|
Oglasavanje Marketing Najpovoljnije cene, najveca posecenost
|
Broj 114, 8. februar 2008.
| Kriza Vlade Srbije |
| |
Članice vladajuće koalicije u Srbiji nisu juče približile stavove u vezi sa
radom parlamenta i vlade, sporeći se oko Političkog sporazuma sa EU, odnosno
o parlamentarnoj raspravi posvećenoj slanju misije EU na Kosovo.
 Vlada Srbije održala je juče "telefonsku" sednicu, a jedina tačka dnevnog
reda bila je posvećena potpisivanju ugovora o privatizaciji
Rudarsko-topioničarskog basena Bor.
Članovi vlade iz redova Demokratske stranke (DS) i G17 plus zahtevali su da
se na toj sednici raspravlja i o Političkom sporazumu Srbije i EU, čije je
potpisivanje juče odloženo, ali, prema rečima ministra ekonomije Mlađana
Dinkića, privatizacija Bora bila je jedina tema telefonske sednice Vlade.
Dinkić je kazao da će vicepremijer Božidar Đelić potpisati Sporazum o
stabilizaciji i pridruživanju sa EU onog časa kada Evropska unija ponudi
potpisivanje tog dokumenta, navodeći da on ima ovlašćenje vlade da taj
sporazum potpiše.
Ministar za Kosovo i Metohiju i funkcioner Demokratske stranke Srbije (DSS)
Slobodan Samardžić izjavio je danas da Vlada Srbije neće opstati ako DS bude
insistirala na potpisivanju političkog sporazuma EU i Srbije.
Samardžić je rekao da će ministri i poslanici iz DSS-a učiniti sve da se
trenutna kriza prevaziđe, "ali ne po cenu suvereniteta i integriteta države".
Branislav Ristivojević, savetnik premijera Vojislava Koštunice, u pismu
predsedniku parlamenta Oliveru Duliću istakao je da predsednik Skupštine "nije
izvršio ustavnu i poslovničku dužnost da odmah odredi vreme" sednice, koju
su pre dva dana zatražili poslanici DSS, Nove Srbije, Srpske radikalne
stranke i Socijalističke partije Srbije.
U pismu Ristivojevića Duliću navodi se da predsednik skupštine nije nadležan
da zakaže vanredno zasedanje, jer su to već učinili poslanici. Dulićeva
dužnost, naveo je Ristivojević, jeste da samo odredi vreme održavanja
sednice.
Ranije je Oliver Dulić saopštio da je spreman da u dogovoru sa šefovima
poslaničkih grupa, na konsultacijama 11. februara, odredi datum održavanja
vanredne sednice i ujedno pozvao premijera da do tada zakaže sednicu Vlade,
kako bi parlamentu bilo dostavljeno zvanično mišljenje po ovom pitanju.
"Podsećam da je bez takvog mišljenja nemoguće početi sednicu Narodne
skupštine", istakao je Dulić.
Zamenik predsednika Srpske radikalne stranke Tomislav Nikolić pozvao je
premijera Srbije i predsednika Skupštine da zakažu sednice vlade i
parlamenta, a premijera Koštunicu i predsednika Srbije Borisa Tadića da "sednu
za sto".
On je ocenio da bi za Srbiju bilo tragično da sukob Tadića i Koštunice
preraste u nešto ozbiljnije. Nikolić ih je pozvao da, kako je rekao, "ne
napuštaju bojno polje".
Nikolić je ocenio da vlada "postoji" i da mora da funkcioniše, odnosno održi
sednicu, kao i da skupština mora biti zakazana, jer je taj zahtev uputio "ogroman
broj poslanika". |
| |
| |
|
|
| ...a ostali pobegli iz Srbije |
| |
U vreme kada je policija počela da hapsi do juče nedodirljive bivše
funkcionere Dragana Džajića, Vladimira Cvetkovića i Miloša Marinkovića, zbog
sumnje da su finansijskim mahinacijama oštetili igrača Gorana Drulića,
većina njihovih kolega koji su rukovodili Partizanom i OFK Beogradom, ali i
Crvenom zvezdom, daleko je od domovine.
 Prema
saznanjima pojedinih medija, policija ispituje i još nekoliko spornih
transfera Partizana, Vojvodine, OFK Beograda i Radničkog iz Niša.
