|
|
Broj 1139, 1. februar 2008.
| Sve duži spisak raspoloženih da ugase
sijalice |
| |
Spisak zainteresovanih kanadskih gradova za učešće u ovogodišnjoj akciji
Zemljin sat, produžava se. Pored Toronta, Misisage, Markama, Njumarketa, tu
su i Piterboro, Gelf, Montreal, Jelounajf, Oukvil a pored njih postoji i
duga lista privrednih subjekata koji žele da se priključe.
Od poznatih svetskih gradova, tu su Čikago, Oklend, Tel-Aviv, Kopenhagen,
Manila, kao i inicijator Sidnej.
Šta je to Zemljin sat?
U najkraćem, to je akcija koja je prvi put održana 31. marta prošle godine,
lokalno, samo u Sidneju, Australija, da bi ove godine već počela da poprima
globalne razmere. Svako može da učestvuje - dovoljno je samo da u zakazano
vreme isključi neki od električnih uređaja koje svakodnevno koristi, ili
makar sijalice, i da tako da svoj doprinos u štednji električne nergije,
odnosno u zaštiti planete Zemlje. Prošle godine je više od dva miliona
domaćinstava i preduzeća ugasilo sijalice i tako poslalo globalnu poruku da
je moguće učestvovati u akciji protiv globalnog zagrevanja.
Ove godine, akcija će trajati 29. marta od 8-9 sati uveče, poprima globalne
razmere i šalje snažnu poruku da je moguće delovati protiv globalnog
zagrevanja.
U suštini, ideja je da je ovih sat vremena prvi korak, a nastavak
svakodnevna štednja energije.
Naglašava se da svaki grad, ali i pojedinac, može dati svoj lični pečat ovoj
akciji. To može početi od animiranja prijatelja i kolega, organizovanja
raznih tematskih zabava ili aktivnosti u vreme bez struje, najbitnije je
učestvovati, jer se ovde učestvovanje može porediti sa pobedom.
U Torontu veliku podršku akciji daje gradonačelnik Dejvid Miler, pozivajući
građane da učestvuju u projektu. Partner je Virgin Mobile, a uz grad
organizator je i Toronto Star, čija glavna urednica Jagoda Pajki naglašava
da je cilj i celokupne ove akcije, a i samog lista, podizanje svesti o
globalnoj promeni klime.
Toronto je postavio relativno skroman cilj - uštedeti pet odsto struje, mada
organizatori potajno priželjkuju da se premaši ono što je Sidnej postigao, a
oni su uštedeli 10,2 odsto struje u Sidneju prošle godine.
Listi gradova koji će se uključiti u svetsku akciju Zemljin sat pridružuje
se i prestonica Otava, a gradonačelnik Leri O'Brajen izložiće plan učešća. U
Montrealu pokušavaju da utvrde da li još uvek imaju dovoljno vremena za
izvrše sve pripreme, ukoliko se sada opredele za učešće, dok u Vankuveru
gradskim strukturama tek treba da iznese predlog za učešće u ovoj globalnoj
akciji. |
| |
| |
|
| |
| Nema zainteresovanih za lenstvovanje |
| |
Ono što su naši roditelji gotovo sa nestrpljenjem očekivali, današnje
generacije skoro uopšte ne mami, kažu stručnjaci.
Radi se, naravno, o penziji.
Svako od nas može se setiti makar jednog člana svoje porodice koji je jedva
čekao da ode u penziju i napokon se posveti stvarima koje voli, pa makar to
bilo i lenčarenje. Videle su se samo prednosti perioda kada je svako
gospodar svog vremena, a o manama niko nije ni razmišljao. Jednostavno, kao
da ih nije ni bilo. To je bilo životno doba kada se ljudi posvećuju svojim
unucima, hobijima, putovanjima, povratku prirodi u svojim vikendicama i
bašticama, druženju sa dragim osobama i komšijama i slično.
No, očigledno je da više nije tako. Nedavno istraživanje kanadske Rojal
banke pokazuje da je penzija kao kategorija sve manje aktuelna. Oko 82 odsto
anketiranih kaže da će nastaviti da radi, čak i ako bude imalo dovoljno
novca za lenstvovanje, pošto radni angažman za mnoge znači nastavak
aktivnosti i veza sa ljudima.
