|
|
Broj 1141, 15. februar 2008.
| Velerači Ludi kamen za Dan zaljubljenih |
| |
Povodom Dana zaljubljenih, 14. februara, u Velerači nadomak Gornjeg Milanovca,
danas je Udruženje radnika umetnika Srbije otkrilo ogromnu kamenu gromadu
nazvanu "Ludi kamen".
 Kako
je objasnio predsednik ovog Udruženja Radojko Solujić, "na ovom mestu su se
oduvek okupljali zaljubljeni, a sada na ovom kamenu mogu da provode sate i
maštaju o svojoj budućnosti".
Na kamenoj gromadi, teškoj 8.173 kilograma, koja je šleperima dovučena iz
Grabovice, izlivena je devojačka leva šaka i uklesani stihovi Desanke
Maksimović, koje je odabrao žiri čiji je predsednik bio Dobrica Erić.
Na kamenu piše: "Ne merim više vreme na sate, ni po sunčevom vrelom hodu.
Dan mi je kad se tvoje oči vrate i noć kad ponovo od mene odu".
Devojke i mladići danas su na kamen stavili venac od mahovine, u obliku srca,
a postoji verovanje da su "na ovo mesto dolazile žene koje nisu mogle da
ostanu trudne i šetale posle čega su dobijale porod". |
| |
| |
|
| |
| U Vrnjačkoj Banji takmičenje u najdužem
poljupcu |
| |
Na manifestaciji pod nazivom "Poljubi me", koja je u Vrnjačkoj Banji
organizovana povodom Dana zaljubljenih, učestvovalo je 12 parova koji su se
takmičili u najdužem poljupcu.
 Na
manifestaciji koju je organizovala Turistička organizacija Vrnjačke Banje
pobedio je par iz sela Stanišinci sa Goča, Sandra Kosovac (21) i Miljan Ilić
(33) koji se se nepekidno ljubili jedan čas.
Oni su nagrađeni digitalnim fotoaparatom i ručnim časovnikom. U kategoriji
najstarijeg para, pobedio je bračni par iz Vrnjačke Banje Eva i Dragan
Rašković. Ovi osamdesetogodišnjaci često nastupaju u raznim emisijama
zabavnog tipa.
Za najatraktivniji par proglašeni su Tamara Cvetković i Boris Nikolić iz
Kragujevca, a za najromantičniji Aleksandra Grozdić iz Bora i Stevan
Nikolendžić iz Vrnjačke Banje. |
| |
| |
|
| |
| Država napreduje jer je više džeza |
| |
Muzičar Rambo Amadeus, koji će u subotu sa Dadom Topićem i Vlatkom
Stefanovskim održati džez koncert u Beogradu, ocenio je danas da se u državi
stanje popravlja i da je pokazatelj toga "dopuštanje džezu da uđe u medijsku
žižu".
"Država je napustila dno i odlučila da napreduje", što se, pored ostalog,
ogleda u tome što se "ministri više ne viđaju sa kafanskim pevačicama" i u
tome što se "džezu dopušta da uđe u medijsku žižu", rekao je Rambo Amadeus
novinarima u Beogradu.
 Stefanovski
je donedavno vodio grupu "Leb i sol" iz Skoplja; Dado Topić je lider "Tajma"
iz Zagreba, a Rambo Amadeus, Beograđanin rođen u Herceg Novom kao Antonije
Pušić, karijeru je izgradio kao solo izvođač. Sva trojica važe za velike rok
zvezde.
Oni će na koncertu u "Sava centru" izvoditi, po autorskim blokovima, svoje
pesme u džez aranžmanima - u pratnji renomiranog "Big benda" Radiotelevizije
Srbije. Povod je obeležavanje 60 godina postojanja tog džez orkestra. Na
konferenciji za štampu u beogradskoj galeriji "Nju moment", Dado Topić i
Rambo Amadeus govorili su o svojim muzičkim korenima i o potrebi da se na
džez i džez muzičare obrati veća pažnja.