Indikativno je da su predsednik Fudbalskog saveza Srbije Zvezdan Terzić,
dugogodišnji čelnici Partizana Žarko Zečević i Nenad Bjeković, kao i
doskorašnji prvi čovek Crvene zvezde Dragan Stojković, kilometrima daleko od
policije koja bi, prema pouzdanim informacijama, i te kako želela bliski
susret sa njima, bar dok se sumnje ne provere.
Neobično je i da su skoro svi odreda otputovali preko granice gotovo
istovremeno - krajem prošle nedelje. Da li su otišli zbog ranije ugovorenih
obaveza ili su slučajno baš sada na privatnim putovanjima, teško je
odgonetnuti. Ali razlozi koji bi mogli da ih navedu na put su sasvim logični.
Uz tvrdnje u "Insajderu" o nameštanju utakmica sa Sutjeskom, Terzić bi mogao
da bude zanimljiv istražnim organima i zbog sumnjivog transfera Marka Baše
sa Karaburme u Le Man 2005. godine. Jedan od najperspektivnijih igrača mlade
selekcije tadašnje SCG prodat je francuskom klubu navodno za svega dva
miliona evra.
Drugi prelazak koji je pod lupom je transfer Branislava Ivanovića u
moskovsku Lokomotivu za 700.000 evra 2006. godine. Terzić tada nije bio u
OFK Beogradu, ali mnogi tvrde da on i sada vuče konce u ovom klubu.
Tek, on je od ponedeljka u američkom gradu Finiksu, na "usavršavanju iz
sportskog menadžmenta". Odlazak je najavio prošle nedelje, boraveći u
Zagrebu na kongresu UEFA, uz objašnjenje da je taj put ugovorio znatno
ranije. Zbog toga je propustio i prvu utakmicu Srbije sa novim selektorom
sinoć u Skoplju.
U Partizanu su "zanimljivi" transferi Simona Vukčevića 2006. i Milana
Smiljanića 2007, kao i davni odlazak Mateje Kežmana u PSV (2001).
Smiljanićev odlazak prošao je zvanično bez Zečevića i Bjekovića, koji su
ranije abdicirali sa večitih funkcija generalnog sekretara i direktora, ali
su kod transfera Kežmana i Vukčevića bili alfa i omega u Humskoj.
 Da
li je to razlog što su iznenada odleteli iz zemlje, Zečević na skijanje u
Italiju, a Bjeković kod zeta Miroslava Stevića u Nemačku, i postali
nedostupni, pokazaće vreme.
U vreme kada su "izvori MUP-a" najavljivali fudbalsku čistku, Dragan
Stojković Piksi, tada predsednik FK Crvena zvezda, povukao se u oktobru
prošle godine želeći da radi u Japanu kao trener Nagoje. Iz vremena njegovog
šefovanja sumnjivi su transferi Nikole Žigića u Santander 2006. i Milana
Biševca u Lans početkom 2007.
Žigić je prodat za samo pet i po miliona evra, iako su engleski klubovi
nudili duplo više. Polovina njegovog obeštećenja pripala je menadžeru Milanu
Ćalasanu, koji je tako veliki deo njegovog ugovora otkupio od Zvezde za
smešnih 250.000 evra.
Posle hapšenja bivših funkcionera Zvezde zbog sumnje da su prodajom Gorana
Drulića nezakonito prisvojili više od šest miliona evra, policija je
saopštila da su uplate išle preko "Komercijalne banke". Izvor blizak istrazi
izjavio je za medije da nijedan od spornih transfera nije mogao da se
realizuje bez znanja glavnih ljudi banaka na čije račune je novac uplaćivan.
- Fudbaleri, na čije račune se uplaćuju milionske sume, jesu VIP klijenti
banaka. Takvi računi mogu se otvarati samo lično uz deponovani potpis.
Ukoliko žele da nekome daju ovlašćenja, takođe moraju lično da daju
saglasnost i da se potpis te osobe, drugog korisnika računa, deponuje u
banci. Vlasnici, ali i korisnici računa, kada žele da podignu novac, ne
moraju da idu na šalter nego kod direktora, gde im se pare donose -
objašnjava naš sagovornik.
Na pitanja medija "Komercijalna bana" ne odgovara. Policija je u svom
saopštenju tvrdila da su bivši čelnici Zvezde falsifikovali potpis Gorana
Drulića. Na pitanje da li u takvim slučajevima ipak postoji način da neko
falsifikuje potpis vlasnika računa i podigne novac, sagovornik medija koji
zna kako se poslovi obaljaju je rekao:
- To je moguće samo uz znanje čelnih ljudi iz banke. Sigurno je da će u
daljoj istrazi i oni biti proveravani - kaže naš sagovornik.
