|
|
Broj 1141, 15. februar 2008.
| Završena rasprava o Predlogu zakona o
državljanstvu |
| |
Skupština Crne Gore završila je u načelu raspravu o Predlogu zakona o
crnogorskom državljanstvu kojim se utvrđuju pravila za sticanje i gubitak
državljanstva.
Predloženim rešenjima je utvrđeno da se državljanstvo stiče poreklom,
rođenjem, prijemom i međunarodnim ugovorom i sporazumom.
Najveći deo debate odnosio se na pitanje dvojnog državljanstva za šta su
posebno zainteresovane stranke iz bivšeg bloka za zajedničku državu sa
Srbijom.
 Zakonom
je predviđena mogućnost sticanja dvojnog držav-ljanstva ali na osnovu
međunarodnog sporazuma i pod uslovom uzajamnosti.
Crnogorski ministar unutrašnjih poslova Jusuf Kalamperović je ocenio da je
predloženi zakon "dobar i restriktivan, jer štiti interese male države kakva
je Crna Gora".
Poslanici opozicione Srpske liste su oštro kritikivali predložena rešenja
ocenjujući da je on "rigidan, restriktivan i diskriminatorski prema srpskom
narodu u Crnoj Gori", jer prijemom u državljanstvo Srbije gube status
crnogorskog državljanina.
Poslanik Socijalističke narodne partije Crne Gore Vuksan Simonović je,
međutim, ukazao da je "svetla tačka zakona mogućnost sticanja dvojnog
državljanstva bilateralnim sporazumom" i saopštio da je ta partija dostavila
ministru unutrašnjih poslova predlog bilateralnog sporazuma sa Srbijom o
dvojnom državljanstvu.
Simonović je ukazao da je pitanje dvojnog državljanstva "stvar političke
volje" i izrazio nadu da će crnogorska vlast posle stupanja na snagu tog
zakona ponuditi Srbiji i drugim državama nastalim na prostoru bivše
Jugoslavije, potpisivanje bilateralnih sporazuma.
Protiv potpisivanja bilateralnog sporazuma o dvojnom državljanstvu sa
Srbijom su poslanici Srpske liste, jer, kako kažu, "ne vide zašto bi Srbija
pristala na to".
Kalamperović je ponovio da je nagovestio svojim kolegama u regionu da je
Crna Gora spremna da potpiše bilateralne sporazume o dvojnom državljanstvu.
On je saopštio da je usvajanje Zakona o crnogorskom državljanstvu važno za
nastavak pregovora o daljoj liberalizaciji viznog režima između Crne Gore i
EU.
Kalamperović je za 21. februar najavio posetu Podgorici evropskog komesara
za pravosuđe Franka Fratinija, s kojim će razgovarati o "definitivnom
ukidanju viza".
Skupština nije zbog nedostatka kvoruma izabrala članove Saveta javnog
servisa Radio-Televizija Crne Gore, jedinog nadležnog za utvrđivanje pravila
predstavljanja kandidata tokom izborne kampanje.
Skupština je drugi put odbila da potvrdi mandat predstavniku Instituta za
medije Crne Gore Esadu Kočanu, zbog čega su skupštinsku salu u znak protesta
napustili opozicioni poslanici.
Predsednik skupštine Ranko Krivokapić je izbor članova Saveta naknadno
uvrstio u dnevni red vanrednog zasedanja, čime je prekršio poslovnik. Takav
potez obrazložio je "višim interesom".
U Crnoj Gori u toku je kampanja za predsedničke izbore zakazane za 6. april.
Savet javnog servisa ne funkcioniše od kraja prošle godine, jer je skupština
tada odbila da imenuje šest od jedanaest članova tog tela. OEBS je ranije
apelovao na nadležne institucije u Crnoj Gori da omoguće funkcionisanje
saveta.
Skupština je usvojila predloge zakona o tajnosti podataka, o registru
prebivališta i boravišta građana i o sudskom savetu.
Parlament sutra nastavlja rad u 11 sati. |
| |
| |
|
| |
| Usvojen Zakon o državljanstvu |
| |
Crnogorska skupština usvojila je Zakon o crnogorskom državljanstvu i
deblokirala rad Saveta Radio-televizije Crne Gore.
Zakonom o crnogorskom državljanstvu utvrđeno da se državljanstvo stiče
poreklom, rođenjem, prijemom i međunarodnim ugovorom i sporazumom.
Najveći deo debate odnosio se na pitanje dvojnog državljanstva za šta su
posebno zainteresovane stranke iz bivšeg bloka za zajedničku državu sa
Srbijom.
