|
|
Broj 1139, 1. februar 2008.
| Pitanje misije EU stvar odnosa Rusije i
Evrope |
| |
Pitanje upućivanja misije EU na Kosovo ne tiče se toliko samog Kosova ili čak
Srbije, već odnosa Evrope i Rusije, ocenjuje agencija za strateško
istraživanje i predviđanje Stratfor.
U analizi sledećih koraka u slučaju Kosova, Stratfor navodi da je visoki
predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Havijer Solana najavio da će
EU zvanično odboriti svoju misiju na Kosovu ubrzo pošto Srbija izabere
predsednika 3. februara.
Srbija strahuje da je svrha misije EU, koja treba da pomogne da se osposobe
bezbednosne i pravosudne službe na Kosovu, a time i kosovske institucije da
na kraju sobom upravljaju, da učini operativnom kosovsku nezavisnost i pored
njenog protivljenja.
To pitanje, kao što je jasno od samog početka, nije u vezi sa Kosovom ili
čak Srbijom. Ono je u vezi sa Rusijom, navodi se u analizi.
Moskva u Beogradu vidi svog jedinog saveznika na evropskoj pozornici i kao
što bi odvajanje Kosova od Srbije ustanovilo presedan za ignorisanje Srbije
od strane Evrope, isto tako bi ustanovilo presedan za evropsko ignorisanje
Rusije.
Dok Kremlj agresivno kreće u obnavljanje svoje moći širom bivšeg sovjetskog
prostora, poslednje što Rusija želi jeste da je dožive kao zemlju kojoj se
može odupreti ili je u najmanje ruku ignorisati.
Moskva raspolaže vojnim i ekonomskim sredstvima koje može da upotrebi protiv
Evropljanja, navodi Stratfor i dodaje da Kremlj raspolaže velikom vojskom i
da kontroliše jednu četvrinu evropskih potreba za naftom i prirodnim gasom.
Evropa neće pristati ni na jednu od tih opcija, ali nije jasno da li se
Evropljani ustvari boje ruskih implicitnih pretnji. Moguće je da oni budu
ozbiljni u odbacivanju takvih pretnji kao praznih, navodi se u analizi.
Pitanje misije EU na Kosovu je pitanje meseca, navodi Stratfor i dodaje da
stvar nije u tome da li je ta misija dovoljno kompetentna, već koliko
namerava da bude kompetentna.
Stratfor navodi da je Kosovo sinonim za bezakonje od povlačenja srpskih
vlasti nakon rata 1999. godine i da je postalo raj za krijumčare.
Teško je zamisliti da misija od 1.800 Evropljanja, u kojoj će manji ali
značajan broj biti činovnici, može da izgradi funkcionalnu pravosudnu i
policijsku mrežu u pravnoj praznini Kosova.
Stratfor upozorava da bi ta misija, umesto da bude jasan putokaz za konačno
rešenje za Kosovo, mogla da bude još jedna prazna priča.
Sa stanovišta da je misija čvrsto povezana sa pitanjem nezavisnosti, njeno
razmeštanje bi bio hrabar korak Evrope u proboju zastoja i u tome da
raskrsti sa željama Srbije i Rusije.
Ukoliko se pođe od toga da je misija EU tu da bi održala status kvo po nešto
izmenjenoj formuli, onda je to evropski način da se izbegne konfrontacija sa
Rusijom i da se pitanje zamrzne na još nekoliko meseci ili godina.
Albanska strana, međutim, nije posebno zainteresovana za ruski ego ili
odlaganja sukobljavanja na liniji Evropa-Rusija, i kosovski premijer Hašim
Tačim je skratio rok za objavljivanje planova za jednostrano proglašenje
nezavisnosti prvo sa meseci na nedelje, a zatim na dane.
Do sada je rusko protivljenje uspelo da uveri Evropljanje da odgovore
kosovske Albance od takvih koraka i Tači je već pristao na svoje prvo
odlaganje objavljivanja planova o nezavisnosti - do 3. februara.
Tačijev položaj kao neiskusnog premijera pokreće tri mogućnosti.
Rusko zatrašivanje će ponovo prevagnuti i evropska misija će samo biti
taktika odlaganja koja dobro izgleda na papiru.