Direktor "Komercijalne banke" u vreme spornog transfera bio je Ljubomir
Mihajlović, koji je tada bio i član uprave Partizana. Mihajlović je trenutno
u Skoplju. Ako tužilaštvo u čijoj je nadležnosti dalja istraga bude
zatražilo od MUP-a da sa njim razgovara, naša policija će kolegama u
Makedoniji morati da uputi zamolnicu da to obave.
Osim u slučaju Drulića, "Komercijalna banka" se pominje i u nekim drugim
spornim transferima fudbalera. Naime, na račun Svetlane Ražnatović pre skoro
deset godina, kako je utvrdila policija, uplaćeno je dva miliona maraka od
obeštećenja Milana Lešnjaka u Briž, a taj deo transfera nije proknjižen u
knjigama Obilića. Protiv Ražnatovićeve, predsednice Fudbalskog kluba Obilić,
kao i njene sestre Lidije Veličković, policija je u maju 2003. godine
podnela krivičnu prijavu zbog sumnje da je od 1998. do 2003. godine prodala
15 igrača, a to nije prikazivala u poslovnim knjigama i tako oštetila klub
za 22,5 miliona maraka i 480.000 dolara. Beogradska policija je pribavila
dokaze o plaćanju, našla račune u inostranstvu i svedoke koji su bili
prisutni prilikom isplata u kešu za transfere.
Kako je objavljeno u knjizi Vojislava Tufegdžića i Miodraga Vukovića "Oni su
jači od nas", policija je prikupila dokaze za transfere Nikole Lazetića,
Nenada Grozdića, Milana Lešnjaka, Ivana Vukomanovića, Miroslava Savića,
Zorana Rankovića, Dragana Šarca, Vladice Đuričića, Milana Obradovića, Saše
Kovačevića, Milorada Koraća...Iako je prošlo skoro pet godina od podnošenje
krivične prijave, istraga još nije završena, a samim tim nije podignuta ni
optužnica. U Okružnom sudu u Beogradu nam je rečeno da čekaju odgovor na
međunarodnu zamolnicu koju su uputili kako bi se proverili tokovi novca i
tačni ugovori oko prodaje igrača.
- MUP-u nije poznato zašto se odugovlači i to treba pitati sud i tužilaštvo.
Ni oni ne mogu stalno da se pravdaju da im nije stigao odgovor iz Rusije ili
da Obilić ne traži obeštećenje. Mogu da je optuže za ono za šta im je
policija dostavila dokaze iz policije objašnjavaju, naravno ne javno. |
| |
| |
|
|
| Podrškom otcepljenju Kosova Evropljani nanose
štetu UN |
| |
Podrškom otcepljenju Kosova od Srbije, uz nepoštovanje međunarodnog prava,
Evropska unija (EU) nanosi štetu Ujedinjenim nacijama (UN) koje su
Evropljanima potrebne kao međunarodni instrument poravnanja interesa, piše u
opširnoj analizi dnevnik "Berliner cajtung".
List ocenjuje da zapravo vremenski pritisak za rešavanje konačnog statusa
Kosova ne postoji i pita se da li je Zapad ponovo dopustio da ga za svoje
ciljeve upregnu radikalne snage iz Oslobodilačke vojske Kosova (OVK).
 U
analizi se navodi da skoro devet godina posle intervencije NATO, koja se
odvijala takođe uz povredu međunarodnog prava, Zapad podržava konačno
otcepljenje srpske pokrajine Kosovo od države Srbije.
"To se odvija uz nepoštovanje međunarodnog prava, pre svega člana 2. Povelje
UN koji garantuje teritorijalnu nepovredivost svake države-članice. U ovom
slučaju se rezolucija Saveta bezbednosti 1244 tumači na novi način toliko da
postaje neprepoznatljiva", navodi se u analizi.
Kako se dodaje, sada se tvrdi da tekst rezolucije ne sadrži odredbe o
budućem statusu Kosova, "zbog čega proglašenje nezavisnosti i priznavanje
Kosova od strane Zapada nisu zabranjeni".
