitih puteva snabdevanja, i u
tom smislu je Evropska komisija bila veoma aktivna u slučaju gasovoda Nabuko
i u podsticanju izgradnje energetskih terminala i druge infrastrukture za
energetsko povezivanje Turske i Grčke, od-nosno Grčke i Italije".
"Evropska komisija veoma pomno prati tu situaciju", predočio je Faradeljas i
ukazao da je Rusija ne samo snabdevač gasom i naftom na području jugoistočne
Evrope, "već bitan isporučilac energije u EU i svakako aktivna i drugde".
Dva ključna elementa su potrebna, dodao je, za diversifikaciju izvora
snabdevanja i objedinjavanje evropskih tržišta energijom i Evropska komisija
nastoji da to u što većoj meri bude postignuto.
"Prvo je puna efikasnost u korišćenju energije, a što znači da što se manje
u Evropi troši energije, to će manje biti potrebe i zavisnost od uvoza iz
inostranstva. Drugo je podsticanje korišćenja sopstvenih, evropskih izvora
energije", naveo je Faradeljas.
On je dodao da se bugarska vlada nije savetovala sa Evropskom komisijom o
potpisivanju ugovora o izgradnji gasovoda "Južni tok" jer "nema obavezu da
to učini".
"Evropska komisija je u redovnom kontaktu s bugarskim vlastima", potvrdio je
on i naveo da je bugarski ministar za energetiku prošle nedelje razgovarao s
komesarom Pibalgsom. |
| |
| |
|
| |
| I Nikolić i Tadić imali nule na nekim
biračkim mestima |
| |
Dvojica predsedničkih kandidata koji su ušli u drugi krug izbora, Tomislav
Nikolić i Boris Tadić, zabeležili su nula glasova na pojedinim biračkim
mestima.
Nikolić, koji je ukupno dobio 1.646.172 glasa, nije dobio nijedan glas na
pojedinim biračkim mestima u Uroševcu, Novom Pazaru, Sjenici, Tutinu,
Bujanovcu, Preševu, Bačkoj Topoli, Adi, Bečeju, Kanjiži i Senti.
Nikolić je, međutim, ostvario najubedljiviju moguću pobedu na biračkom mestu
5 u opštini Prizren. Od 41 upisanog birača, glasao je jedan i izglasao
stoprocentnu pobedu kandidata SRS-a na tom biračkom mestu.
Tadić je ukupno dobio 1.457.030 glasova, a nule ima na pojedinim biračkim
mestima u Bujanovcu, Preševu, Novom Pazaru, Kladovu, Klini, Crnoj Travi,
Gnjilanu, Uroševcu i na pomenutom biračkom mestu u Prizrenu. |
| |
| |
|
| |
| Proglašenje nezavisnosti Kosova je pitanje
dana |
| |
Kosovski premijer Hašim Tači izjavio je u Briselu da je proglašenje
nezavisnosti Kosova "samo pitanje dana" i da će to istovremeno priznati
Vašington i mnoge zemlje u Evropskoj uniji i u susedstvu Kosova.
 Tači
je to izjavio posle dvočasovnog susreta sa visokim predstavnikom EU
Havijerom Solanom, koji je saopštio da u razgovoru s Tačijem nije bilo reči
o datumu nezavisnosti pokrajine.
Solana je na pitanje da li je zadovoljan "usaglašenim načinom" resavanja
kosovskog pitanja, odgovorio da je "apsolutno zadovoljan".
"Mi uvek usaglašeno radimo i dogovaramo se", dodao je on.
A na pitanje da li je s Tačijem bilo reči o datumu nezavisnosti pokrajine,
on je rekao da "nismo razgovarali o datumu već o drugim stvarima važnim za
EU i Kosovo".
