|
|
Broj 1141, 15. februar 2008.
| Ultramaraton do Severnog pola |
| |
Maraton je najteža atletska disciplina i najveći izazov za sve sportiste, ali
definitivno ne i za Reja Zeheba, 38, iz Čelzija, Ontario.
 Ovaj
svetski poznat ultramaratonac i avanturista učestvuje samo u onima koje
bukvalno istražuju granice ljudskih napora.
Zeheb je bivši elitni džokej, koji je od pre četiri godine počeo da
učestvuje u ultramaratonima. Između ostalog, dva puta je učestvovao u
najtežoj trci na svetu, Peščanom maratonu, šestodnevnoj trci ukupne dužine
od 254 kilometara, koja se svake godine održava u marokanskoj pustinji.
U toj trci takmičari moraju na leđima da nose sve svoje stvari i hranu, a
vodu i šatore obezbeđuju organizatori. Pored toga, prošle godine je u 111
dana prešao sedam hiljada kilometara, pretrčavši Saharu od jedne do druge
obale, da bi se skrenula pažnja i dobila podrška za rešavanje problema
pijaće vode u Africi, kroz projekat H20 Afrika.
 Tokom
trke reditelj Džejms Mol snimao je dokumentarac o fizičkoj i emotivnoj
težini ovog izuzetnog testa snage i izdržljivosti.
Van maratonskih trka po pustinjama, Zehab (desno) je trener koji živi i
propoveda životni stil i filozofiju povezanosti snažnog uma i tela za
fizičku spremnost i blagostanje. Kako stoji na sajtu Trka preko Sahare,
njegova ljubav ka avanturističkim sportovima dolazi od strasti ka sve većim
izazovima, onima koji mu pokazuju granice i omogućavaju beskrajne mogućnosti
samosvesti.
U Kanadi, on je pretrčao tri legendarne obalske rute Akšavak prolaz na
ostrvu Bafin, istočna obala Njufaundlenda i zapadna Britanske Kolumbije, sve
za deset dana, u šta je ušlo i putovanje od jednog do drugog kraja.
On priznaje da je bol prisutan, ali on ne razmišlja o tome i stoga mu to
nije ni važno. Objašnjenje možda nije sasvim jasno, ali je najbliže onome
kako Zeheb funkcioniše.
Sledeća destinacija je potpuno suprotan kraj sveta. Namera mu je da krajem
februara ili početkom marta naredne godine pretrči 750 kilometara od ostrva
Vord Hant u Nanavutu do Severnog pola. Zajedno sa njim trčaće i Kevin
Velelej, a planiraju da do krajnjeg severa stignu za 25 dana, brže nego iko
pre njih.
Trenutno svakodnevno trenira i prikuplja novac za ostvarivanje ovog izuzetno
napornog poduhvata, kojim želi da skrene pažnju na klimatske promene na
severu Kanade. Pripreme su posebne, jer podrazumevaju privikavanje organizma
na ekstremno niske temperature, koje idu i do -60. Jedan od ljudi koji mu
pomažu u pripremama je i Ričard Veber, koji je desetak puta već bio na
Severnom polu.
Veber naglašava da Zeheb ne sme sebi dozvoliti luksuz da se oznoji, jer na
takvoj temperaturi to znači sigurnu smrt.
Međutim, Zeheb i ne pomišlja da nešto može poći naopako. On samo misli na
ono što radi i ono što želi da ostvari.
Poznate su krize kroz koje može da prolazi, ali isto tako ističe da
osvajanje Arktika nije pitanje fizičke izdržljivosti, već mentalna vežba za
koju je njegov um već spreman. |
| |
| |
|
| |
| Prevelike razlike u vremenu čekanja za
imigrante |
| |
Liberalna stranka objavila je statistiku po kojoj je vreme čekanja na
rešavanje imigracionih zahteva povećano za više od 20 odsto u odnosu na
2004. godinu. Oni takođe tvrde da postoji ogromna razlika u načinu
procesuiranja prijava u zavisnosti od zemlje, kao i od kategorije
prijavljenih lica.