"Prvo je tačno, drugo nije. Jer već u uvodu se naglašava da su se sve zemlje
izjasnile za suverenitet i teritorijalni integritet Savezne Republike
Jugoslavije, kasnije Srbije. U tački 11a se kaže da uprava UN do konačnog
rešenja ima dužnost da podržava stvaranje suštinske autonomije i samouprave
na Kosovu'", navodi se u analizi.
U tekstu se dodaje tumačenje da dok je na snazi Rezolucija 1244 može da se
govori samo o autonomiji, a ne o otcepljenju. Pri tome se ni na Zapadu ne
spori da rezolucija važi i da-lje, pri čemu se "i NATO i EU upravo trude da
njen tekst protumače kao osnovu za ostajanje NATO-vojnika i EU-policajaca,
kao i za proglašenje nezavisnosti".
"Iz puke propasti političkih pregovora ne sledi pravo na secesiju.
Pretpostavka za to u međunarodnom pravu je da jedna država negira opravdane
zahteve za političkom participacijom ili ostvarivanjem prava na autonomiju
i(li) da uskraćuje temeljna i ljudska prava. Ali srpski ustav iz 2006.
priznaje Kosovu široka prava na autonomiju i kosovski Albanci su bili ti
koji su odbili da o tome razgovaraju", navodi se u analizi.
Dodaje se da "opšta i posebna pravila međunarodnog prava govore u ovom
slučaju protiv otcepljenja" i da bi "uprava UN u pokrajini zapravo imala
obavezu da se usprotivi proglašenju nezavisnosti".
"Članicama UN je, već i zbog obaveznosti odluka Saveta bezbednosti,
zabranjeno da priznaju samoproklamovane državne tvorevine. No, dogodiće se
suprotno i time je na vidiku još jedno kršenje prava. Jer, Rezolucija 1244
mandate Kfora i UNMIK-a obrazlaže zaštitom uprave UN. U slučaju nezavinosti
toga nema. Doduše albanski političari sa Kosova mogu da upute poziv, ali oni
za to uopšte nemaju ovlašćenje", ukazuje se u analizi.
Dalje se "sa sigurnošću može reći da ono što se smatra podvlačenjem crte u
kosovskom pitanju, predstavlja novi podstrek u demontaži međunarodnog prava
i UN".
Postavlja se pitanje "kakve će zaključke izvući Rusija i Kina, koje su u
ovom pitanju ignorisane" i navodi da "SAD ne drže mnogo do UN".
"Ali Evropljanima su potrebne UN kao instrument međunarodnog poravnanja
interesa, kojem sada iznova nanose štetu. Uobičajeno opravdanje glasi:
trebalo nam je hitno rešenje, jer su pretili nemiri. Ali, koliko je bilo
učešće Albanaca na parlamentarnim izborima prošle jeseni koji su na Zapadu
predstavljeni kao izbori za nezavisnost? Ispod 45 odsto", ukazuje nemački
list.
Uz to se zaključuje da "vremenski pritisak dakle uopšte ne postoji" i
postavlja pitanje "da li su (na Zapadu) ponovo dopustili da ih upregnu
radikali iz Oslobodilačke vojske Kosova (OVK)". |
| |
| |
|
|
| Poreza i na drogu |
| |
Neprestano se dovijajući da prikupe dovoljno novca da državnu kasu, zvaničnici
američke savezne države Njujork razmatraju uvođenje poreza na drogu.
 Suočene
sa ekonomskim usporavanjem, gotovo polovina država SAD u naredne dve godine
predviđa manjak u budžetu. Pokušavaju da budu domišljate i pronađu nove
načine da povećaju prihode.
Kad zafali nekoliko miliona dolara za popunjavanje "rupe" u budžetu, lokalne
vlade sad daju pod lizing putarine na autoputevima, kao što su uradile
Indijana i Virdžinija, ili mostarine, što je primenila Alabama.
Neke države razmatraju udaranje poreza na pornografiju, što je šest država
već učinilo, ili uvođenje poreskih markica za džointe, kao što je uradio
Teksas.
Kasu su neke države popunile i taksom na prodaju bundeva za Noć veštica i
oprezujivanjem zarada profesionalnih sportista na samim atletskim mitinzima.
Da i svaka zabava može da se iscedi, pokazuju brojne američke države koje
porez naplaćuju i uličnim izvođačima.
Porezi "idu od blesavih do apsolutno glupih," izjavio je agenciji AP Nejt
Bejli iz Poreske fondacije u Vašingtonu. On kaže da se "ljudi već osećaju
preterano oporezovanim, pa političari traže skrivene načine da povećaju
budžet."
