|
|
Broj 114, 8. februar 2008.
| Pritisak Brisela i Ljubljane |
| |
Da li će ulazak Hrvatske u EU zavisiti i od dobre volje Slovenije, pitanje je
koje danas zaokuplja hrvatsku javnosti i medije.
Iz Brisela su proteklih nekoliko sedmica stizale prvo naznake, a onda i
jasne poruke da bi Hrvatska zahtevom na sprovođenju svog Zaštićenog
ekološko-ribolovnog pojasa (ZERP) mogla da uspori, ili čak potpuno zakoči
ulazak u EU.
 Slovenija,
trenutno predsedavajuća država unije, je istovremeno optužila Zagreb da je
sasvim blokirao odnose sa Ljubljanom. Sporni ZERP je, u nameri da dodatno
zaštiti Jadransko more i interese hrvatskih ribara, izglasao Sabor u junu
2004. godine.
Ali, posle oštrih protesta Italije i Slovenije, koje smatraju da hrvatski
ZERP ugrožava njihove ribolovne interese, i pod žestokim pritiscima Brisela,
Zagreb je njegovu primenu dva puta odlagao.
ZERP je ipak stupio na snagu 1. januara, s ciljem da zaštiti pravo Hrvatske
na iskorištavanje, očuvanje i raspolaganje prirodnim bogatstvima mora izvan
granice teritorijalnog mora, što je uobičajena praksa u međunarodnom pravu.
Iste pojaseve već su ranije proglasile i Italija i Slovenija.
Istoga dana kada je Hrvatska krenula u sprovođenje ZERP, Slovenija je
preuzela šestomesečno predsedavanje EU, pa je taj svoj položaj, prema
ocenama hrvatskih analitičara, iskoristila za dodatne pritiske na Zagreb,
zahtevajući od hrvatskog državnog vrha da stopira sprovođenje pojasa.
Stav da Hrvatska "sprovodi jednostranu blokadu" prema susedu izneo je ove
sedmice slovenački šef diplomatije Dimitrij Rupel na sastanku Odbora za
spoljnu politiku Evropskog parlamenta, na kome se raspravljalo o brzini toka
reformi u Hrvatskoj kao najvažnijem uslovu za dovršetak pregovora o njenom
učlanjenju u EU.
Rasprava o Hrvatskoj vođena je na osnovu nalaza glavnog izveštača Evropskog
parlamenta Hanesa Svobode, u kojem se ocenjuje da je zemlja u proteklom
jednogodišnjem periodu postigla značajan napredak.
Ali, Svoboda je u izveštaju naveo da ima mnogo toga što treba napraviti. On
je pozvao Zagreb na dodatne napore u političkim, pravosudnim i privrednim
reformama, i rešavanju otvorenih pitanja sa susedima, posebno misleći na
neslaganje Italije i Slovenije oko provođenja ZERP, za koji smatra da bi
mogao da ugrozi i usporiti približavanje Hrvatske EU.
Na Rupelovu izjavu odmah je demantijem reagovalo hrvatsko ministarstvo
spoljnih poslova i evropskih integracija, a usledila je i reakcija premijera
Ive Sanadera, koji je novinarima u Zagrebu rekao da je "Rupel prevršio meru
uobičajenu u diplomatskim odnosima dve zemlje."
On je Rupelovo ponašanje ocenio kao pokušaj dodatnog pritiska na Hrvatsku da
ukine ZERP, pa je pozvao slovenačkog kolegu da odustane od takvog "nediplomatskog
ponašanja" i da se konačno sastane sa hrvatskim šefom diplomatije.
"Ako postoji dobra volja, onda je moguće naći rešenje da Hrvatska primijeni
ZERP i otkloni razloge protivljenja Rima i Ljubljane," kaže Sanader,
potvrdivši da je Hrvatska pozvala Italiju i Sloveniju na razgovore o
zajedničkom i svima prihvatljivom rešenju.