Li En Dejvis, šef službe za strategije osmišljenog penzionisanja pri RBK,
kaže da se promenila definicija penzije i da ona sada podrazumeva promenu
koja obuhvata neki oblik rada. Mnogi Kanađani nisu spremni da naprave
iskorak u potpunu mirovinu i nastavljaju da rade, što im pomaže da ostanu
aktivni i uključeni.
Nikako ne treba umanjiti važnost produženog životnog veka, očuvane radne
sposobnosti i dobrog zdravlja kao izuzetno bitne faktore pri iskazivanju
spremnosti da u potpunoj penziji počne da se uživa mnogo iza zakonom
predviđenog roka.
Kod jednog broja anketiranih kao razlog za nastavak radne aktivnosti i posle
65 godine je što nisu dovoljno uštedeli za svoje penzionerske dane. |
| |
| |
|
| |
| Susret tinejdžera i idola za Oskara |
| |
Priča o kratkom animiranom filmu I Met The Njalrus, Upoznao sam morža, koji je
nominovan za ovogodišnjeg Oskara, praktično počinje pre skoro četrdeset
godina, kada su u torontskom hotelu razgovarali Džeri Levitan i njegov idol
Džon Lenon.
Jedne majske večeri 1969. godine je, tada 14-godišnji, Levitan čuo da je
čuveni Bitls primećen na torontskom aerodromu. Pošto je bio ubeđen da će
Lenon biti smešten u hotelu King Edvard, on se rano ujutro zaputio tamo,
noseći bratovljev fotoaparat. Ušavši u hotel, počeo je da ide od sobe do
sobe, tražeći onu u kojoj su Džon i Joko Ono. Sobarica mu je pomogla da ih
pronađe i on se odjednom našao pred muzičarom koga je obožavao. Iako se
Lenon prvo smejao videći da je ispred njega dečarac, ali je mu je sa
uvažavanjem dao autogram na omotu od vlasti konfiskovanog, spornog albuma
Tnjo Virgins, koji je mlađani Levitan držao pod miškom.
Posle fotografisanja, Lenon je čak pristao i da kasnije tokom dana da
intervju Levitanu, u kojem je sebe prikazao kao potpuno običnog čoveka.
Godinama je Levitan čuvao tu magnetofonsku traku. Pre tri godine je, u
saradnji sa animatorom Džošom Raskinom, sazrela ideja da se polusatni
intervju sažme u pet minuta i da se načini animacija, u kojoj su svoj
doprinos dali i umetnik Džejms Brajtvajt i Aleks Karina.
Njihov produkt već je osvojio nekoliko nagrada, a sada je u konkurenciji i
za najprestižnijeg Oskara. Levitan, koji je sada advokat, a u slobodno vreme
poznati animator dece, tvrdi da ga je susret sa Lenonom makar delimično
odredio, jer spada u velika životna iskustva. Ostaje da se 24. februara vidi
da li će, još jednom, ovaj susret sa legendom doneti nešto veliko Levitanu. |
| |
| |
|
| |
| Toronto će učiti od madridskih graditelja |
| |
TTC ove godine šalje inženjere koji će prostudirati madridsku podzemnu
železnicu i brz i ekonomičan način gradnje koji su pokazali madridski
graditelji.
Metrolinks, agencija za planiranje saobraćaja u regionu Toronto, navodi da
je Madrid izgradio 150 kilometara podzemne železnice između 1995. i 2007.
godine, po ceni od 90 miliona dolara po kilometru, dok se poređenja radi,
podzemna železnica Šepard, koja je duga oko šest kilometara, gradila osam
godina po ceni od 200 miliona po kilometru. Iako stavljaju do znanja da
direktno poređenje sa ovim primerom iz Evrope nije u potpunosti korektno,
oni kažu da je ima mesta za preispitivanje otkud tolike razlike.
