|
|
Broj 1139, 1. februar 2008.
| Na svakog Amerikanca 330 plastičnih kesa |
| |
Australija i Kina ih postepeno zabranjuju, Nemačka i Irska ih posebno
naplaćuju, ali su u SAD plastične kese veoma popularne.
Ispred supermarketa širom zemlje, Amerikanci guraju do svojih automobila
kolica puna plastičnih kesa sa namirnicama. Čak i najmanja kupovina, na
primer novina na kiosku, podrazumeva pakovanje u plastičnu kesu.
Prema podacima Istraživačkog centra "Vorldvoč," Amerikanci godišnje upotrebe
100 milijardi plastičnih kesa, ili 330 po osobi. Većinu bacaju.
Kritičari kažu da Amerikanci u pogledu smanjenja upotrebe plastičnih kesa
daleko zaostaju za zemljama Evrope, Azije i Afrike.
Ovi proizvodi od plastike su omiljeni jer su jeftini i trajni. Smatraju ih,
međutim, glavnim krivcima za zapušavaje odvodnih kanala. Zadržavaju se na
obalama reka i ugrožavaju divlje životinje.
Potrebno je od 400 do 1.000 godina da se plastična kesa razgradi, a hemijski
sastojci od kojih je napravljena ostaju u okruženju dugo posle toga, navodi
američki Institut za zaštitu životne sredine.
Plastične kese se izrađuju od sirove nafte, prirodnog gasa i drugih
petrohemijskih derivata. Potrebno 12 miliona barela nafte da bi se proizvele
plastične kese za godišnje potrebe Amerikanaca.
 Države
od Tajvana do Ugande, kao i gradovi uključujući Daku u Bangladešu, zabranile
su upotrebu takvih kesa, ili su ograničile njihovo korišćenje.
Australijanci će nastojati da ih do kraja godine izbace iz upotrebe, a
Kinezi već do 21. juna.
U irskim supermarketima kesa se naplaćuje 22 centa. Irci smatraju da će ovaj
namet znatno smanjiti njihovu upotrebu, i da će ih uskoro u ponudi biti čak
90 odsto manje.
U Velikoj Britaniji godišnje se iskoristi 13 milijardi kesa, što je više od
200 po osobi. Premijer Gordon Braun smatra da ih treba potpuno izbaciti iz
upotrebe.
Za razliku od ostalih zemalja sveta, u vlada SAD ne pokazuje spremnost da se
suoči sa plastikom. Ne žele da uvede ni naplaćuvanje kesa, a kamoli potpunu
zabranu.
"Da platim kesu? Mislim da smo već dovoljno platili," kaže Melvin Peri,
kupac koji je sa četiri ili pet plastičnih kesa izašao iz Patmark
supermarketa u Bruklinu.
Ketlin Tajsik, gurajući kolica krcata namirnicama, rekla je da su plastične
kese toliko tanke da sve što kupi mora da stavi u dve - tri kese ođednom da
joj se usput ne pocepaju.
Prosečna američka četvoročlana porodica godišnje baci oko 1.500 kesa, a
manje od jedan odsto njih ode na reciklažu.
Industrija plastike ocenila je da će potpuna zabrana upotrebe plastičnih
kesa vratiti u upotrebu papirne, što ce stvoriti nov problem. Potrebno je
mnogo više energije za njihovu reciklažu nego što slučaj kod plastičnih.
U SAD-u postale su veoma popularne kese za više kupovina. Takve kese čak su
u modi. Kasirke u supermarketima ipak ne zaboravljaju da pitaju kupce da li
žele trajnu ili plastičnu kesu. Odgovor je uglavnom: "plastičnu." |
| |
| |
|
| |
| Crni dana za krijumačare u Gazi |
| |
Prošla sedmica je bila katastofalna za krijumčare u Gazi: čim su ekstremisti
probili granicu ka Egiptu, stanovništvo iz pojasa koji kontroliše Hamas
pohrlilo je u kupovinu kod velikog suseda.