Vlatko Stefanovski će u Beograd doputovati sutra, a Topić i Rambo Amadeus su
već održali probe sa "Big Bendom". Kako je novinarima rečeno, svako od njih
će izvesti po četiri kompozicije.
Dado Topić je rekao da bi ubuduće više voleo da bude "stalni član" projekata
kakav je koncert sa "Big bendom", Rambom Amadeusom i Vlatkom Stefanovskim,
nego da učestvuje u estradnim događajima kao što je izbor za Pesmu
Evrovizije.
Prema njegovim rečima, "Big bend" i projekti poput ovog u "Sava centru"
mogli bi da budu "iskrica svetla" u "kulturološkoj hibernaciji" na prostoru
bivše Jugoslavije, koristeći njen kreativni potencijal i nudeći "osoben (muzički)
pristup".
Rambo Amadeus je rekao da "džez koncerte u Norveškoj finansira Ministarstvo
zdravlja", jer su "istraživanja pokazala" da slušanje džeza smanjuje pojavu
psihičkih i psihosomatskih oboljenja. Takođe je ocenio da bi za "državu
trebalo važniji da bude tretman 'Big benda' nego fudbalske reprezentacije".
Objasnio je da svom sinu - koji na zidu drži postere fudbalera - govori da "pingvini
i foke imaju veći koeficijent inteligencije za baratanje loptom", ali da
istovremeno "ne mogu biti dresirane da sviraju gitaru".
Rambo Amadeus, čiji je prvi bend "Radioaktivni otpad" bio džez-pank
usmerenja, rekao je da njegov prvi naučeni gitarski rif nije bio onaj iz
"Smoke On The Njater" grupe "Dip parlpl" već rif iz pesme "Superstar"
Topićeve grupe "Tajm".
Topić je rekao da je njegova generacija uporedo sa rokenrolom slušala džez
muziku, i da je on taj uticaj pokušavao da utka u sopstveni izraz. Takođe je
rekao da je kao mali slušao "Big bend" i da je želeo da svira sa njim. "Točak
mašte je zatvoren na probi od juče", dodao je. |
| |
| |
|
| |
| Registracija Internet domena .rs počinje
krajem februara |
| |
Registracija novog Internet domena Srbije sa nastavkom .rs počeće krajem
februara, najavio je danas član Upravnog odbora Registra nacionalnog
Internet domena Srbije (RNIDS) Vojislav Rodić.
Rodić je procenio da će se cena registrovanja na godinu dana sa uračunatim
porezom na dodatu vrednost kretati oko 700 dinara za fizička lica kojima je
na raspolaganju domen sa nastavkom in.rs, 1.100 dinara za preduzeća za domen
co.rs i 2.500 dinara za domen .rs, koji mogu da registruju i građani i firme.
Cene određuju operateri, a neki od njih su već najavili popust uz kupovinu
drugih usluga koje nude, kazao je Rodić novinarima pre nego što je
privrednicima održao predavanje u Privrednoj komori Beograda.
Domen se može registrovati na najmanje godinu dana, a najviše na 10 godina.
RNIDS operterima naplaćuje 300 dinara bez PDV-a za domen za fizička lica
in.rs, po 500 dinara za domen za preduzeća co.rs, obrazovne institucije
edu.rs i druge organizacije org.rs i 1.500 dinara za domen .rs.
Rodić je procenio da će na početku registracije biti 30 firmi ovlašćenih za
taj posao i dodao da ih sada ima 27 a nekoliko njih je u postupku za
dobijanje dozvole. Neki ovlašćeni registri korisnicima nude predregistraciju
odnosno rezervisanje domena, ali RNIDS nema podatak o tome koliko se građana
i firmi prijavilo za novi domen jer baza podataka nije centralizovana, rekao
je Rodić.