Tako je guverner Njujorka, Eliot Spicer, predložio da se male cigare presele
u kategoriju cigareta, a aromatizovana pića sa nizim sadržajem alkohola u
grupu žestokog pića koja se oporezuju po većoj stopi.
Neke države imaju i porez na narkotike i slične supstance. U teoriji to
znači da bi narkodiler u Severnoj Karolini morao da ode u nadležnu državnu
službu i za 50 dolara dobije poresku markicu za gram kokaina iznad prvih
šest grama - koji se ne oporezuju.
Ideja je da svako, pa i onaj ko prodaje zabranjne supstance, mora da plati
porez. U stavrnosti se prihod od narkotika skuplja posle hapšenja, kada
dilera, pored kazne, čeka i poreski račun.
U Njujorku, gde se računa na budžetski deficit od 4,4 milijarde dolara u
poslovnoj godini koja počinje u aprilu, zatim manjak od 6,8 milijardi u
2011-12, Spicer očekuje da oporezivanje zabranjenih supstanci donese gradu
17 miliona dolara prihoda.
Spicer, takođe sasvim originalno, namerava da obaveže internet divove, poput
Amazona, da prikupljaju porez na svoju prodaju stanovnicima Njujorka, čija
se vrednost procenjuje na 47 miliona dolara.
Jedna od ideja je i da Njujork da u lizing lutriju. Najbolje nekom
investitoru sa Vol strita koji će biti voljan da unapred uplati četiri
milijarde dolara, 200 miliona godišnje na ime kamate i 2,1 milijarde za
obrazovanje koliko od lutrije grad sad uzima.
"Smatra se da može da se ide sa podizanjem nameta sve dok se ne izgovora reč
porez," kaže Ričard Brodski (Richard Brodsky) iz njujorške skupštine i
dodaje da su posledice toga razorne po srednju klasu i siromašne, ali i
smetnja velikom biznisu i bogatima.
U Nju Džerziju su smislili da prodaju prava na imena odmorišta uz put. To
znači da će odmorišta koja su nosila imena znamenitih građana, poput Tomasa
Edisona, Volta Vitmena ili Klare Barton, verovatno uskoro dobiti imena
korporacija.
Istovremeno je kod političara utisnut nepokolebiv stav da se pred biračima
nikad ne spominje povećanje poreza na prihod i promet, kaže Skot Patison iz
Nacionalnog udruženja državnih budžetskih službenika. |
| |
| |
|
|
| Da li će Anktarktik potopiti svet? |
| |
Antarktik je sa 90 odsto dubokosmrznutog leda na Zemlji jedna od najvećih
zagonetki u debati o globalnom zagrevanju i riziku da bi bilo kakvo
otopljavanje moglo da podigne nivo mora brže nego što to predviđaju
Ujedinjene nacije.
 Ako
se otopi čak i jedan deo leda na kopnenoj masi Južnog pola, to bi moglo da
nanese štetu zemljama od Bangladeša do Tuvala u Pacifiku, i gradovima od
Šangaja do Njujorka.
Na Antarktiku ima leda dovoljno da, ako se otopi i slije u okean, podigne
nivo svetskog mora za 57 metara u narednih nekoliko hiljada godina.
Godinu dana pošto je Međunarodni panel o klimatskim promenama UN (IPČ) izneo
prognozu o podizanju nivoa mora za oko 20 do 80 santimetara do 2012. godine,
ni jedan od 10 vodećih svetskih klimatologa nije, u anketi agencije Rojters,
naveo da smatra da bi to bilo alarmantno.
Šest stručnjaka smatra da još nije jasno kako će reagovati ledene naslage na
Antarktiku i Grenlandu, dok četvoro, uključujući i jednog od autora
izveštaja IPČ, prognoziraju da bi nivo vode mnogao da poraste jedan do dva
metra do 2100.
"Većina ljudi koji se time bave govore o jednom metru. Osiguravajuće
kompanije ne znaju kako da odrede svoje premije polisa za obalski deo
Floride", kaže Džon Mur iz Arktičkog centra Univerziteta u Laplendu.
Pojedine ostrvske zemlje, poput Maldiva u Indijskom okeanu, grade odbrambene
nasipe vredne milione dolara, i žele da znaju do koje visine da ih grade.