Stratfor navodi mogućnost i da Evropljani shvate rusko protivljenje kao blef
i da će onda na Rusiji biti odluka da li će se neslaganja dalje
produbljivati.
Kao treći scenario navodi se mogućnost da će Evropljani pokušati da dalje
odlažu, a da će Tači u svakom slučaju proglasiti nezavisnosti, što bi
izazvalo Rusiju da preduzme mere protiv Evrope koja okleva.
Stratfor zaključuje da će se, bez obzira na sve, situacija razjasniti za
sedam dana. |
| |
| |
|
| |
| "Memorandum o saradnji" |
| |
- Vršilac dužnosti predsednika Matice iseljenika Srbije Dušan Janjić (dole)
kritikovao je Vladu Srbije zbog toga što, kako je naveo, nije uredila odnose
i unapredila komunikaciju sa raseljeništvom.
"Resursi iseljeništva koriste se za potrebe partija i režima, a ne za
potrebe države i nacije", kazao je Janjić na konferenciji za novinare u
beogradskom Medija centru i dodao da "Vlada nema pojma šta je Srbija ni šta
je srpsko iseljeništvo".
 On
je najavio da će od predsednika Vlade Srbije Vojislava Koštunice zahtevati
da se donese "Memorandum o saradnji" kojim će biti premošćen period do
donošenja Zakona o dijaspori.
"Ako vlada ne želi unapređenje saradnje sa iseljeništvom, ako ne želi da ima
Akademiju nauka, ako ne želi da ima Maticu srpsku neka kaže i mi ćemo svi da
se ukinemo i jednu činjenicu ogolimo", poručio je Janjić.
Vršilac dužnosti predsednika Matice iseljenika Srbije istakao je da naročiti
problemi postoje u vezi sa statusom Srba u Hravatskoj, Bosni i Hercegovini i
Crnoj Gori, koji, prema njegovim rečima, ne bi trebalo da budu tretirani kao
pripadnici dijaspore, već da imaju posebno definisan status.
"Problemima dijaspore i raseljeništva trebalo bi da se bave sva ministarstva
u Vladi Srbije, u domenu svojih resora, a ne samo Ministarstvo dijaspore",
poručio je Janjić i dodao da bi postojeće Minostarstvo dijaspore trebalo
zameniti ministarstvom za nacionalne manjine ljudska prava i integracije.
On je najavio i da će uskoro biti formirano više regionalnih ogranaka Matice
iseljenika Srbije, kako bi se na taj način kontrolisalo gde odlazi novac
koji u pojedine lokalne zajednice ulažu predstavnici dijaspore. Programska
direktorka Matice iseljenika Srbije Dragica Danon najavila je da će to
udruženje uskoro pokrenuti osnivanje "Srpskih kuća", kulturno informativnih
centara za iseljeništvo, a prvi takav centar trebalo bi da bude otvoren u
Vankuveru. |
| |
| |
|
| |
| Kfor će sprečiti napade na civile |
| |
Zvaničnici nemačkog ministarstva odbrane su pomoćniku ministra odbrane srbije
Dušanu Spasojeviću pružili uveravanja da će KFOR u predstojećem periodu
sprečiti sve ispade i eventualone napade na civilno stanovništvo na Kosovo.
Spasojević se u Berlinu sastao sa državnim sekretarom u Saveznom
ministarstvu odbrane Ridigerom Volfom u okviru redovnih razgovora o
bilateralnoj vojnoj saradnji Nemačke i Srbije.
 Kako
je Spasojević posle razgovorima preneo novinarima u Berlinu, u razgovorima
je sa nemačke strane naglašeno da se "neće ponoviti 2004. godina" kada
međunarodne snage na Kosovu nisu uspele da spreče napade ekstremnih Albanaca
na srspko stanovništvo.
Naveli su da su "u međuvremenu razvijeni odgovarajući kapaciteti i spremnost
da se spreče svi ispadi upereni protiv civilnog stanovništva".
Istovremeno je Spasojević nemačkim funkcionerima pružio uveravanja da Srbija
neće vojno reagovati na predstojeća zbivanja na Kosovu i na najavljeno
proglašenje nezavisnosti pokrajine.