Zakonom je predviđena mogu-ćnost sticanja dvojnog državljanstva ali na
osnovu međunarodnog sporazuma i pod uslovom uzajamnosti.
Takvo rešenje kritikovala je Srpska lista koja je ocenila da je zakon "rigidan,
restriktivan i diskriminatorski prema srpskom narodu u Crnoj Gori".
Ministar unutrašnjih pos-lova Jusuf Kalamperović je ukazao da je dvojno
državljanstvo "izuzetak, a ne pravilo" i na-veo da je "to praksa u mnogim
državama".
Skupština je izabrala predstavnika nevladinog sektora Dželala Hodžića za
člana Saveta RTVCG, čime je deblokiran rad tog tela nadležnog za utvrđivanje
pravila predstavljanja kandidata na javnom servisu u kampanji za izbore.
Skupština nije imala kvorum da odlučuje o ostalim kandidatima za članove
Saveta, jer je opozicija napustila skupštinsku salu u znak protesta.
Kvorum za izbor Hodžića vladajućoj koaliciji obezbedio je poslanik Bošnjačke
stranke Amer Halilović.
Opozicija optužuje vlast da želi da zadrži kontrolu nad RTVCG, odbijanjem da
podrži kandidaturu predstavnika Instituta za medije Crne Gore i predstavnika
nevladinog sektora iz oblasti zaštite dece, omladine i porodice.
Rad Saveta RTCG je bio blokiran, jer je skupština krajem prošle godine
odbila da potvrdi mandat šestorici od 11 članova tog tela.
U međuvremenu su na nadležne apelovale pojedine međunarodne organizacije u
Crnoj Gori, koje su tražile da se omogući funkcionisanje tog tela, jer je u
toku kampanja za predsedničke izbore zakazane za 6. april.
Skupština je nastavila rad raspravom o Predlogu zakona o bankama. |
| |
| |
|
| |
| Protiv jednostrane nezavisnosti Kosova |
| |
Skopski list "Večer" na naslovnoj stranici objavljuje da je "šest poslanika (Sobranja)
već potpisalo deklaraciju protiv jednostranog proglašenja nezavisnosti
Kosova i da se taj postupak vodi u UN".
 "Deklaracija
o poštovanju Povelje UN i međunarodnog pravnog poretka", naslov je teksta
koju je podneo poslanik opozicione Demokratske partije Srba Ivan Stoiljković.
Prema tekstu deklaracije, "makedonski parlament treba da obaveže sve državne
organe u Makedoniji da svoje aktivnosti obavljaju na osnovu međunarodnog
razumevanja, poštovanja i poverenja i da se zalažu za rešavanje nastalih
sporova i konflikata isključivo pregovorima i mirnim demokratskim sredstvima
i da ni na koji način ne povrede Povelju UN i međunarodni mir i stabilnost".
Inicijator deklaracije, Stoiljković, navodi i da "Skupština Makedonije treba
javno da osudi upotrebu sile ili druge forme delovanja čija bi primena
značila narušenje postojećih granica suverenih država".
Deklaracijom se nalaže Skupštini da zaduži sve državne organe da razvijaju
široku međunarodnu saradnju u oblasti bezbednosti granica, kontrolu
dokumenata i razmene informacija o licima osumnjičenim za međunarodni
terorizam i šverc oružja.
U tekstu se još predlaže da "o svim pojava ugrožavanja teritorijalnog
integriteta, suvereniteta i političke nezavisnosti Makeodnije, Skupština
obavesti Savet bezbednosti UN".
Makedonsko Sobranje ima 120 poslanika, a za sada nema komentara povodom
predloga skupštinske deklaracije Ivana Stoiljkovića. |
| |
| |
|
| |
| Identifikovano 13 posmrtnih ostataka Srba |
| |
U Zavodu za sudsku medicinu i kriminalistiku Medicinskog fakulteta u Zagrebu
je identifikovano 13 posmrtnih ostataka osoba srpske nacionalnosti stradalih
na području Like, u avgustu 1995. godine, saopštio je
dokumentaciono-informativni centar "Veritas".
Među leševima ekshumiranim u poslednjih sedam godina iz zajedničkih i
pojedinačnih grobnica, identifikovani su: Milan Latas, Bogdan Hinić, Marinko
Hinić, Milan Hinić, Nikola Sa-vić, Branko Radaković, Slobodan Radaković,
Dušan Džodan, Tihomir Glumičić, Mladen Kalinić, Dušan Kljaić, Mile Đukić i
Kosa Đukić.