 Bio
je to težak udar za one koji zarađuju od šverca robe u okruženju i stanju
beznađa izazvanog izraelskom blokadom palestinske enklave pritisnute između
jevrejske države i Egipta.
Desetine podžemnih tunela presecaju graničnu liniju između Gaze i Egipta, a
"graditelji i vlasnici" podžemnih saobraćajnica zarađuju hiljade dolara za
noć, krijumčareći sve - od lekova do oružja, pa i ljudi.
Jedan od posednika tunela, Abu Jasin, kaže da mu je klijent, u noći kada su
naoružani pripadnici Hamasa probili granicu sa Egiptom, otkazao posao vredan
150.000 dolara u kome je trebalo da se 15 tona lekova prokrijumčari u pojas
Gaze.
Od tada je podzemni posao potpuno zamro.
"Ljudi sad kupuju sve što im treba, prelazeći granicu slobodno i po danu.
Već desetak dana ne radimo ništa," izjavio je Abu Jasin Rojtersu u
pograničnom gradu Rafa.
Izrael i UN su vršile pritisak na Egipat da zatvori tunele da bi sprečili
ekstremiste, posebno Hamasove islamiste, da stvaraju zalihe oružja i raketa
koje ispaljuju na izraelsku teritoriju.
Uprkos pritisku, Abu Jasin navodi da su od prošlog juna, kada je Hamas
preuzeo kontrolu nad pojasom Gaze, a Izrael pooštrio sankcije toj oblasti,
krijumčari prokopali mnogo više tunela.
Oko 1.000 Palestinaca radi u industriji krijumčarenja i prokopali su oko 200
tunela ispod graničnog pojasa, tvrdi Jasin.
"Potrebno je bar 30 ili 40 ljudi, koji će to raditi. Posao je je veoma
rizičan, ali i veoma profitabilan. Oružje se može nabaviti lako i jeftino,
baš kao i paradajz ovih dana u Gazi."
Međutim, sa druge strane, obrušavanja tunela i nesreće su čest slučaj.
"Tunelski radnici" kažu da ih je Hamas upozorio da prekinu sa poslom, pre
nego što su ekstremisti razneli granični zid prošle nedelje.
Palestinski predsednik Mahmud Abas želi da preuzme kontrolu nad granicom sa
Egiptom, u okviru sporazuma kojim bi se Hamas gurnuo na sporedni kolosek.
"Ako granični prelaz u Rafi bude otvoren regularno za trgovinu, mogu da dam
otkaz u tunelskom poslu," kaže Abu Jasin.
Međutim, još uvek nije jasno kako bi lider Fataha, Abas, mogao da zadobije
kontrolu nad Rafom i ubedi Izrael da otvori prelaz za trgovinu.
Krijumčari se nadaju dsa će se vratiti svom poslu. "Kada granica opet bude
zatvorena, nastavljamo," kaže Abu Muhamed, 35-godišnji krijumčar.
"Iako postoji saglasnost da se granica otvori, još uvek će biti stvari koje
će jedino moći da uđu u Gazu tunelima." |
| |
| |
|
| |
| Zakonitosti tržišta nekretnina |
| |
Kuća broj 150 na Herengraht kanalu u Amsderdamu, koju je trgovac šećerom
Korenlis Sasbut sagradio 1617. godine, daje poučnu priču o ulaganju u
nekretnine: cene divlje skaču i padaju ali, na kraju, zapravo stoje.
Od basnoslovne zarade do propasti, parcela koju je Sasbut kupio za 4.600
guldena, a koja se danas može prodati za više miliona evra, u trci na dugi
rok uvek vratiti u neku vrstu cenovne ravnoteže.
To pokazuje indeks Herengraht koji Piet Ajholc, profesor Mastrihtskog
univerziteta, koristi da prati cene kuća na prestižnom kanalu.