Istakao je da "sa sadašnjim predsednikom i sa sadašnjim ministrom odbrane u
liniji komandovanja, Srbija Kosovo tretira kao međunarodnopravni, a ne kao
vojni problem".
Pri tome je Spasojević još jednom sagovornike podsetio na pismo koje je
ministar odbrane Srbije Dragan Šutanovac još krajem prošle godine uputio
kolegama u Evropskoj uniji (EU) u kojem je istakao da se vojska neće mešati
u zbivanja oko Kosova, ali i zatražio punu zaštitu za srpsko stanovništvo u
pokrajini.
Delegacije ministarstava odbrane Nemačke i Srbije razgovarale su i o
nastavku saradnje. Istaknuto je da je ona izuzetno dobra kako u oblasti
školovanja oficira i usavršavanja sistema za ABH-zaštitu, kao i u oblasti
vojne medicine i saradnje vojno-istorijskih instituta. |
| |
| |
|
| |
| Ministarstvo za dijasporu sufinansira 100
projekata |
| |
Ministarstvo za dijasporu Srbije izdvojilo je oko 52 miliona dinara za
sufinansiranje 100 projekata posvećenih jačanju veza dijaspore i matice i
afirmisanju srpske tradicije i kulture u svetu.
 Najviše
odabranih projekata (49,47 odsto) je iz oblasti kulture, zatim 22,31 odsto
projekata vezanih za obrazovanje, 19,4 odsto projekata iz oblasti ekonomije,
1,94 odsto projekata posvećenih statusnim pitanjima i 0,97 odsto projekata
iz oblasti sporta.
Na konkurs Ministarstva za dijasporu pristiglo je 493 projekta iz više od 20
zemalja iz celog sveta.
Osnovni cilj konkursa bio je razvoj partnerskih odnosa i jačanje veza
dijaspore i matice, kao i afirmisanje srpske tradicije i kulture u svetu i
poboljšanje ekonomskog položaja srpskog stanovništva u rasejanju, saopšteno
je iz Ministarstva za dijasporu.
Pravo učešća na konkursu imale su organizacije Srba u zemljama okruženja i u
svetu, kao i nevladine organizacije, društva i udruženja čije je sedište u
Srbiji.
Najviše sredstava odobreno je za projekte organizacija registrovanih u
Srbiji (43,65 odsto), zatim u Hrvatskoj (11,64 odsto), SAD i Sloveniji (po
5,82 odsto), Mađarskoj (3,88 odsto), Makedoniji (2,91 odsto), a slede
organizacija i udruženja registrovane u Nemačkoj, BIH, Rumuniji i drugim
zemljama.
Detaljni rezultati konkursa mogu se pronaći na sajtu Ministarstva za
dijasporu ttp://www.mzd.sr.gov.yu/_cir/rezultatikonkursa.asp).
Za 2008. godinu u planirano je raspisivanje novog konkursa, u dva ciklusa,
na proleće i u jesen, dodaje se u saopštenju. |
| |
| |
|
| |
| Ako Tadić pobedi, odlaganje priznanja Kosova |
| |
Evropska unija (EU) smatra da Priština treba da pomeri datum proglašenja
nezavisnosti Kosova za mart, ukoliko na predsedničkim izborima u Srbiji u
nedelju pobedi Boris Tadić, piše nemački privredni dnevnik "Handelsblat".
 List
dodaje, ne pozivajući se na izvore, da "Brisel ne želi da se takvim potezom
(proglašenjem kosovske državnosti) nanese uvreda (kandidatu Demokratske
stranke) Tadiću".
"Iako detalji razgovora Havijera Solane i Hašima Tačija (prošle sedmice u
Briselu) nisu poznati, javna je tajna da je EU za kasniji termin proglašenja
nezavisnosti. Ako na predsedničkim izborima u Srbiji pobedi proevropski
orijentisan Tadić, Priština treba da nezavisnost odloži za mart, smatra se u
Briselu. Najzad, niko ne želi da uvredi Tadića", piše Handelsblat.
Nemački list ukazuje i da "EU nije spremna za dan Dž". Jer, "iako misiju na
Kosovu priprema još od 2006. godine, deo zemalja EU, pre svega Kipar, sumnja
da postoji pravna osnova za nju".