Prema mišljenju stručnjaka, Hrvatska ima sve manje izgleda da u EU uđe do
2010. godine. Slična ocena posljednjih dana stiže i iz Brisela. |
| |
Sandra Carić
Zagreb |
|
| |
| Đukanović prihvatio da bude mandatar nove
vlade |
| |
Lider vladajuće crnogorske Demokratske partije socijalista (DPS) Milo
Đukanović izjavio je juče da je prihvatio da bude mandatar vlade, jer je
svestan odgovornosti koju ima kao predsednik te stranke.
"Vlada pred sobom ima dosta posla i sve su to razlozi zbog kojih je Glavni
odbor DPS-a procenio da mora predložiti najautoritativniji deo sebe u
obavljanju teških državnih poslova. Suočivši se sa takvim opredeljenjem i
imajući punu svest o posebnoj odgovornosti mene kao predsednika partije,
prihvatio sam da promenim svoju odluku i neke svoje lične planove", kazao je
Đukanović.
On je rekao da će prioriteti i dalje biti puna posvećenost kvalitetu života
građana Crne Gore i evroatlanskim integracijama.
 "Neophodno
je dalje unaprediti ambijent za razvoj preduzetništva i investicija kako bi
skoro eliminisali problem nezaposlenosti i doveli do rasta plata i penzija i
do skladnog i dinamičnog razvoja institucija", dodao je Đukanović.
On je kazao i da bez obzira na to što se proteklih godinu i po danas bavio
privatnim poslom, neće biti u sukobu interesa i da će preduzeti sve
neophodne korake kako se ne bi našao u sukobu interesa.
Govoreći o planu privatizacije koji bi vlada trebalo da usvoji, on je kazao
da taj posao neće usporavati ako je vlada spremna da usvoji taj dokument i
da će nakon izbora za premijera, ako bude potrebe, izvršiti samo minimalne
adaptacije.
Upitan šta će biti sa privatizacijom Rudnika uglja i Termoelektrane Pljevlja,
za što se snažno zalaže, on je kazao da i dalje ostaje pri svojim
argumentima ali da treba stvoriti ambijent da se ti argumenti čuju a ne da
se zamajavaju jalovim dilemama.
Predsednik DPS-a je rekao da se tom pitanju mora pristupiti mnogo
racionalniije nego ranije i da se mora obezbediti kapital za razvoj
energetskog sektora.
On je ocenio i da nema potrebe da se vrše intervencije na Predlogu zakona o
svojinskim odnosima, kojim se predviđa da zemljište mogu kupovati strana
fizička lica, čemu se protivi manja članica vladajuće koalicije
Socijaldemokratska partija ali i potredsednica vlade Gordana Đurović.
Đukanović je kazao da je Crnoj Gori potreban kapital za ekonomski razvoj i
dodao da veruje da će to imati na umu skupštima i vladajuća koalicija, koja
za usvajanje tog zakona mora da obezbedi podršku dve trećine poslanika.
Pojedini analitičari su ocenili da je razlog za povratak Đukanovića
neslaganje unutar DPS-a i vlade oko prodaje Termoelektrane i Rudnika uglja
ruskom oligarhu Olegu Deripaski i oko Predloga zakona o svojinskim odnosima,
što Đukanović snažno podržava.
Glavni odbor DPS-a jednoglasno je predložio crnogroskog predsednika Filipa
Vujanovića za kandidata te stranke na predstojećim izborima, a Đukanovića za
mandatara za sastav nove vlade. Po Ustavu, mandatara predlaže predsednik
države a bira ga skupština. |
| |
| |
|
| |
| Erbas koristi softver napravljen u Skoplju |
| |
 Evropski
gigant u avio-industriji "Erbas" odnedavno koristi visokosofisticirani
softver napravljen na Mašinskom fakultetu u Skoplju.
Reč je o paketu od 20 kompjuterskih programa iz oblasti hlađenja, grejanja i
termodinamičkih ciklusa, ističe se u današnjem saopštenju Mašinskog
fakulteta a prenosi novinska agencija Makfaks.