 Indeks,
kako prenosi Rojters ocenu ekonomiste Roberta Šilera sa Jejla, odražava
neumoljivu logiku da sve što skoči uvek i padne.
Prema indeksu, sada sledi pad cena i vlasnici kuća širom sveta moraće da se
pripreme za dvocifreno klizanje na nekada brzo rastućem tržištu. Pad će biti
najveći u oblastima sa malim stopama nataliteta, poput istočne Evrope,
Japana i Južne Koreje.
Ajholc ističe postojanje "konstantnog kvaliteta" na pijaci stanova. Naime,
nekretnine na Herengrahtu (džentlmenskom kanalu), uvek su bile prvorazredne,
a tražnja za njima velika.
Kuća sa brojem 150 više je puta menjala vlasnika ali, kako navodi Ajholc, "indeks
pokazuje da tržište nekretnina jeste kolebljivo ali da, realno gledano, ne
ide gore ili dole."
Globalno posmatrano, poslednjih meseci bum na tržištu nekretnina pretvorio
se u pad, a potresi su se preneli iz SAD na Španiju, Veliku Britaniju, Irsku,
pa čak i na Kinu.
A na kanalu Herengraht sada su kuće gradonačelnika, bankara, advokata i
slavnih ličnosti.
"To je jedan od najvećih muzeja na otvorenom u svetu", naglašava turistički
vodič iz Amsterdama i stručnjak za istorijske spomenike Hans Tuleners .
"Kuće su građene za bogate, elegantne trgovce. Sada su tu mladi parovi sa
dve plate i bez dece", dodaje Tuleners.
Kuću sa brojem 150 kupio je zubar Erik Šutman 1993. godine za 310.000
guldena. Na njenim drvenim gredama otkrio je orginalne slike sa motivima
vinove loze i voća, i ne namerava da je proda.
"Naravno, svi vole da budu bogati, ali to nije glavni razlog za život u ovoj
zgradi", kaže Šutman i obrazlaže da "voli da živi u staroj kući sa
karakterom".
Indeks Herengraht pokazuje da, realno gledano, cena kuća na kanalu ranih
sedamdesetih godina prošlog veka jedva da se razlikovala od onih iz 1650.
Međutim, cena im je više nego udvostručena posle naftnih kriza sedamdsetih
godina, što nagoveštava da sledi velika korekcija i na holandskom tržištu.
Ajholc kaže da je teško predvideti koliko bi moglo da padne svetsko tržište
nekretnina, ali ukazuje na druge pokazatelje na stambenom tržištu od 1990.
godine koji upućuju da bi, na primer, cene kuća u SAD mogle čak i da se
prepolove.
Ipak, sadašnja kriza nije ni blizu onoga što se na kanalu Harengraht desilo
kada su Francuzi okupirali Holandiju 1795. Tada su cene kuća duž gospodskog
kanala pale za 80 odsto zbog recesije i smanjenja gradskog stanovništva.
"Bio je to period kada je sve bilo loše: rat, velike ekonomske krize, velika
demografska kriza", kaže Ajholc. Stanje danas nije takvo i za dugoročni pad
je potrebno više od jedne loše stvari.
"Ne mislim da ulazimo u 20-ogodišnju krizu", kaže on i dodaje da rast
stanovništva i ograničenja nove gradnje mogu da zakoče pad cena nekretnina u
većini zemalja. |
| |
| |
|
| |
| Univerziteti milijarderi |
| |
Bogate škole u SAD spadaju u malu grupu jako imućnih institucija i njihov broj
raste, kažu najnoviji podaci.
Grupa koja se bavi poslovanjem koledža, NACUBO, navodi da se povećava
bogatstvo ali i raslojavanje među elitnim univerzitetima, što stvara
napetost na polju viskog, elitnog obrazivanja.