Kosovski premijer je rekao da će nezavisnost Kosova biti proglašena "vrlo
uskoro", jer je "proces rešavanja statusa završen. Kosovo je, prema njegovim
rečima, za to potpuno spremno, ali je prethodno nužno "ispoštovati neke
procedure i obaviti konsultacije". On je objasnio da je Prištini "potrebna
jedinstvena odluka Brisela i Vašingtona" i da za to "imamo potvrdu naših
partnera".
"Vrlo tesno ćemo sarađivati s Vašingtonom i Briselom s ciljem da proglasimo
nezavisnost Kosova", rekao je Tači. |
| |
| |
|
| |
| Srbije i Crne Gore nema na Guglovom spisku
zemalja |
| |
Internet pretraživač "Gugl" u svojoj osnovnoj, engleskoj verziji (www.google.com)
zna za srpski jezik, ali nema opciju sužavanja pretrage na veb strane u
Srbiji ili Crnoj Gori - zato što njih nema na "Guglovom" spisku zemalja.
Pod opcijom "advanced search", u odeljku "region", ovakva vrsta pretrage je
omogućena za gotovo sve zemlje sveta, uključujući Bosnu i Hercegovinu,
Sloveniju, Hrvatsku i Makedoniju, jer se one, za razliku od Srbije i Crne
Gore, nalaze na spisku.
Sužiti pretragu na veb strane u Srbiji moguće je isključivo preko srpske,
ćirilične verzije "Gugla", to jest preko sajta www.google.co.yu.
Međutim, Srbije i Crne Gore nema ni na spisku zemalja u sklopu srpske
verzije sajta, jer je taj spisak automatski prenet sa osnovne verzije, i čak
nije ni sortiran po azbuci, premda je dat na ćirilici.
Osnovna verzija "Gugla" ne poznaje ni Jugoslaviju, koja se i dalje, kao
odrednica za Srbiju i Crnu Goru, pojavljuje na brojnim sajtovima čiji
vlasnici još nisu reagovali na promenu naziva nekadaš-nje federacije, pa ni
na raspad potonje državne zajednice.
Na spisku zemalja u osnovnoj, pa i srpskoj verziji "Gugla" mogu se naći
Tajvan, Palestinska teritorija, Hongkong, Makao, kao i brojna ostrvca na
Tihom, Indijskom i Atlantskom okeanu, među kojima su i "malo udaljena ostrva
SAD". |
| |
| |
|
| |
| Kosovo glavna tema razgovora Putina s Tadićem
i Koštunicom |
| |
Kosovski problem biće centralna tema današnjeg susreta predsednika Rusije
Vladimira Putina s rukovodstvom Srbije, izjavio je neimenovani izvor iz
Kremlja Itar-tasu.
U razgovoru Putina s predsednikom Borisom Tadićem i premijerom Vojislavom
Koštunicom, "kako se očekuje, u centru pažnje biće Kosovo i rešenje za
Kosovo putem pregovora, kome, uz vodeću ulogu UN, u Moskvi i Beogradu ne
vide razumnu alternativu", kazao je taj izvor.
Prema njegovim rečima, taj susret će takođe dati mogućnost da se razmene
mišljenja "o celom kompleksu bilateralnih odnosa, a takođe, i o pitanjima
saradnje na međunarodnoj sceni".
 Dogovor
Srbije i Rusije u energetskoj oblasti simbolizuje stupanje na novi nivo
strateškog partnerstva i saradnje, kazao je on.
Itar-Tas prenosi da je reč o sporazumu između vlada u oblasti nafte i gasa i
Protokolu o osnovnim uslovima kupovine 51 odsto kapitala Naftne industrije
Srbije.
"Sporazumno-pravno oblikovanje tih dogovora otvara novu etapu u bilateralnoj
saradnji, simbolizuje izlazak na nivo starteškog partnerstva u
sirovinsko-energetskoj sferi", naglasio je taj izvor iz Kremlja.
On je dodao da Srbija, u suštini, "postaje jedan od centralnih tranzitnih
čvorova u izvozu ruskih energenata u Južnu Evropu".