"Mislim da će ta granica biti verovatno pri vrhu procenjenog raspona,"
smatra Kim Holmen, direktor Norveškog polarnog instituta u stanici Trol, 250
kilometara udaljenom od obale Antarktika.
Institut je postavljen u nazupčnim planinama koje podsećaju na mitski dom
trola i džinova, u delu istočnog Antarktika gde se nalazi najdublje zaleđeni
led na svetu, koji ne pokazuje nikakve znake otapanja. U tom delu,
temeratura u najtoplijem delu leta iznosi 15 stepeni Celzijusa ispod nule.
"Po mom mišljenju, ne može se isključiti porast nivoa mora za više od jednog
metra," kaže Stefan Ramstorf iz Potsdam Instituta za istraživanje klimatskog
uticaja u Nemačkoj. On je naveo i da mnogi stručnjaci smatraju da nivo koji
je naveden u izveštaju IPČ "na žalost nije cela istina".
Većina stručnjaka smatra da je još uvek nemoguće napraviti model o tome šta
će se dešavati sa ledom. Antarktik bi mogao da akumulira više leda ove
godine, suprtno najavama bržeg otapanja zbog planetaranog zagrevanja, za
koje IPČ okrivljuje sagorevanje fosilnih goriva.
Procena IPČ-a, dobitnika Nobelove nagrade za mir zajedno sa bivšim
potpredsednikom SAD Alom Gorom, kreće se od 18 do 59 centimetara rasta nivoa
mora u 21. veku, posle rasta od 17 centimetara, koliko je zabeleženo u
prošlom.
Među kataklizmičnim scenarijima je i onaj da bi ledene sante Antarktika
mogle da se brže otcepljuju i otapaju u toplijim okeanima. Ili bi otopljena
voda mogla da teče ispod naslaga leda na Antarktiku i Grenlandu, i da
ubrzaju cepanje glečera.
 Ali
glečeri bi mogli da iznenade. "Ne znamo mnogo o promenama u kretanju glečera.
Neki od njih imaju tendenciju ubrzanja, ili usporavanja. Niko ne zna", kaže
Filip Hjubreht iz Slobodnog Univerziteta u Briselu.
Činioc koji bi mogao da uspori rast nivoa mora je i činjenica da topliji
vazduh apsorbuje više vlage, što bi, paradoksalno, moglo da izazove više
snežnih padavina na Antarktiku i tako poveća naslage leda i doprinese
snižavanju nivoa mora tokom ovog veka.
Predviđeni rast nivoa mora do 2100. dogodiće se u njavećoj meri zbog širenja
okeana kako se ovi budu zagrevali, a manji deo može se pripisati otapanju
ledenih kapa.
"Dugoročno gledano, mi smo u nevolji... Grenland je blizu 'kritične tačke'
odnosno nepovratnog procesa otopljavanja koje bi moglo da traje stotinama
godina", kaže Hjubreht. Na Grenlandu ima leda koji bi, ako bi se ceo otopio,
podigao nivo mora za sedam metara.
Jedan od autora izveštaja IPČ-a Endru Viver sa Univerziteta Viktorija u
Kanadi veruje da je donja granica do koje će se podići nivo svetskog mora
oko 25 centimetara, a da je gornja oko jednog metra.
U još neobjavljenoj studiji, rađenoj na Univerzitetu u Laplendu, navodi se
da bi nivo mora mogao da se podigne za jedan do dva metra do 2100. Studija
je rađena na osnovu merenja nivoa mora u proteklih 150 godina. |
| |
| |
|
|
| Ministarstvo za dijasporu iniciraće promenu
izbornog zakona |
| |
Ministarstvo za dijasporu Srbije najavilo je da će zatražiti promenu izbornog
zakona kako bi državljani Srbije u inostranstvu mogli da glasaju i poštom.
U saopštenju Ministarstva za dijasporu navodi se da se veći odziv birača u
dijaspori može postići samo "promenom modela glasanja" i da će to
ministarstvo inicijativu za izmenu izbornog zakona uputiti Ministarstvu za
državnu upravu i lokalnu samoupravu i Republičkom sekretarijatu za
zakonodavstvo.
 "Iako
je povećan broj birača u odnosu na prvi krug, Ministarstvo za dijasporu
smatra da se veća izlaznost u dijaspori može postići samo promenom modela
glasanja", dodaje se u saopštenju.