Trojica čelnika Metrolinksa Majkl Fen, Rob Mekajzak i Bil Fiš, već su u
novembru boravili u Engleskoj i Španiji, gde su se upoznavali sa njihovim
iskustvima u proširivanju i gradnji sistema podzemne železnice. Oni navode
da je u Madridu primetno drugačiji sastavu tla, što čini da kopanje bude
olakšano, ali i da šine ne moraju da se postavljaju na gumenu podlogu kako
bi se ublažila buka i vibracije, što mora da se uradi u Torontu. Propisi za
ventilaciju i evakuaciju u Madridu su drugačiji, a takođe je i kraći period
za javne konsultacije na ovakvim i sličnim projektima.
Direktor TTC-a Adam Đambrone kaže da u izgradnji i proširenju toronskog
metroa neće biti partnerstva sa privatnim sektorom. On upozorava da se takvi
aranžmani mogu nepovoljno odraziti na kvalitet, što dugoročno gledano, košta
više, budući da su popravke veoma skupe. Ukoliko bi trebalo da se pregovara
sa privatnim sektorom, to bi moglo dodatno da pomeri rok za početak radova,
planiran za 2009. i 2010. godinu. |
| |
| |
|
| |
| Premijer prekršio zakon |
| |
Premijer Njufaundlenda i Labradora Deni Vilijems u kratkom saopštenju priznao
je da je prekršio provincijski zakon i telefonirao dok je bio za volanom
svog automobila.
Njufaundlend i Labrador prva je kanadska provincija u kojoj je, od decembra
2002. godine, zabranjeno vozaču da telefonira tokom vožnje, sem ukoliko ne
koristi aparat kod koga su mu ruke slobodne.
U saopštenju, koje je dao dan nakon što je jedna osoba prijavila da ga je
videla da telefonira dok vozi, premijer Vilijems priznaje da, bez obzira što
se radilo o hitnom pozivu, nije bilo primereno da u tom trenutku razgovara.
On kaže da treba da snosi sve posledice takvog ponašanja.
Kazna za ovaj prekršaj je 100 dolara, a u premijerovom kabinetu je saopšteno
da će je premijer platiti ukoliko mu stigne pismeno obaveštenje.
U provinciji su se odmah rasplamsale debate da li premijer treba da daje i
lični primer za poštovanje zakona, kao i o svrsishodnosti samog zakona. |
| |
| |
|
| |
| Elvis, puzanje i cigla snagom volje za Ginisa |
| |
Sareš Džoakim postavio je svoj 53. rekord za Ginisovu knjigu, pevajući 55 sati
bez prestanka pesme Elvisa Prislija, odeven po propozicijama tako da u
potpunosti podseća na pokojnog Kralja roka.
Sudeći po broju rekorda, on bi uskoro mogao da se nađe u knjizi i kao
rekorder po broju rekorda. To mu je i namera, i kaže da neće stati dok ne
stigne do broja sto. Treba mu odati priznanje, u svakom slučaju, jer budući
da nema nikakav stalan posao, on uspeva da izdržava ženu i dvoje dece samo
postižući rekorde. Pronalazi sponzore koji ga podržavaju, a uz to uvek se
trudi da osmisli i akciju za prikupljanje novca za decu u svetu.
Sve je počelo još 1996. godine, u Kolombu, Šri Lanka, kada je tokom hiljadu
uzastopnih sati pretrčavao po 3,495 kilometara. Na spisku se nalaze i tri
rekorda koja je oborio na dan svog venčanja, potom iscrpljujuće stajanje na
jednoj nozi, nošenje cigle, sviranje u bubanj, peglanje, ljuljanje u stolici,
puzanje, sedmodnevna vožnja liftom, da pomenemo samo neke od onih za koje je
i dalje svetski šampion. Jedan od najčudnijih rekorda oborio je, svakako,
kada je ciglu, tešku 4,5 kilograma, noseći između palca i kažiprsta, preneo
čak na razdaljinu od 126 kilometara. Objasnio je da je sve stvar volje.
Rekorde je obarao, sem u Šri Lanki, još u Australiji, Švajcarskoj, Indiji,
Francuskoj, SAD-u i Kanadi. |
| |
| |
|
| |
| U SAD sa dokazom o identitetu i državljanstvu |
| |
Od 1. februara počinje obaveza svih punoletnih putnika da pri ulasku u SAD
kopnenim ili pomorskim putem, na granici, pruže dokaz o svom identitetu i
državljanstvu, saopštio je američki Dipartment za unutrašnju bezbednost.