 Danas
76 koledža i univerziteta poseduju imovinu koja premašuje milijardu dolara,
uključujući 16 novih visokoobrazovnih institucija koje su se priključile tom
klubu, poput Džordžtauna ili Univerziteta u Oklahomi i Misuriju.
Ali pet najbogatijih, navodi AP, imaju približno šest milijardi dolara više
od ostalih. To su Harvard sa 35,6 milijardi, Jejl 22,5, Stenford 17,2,
Prinston 15,8 i Univerzitet u Teksasu 15,6 milijardi dolara imovine.
Istraživanje se odnosi na kraj prošle poslovne godine, koja se za većinu
škola završila 30. juna godine, pa se brojevi ne odnose na nedavna kolebanja
na berzi.
Imovina Harvarda, koji je najveći i najbogatiji, povećana je prošle godine
za sumu koja je veća od ukupne imovine koju poseduje univerzitet Kornel.
Prinston na svakog studenta ima po dva miliona dolara u banci, dok je
Stenford prikupio skoro milijardu tokom poslednje fiskalne godine.
"Veliki je pad u bogatstvu kada se pogledaju oni na samom vrhu u odnosu na
one ispod. Brojevi se smanjuju jako brzo," kaže stručnjak za više ekonomsko
obrazovanje na Kornelu Ronald Erenberg.
U američkoj javnosti, i u Kongresu, sve češće se čuju kritike na račun
najbogtatijih škola za koje se kaže da bi trebalo da dublje zavuku ruku u
svoj džep i da snize cene.
Ali, kada su Harvard i Jejl nedavno objavili da će to i uraditi tako što će
povećati pomoć porodicama koje već imaju šestocifrene zarade, bili su oštro
kritikovani.
Druge škole su se žalile da bi to značilo da će biti prinuđeni da više troše
na pomoć imućnijim studentima, a manje onim kojima je pomoć najpotrebnija.
Raslojavanje postoji i kada se pogledaju plate zaposlenih predavača, jer
bogatiji univerziteti nude zarade profesorima koje siromašniji ne mogu da
dostignu.
Harvard plaća redovnim profesorima 177.000 dolara godišnje, u poređenju sa
platom od 106.000 dolara na prosecncom državnom univerzitetu.
"Državni univerziteti zaostaju u odnosu na prestižne privatne ne samo kada
su u pitanju plate zaposlenih, već i u sposobnosti da privuku najbolje
studente i da im daju odgovarajuće stipendije", kaže kancelar Univerziteta u
Teksasu Mark Judof.
On navodi i da njemu ne smeta konkurencija, kao i da radi u sistemu koji je
bolji od mnogih drugih, sa imovinom svoje škole od 15,6 milijadri dolara. |
| |
| |
|
| |
| Zatvor za tasta koji je zeta prijavio kao
člana Al-Kaide |
| |
Švedski sud osudio je na tri meseca zatvora čoveka koji je bivšeg zeta
prijavio Federalnom istražnom birou (FBI) kao pripadnika Al Kaide.
 Leif
Holm (53) priznao je da je poslao imejl FBI-ju, ali da nije verovao da su
američke vlasti toliko "glupe" da poveruju u njegovu priču.
Holm će bivšem zetu morati da plati i 60.000 kruna (6.337 evra) odštete.
Zet, star 40 godina, u avgustu 2006. bio je u procesu razvoda od žene.
Njegova žena, u to vreme bolesna, želela je da ga spreči da otputuje na
službeni put u SAD, smatrajući da treba da vodi brigu o njihovoj deci,
pisala je tada švedska štampa.
Muž je odbio da ostane, a njegov tast poslao je mejl FBI-ju u kojem je naveo
da je njegov zet povezan sa švedskim ogrankom Al Kaide i da putuje u SAD
kako bi se sreo sa osobom za vezu.
Kako bi delovao uverljivije, Holm je izneo sve detalje o letu - datum, vreme,
mesto dolaska u SAD.