Po njihovim podacima, izdržavano dete iz Pekinga, Seula ili Ankare
najverovatnije će za četiri meseca dobiti odgovor, ali ako je iz Kaira
čekaće u proseku 34 meseca. Slično je i za kvalifikovane radnike,
procesuiranje može potrajati od 14 meseci u Limi, 15 u Parizu, a čak do 71
mesec, ili skoro šest godina, u Kijevu.
Poslanik Liberalne stranke Džim Karigijanis, koji se bavio obradom podataka
dobijenih iz Ministarstva za imigraciju i državljanstvo, na osnovu Zakona o
pristupu informacijama, smatra da nema opravdanja za diskriminaciju. On se
zalaže da svako, bez obzira na zemlju iz koje dolazi, dobije ravnopravan
tretman.
Konzervativna vlada ne osporila objavljene podatke, već napominje da su oni
zatekli ogroman broj zaostalih predmeta kada su početkom 2006. godine
preuzeli vlast. Portparol ministarke Dajen Finli objašnjava da je vlada
pojačala službu koja rešava pitanja prioritetnih kategorija, posebno koje se
tiču ponovnog okupljanja porodica.
Karigijanis se slaže da je odavno jasno da je neophodna reorganizacija
službe za imigraciju, ali ne prihvata vladino obrazloženje, naglašavajući da
su se stvari samo pogoršale otkako su konzervativci došli na vlast. Njegov
predlog je da se broj zaposlenih ravnopravnije rasporedi po svetu, što je
vlada već nagovestila najavama da će poslati dodatan broj ljudi u viznu
službu na Filipinima, kako bi smanjila vreme čekanja. |
| |
| |
|
| |
| Domaći zadaci za čitavu porodicu |
| |
Domaći zadaci imaju premalo pozitivnog efekta na učenike do šestog razreda
osnovne škole, tvrde autori tek objavljene, prve nacionalne studije na tu
temu, profesori Linda Kameron i Li Bartel sa Instituta za studije u
obrazovanju, pri Univerzitetu u Torontu.
Oni takođe ističu da je domaći zadatak uzrok stresa i umora đaka, kao i
razlog za svađe, čak i za bračnu napetost u mnogim porodicama, ali i pitanje
koje ima dodirnih tačaka sa socijalnom pravdom, budući da deci mogu da
pomažu samo roditelji koji, pored dovoljno obrazovanja, imaju i dovoljno
vremena da se umesto decom, bave njihovim školskim obavezama. Oni koji nisu
u prilici da rade sa svojom decom, angažuju privatne nastavnike. Ovakva
stručna pomoć je često i najbolji izbor, jer roditelji nikako ne bi trebalo
da zaborave da su oni svojoj deci mame i tate, a ne nastavnici.
 Kameron
i Bartel ustanovili su da vreme izrade domaćeg zadatka varira od dana do
dana, potom od jednog do drugog đaka, ali i od uzrasta. U proseku, učenici u
Ontariju svake večeri provode po 40 minuta nad domaćim zadacima, dok je u
drugim provincijama deci malo lakše, oni ga rade tek 32,6 minuta. Oni
naglašavaju da sa učenicima nižih razreda sav program treba uraditi na času,
kako bi deca imala vremena da se igraju. Na žalost, primećuje se da se sve
više zanemaruje ta izuzetno bitna potreba dece ako im se, posle čitavog dana
dana provedenog u školi, nameće da rade domaći zadatak. Jedina obaveza koju
bi najmlađi učenici trebalo da dobiju je da čitaju, jer će tako
najadekvatnije raditi na svom obrazovanju.
Ovo istraživanje je pokazalo da ima više opravdanja davanje domaćih zadataka
učenicima sedmog i osmog razreda, jer doprinosi njihovom znanju. No, ni tu
ne treba preterivati i možda samo treba insistirati na projektima koje
učenici rade.