Ministarstvo za dijasporu navelo je da je u saradnji sa Centrom za slobodne
izbore i demokratiju (CESID) pokrenulo projekat "Modeli i preporuke za
efikasno ostvarivanje biračkog prava dijaspore" kako bi se našlo što bolje
rešenje za probleme glasanja u dijaspori.
"Na pokretanje tog projekta uticala su i brojna obraćanja i sugestije
građana iz rasejanja koja ukazuju na probleme udaljenosti od biračkog mesta
kao i prijavljivanja u evidenciju birača u inostranstvu, odnosno na nužnost
promene postojećeg modela glasanja", navodi se u saopštenju.
Kao nedostatak postojećeg modela glasanja, navode se i troškovi upućivanja
posmatrača na biračka mesta u inostranstvu.
"Uvođenjem modela glasanja poštom za koje se Ministarstvo za dijasporu
zalaže, ne samo da se adekvatnije mogu rešiti navedeni problemi i povećati
broj lica u rasejanju koja ostvaruju svoje biračko pravo, već će se i znatno
smanjiti troškovi glasanja u inostranstvu", dodaje se u saopštenju.
Kako se navodi, u okviru postojeće procedure birači u dijaspori često se
nalaze u biračkom spisku u više konzulata.
Ministarstvo za dijasporu istaklo je i da će motivisati građane da se
prijave u evidenciju birača u inostranstvu kada budu podnosili zahteve za
nove pasoše Srbije. |
| |
| |
|
|
| Đukanović prihvatio da bude mandatar nove
vlade |
| |
"Vlada pred sobom ima dosta posla i sve su to razlozi zbog kojih je Glavni
odbor DPS-a procenio da mora predložiti najautoritativniji deo sebe u
obavljanju teških državnih poslova. Suočivši se sa takvim opredeljenjem i
imajući punu svest o posebnoj odgovornosti mene kao predsednika partije,
prihvatio sam da promenim svoju odluku i neke svoje lične planove", kazao je
Đukanović.
On je rekao da će prioriteti i dalje biti puna posvećenost kvalitetu života
građana Crne Gore i evroatlanskim integracijama.
 "Neophodno
je dalje unaprediti ambijent za razvoj preduzetništva i investicija kako bi
skoro eliminisali problem nezaposlenosti i doveli do rasta plata i penzija i
do skladnog i dinamičnog razvoja institucija", dodao je Đukanović.
On je kazao i da bez obzira na to što se proteklih godinu i po danas bavio
privatnim poslom, neće biti u sukobu interesa i da će preduzeti sve
neophodne korake kako se ne bi našao u sukobu interesa.
Govoreći o planu privatizacije koji bi vlada trebalo da usvoji, on je kazao
da taj posao neće usporavati ako je vlada spremna da usvoji taj dokument i
da će nakon izbora za premijera, ako bude potrebe, izvršiti samo minimalne
adaptacije.
Upitan šta će biti sa privatizacijom Rudnika uglja i Termoelektrane Pljevlja,
za što se snažno zalaže, on je kazao da i dalje ostaje pri svojim
argumentima ali da treba stvoriti ambijent da se ti argumenti čuju a ne da
se zamajavaju jalovim dilemama.
Predsednik DPS-a je rekao da se tom pitanju mora pristupiti mnogo
racionalniije nego ranije i da se mora obezbediti kapital za razvoj
energetskog sektora.
On je ocenio i da nema potrebe da se vrše intervencije na Predlogu zakona o
svojinskim odnosima, kojim se predviđa da zemljište mogu kupovati strana
fizička lica, čemu se protivi manja članica vladajuće koalicije
Socijaldemokratska partija ali i potredsednica vlade Gordana Đurović.
Đukanović je kazao da je Crnoj Gori potreban kapital za ekonomski razvoj i
dodao da veruje da će to imati na umu skupštima i vladajuća koalicija, koja
za usvajanje tog zakona mora da obezbedi podršku dve trećine poslanika.
Pojedini analitičari su ocenili da je razlog za povratak Đukanovića
neslaganje unutar DPS-a i vlade oko prodaje Termoelektrane i Rudnika uglja
ruskom oligarhu Olegu Deripaski i oko Predloga zakona o svojinskim odnosima,
što Đukanović snažno podržava.