Po dolasku na Floridu, zet se neprijatno iznenadio kada je odmah po dolasku
uhapšen i sutradan vraćen u Evropu.
U međuvremenu, FBI je stupio u kontakt sa švedskom tajnom službom čiji su
pripadnici brzo ustanovili da je reč o prevari. |
| |
| |
|
| |
| Osmeh za Olimpijadu |
| |
Sportisti nisu jedini koji treniraju za ovogodisnje Olimpijske igre u Pekingu.
Organizatori Olimpijade pokrenuli su niz kampanja za obuku stanovnika
glavnog grada Kine kako da se prijatnije ponašaju prema turistima. Od toga
kako treba čekati u redu, do upozorenja da se ne pljuje na pločnik.
Dobrovoljci koji će raditi oko borilišta uče, pre svega, kako da se svima
osmehuju.
 Sportiste
i posetioce ovogodišnje Olimpijade u Pekingu treba da dočeka mnogo
nasmejanih lica. Devojke koje trenuraju ulogu olimpijskih domaćica vežbaju
osmehe koji, prema uputstvima, treba da pokazuju između šest i osam zuba.
Osmehivanje satima, kažu one, nije lak posao.
"Moramo da nosimo visoke potpetice, da stojima sa štapićima u ustima, sa
knjigama na glavama i papirom između kolena", kaže jedna od njih.
Većina ovih devojaka pohađa trogodišnji kurs za stjuardese i uklapa se u
želju organizatora da budu fotogenične i upoznate sa lepim ponašanjem.
Pored redovne nastave, one svakoga dana dva sata vežbaju pravilno držanje,
veštinu osmehivanja i pravilno ponašanje kako bi na odgovarajuć način
dočekivale goste. Devet od njih imaće čast da uručuju olimpijske medalje
pobednicima.
Organizatori Olimpijade kažu da devojke moraju da budu visoke između 168 i
174 santimetra, da ne budu teže od 55 kilograma i da dobro izgledaju.
"Sve devojke imaju prijatno lice, relativno lep stas, kao i sve ostale
osobine u skladu sa zahtevima uslužne industrije", rekla je Radiju Glas
Amerike Liu Ven, direktorka škole za obuku.
Zvanična poseta školi je retka priliku za uvid u pripreme iza scene, pa je
vise od 150 novinara ove sedmice došlo da vidi šta su devojke naučile.
Buduće domaćice Olimpijade kažu da im neće smetati što će ih stotine milioni
ljudi, u zemlji i svetu, posmatrati tokom igara.
"Ozbiljno se spremamo za rad na Olimpijadi, pa smo uverene da ćemo se dobro
pokazati", kaže Kao Suiting.
Kina će ovog leta prvi put biti domaćin ovako velikog međunarodnog sportskog
događaja i sprema se da dočeka svet sa osmehom na licu. |
| |
| |
|
| |
| Potraga za nevidljivim dilerom |
| |
"To je njegovo uvo", vikao je oduševljeno fotoreporter mašući snimcima
policijskog kombija u kome je bio, kako se pretpostalja, mladi Žerom Kerviel
bankarski trgovac kriv za udar koji iz temelja drma francusku banku Sosejete
ženeral .
Ako se ispostavi da je to zaista Kervielovo uvo, to će biti najpribližnija
fotografija neuhvatljivog 31-godišnjeg bankarskog dilera do koje su mediji
do sad uspeli da dođu.
 Kerviel
(desno) je prošle sedmice postao svetska ličnost, kada je Sosijete ženeral,
druga najveća banka Francuske, objavila da on stoji iza "velike prevare,"
koja je banku koštala basnoslovne 4,82 milijarde evra.
Iako se njegova fotografija - mutan snimak preuzet sa sajta banke, našla na
naslovnim stranama svetskih novina, Kerviel je uspeo da ostane nevidljiv.