Školska uprava državnih škola u Torontu preporučuje da se učenicima daje
dnevno daje do 10 minuta domaćih zadataka po razredu. No, Karen Gros,
nadzornik za programe, kaže da se najčešće ove smernice pogrešno koriste kao
donja, a ne kao gornja granica.
Napominje se da nastavnike najčešće ne treba kriviti za ovakvo opterećivanje
dece. Programi su preobimni, te se domaći zadaci često daju kako bi gradivo
moglo da se savlada.
Do aprila ili maja trebalo bi da bude sačinjen predlog reformi u ovom
segmentu obrazovanja. |
| |
| |
|
| |
| Dugovi sve veći |
| |
Kanadsko domaćinstvo duguje u proseku oko 80 hiljada dolara, što je više nego
ikada, stoji u izveštaju pod naslovom Trenutno stanje finansija kanadske
porodice, koji je juče ugledao svetlost dana.Autor izveštaja je Rodžer Sove,
koji kaže da ukoliko Kanadu pogodi recesija, to neće biti tako ozbiljno kao
u SAD-u, ali da će mnoga domaćinstva ipak biti ozbiljno pogođena.
 Ukupan
dug prosečnog domaćinstva iznosi 131 odsto ukupnih prihoda, posle odbijanja
poreza i dečjeg dodatka, dok je devedesetih godina prošlog veka iznosio 91
odsto. Na stvaranje ovolikog duga svakako je uticalo podizanje kredita po
nižim kamatnim stopama za kupovinu skupljih kuća, ali nesumnjivo i dugovanja
po kreditinim karticama.
Ne dele svi stručnjaci podjednaku dozu zabrinutosti zbog dugovanja građana.
Najčešći stav je da je dug rastao nešto brže nego što bi trebalo da bi
građani rasterećenije čekali odvijanje situacije na ekonomskom i privrednom
planu. Ali, ima i stručnjaka koji smatraju da su dugovanja većine građana
pod kontrolom, budući da ne raste broj onih koji prijavljuju bankrotstvo,
kao i da jedan broj ima dug na kreditnim karticama da bi zadržao dobar
kreditni status, dok na drugoj strani sve svoje mesečne obaveze izuzetno
revnosno izmiruju.
Nacionalna Banka je u nedavnoj reviziji finansijskog sistema naglasila da bi
povećanje kamatnih stopa moglo da dovede u neprilike one koji žive previše
iznad svojih mogućnosti. Drugi nepovoljan faktor su potencijalno slabiji
izgledi za dobijanje posla.
Takođe, primetno je smanjena količina ušteđenog novca. Relativno jeftini
krediti glavni razlog su što se odustalo od tradicionalno preporučivanog
iznosa u nivou tromesečnih troškova kao dobre i poželjne osnove za štednju u
svakom domaćinstvu. |
| |
| |
|
| |
| Rasprodaja Laparke |
| |
 Modna
ikona Linda Landstram, posle dve godine drastično smanjene prodaje i
desetogodišnje finansijske nesigurnosti, bankrotirala je i sve zalihe njenih
modela, uključujući i modele za predstojeću sezonu, rasprodaju se u njenim
prodavnicama u Torontu.
Svoju fabriku ona je osnovala pre 34 godine. Najpoznatiji proizvod svakako
je bio postavljeni kaput Laparka, nazvan po Laplandu, zemlji porekla njenog
oca, baziran na kanadskoj inuitskoj tradiciji, koji je 1997. godine bio na
vrhuncu popularnosti. Te godine ostvarena je rekordna dobit u vrednosti od
12,5 miliona dolara, koja je već 2005. godine pala na svega sedam miliona.
Linda Landstram nije želela da prebaci šivenje u neku od zemalja Trećeg
sveta. Ubeđena je bila i ostala da je moguće proizvoditi u Torontu i na tome
je sve vreme insistirala. Ona tvrdi da je uz pomoć ljudi iz svoje šivare
imala najbolju proizvodnju odevnih predmeta na svetu i zato joj zatvaranje
fabrike tako teško pada. Sigurna je da njene mušterije i dalje vole njene
modele, ali da im nije više potrebno mnogo.