Dosadašnje usmeno izjašnjavanje o državljanstvu više nije dovoljno.
Insistira se da pasoš nije jedini i obavezan, iako je to jedan od
najprihvatljivijih dokumenata. Identitet se može dokazati nekim zvaničnim
dokumentom sa slikom plus izvodom iz matične knjige rođenih ili karticom
stalnog boravka, vozačkom dozvolom, identifikacionom karticom Ministarstva
za indijanska i severna pitanja (INAC), NEDžUS ili Free and Secure Trade
karticom (FAST) ili vojnom knjižicom. Mlađi od 18 godina će morati samo da
dokažu svoje državljanstvo, što znači da će im biti dovoljan samo izvod iz
matične knjige rođenih.
Za mlađe od 15 godina, kao i za one između 16 i 18 godina, koji putuju pod
nadzorom, sa školom, religijskom, kulturnom ili sportskom grupom, ova izmena
ne važi, dakle oni i dalje mogu putovati samo sa overenim izvodima iz
matične knjige rođenih.
Napominje se da će pasoš ili neki sličan dokument biti obavezan, ali ne pre
juna 2009. godine.
Zvaničnici tvrde da nova procedura na granici sa SAD-om neće produžiti vreme
čekanja na graničnim prelazima, zato što je najveći broj putnika već
pripremio odgovarajuća dokumenta. Oni kažu da je ovo sada praktično period
upoznavanja, i da su spremni na granici da pruže informacije i materijal
svakome ko još uvek nije upoznat sa propisima. |
| |
| |
|
| |
| Dve solarne kuće iz Kanade |
| |
Dva kanadska tima, jedan koji čine predstavnici sa tri kanadska univerziteta,
među kojima je i Rajerson, i drugi sa Univerziteta u Kalgariju, nalaze se
među 20 finalista na bijenalnom međunarodnom takmičenju za izgradnju kuća
koje koriste isključivo solarnu energiju.
Svaki tim dobiće po sto hiljada dolara za kreiranje i gradnju ogledne kuće u
okviru Solarnog sela, u Nacionalnom Molu u Vašingtonu, septembra 2009.
godine.
Tim iz Rajersona planira da svoj projekat izloži na Olimpijadi u Vankuveru
2010. godine, pre nego što ga postavi na stalnu lokaciju u Centru Kortrajt
za živi grad, severozapadno od Toronta.
Posebno su puni entuzijazma studenti koji učestvuju u ovom projektu, zato
što se ne dešava tako često da i oni budu u timovima i projektima ovakve
važnosti.
Izgradnja solarne kuće koštaće mnogo više od onoga što je ponuđeno konkursom,
a preostala potrebna sredstva moraće sami da prikupe. Ogromna stavka u
troškovima biće i prevoz kuća do Solarnog sela.
Na takmičenju će svaka kuća biti ocenjivana po deset kriterijuma - za
arhitekturu, gradnju, pogodnost za život i tržište, komfor, proizvodnju
struje za grejanje i hlađenje, zagrevanje vode, osvetljenje i kućne aparate. |
| |
| |
|
| |
| Bez magije do izbora za Mis |
| |
Stefani Konouvr, pobednica na takmičenju za Mis Kanada Plus prošle godine,
najverovatnije neće biti u žiriji za ovogodišnji izbor Mis turizma u Torontu.
Organizatori takmičenja nedavno su ponudili Konouvrovoj da bude u žiriju,
što je ona za zadovoljstvom prihvatila. Potom su joj zatražili da priloži
biografiju, i tu su počeli problemi.
Ona kaže da je pomenula sve čime se bavi, pevanje, igranje, humanitarni rad,
a rekla je i da su joj hobiji komponovanje, pletenje, slikanje, joga, tarot
karte i reiki.
Ova dva poslednja hobija su sporna, pošto imaju veze sa okultizmom, i ne
prihvataju ih Jevreji, muslimani ni hrišćani. Organizatori takmičenja
odlučili su da je ne uvrste u žiri, napominjući da žele da se zaštite u
slučaju da bilo ko eventualno pokuša da, na sudu ili na tribunalu za ljudska
prava, ospori nešto u vezi sa odlukom žirija.