Nije progovorio ni reč za medije, a novinarima je ostavio da nagađaju gde se
nalazi. Ni jedna nova fotografija Kerviela nije objavljena od izbijanja
skandala.
Pošto ga je policija držala u prtvoru 48 sati, sudije su u ponedeljak
podnele preliminarnu optužnicu i naredile da se pusti na slobodu dok traje
istraga.
Iako je više stotina novinara opsedalo kancelarije sudija, diler je uspeo da
se izvuče neprimećen.
"Ovo je kao Divlji zapad, a Kerviel je otpadnik sa natpisom 'tražen'
nalepljenim svuda okolo. Ovo je ogromna stvar, sve novine na svetu jure
njegovu fotografiju," izajavio je agenciji AP francuski paparaco Paskal
Rostajn, pripadnik armije fotografa u potrazi za Kervielom.
Samo nekoliko sati posle objave banke o džinovskoj proneveri, prošlog
četvrtka, novinari i fotoreporteri opseli su njegov stan u jednom pariskom
predgrađu. Postavili su kamp ispred kuće njegovog starijeg brata u Parizu,
kao i njegove rodne kuće u severozapadnoj oblasti Francuske, Bretanji.
Foto agencije i novinske kuće koje otkupljuju fotografije paparaca ne žele
da govore o novcu koji bi dali za snimak Kerviela, iz straha da cene ne
skoče.
Zaposleni u jednoj od agencija, koji nije želeo da mu se spominje ime, samo
je rekao da bi neko ko ima Kervielovu sliku "mnogo, mnogo zaradio". |
| |
| |
|
| |
| Kalorije obavezne na jelovniku |
| |
Njujorški odbor za zdravstvo odlučio je da naredi lancima restorana u najvećem
američkom gradu da u svoje menije uvrste broj kalorija koje sadrže njihova
jela.
To je odlučeno u nadi da će podaci o količinama masnoće u pojedinim jelima
naterati mušterije da dobro razmisle i počnu zdravije da se hrane.
 Odluka
odbora, navodi AP, koja će stupiti na snagu 31. marta, odnosi se na svaki
lanac koji ima najmanje 15 restorana. Veliki lanci restorana čine oko deset
odsto njujorških ugostiteljskih objekata.
Neki od njih, kao što su Mekdonalds ili Burger King, nude gostima podatke o
broju kalorija, ali ne u jelovnicima već na poslužavnicima koje posetioci
dobiju tek kad plate i ponesu porudžbinu.
Gradski zvaničnici se nadaju da će izveštaj o tome koliko koji obrok ima
kalorija doprineti smanjivanju broja gojaznih građana Njujorka, čim budu
videli šta pojedina jela sadrže.
Gradski komesar za zdravlje, Tomas Friden, izrazio je nadu da će restorani,
zahvaljujući novoj regulativi, početi da nude zdraviju hranu.
"Mislim da ubuduće u ponudi nećemo imati predjela od 2.700 kalorija kao što
je sad slučaj," kaže Friden.
Njujorške gradske vlasti su prošle godine u svim restoranima zabranile
upotrebu nekih masnoća prilikom pripremanja hrane.
Od kako je Njujork doneo takvu odluku, isto razmatraju američka savezna
država Kalifornija i okrug King u saveznoj državi Vašington, gde se nalazi
grad Sijetl.
Centar za slobodu potrošača, koji čine restorani i prehrambene kompanije, su
krenuli u napad.
"Ne treba biti doktor nauke, pa čak ni imati završenu srednju školu, da
biste uvideli razliku između 12 parčića piletine i jedne salate," piše u
saopštenju tog centra.
Kompanije za proizvodnju brze hrane kažu da će brojanje kalorija pretrpati
jelovnike i iritirati one mušterije koje ne žele da se opterećuju takvim
podacima. |
| |
| |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
Oglasavanje Marketing
|
