|
|
Broj 114, 8. februar 2008.
| Ministarstvo za dijasporu iniciraće promenu
izbornog zakona |
| |
Ministarstvo za dijasporu Srbije najavilo je da će zatražiti promenu izbornog
zakona kako bi državljani Srbije u inostranstvu mogli da glasaju i poštom.
 U
saopštenju Ministarstva za dijasporu navodi se da se veći odziv birača u
dijaspori može postići samo "promenom modela glasanja" i da će to
ministarstvo inicijativu za izmenu izbornog zakona uputiti Ministarstvu za
državnu upravu i lokalnu samoupravu i Republičkom sekretarijatu za
zakonodavstvo.
"Iako je povećan broj birača u odnosu na prvi krug, Ministarstvo za
dijasporu smatra da se veća izlaznost u dijaspori može postići samo promenom
modela glasanja", dodaje se u saopštenju.
Ministarstvo za dijasporu navelo je da je u saradnji sa Centrom za slobodne
izbore i demokratiju (CESID) pokrenulo projekat "Modeli i preporuke za
efikasno ostvarivanje biračkog prava dijaspore" kako bi se našlo što bolje
rešenje za probleme glasanja u dijaspori.
"Na pokretanje tog projekta uticala su i brojna obraćanja i sugestije
građana iz rasejanja koja ukazuju na probleme udaljenosti od biračkog mesta
kao i prijavljivanja u evidenciju birača u inostranstvu, odnosno na nužnost
promene postojećeg modela glasanja", navodi se u saopštenju.
Kao nedostatak postojećeg modela glasanja, navode se i troškovi upućivanja
posmatrača na biračka mesta u inostranstvu.
"Uvođenjem modela glasanja poštom za koje se Ministarstvo za dijasporu
zalaže, ne samo da se adekvatnije mogu rešiti navedeni problemi i povećati
broj lica u rasejanju koja ostvaruju svoje biračko pravo, već će se i znatno
smanjiti troškovi glasanja u inostranstvu", dodaje se u saopštenju.
Kako se navodi, u okviru postojeće procedure birači u dijaspori često se
nalaze u biračkom spisku u više konzulata.
Ministarstvo za dijasporu istaklo je i da će motivisati građane da se
prijave u evidenciju birača u inostranstvu kada budu podnosili zahteve za
nove pasoše Srbije. |
| |
| |
|
| |
| Nema vlade ako DS insistira na sporazumu sa
EU |
| |
Ministar za Kosovo i Metohiju i funkcioner Demokratske stranke Srbije (DSS)
Slobodan Samrdžić izjavio je juče da Vlada Srbije neće opstati ako
Demokratska stranka bude insistirala na potpisivanju političkog sporazuma EU
i Srbije.
Na konferenciji za novinare u vladi, Samardžić je rekao da će ministri i
poslanici iz DSS-a učiniti sve da se trenutna kriza prevaziđe, "ali ne po
cenu suvereniteta i integriteta države".
 Samardžić
je optužio EU da podriva stabilnost institucija Srbije odlukom da pošalje
Misiju EU na Kosovo i da istovremeno ponudi potpisivanje sporazuma za koji
je rekao da "nema nikakvu sadržinu".
"Sadržina sporazuma je jedno veliko ništa. Jedno duplo golo", rekao je
Samardžić.
Dodao je da je Unija ponudila potpisivanje sporazuma Srbiji kako bi ublažila
efekat slanja misije i kako bi Srbija prećutno prihvatila misiju za koju je
ocenio da vodi ka nezavisnosti pokrajine.
"Žalosno je što je EU, na taj način, upala u politički sistem Srbije dan
nakon što je Srbija na izborima izabrala predsednika", rekao je Samardžić.
Ministar je ponovio da bi slanje misije EU na Kosovo i Metohiju imalo "rđave
posledice" po međunarodno pravo, Povelju UN, Rezoluciju 1244 i Ustav Srbije.
Samardžić je ocenio da predlog sporazuma nema karakter međunarodnog ugovora
kao i da ne nudi ništa što se već ne nalazi u Sporazumu o stabilizaciji i
pridruživanju (SSP).
Govoreći o tome da li potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić ima pravo da
potpiše SSP, Samardžić je podsetio da je parlament usvojio deklaraciju koja
nalaže da se međunarodni ugovori mogu potpisivati samo ako su u funkciji
očuvanja suvereniteta i celovitosti države. |
| |
| |
|
| |
| U Valjevu otvoren Centar za dijasporu |
| |
Srpsko ministarstvo za dijasporu i Regionalna privredna komora (RPK) otvorili
su juče u Valjevu Centar za dijasporu pri komori za Kolubarski i Mačvanski
okrug.
Na taj način završeno je otvaranje mreže tih centara u 16 regiona Srbije
čiji je cilj promovisanje i podrška investitorima iz dijaspore i
povratnicima iz inostranstva u razvoju biznisa u matici.
Pomoćnik ministra za dijasporu Radmila Milivojević rekla je novinarima da
zainteresovanost ljudi u dijaspori da se vrate u Srbiju i započnu biznis
svakako postoji, ali da u mnogome zavisi od političke stabilnosti u matici.