Glavni odbor DPS-a jednoglasno je predložio crnogroskog predsednika Filipa
Vujanovića za kandidata te stranke na predstojećim izborima, a Đukanovića za
mandatara za sastav nove vlade. Po Ustavu, mandatara predlaže predsednik
države a bira ga skupština. |
| |
| |
|
|
| Debata o Kosovu ponovo u američkoj
administraciji |
| |
Nezavisnost Kosova nije neizbežna, rekao je bivši američki ambasador pri UN
Džon Bolton i dodao da je debata o budućem statusu obnovljena unutar Bušove
administracije.
"Još imate dosta ljudi u (američkoj) administraciji koji ne podržavaju
politiku automatskog priznavanja nezavisnosti Kosova Mislim da je sada ta
debata obnovljena unutar same administracije, a nadam se, i u ministarstvima
inostranih poslova evropskih zemalja", rekao je Boton za Glas Amerike.
 Prema
njegovim rečima, teško je predvideti ishod te debate pošto se iznose oprečna
mišljenja, "ali nije više u pitanju samo Stejt department koji je poslednjih
15 godina na neki način u tom pogledu bio na automatskom pilotu".
"Ne mogu da predvidim ishod te debate, ali znam da je ona obnovljena", rekao
je Boton, dodajući i da je "širi krug ljudi zabrinut zbog mogućeg
prevremenog priznanja nezavisnosti Kosova".
Bolton je rekao da Savet bezbednosti UN, prema povelji svetske organizacije,
nije ovlašćen da rasparča zemlju članicu bez njene saglasnosti.
"Čak i u malo verovatnoj situaciji da se takva rezolucija nađe u Savetu
bezbednosti, Rusija i Kina bi uložile veto na nju", rekao je američki
diplomata.
Kako je naveo, u slučaju Kosova nije reč o međunarodnom pravu, već o
međunarodnoj politici, što znači da bi srpsku stranu i kosovske Albance
trebalo staviti u situaciju da daleko intenzivnije pregovaraju o svojim
stavovima, a međunarodna zajednica ne bi trebalo da rešava to pitanje za
njih.
"Mnogi su, posebno u Evropi, zabrinuti zbog mogućeg presedana koji bi bio
uspostavljen nezavisnošću Kosova, a koji bi se odnosio na delove njihovih
teritorija, mada mnogi, u SAD i Evropi, opet smatraju da takvo razmišljanje
nije legitimno, što ih navodi da uskrate podršku nezavisnost Kosova", smatra
Bolton.
On je, međutim, dodao da je teritorijalno pitanje svake pojedinačne zemlje
jedinstveno i da je stoga sada aktuelno pitanje kako rešiti takve sporove,
što zavisi od specifičnih okolnosti.
"Po mom mišljenju, glavni problem sa kojim smo suočeni je kako obezbediti
stabilnost na Balkanu. Videli smo posledice nestabilnosti poslednjih 15
godina i šire tokom 20. veka", kazao je Bolton.
On je istakao da rizik prevremenog priznavanja nezavisnost Kosova, koja bi
bila nametnuta Srbiji, predstavlja podsticanje dalje nestablnosti na Balkanu,
"od čega bi trebalo da se zaštitimo".
Na pitanje šta bi sada moglo da se učini da se odloži ili spreči proglašenje
nezavisnosti Kosova, Bolton je odgovorio da "nezavisnost Kosova nije
neizbežna".
"Ako bi SAD i neke važnije zemlje zapadne Evrope preispitale svoju odluku o
priznavanju nezavisnosti Kosova, to bi značajno uticalo na kosovske Albance
i mislim da bi međunarodna zajednica trebalo da izoluje pregovaračke timove
u jednu prostoriju i kaže im da ne izlaze odatle dok ne reše taj problem,
što bi zahtevalo ustupke obe strane", rekao je Bolton.
Prema njegovim rečima, međunarodna zajednica bi trebalo da pomogne dvema
stranama da postignu obostrano prihvatljivo rešenje.
Sadašnji stav SAD je da će priznati nezavinost Kosova, kao i većina
evropskih zemalja, rekao je Bolton, dodajući da misli da će se to "veoma
negativno odraziti na mladu demokratiju u Srbiji i imati negativan uticaj na
američko-ruske odnose".
"Sa američke tačke gledišta, mislim da su za nas mnoga druga pitanja daleko
važnija u bilateralnim odnosima sa Rusijom od Kosova i da bi nezavisnost
Kosova dovela do nepotrebne destabilizacije balkanskog regiona", zaključio
je Bolton u razgovoru za Glas Amerike. |
| |
| |
|
| |
|
|