Konouvr kaže da je zaprepašćena, pošto tarot karte koristi za izlečenje i
usmeravanje, a reiki je, po njenim rečima, dobro poznata japanska sistem
lečenja kojim se obolelima prenosi pozitivna energija. Ispostavilo se da se
ona bavi i Vikom, što po nekima znači da se bavi veštičarenjem.Konouvr kaže
da će i pred sudom i pred tribunalom za ljudska prava tražiti da se
preispita to što su joj uradili ljudi iz organizacije izbora za Mis turizma
u Torontu. |
| |
| |
|
| |
| Bračnom paru priznanje Reda Ontarija |
| |
Među ovogodišnjim dobitnicima najvišeg provincijskog priznanja, ordena Reda
Ontarija, nalazi se i jedan stariji bračni par. Radi se o Bernis i Rolandu
Desnojersu, iz Limingtona, koji već 45 godina pružaju u svom domu utočište
napuštenoj i problematičnoj deci.
Bračnom paru Desnojers lekari su još davne 1960. godine rekli da su šanse da
postanu roditelji gotovo nikakve. Kao alternativa roditeljstvu došlo je
hraniteljstvo, kojem su se posvetili svim svojim srce i dužom. Njih dvoje je
othranilo 65-toro dece, i nisu odbijali ni onu najproblematičniju.
Sa mnogima od svoje dece nastavili su kontakt i nakon što su ona otišla iz
njihovog doma.
Oni kažu da je najveća nagrada kada se uplašeno i povučeno dete oporavi i
postane otvoreno za svet oko sebe. Svoju humanu misiju ovaj bračni par ne
planira uskoro da prekine. |
| |
| |
|
| |
| Preporuka australijskim turistima |
| |
Na veb-sajtu Smart treveler, koji vodi australijsko Ministarstvo za inostrane
poslove, Kanada se našla na listi zemalja u kojima turista treba da bude na
oprezu, odnosno u drugoj kategoriji po bezbednosti.
Opasnost od terorističkih napada, obilne snežne padavine i šumski požari su
problemi zbog kojih Kanada nije bezbedna. Britanska Kolumbija je označena
kao aktivna zemljotresna zona i, uz Albertu, područje sa lavinama.
Treba reći da su zemlje poput Čilea, Južne Koreje i Letonije, po tom
rangiranju bezbednije nego Kanada.
Australijsko Ministarstvo, inače, na svojoj listi preporučuje da se uopšte
ne putuje u Avganistan, Burundi, Centralnu Afričku Republiku, Irak, Somaliju
i Sudan, u 22 zemlje ne preporučuje odlazak bez preke potrebe, a svega
nekoliko zemalja u svetu, da pomenemo Andoru, Bugarsku, Lihtenštajn, Island,
Grenland, Urugvaj, a od naših Slovenija i Crna Gora, zaslužilo je da za
putovanja u njih nema nikakvih specifičnih upozorenja. |
| |
| |
|
| |
| Kraj jedne institucije |
| |
Krajem marta zatvara se najstarija knjižara u Kanadi, The Book Room u ulici
Berington u Halifaksu, koja je počela da radi još davne 1839. godine.
Iako je knjižara do sada uspela da preživi dva svetska rata i veliku
depresiju, po rečima predsednika knjižare Čarlsa Barčela, koji tu radi 42
godine, najveći problemi nastupili su sa prodajom knjiga u velikom broju
radnji robe široke potrošnje, čak i u apotekama, kao i sa prodajom knjiga
putem interneta.
On je izuzetno razočaran što je do ovoga moralo doći, pošto je The Book Room
institucija za provinciju, ali i za čitavu zemlju.
U njoj je gostovalo na stotine lokalnih, provincijskih, kanadskih i svetskih
pisaca, koji se se tu sretali sa poštovaocima svog dela.
Barčel pamti vremena kada su iz čitavog sveta dobijali porudžbine za knjige
i kada su svi zaposleni sa velikim zadovoljstvom pomagali svojim mušterijama
da dođu do željene knjige.
U sledećih nekoliko nedelja u knjižari će se rasprodavati inventar. Ogranak
kompanije koji se bavi prodajom na veliko nastaviće i dalje da radi. |
| |
| |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
Oglasavanje Marketing
|