On je pojasnio da predregistracija nije garancija da će korisnik dobiti
željeni domen, jer se može dogoditi da više njih kod različitih registratora
rezervišu domen, a željenu Internet adresu će dobiti onaj čija prijava prva
dođe na red. Prema Rodićevim rečima, Internet domeni koji su sada
registrovani sa nastavkom .yu važiće do 31. septembra 2009. godine ili nešto
duže.
On je rekao da će RNIDS domene koji su registrovani po starom sistemu, sa
nastavkom .yu, čuvati za sadašnje vlasnike šest meseci od početka
registracije, a ukoliko ih oni u tom roku ne preregistruju, domeni će biti
na raspolaganju drugima.
Rodić je istakao da će domen sa nastavkom .rs moći da registruju i fizička
lica, što sa .yu domenom nije bilo moguće. U novom sistemu biće moguće da
jedna osoba ili firma registruje više domena, što u sistemu registracije .yu
domena nije bilo moguće, istakao je on. |
| |
| |
|
| |
| Madona peva u Budvi krajem leta |
| |
 Svetska
pop zvezda Madona sinoć je prihvatila da krajem ovog leta nastupi na plaži
Jaz kod Budve, rečeno je agenciji Beta u toj crnogorskoj opštini.
Pregovori o dovođenju Madone, kojima je koordinirao potpredsednik
Demokratske partije socijalista Crne Gore Svetozar Marović, trajali su dva
meseca, a iz opštine navode da menadžerski tim pevačice tek treba da
usaglasi sve pojedinosti oko održavanja ovog spektakla.
Nezvanično se pominje da će Madona od koncerta u Crnoj Gori inkasirati pet
miliona dolara. Madona će nastupiti na prostoru na Jazu kod Budve, koji je
opština Budva pripremila prošlog leta za potrebe koncerta "Rolingstonsa".
Madona, čiji je režiserski prvenac "Filth and Wisdom" prikazan van
konkurencije na filmskom festivalu u Berlinu, najavila je učešće i na
festivalu u Kanu. Američka pop zvezda je na Berlinalu izjavila da se nada da
će njen dokumentarac "I Am Because We Are", snimljen u Malaviju, biti
prikazan na festivalima u Kanu (14-25. maja) i Trajbeka u Njujorku, ali da
film još nema distributera.
Njen film je priča o teškom životu siromašne dece u Malaviju, afričkoj
zemlji u kojoj Madona od 2006. sprovodi humanitarne projekte i odakle je
usvojila dečaka. |
| |
| |
|
| |
| Muzika uskoro legalno na internetu |
| |
Posle višegodišnjih sukoba oko besplatnog skidanja muzike sa interneta,
muzička industrija mogla bi konačno da dođe do rešenja koje će biti
prihvatljivo svim velikim igračima na muzičkoj sceni i koje neće uništiti
prodaju kompakt diskova (CD).
Učesnici nedavno održane godišnje konferenecije u Kanu, MIDEM, kojoj su
prisustvovale sve važnije kompanije iz sveta muzičkog posla, izneli su staru
žalbu da zbog piraterije kompakt diskova godišnje gube milijarde evra.
 Činjenica
da na tržištu, navodi AP, na svaki legalan CD dolazi po 20 piratskih izdanja,
naterala je velika imena industrije da pokušaju da pronađu kompromis sa
najvećim internet servisima preko kojih je moguće besplatno skinuti muzičke
materijale.
Jedno od mogućih rešenja u borbi sa piraterijom biće, prema svemu sudeći,
legalizovanje distribuiranja muzike preko internet servisa, gde će izdavačke
kuće glavnu zarada praviti od reklamiranja na tim servisima.
Obraćanje Janusa Frisa, jednog od osnivača popularnog internet servisa Kaza,
koji uglavnom služi za skidanje muzičkog i video sadržaja sa interneta,
privuklo je veliko interesovanje. Fris je podržao poslednji u seriji takvih
internet servisa, Kjutreks, koji je podigai priličnu prašinu u okviru grupe
MIDEM, iako je još uvek u početnoj fazi rada.