"U rezoluciji 1244 Ujedinjenih nacija (UN) se Kosovo izričito navodi kao deo
Srbije. Planirana misija EU se tamo ne pominje ni jednom jedinom reči",
navodi "Handelsblat" uz ocenu da je "Brisel tako ponovo došao u nepriliku".
List navodi da je "oko datuma i drugih detalja proglašenja nezavisnosti
Kosova izbio čudan mali rat" i kaže da je "pala i prva žrtva" - politički
direktor slovenačkog ministarstva inostranih poslova Mitja Drobnič.
"Handelsblat" detaljno opisuje aferu u slovenačkom MIP-u i američke stavove,
dodajući i da je generalni sekretar Ujedinjenih nacija (UN) Ban Ki Mun "uvučen
u mali diplomatski rat", kao i da je Moskva "zaista pojačala pritisak na
UN".
"Pritisci i pretnje su po svoj prilici samo najava onoga što će doći posle
proglašenja nezavisnosti Kosova. Rusija je već najavila da će dati da to
anulira UN. Srbija je zapretila da će prekinuti snabdevanje Kosova strujom.
Srbi na severu Kosova bi, kako se strahuje u Briselu, mogli takođe da
proglase nezavisnost. Time bi haos bio zaokružen", ocenjuje "Handelsblat". |
| |
| |
|
| |
| Kipar se odlučno protivi proglašenju
nezavisnosti Kosova |
| |
Ministarka spoljnih poslova Kipra Erato Kozaku-Markulis rekla je juče da Kipar
neće ni pod kojim okolnostima preispitivati svoju odluku kojom se protivi "jednostranom
proglašenju" nezavisnosti Kosova.
Kozaku-Markulis je rekla na konferenciji za novinare u Helsinkiju da poštuje
stav ostalih članica EU, ali da je za Kipar takva odluka pitanje principa.
"Kada se radi o priznavanju (Kosova) mogu vam reći veoma is-kreno: naša
pozicija ostaje nepromenjena", dodala je Markulis.
Očekuje se da Albanci u južnoj srpskoj pokrajini proglase nezavisnost posle
drugog kruga predsedničkih izbora u Srbiji, koji će se održati u nedelju, 3.
februara, navodi Rojters.
Stav Kipra o statusu Kosova mogao bi biti ključan u EU. Diplomate smatraju
da problemi na odbrambenoj liniji između Turske i Kipra mogu da ugroze
Evropske bezbednosne snage na Kosovu, sprečavanjem bliže saradnje između EU
i NATO misije.
Međutim, Kozaku-Markulis je rekla da su razmeštanje trupa i priznavanje
nezavisnosti Kosova dve odvojene stvari.
"Još uvek raspravljamo sa svojim partnerima u EU, kako bi usaglasili stavove
oko razmeštanja trupa u okviru misije EU", rekla je ona i dodala da dokle
god se pitanje priznanja Kosova odvaja od pitanja razmeštanja trupa EU,
Kipar neće osećati nikakav pritisak. |
| |
| |
|
| |
| Ženama u Srbiji skoro nedostupne rukovodeće
pozicije |
| |
Ženama u Srbiji skoro su nedostupne rukovodeće pozicije u preduzećima, a
njihova primanja za poslove iste težine niža su od zarade muškaraca,
rezultat je istraživanja koje su Savet za ravnopravnost polova i Fond za
razvoj Ujedinjenih nacija (UNDP) sproveli u periodu od 2000. do 2007. godine.
Istraživanje je predstavljeno na današnjem okruglom stolu u beogradskom Sava
centru čija tema je bila položaj žena u Srbiji na tržistu rada.
"Samo jednu petinu direktorskih pozicija u preduzećima u Srbiji zauzimaju
žene, u svojstvu zastupnika preduzeća žene su zastupljene sa 23 odsto, dok
se na čelnim pozicijam upravnih odbora nalazi tek 14 odsto žena", navela je
autor istraživanja sociolog Marija Babović.
Ona je dodala i da su plate žena za obavljanje poslova iste težine, uz iste
kvalifikacije i kvalitet niže od primanja muškaraca. |
| |
| |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
Oglasavanje Marketing
|