Imajući u vidu da je "Erbas" kompanija koja koristi najnaprednije
tehnologije, preuzimanje makedonskog softvera je, kako se ističe, veliki
uspeh za skopski fakultet.
Autor softvera je profesor Risto Ciconkov, koji radi na unapređenju i
razvoju tog softvera od 1980. godine. Njegova međunarodna afirmacija počinje
1994. godine, kada je softver prvi put izložen na Međunarodnom sajmu za
hlađenje i klimatizaciju u Nirnbergu u Nemačkoj.
Od tada Mašinski fakultet redovno izlaže na tom sajmu gde ima svoj štand. |
| |
| |
|
| |
| Parlament Slovenije ratifikovao sporazum Crne
Gore i EU |
| |
Parlament Slovenije ratifikovao je Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju (SSP)
između Crne Gore i Evropske unije (EU), potvrđeno je juče Beti u vladi.
Slovenija je druga država članica EU koja je ratifikovala SSP sa Crnom Gorom.
Taj sporazum je u decembru prošle godine ratifikovao Evropski parlament.
Crna Gora i EU su 15. oktobra 2007. godine potpisle SSP i Privremeni
sporazum.
Privremeni sporazum je na snazi od 1. januara ove godine, dok SSP treba da
ratifikuje svih 27 članica EU.
Inače, Privremeni sporazum čini 80 odsto SSP-a i odnosi se na trgovinu i
srodne oblasti. Taj sporazum će biti na snazi do ratifikacije SSP-a u
parlamentima zemalja evropske dvadesetsedmorke.
Potpredsednica crnogorske vlade Gordana Đurović je podgoričkoj "Pobjedi"
kazala da se Privremeni sporazum sa EU "uspešno primenjuje" i ocenila da je
to "dodatna potvrda spremnosti Crne Gore za sledeću fazu njenog evropskog
puta". |
| |
| |
|
| |
| Vujanović kritikovao protivnike
objedinjavanja relikvija |
| |
Predsednik Crne Gore Filip Vujanović ocenio je da su kritike ideje o
objedinjavanju tri hrišćanske relikvije i izgradnji hrama u crnogorskoj
prestonici Cetinje "proizvod destrukcija" i "očigledne namere da se
onemogući njeno ostvarenje".
 Vujanović
je u pismu "Vijestima" naveo da ta "destrukcija ima sve više izgleda da uspe".
Crnogorski predsednik je naveo da ideja o objedinjavanju ikone Filarmose,
ruke Jovana Krstitelja i čestice sa časnog krsta,"nije njegova, već
davnašnja i suštinsko-civilizacijska, jednako podržana od pravoslavlja i
katoličanstva".
Deo stručne javnosti u Crnoj Gori oštro je kritikovao ideju da se tri
relikvije smeste u objekat, koji bi bio replika pećine u kojoj je rođen Isus
Hrist, a koji bi bio sagrađen na prostoru iznad Cetinjskog manastira.
Stručnjaci smatraju da gradnja takvog hrama predstavlja "atak na istorijsko
jezgro Cetinja i na temelje crnogorske države".
Vujanović je u pismu naveo i da u realizaciji ideje o objedinjavanju tri
hrišćanske relikvije "vidi veliku razvojnu šansu Cetinja" i smatra da bi taj
"turističko-religijski sadržaj, uz uspinjaču Kotor-Lovćen-Cetinje i druge
vrednosti, obezbedio da se na Cetinju boravi, a ne dolazi samo na par sati".
On je saopštio da mu je na potrebu objedinjavanju tri relikvije 2006. godine
ukazao "suveren Malteškog reda Andreas Bertije, koji je bio zaprepašćen da
je Crna Gora dozvolila da ikona Filarmosa, zaštitnica tog reda, bude
izložena u umetničkoj galeriji Vladinog doma na Cetinju".
Predstavnik Malteškog reda je tada ukazao da se "nigde u svetu, osim u Crnoj
Gori, ikona koja je svetinja, ne nalazi u galerijskom prostoru. |
| |
| |
|
| |
| Turski brod i dalje gori, požar pod kontrolom |
| |
Turski brod "Umd-Adriatik", na kome je izbio požar juče 15 milja zapadno od
Rovinja još uvek gori, ali je situacija pod kontrolom.