Razlog za uzbunu među velikim kompanija u muzici je što Kjutreks omogućava
neograničeni daunloud podataka, pre svega muzičkog i vedeo sadržaja, kroz
takozvanu pir tu pir mrežu (P2P). Kjutreks je inače pompezno promovisan baš
u Kanu, a na ceremoniji su se, uz neizbežni šampanjac, pojavile i muzičke
zvezde El El Kul, Džej (LL Cool J) i Džejms Blant (James Blant)
Na internet stranici Kjutreksa može se pročitati da nije u pitanju samo još
jedan servis koji omogućava korisnicima besplatno skidanje fajlova, već da
će pored muzike biti omogućeno skidanje i video materijala, reči pesama sa
albuma kao i slike sa omota.
Ono što Kjutreks razlikuje od gomile sličnih servisa je to što će uskoro
omougućiti da muzički sadržaj koji je sinut sa interneta bude sačuvan ne
samo u računarima, već da bude prebačen i na popularne prenosne muzičke
plejere. To u većini slučajeva sada nije moguće zbog postojanja digitalnog
sistema zaštite koji prodavci muzike i plejera ugrađuju.
Kompanija ističe da sve svoje usluge obavlja potpuno legano i besplatno jer
je uspela da sa svim većim kompanijama postigne dogovor. Da nije baš tako,
ispostavilo se samo nekoliko dana po lansiranju servisa na internetu.
Kjutreks inače nije baš sasvim nova kompanija među pir tu pir mrežama. Naime,
servis potiče od legendarnog Nepstera, jednog od pionirskih servisa koji je
omogućio skidanje miliona pesama i albuma korisnicima interneta širom sveta,
pre nego što je zatvoren.
Nepster je 2001. godine imao rekordnih 26,5 miliona korisnika širom sveta,
ali je kompanija već sledeće godine morala da proglasi bankrot posle
nekoliko velikih obeštećenja koje je morala da plati velikim muzičkim kućama.
Kjutreksov veb servis nije praktično još ni počeo rad, a već je objavljeno
saopštenje u kome Vorner mjuzik grup demantuje da je dala bilo kakvo
ovlašćenje Kjutreksu da besplatno deli muzički sadržaje u njegovom
vlasništvu.
Ubrzo su se oglasile još dve velike kompanije, Juniverzal mjuzik grup i I-Em-Aj,
koje su takođe porekle postojanje ugovora sa Kjutreksom, navodeći međutim,
da su pregovori u toku. Jedino su u Soniju potvrdili da je ugovor sa veb
servisom, čije je sedište u Njujorku, potpisan.
Iako su velike muzičke kuće postale sve više otvorene za nove tehnologije i
prodaju preko interneta, jedna od najvećih među njima, Soni Mjuzik, tek je
pre nekoliko sedmica počela da prodaje preko interneta svoja izdanja bez
uoubičajene zaštite koja onemogućuva kopiranje sadržaja.
Koliko će još biti potrebno vremena da velike kompanije konačno prihvate
novu politiku u borbi sa piraterijom ostaje da se vidi. Izgleda da bi iz
svega najzadovoljniji mogli da izađu krajnji korisnici, koji će, u slučaju
dogovora velikih internet servisa i muzičkih kuća, moći da uživaju u
omiljenoj muzici, ali sad legalno. |
| |
| |
|
| |
| Al Paćino u novom Bondu |
| |
Glumac Al Paćino imaće epizodnu ulogu u predstojećem filmu o tajnom agentu
Džejmsu Bondu "Ljuantum of Solace", piše danas britanski tabloid "Dejli
miror" .
Posle tajnih pregovora u Los Anđelesu, Paćino je pristao da u filmu igra
čelnika međunarodne terorističke grupe koja se prvi put pojavljuje u
prethodnom filmu o agentu 007 "Kazino rojal". "To nije velika uloga, ali je
vrlo značajna. Biće to kratko pojavljivanje", rekao je izvor sa snimanja. "Svi
su uzbuđeni najavom što će se tako velika filmska zvezda pridružiti ekipi.