"Postoji zainteresovanost, ali i činenjica da i mi u matici moramo da radimo
u kontinuitetu, a ne ad hok. Kao što se i prijateljstvo stvara na duge staze,
tako i partnerstvo sa dijasporom moramo stvarati na dugi rok", ocenila je
Milivojvićeva. |
| |
| |
|
| |
| Napustićemo Skupštinu u slučaju nezavisnosti |
| |
Srpski poslanici napustiće Skupštinu Kosova i u nju se neće vraćati ako ona
proglasi nezavisnost pokrjaine, izjavio je juče u Čaglavici predsednik
Srpske demokratske stranke Kosova i Metohije Slaviša Petković.
 Ako
bude sazvana sednica Skupštine Kosova na čijem će dnevnom redu biti
proglašenje nezavisnostim "prvo ćemo reći šta imamo da kažemo, a zatim ćemo
napustiti parlament i nikada se u njega nećemo vratiti", istakao je Petković.
"Naš stav je veoma jasan. Ne želimo da budemo deo toga (deo nezavisnosti)",
rekao je Petković i naglasio da srpski poslanici neće priznati nikakvu
odluku o statusu koju budu donele institucije Kosova i Evropska unija.
Jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova, predstavlja kršenje Rezolucije
1244 SB UN i svih međunarodnih pravnih normi, ocenio je Petković i dodao da
njegova partija to nikada neće dozvoliti.
"Svi oni koji pristupe činu jednostranog proglašenja nezavisnog Kosova, kao
i svi oni koji ga podrže moraće da snose odgovornost", kazao je Petković,
koji je i bivši ministar za povratak i zajednice u Vladi Kosova.
Petković je reagovao i na posetu premijera Kosova Hašima Tačija porodici
Slavković u selu Rubovac, opština Ljipljan, i izrazio nezadovoljstvo radom
dvojice sprskih ministara u Vladi Kosova, ističuci da su oni samo dekor.
Najavio je da će partija na čijem je čelu organizovati kampanju protiv
nezavisnosti Kosova, informišući Srbe koliko je štetna jednostrano
proglašena nezavisnost.
U Skupštini Kosova ima 10 srpskih poslanika.
U radu današsnje konferencije o stavovima srpskih poslanika u slučaju
nezavisnosti, održane u Medija centru u Čaglavici, učestvovao je još samo
Petkovićev stranački kolega Vladimir Todorović. |
| |
| |
|
| |
| Za Tadića 56.388, a za Nikolić 47,78 |
| |
 Na
nedeljnim izborima za predsednika Srbije Boris Tadić osvojio je 56.388, a
Tomislav Nikolić 47,78 odsto glasova, podaci su Republičke izborne komisije
na osnovu obrađenih rezultata sa biračkih mesta . Izlaznost je bila 66,55
odsto.
Tadić je dobio oko 2.300.000, a Nikolić 2.180.000 glasova.
Prema procenama CESID-a, glasalo je 67,6 odsto birača, odnosno 4.540.000
birača.
U Vojvodini je zabeležena izlaznost od 70,1 odsto, u centralnoj Srbiji 67,1
odsto, a u Beogradu 66,5 odsto.
Pravo glasa na Kosovu i Metohiji iskoristilo je oko 55 odsto birača. |
| |
| |
|
| |
| Rešenje za Kosovo mora da polazi od
rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN |
| |
Poslanički dom češkog parlamenta zatražio je od češke vlade da za Kosovo traži
rešenje u skladu sa međunarodnim pravom i to rezolucijom 1244 UN i Završnim
aktom iz Helsinkija.
Na sajtu parlamenta objavljena je rezolucija u kojoj su poslanici donjeg
doma upozorili češku vladu koja je već najavila da neće biti prva ali ni
poslednja u EU koja će priznati Kosovo, da mogućnosti pregovora o statusu
Kosova još nisu potpuno iscrpljene. Rezolucija ne spori ulogu EU u rešavanju
statusa ali zahteva da se ne krši međunarodno pravo.
"Rešenje za Kosovo mora da polazi od rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN i
eventualnih izmena te rezolucije i to na osnovu konsenzusa strana učesnica a
takođe iz Završnog akta Konferencije o bezbednosti i saradnji u Evropi iz
Helsinkija", zatražili su od vlade češki poslanici.
Tokom sinoćnje rasprave šef češke diplomatije Karel Švarcenberg branio je
stav češke vlade da zvanični Prag, kada je u pitanju Kosovo, treba da
postupa u skladu sa stavom većine u EU.
"Nesposobnost zajedničkog stava fatalno bi oslabila autoritet EU ne samo na
Kosovu i celom zapadnom Balkanu, već i zajedničku spoljnu politiku unije",
kazao je poslanicima Švarcenberg.
Šef češke diplomatije upozorio je takođe da članice EU koje za sada odbijaju
nezavisnost Kosova imaju za to specifične razloge a to su relativno homogene
nacionalne manjine, dok u slučaju Češke takvi razlozi ne postoje.
Poslanici, uglavnom opozicione levice, optužili su vladu da pristajanjem na
nezavisnost Kosova pristaje na "minhensku izdaju".
Nju je doživela 1938. godine Čehoslovačka, kada su velike sile, u iluziji da
će izbeći rat, dale blagoslov Hitlerovoj Nemačkoj da anektira Sudete,
pograničje Čehoslovačke naseljeno pretežno nemačkom manjinom. |
| |
| |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
Oglasavanje Marketing
|