Modni stručnjaci kažu da je Landstram kreirala modele za žene koje su iznad
i izvan modnih tokova, stvarnu odeću za stvarne ljude, ali da je očigledno
da tržište traži nešto drugo. |
| |
| |
|
| |
| Čaša vina dobra za zdravlje |
| |
Ponovo je jedno istraživanje potvrdilo da je čaša vina dobra za zdravlje.
 Stručnjaci
iz Centra za za srčana oboljenja Piter Mank u Torontu, ustanovili su da čaša
crnog vina dnevno korisna za zdravlje srca i krvnih sudova.
Crno vino je dobro zbog antioksidanasa koje sadrži u sebi no, oni kažu da i
nam može koristiti i čaša svakog drugog alkoholnog pića. Ono što ne treba
zaboraviti je da dve ili više čaša mogu vremenom doneti više štete nego
koristi.
Dr Džon Floras, direktor za kardiološka istraživanja u Centru, kaže da
količina alkohola koja se nalazi u jednoj čaši pića izaziva dilataciju i
pomaže da krv brže struji.
No, on naglašava da se posle druge čaše pjačava rad srca koje pumpa više
krvi nego što je potrebno. |
| |
| |
|
| |
| I osobe sa problemima dobijaju vozačke
dozvole |
| |
Jedno nedavno ispitivanje pokazalo je da kanadski lekari nerado preuzimaju
odgovornost kod sprečavanja građana da dobiju vozačku dozvolu, čak i kada
kod njih ustanove ozbiljne zdravstvene probleme.
Do ovakvih zaključaka došlo se na osnovu proučavanja podataka vezanih za
saobraćajne nesreće u Ontariju, u periodu između 1996. i 2001. godine. Od
1.605 vozača koji su povređeni u saobraćajnim nesrećama, 37 odsto imalo je
zdravstvene probleme koje je trebalo da prijave lekari. Najčešći problem bio
je vezan za preteranu upotrebu alkohola, a većina je bila kod lekara u
godini pre nesreće.
Jedan od autora, dr Donald Redelmajer kaže da lekari treba da odluče, jer
koliko god da je neprijatno prijaviti pacijenta, toliko treba da budu svesni
da ugrožavaju sistem ako to ne urade. |
| |
| |
|
| |
| Bitka za opservatoriju |
| |
Oko 150 astronoma, prirodnjaka i zainteresovanih građana demonstriralo je
nedavno kod opservatorije Dejvid Danlop u Ričmond Hilu, u pokušaju da spreče
prodaju ovog mesta i zemljišta od nacionalne istorijske važnosti za
izgradnju stambenog kompleksa.
Opservatoriju je Univerzitetu u Torontu poklonila udovica Dejvida Danlapa,
lokalnog biznismena i astronoma amatera.
Opservatorija, koja je stara preko sedamdeset godina, svojevremeno je bila
jedna od najvećih, ali zvaničnici sa Univerziteta kažu da je njena upotrebna
vrednost narušena svetlosnim zagađenjem iz Toronta, kao i novim
tehnologijama.
Lokalni astronomi, pak, smatraju da opservatorija i dalje pruža izuzetne
naučne potencijale.
Međutim, napori da se spreči prodaja ovog prostora najverovatnije će biti
samo polovično uspešni, pošto je konsultant za baštinu Andre Šajnmen, koji
je angažovan da uradi procenu, izvestio da samo polovina od 77 hektara može
biti označena kao zemljište od posebne kulturne važnosti.
Gradonačelnik Ričmond Hila Dejv Berou ne namerava da odustane od borbe za
zemljište, jer veruje da postoje i drugi načini da se ono sačuva.
Ima osnova da se proglasi za prirodno stanište zbog šumskog bogatstva, kao i
da u njemu ima predmeta iz starosedelačke prošlosti, mada takođe, ima i
strahovanja da gradnju neće zaustaviti čak ni proglašavanje terena za
lokaciju od značaja za kulturnu baštinu. |
| |
| |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
Oglasavanje Marketing
|