Biće divno videti ga kako se suprotstavlja Bondu."
Paćinov dolazak na snimanje u londonski studio Pajnvud najavljen je za april
ili maj. U filmu "Ljuantum of Solace", slavni svetski špijun kojeg tumači
Danijel Krejg ulazi u trag teroristima odgovornim za smrt njegove voljene
Vesper Lind. |
| |
| |
|
| |
| Marija Šerifović ide u Nemačku i Rusiju |
| |
Evrovizijska pobednica pop pevačica Marija Šerifović gostovaće početkom marta
u Nemačkoj i Rusiji na izborima njihovih predstavnika za učešće na "Evroviziji"
u Beogradu.
Na zvaničnom sajtu www.marijaserifovic.net navodi se da će pevačica u
Hamburgu 6. marta otvoriti veliko nemačko finale sa još dva ranija pobednika
"Evrovizije".
Šerifovićeva će 9. marta izvesti svoju pobedničku evrovizijsku pesmu "Molitva"
u Moskvi, gde će pobedniku ruskog finala predati nagradu. Kako je najavljeno,
pre toga Šerifovićeva će 23. februara gostovati kao specijalni sudija i
učesnik nacionalnog evrovizijskog finala Irske nacionalne televizije (RTE).
Pod sloganom "Najveća evropska žurka", na sajtu www.ticketline.co.yu
najavljeno je da će Šerifovićeva prirediti žurku 23. maja u prostoru
beogradskog kluba "KPGT", koji prima do 4.000 posetilaca, uz ulaznice po
ceni od 4.000 i 8.000 dinara.
Polufinalne večeri "Evrovizije" u Beogradskoj areni biće održane 20. i 22.
maja, dok je finale 24. maja. |
| |
| |
|
| |
| Zabranjena odeća na štrafte i tufne |
| |
Deci i zaposlenima u jednom švedskom obdaništu zabranjeno je da dolaze u odeći
na pruge i tačke zbog migrena koju takvi dezeni zadaju jednom članu osoblja,
prenosi danas švedska štampa.
"Bilo mi je žao dotične osobe i prilagodila sam uslove rada. Ta osoba bi
trebalo da može da radi", rekla je direktorka obdaništa u Jelivari Mej
Norberg, a prenosi list "Norlendska socijaldemokraten".
Roditelji su listu preneli da deca koja ujutru dođu u odeći sa zabranjenim
motivima odmah dobijaju jednobojnu odeću. Predsednik švedskog udruženja
roditelja đaka Ulf Erikson rekao je istom listu da je iznenađen odlukom
obdaništa.
"Teško mogu da zamislim da je školi dozvoljeno da donosi takve odluke",
kazao je on. Prema rečima profesora neurologije u bolnici Salgrenska u
Geteborgu Karla Dalefa, koji je i stručnjak za migrene, prugasti dezeni mogu
da izazovu jake glavobolje kod pojedinih pacijenata.
"Neke osobe su veoma osetljive na vizuelne efekte. Neke su u tolikoj meri
osetljive da mogu da dobiju napad migrene zbog štrafti ili načina na koji su
poređane kocke trotoara", rekao je lekar švedskoj novinskoj agenciji TT. |
| |
| |
|
| |
| Tvrdio da je slep 40 godina i primao
invalidsku penziju |
| |
Jedan 72-godišnji Italijan, koji poslednjih 40 godina tvrdi da je slep i prima
invalidsku penziju, uhvaćen je dok je vozio automobil, saopštila je danas
policija.
Muškarac je zaustavljen tokom kontrole i nije mogao da pruži vozačku dozvolu
na uvid. Na pitanje policajaca zašto nema dozvolu, bio je "izuzetno nervozan"
i kratko je odgovorio da je invalid.