 Brod
se tokom noći približio na šest nautičkih milja od ostrva Brioni, potvrđeno
je iz tog nacionalnog parka, a prenosi HRT.
More za sada nije zagađeno izlivanjem opasnog tovara koje brod prevozi, a
opasnost od potonuća danas je manja nego juče.
Na mesto događaja stigli su vatrogasci iz Holandije specijalizovani za
gašenje požara na brodovima, a koje je pozvala brodovlasnička kompanija iz
Turske. Oni bi danas trebalo da iz helikoptera budu spušteni na brod kako bi
istražili situaciju.
Preduzete su i druge mere kako bi se sprečilo ekološko zagađenje Jadrana i
okoline.
Tokom prošle noći na mestu događaja bila su dva tegljača koja su hladila
brod, kako bi se sprečilo napuknuće trupa. Lokalni vatrogasci navode da je
trenutno veći deo tereta sa broda izgoreo te da se sada isključuje mogućnost
eksplozije.
U pomoć oko lokalizovanja požara spremne su da se uključe Slovenija i
Italija. |
| |
| |
|
| |
| Formirati institut za istraživanje zločina
nad Srbima |
| |
Srpska demokratska stranka (SDS) pozvala je danas Vladu RS da formira institut
za istraživanje ratnih zločina nad Srbima čiji bi prvi zadatak bio
utvrđivanje istine o stradanju Srba u Sarajevu.
SDS je u saopštenju za javnost podsetila da je Vlada RS još pre godinu dala
obećala da će formirati institut za istraživanje zločina nad Srbima, kao i
da Komisija za istraživanje stradanja Srba, Bošnjaka, Hrvata, Jevreja i
ostalih u Sarajevu do sada nije saopštila nijedan podatak o zločinima u tom
gradu.
Ustavni sud BiH je u maju 2005. godine obavezao institucije Federacije BiH
da obezbede svu potrebnu dokumentaciju o stradanju u Sarajevu tokom
proteklog rata.
 SDS
navodi da je Tužilaštvo BiH obavešteno da federalne institucije nisu
sprovele ovu odluku, navodeći da očekuje da se pokrene krivična odgovornost
onih koji opstruišu utvrđivanje istine i svesno prikrivaju ratne zločine
počinjene u Sarajevu.
Porodice poginulih i nestalih sarajevskih Srba danas su najavile protest
pred zaradom OHR-a u Sarajevu, zahtevajući da ih primi visoki predstavnik u
BiH Miroslav Lajčak od koga će zahtevati formiranje komsije za istraživanje
zločina nad Srbima u Sarajevu po uzoru na Komisiju za Srebrenicu. |
| |
| |
|
| |
| Tirk otkrio bistu Primoža Trubara |
| |
Slovenački predsednik Danilo Tirk otkrio je juče na svečanosti u Narodnoj i
univerzitetskoj biblioteci (NUK) bistu Primoža Trubara, delo kipara Tineta
Kosa.
Otkrivanjem biste i svečanošću u NUK, zvanično je počelo obeležavanje 500.
godišnjice rođenja i Godine Primoža Trubara.
Primož Trubar (1508-1586) bio je najpoznatiji slovenački pisac, prevodilac i
protestantski pastor. Važi za tvorca slovenačke književnosti i autora prve
štampane knjige na slovenačkom jeziku. Bio je i prvi crkveni predstavnik
protestanske crkve u Sloveniji.
"Pravo je da se sećamo njegovog dela kao dela velikog evropskog
intelektualca, koji je u stalnom kontaktu sa vodećim misliocima svog vremena",
rekao je, pored ostalog, Tirk, koji smatra da je u vreme kada Slovenija
predsedava Evropskoj uniji (EU), mnogo razloga da se "razmišlja o svim
dimenzijama Trubarevog dela i njegovog poslanstva". |
| |
| |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
Oglasavanje Marketing
|