"To će doprineti suštinskom jačanju energetske bezbednosti Srbije i regiona
u celini", naglasio je on.
Prema navodima tog izvora, dokumenti, pripremljeni za potpisivanje,
osiguraće osnovu za efikasno rešenje tri uzajamno povezana zadatka. Reč je
pre svega o izgradnji srpskog dela gasovoda "Južni tok", a zatim i izgradnji
podzemnog skladišta gasa Banatski dvor.
Kupovina 51 odsto akcija NIS, naveo je on, otkriva perspektivu razvoja te
kompanije na uzajamno korisnoj osnovi i garantuje dugoročnu stabilnost
isporuke energenata na srpsko tržište.
Taj izvor je kazao da rezultati u sirovinsko-energetskoj sferi odražavaju "visoki
nivo i pozitivne tendencije razvoja trgovinsko-ekonomske saradnje Rusije i
Srbije".
Govoreći o predstojećoj poseti, on je takođe kazao da je i ruski "Aeroflot"
zainteresovan za učešće na predstojećem tenderu za privatizaciju srpske
aviokompanije JAT.
Taj izvor je rekao da se u poslednje vreme "dosledno razvija saradnja sa
Srbijom u investicionoj sferi". Obim ruskih ka-pitalnih investicija u Srbiju
od 2000. do 2007. iznosio je 580 miliona dolara, a tokom proš-le godine 65
miliona dolara.
Najveći investitor do sada je Lukoil, koji je kupio Beo-petrol. Za deset
meseci 2007. godine, trgovinska razmena iznosila je 2,36 milijardi dolara,
dok je za celu 2006. iznosio 2,45. Rast trovinske razmene, ako se uporedi sa
istim periodom 2006. godine, iznosi 22,6 odsto.
Prema preliminarnim ocenama, prenosi agencija, trgovinska razmena će se
2007. godine približiti visini od tri milijarde dolara. Ruski izvoz je od
januara do oktobra dostigao sumu od oko dve milijarde dolara, a uvoz iz
Srbije 335 miliona dolara.
Navodi se i da se poboljšava i struktura trgovinske razmene. Tokom prošle
godine, deo energenata u ruskim isporukama se smanjio na 75 odsto, dok je
prethodnih godina bio veći od 80 odsto. "Nesirovinski" izvoz u Srbiju
iznosio je 500 miliona dolara, što je više za 54 odsto, dodaje agencija. |
| |
| |
|
| |
| Najveći odziv od 2000. godine |
| |
Na predsedničkim izborima u Srbiji zabeležen je najveći odziv na izborima za
predsednika održanim od 2000. godine.
Prema podacima Centra za slobodne izbore i demokratiju (CESID), u Srbiji je
glasalo 61,38 odsto, odnosno 4.116.844 birača.
Najviši odziv do današnjih izbora zabeležen je u prvom krugu predsedničkih
izbora 29. septembra 2002. godine, kada je glasalo 55,5 odsto birača.
Ti izbori nisu uspeli, jer je u drugom krugu 13. oktobra 2002. godine
glasalo 45,46 odsto birača. Tada je na snazi bila zakonska odredba po kojoj
izbori nisu uspešni ako je odziv ispod 50 odsto upisanih birača.
U drugom krugu predsedničkih izbora 27. juna 2004. godine glasalo je 53,24
odsto birača, a na njima je pobedio Boris Tadić. U prvom izbornom krugu,
održanom 13. juna 2004. godine, odziv je bio 47,76 odsto.
Od 2000. godine još dve izborne runde bile su neuspešne, zbog tadašnjeg
obaveznog cenzusa od 50 odsto plus jedan glas.
Na izborima za predsednika Srbije 8. decembra 2002. godine glasalo je 45,17
odsto birača, a najniži odziv od 2000. godine zabeležen je 16. novembra
2003. godine, kada je glasalo 38,79 odsto birača. |
| |
| |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
Oglasavanje Marketing
|