"Kada smo pregledali zdravstveni dosije tog čoveka, na naše najveće
iznenađenje videli smo da piše da je stoprocentno slep", rekao je Masimo
Đaramita, šef policije u mestu La Specija na severozapadu Italije.
Istragom je utvrđeno da je muškarac više od 40 godina primao invalidsku
penziju i razne beneficije za slepe od invalidskog fonda u kojem je nekada
radio. |
| |
| |
|
| |
| Za volanom sa 6,05 grama alkohola u krvi |
| |
Bosanski policajci bili su šokirani kada su za volanom jednog automobila
zatekli muškarca sa 6,05 grama alkohola u krvi, nazvavši ga "medicinskim
fenomenom".
"Bio sam šokiran rezultatom alkotesta. Većina ljudi pada u duboku komu i
umire sa koncentracijom alkohola od 4,5 grama po litru", kazao je
predstavnik za štampu policije Damir Čutura.
Kada su vozači, koji su primetili da jedno vozilo krivuda po putu nedaleko
od Čitluka i da se kreće suprotnom smeru, pozvali policiju, patrola je
krenula u poteru za "slalom vozačem".
Kada je 41-godišnji vozač podvrgnut alkotestu, policajci su bili šokirani
količinom alkohola u njegovoj krvi, koja je bila 20 puta veća od dozvoljene
granice u Bosni (0,3 grama po litru krvi). "Pitao sam se da li aparat radi,
ali smo ustanovili da je ispravan", kazao je Čutura. Vozač je pušten na
slobodu i očekuje sudski poziv. |
| |
| |
|
| |
| Falsifikat Moneove slike pronađen u muzeju u
Kelnu |
| |
Centralni eksponat Muzeja Valraf-Riharc u Kelnu, pripisivan impresionisti
Klodu Moneu, zapravo je falsifikat, saopštio je danas predstavnik za štampu
te nemačke institucije.
Eksperti su verovali da slika "Obale Sene u Por Vilezu" pripada seriji
radova koje je Mone naslikao u periodu od 1880. do 1890, sa prikazima obala
pograničnog mesta u Normandiji, gde je slikar imao kuću i atelje. Falsifikat,
prvi poznat francuskog impresioniste, izložen je od 1920. - nastao je dok je
Mone (1840-1926) bio živ.
"Naš odsek za restauraciju analizirao je sedamdesetak impresionističkih
slika iks i infracrvenim zracima kako bi objasnili slikarsku tehniku povodom
izložbe planirane za dve sedmice", kazao je predstavnik za štampu muzeja u
kojem se čuva jedna od najvećih zbirki impresionističkih i
postimpresionističkih radova u Nemačkoj.
"Više elemenata podstaklo nas je da izbliza proučimo 'Obale Sene u Por
Vilezu' i nema nikakve sumnje da Mone nije naslikao tu sliku", rekao je
Štefan Sverc.
Jedna od indicija bio je potpis, koji je više puta pojačan, "što se nikada
ne dešava sa originalom, jer umetnici samo nažvrljaju potpis". Pažnju je
privuklo i otkriće "crteža ispod slike, što nije bilo Moneov stil". |
| |
| |
|
| |
| Novi kulturni centar u Madridu |
| |
U Madridu je otvoren novi kulturni centar pod imenom KajšaForum, smešten u
srcu španske prestonice.
Sedmospratno zdanje od cigle i čelika, koje se nalazi nadomak uglednih
muzeja Prado, Kraljica Sofija i Tisen, biće posvećeno izložbama, koncertima,
filmskim projekcijama i konferencijama.
KajšaForum projektovali su švajcarski arhitekti Žak Hercog i Pjer de Meron,
koji su 2001. godine dobili prestižnu Prickerovu nagradu za arhitekturu. Oni
su ujedno osmislili izgled londonske galerije Tejt modern.
Novi kulturni centar Madrida smešten je u nekadašnjoj preuređenoj centrali
za proizvodnju struje, koja datira iz 1900. godine i koja se prostire na
2.000 kvadratnih metara. Originalno modernističko skladište centrale, koje
predstavlja mešavinu novog i starog, podseća na nepristupačnu tvrđavu
natkrivenu čelikom.
Zgrada je postavljena na stubovima i posetioci mogu da prolaze ispod nje, pa
se stiče utisak da lebdi u vazduhu. "Smatramo da je renovirano zdanje samo
po sebi umetničko delo", rekao je Hose F. de Konrado, generali direktor
Fondacije Kajša, jedne od vodećih svetskih kulturnih organizacija koja je
povezana za Bankom Kajša u Barseloni.
Restauracija je koštala 65 miliona evra i trajala je šest godina. Kulturni
centar ima i vertikalni vrt koj se prostire na 460 kvadratnih metara i
sadrži 15.000 biljaka. |
| |
| |
|
| |
| Stubu Pobede u Berlinu preti urušavanje |
| |
Stub Pobede u Berlinu, simbol pruskog militarizma ovekovečen u filmu Vima
Vendersa "Nebo nad Berlinom", oštetila je rđa i mogao bi da se sruši, ali
nemačke vlasti nikako da se dogovore o finansiranju njegove restauracije.
Temelji spomenika godinama se pomeraju, struktura se raspada i rđa je u
velikoj meri zahvatila "Viktoriju" - pozlaćenu statuu boginje koja krasi vrh
statue. Restauracija spomenika je procenjena na 3,5 miliona evra, ali
postoje problemi oko obezbeđivanja budžeta, piše berlinska štampa.
"Razmatramo nekoliko rešenja za finansiranje", rekao je jedan od članova
regionalnog parlamenta Joahim Celer, a prenosi danas "Berliner cajtung".
Stub Pobede, u samom srcu parka Tirgarten, visok je 66 metara.
Svečano je otkriven 1873. godine ispred Rajhstaga, posle pobede nad
Napoleonom Trećim. Nacisti su stubu dali ime "Germanija" i premestili ga
nekoliko ulica dalje. Spomenik je tada postao simbol Hitlerovog sna o
ekspanziji. |
| |
| |
|
| |
| Naga Venera zabranjena u podžemnoj železnici
Londona |
| |
Uprava londonske podžemne železnice ocenila je da je slika nage boginje Venere,
nastala u 16. veku, previše škakljiva za putnike i odlučila da zabrani
poster na kojem se ona pojavljuje.
Sliku rimske boginje ljubavi naslikao je 1532. godine Lukas Kranah stariji,
a poster promoviše predstojeću izložbu u Kraljevskoj akademiji u Londonu,
posvećenu tom nemačkom majstoru, prenose svetske agencije. "Razočarani smo i
odluku smatramo smešnom u današnje vreme", izjavila je Dženifer Fransis, iz
službe za odnose sa javnošću Kraljevske akademije.
Predsednik komisije za kulturu i medije Donjeg doma britanskog parlamenta
Džon Vitingdejl ocenio je odluku "idiotskom". "Nemoguće je da bi ova
klasična slika mogla da šokira. Pozivam londonsku podžemnu železnicu da dva
puta razmisli", apelovao je Vitingdejl.
Uprava londonske podžemne železnice, međutim, smatra da "milioni putnika
koji svakodnevno putuju podžemnom železnicom nemaju drugog izbora osim da
gledaju sve postavljene reklame".
"Moramo da uzmemo u obzir sve putnike i trudimo se da nikoga ne uvredimo
izlaganjem reklame", rekao je portparol podžemne železnice koja je ranije
zabranjivala reklame za nasilne video igre, za gej magazin i za seksualnu
igračku.
Kraljevska akademija razmatra da postavi crne trake preko delova tela Venere
koji bi eventualno mogli da uvrede posmatrača. |
| |
| |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
Oglasavanje Marketing
|