Kako navodi "Veritas", do sada su od oko 800 ekshumiranih leševa na području
Hrvatske i bivše Republike Srpske krajine, identifikovana 452 posmrtna
ostatka srpskih žrtava stradalih u agresiji hrvatske vojske.
Na Veritasovom spisku nestalih nalazi se još 2.424 osobe sr-pske
nacionalnosti koje su nestale u periodu od 1991. do 1995. go-dine na
području Hrvatske.
Taj centar navodi da raspolaže pouzdanim podacima za oko 800 registrovanih
grobnih mesta u kojima se nalaze neidentifikovani posmrtni ostaci Srba koji
"12 godina po prestanku rata zbog opstrukcije hrvatske strane", čekaju na
ekshumacije. |
| |
| |
|
| |
| Samo dve presude za korupciju u Crnoj Gori |
| |
Uprava crnogorske policije prošle godine je podnela 308 prijava za krivična
dela sa elementima korupcije, ali su samo dva slučaja okončana osuđujućom
presudom.
U izveštaju koji će biti razmatran na predstojećoj sednici Nacionalne
komisije za sprovođenje akcionog plana u borbi protiv korupcije i
organizovanog kriminala navodi se da je od 308 podnetih policijskih prijava,
tužilaštvo u pretkrivičnom postupku potvrdilo da se 274 zaista odnose na
koruptivna krivična dela, a 34 na neka druga dela.
Od ukupno 274 prijave protiv 435 osoba, tužilaštvo je odbacilo 96 protiv 126
osoba. Tužilaštvo je podnelo sudovima ukupno 90 zahteva za pokretanje
istraga. Od tog broja sprovedene su samo 24 istrage.
Po završetku istrage, tužilaštvo je odustalo od gonjenja u tri predmeta i
podiglo 24 optužnice. Sudovi su presudili u 12 predmeta i to dve presude su
bile osuđujuće, a 10 oslobađajućih.
Iz oblasti organizovaniog kriminala podneto je 11 prijava protiv 60 osoba,
podignuto 10 optužnica protiv 50 osoba, a okončana četiri postupka. |
| |
| |
|
| |
| SPONA će tražiti nezavisnost za RS zbog
Kosova |
| |
Ukoliko Evropska unija (EU) jednostrano i protivno međunarodnom pravu prizna
nezavisnost Kosova, Srpski pokret nevladinih organizacija (SPONA) zatražiće
da parlament Republike Srpske (RS) bez referenduma proglasi nezavisnost ovog
entiteta.
 Ovo
je na konferenciji za novinare rekao predsedavajući SPONE Branislav Dukić,
navodeći da RS ima pravo na samo-opredeljenje do otcepljenja.
On je još kazao da će SPONA od izvršne i zakonodavne vlasti u RS zahtevati
vraćanje prenetih entitetskih nadležnosti na BiH, ako neka od zemalja bivše
Jugoslavije prizna jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova.
Studentska organizacija Univerziteta u Banjaluci (SOBL) najavila je da će u
slučaju jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova 17. februara
organizovati mirne proteste na kojima će izraziti svoje protivljenje takvoj
odluci.
Predsednik SOBL-a Dejan Kragulj rekao je da je takva odluka doneta na
poslednjoj sednici Izvršnog odbora studenteke organizacije, ističući da će
se proglašenje nezavisnosti Kosova "odraziti na sve Srbe, ma gde oni bili,
naročito na Srbe u RS i BiH, zbog čega je nužno da studenti podignu svoj
glas".
Policija RS ranije je najavila da je spremila akcioni plan da deluje u
slučaju eventualnih nemira koje bi moglo izazvati jednostrano proglašenje
nezavisnosti Kosova.
Saopšteno je da će policija identifikovati osobe koje bi mogle izazvati
nemire, te da je pojačana saobraćajna kontrola i legitimisanje osoba.
Premijer Republike Srpske (RS) Milorad Dodik izjavio je da će se u RS
očuvati sigurnost i mir u slučaju jednostranog proglašenja nezavisnosti
Kosva.
On je novinarima u Banjaluci rekao da bi "sve drugo bilo nekorisno",
dodajući da i pored svega razume zahteve nevladinih asocijacija koje traže "određena
regovanja".
Komentarišući zahtev Srpskog pokreta nevladinih organizacija (SPONA) da
parlament RS proglasi nezavisnost ovog entiteta ako Kosovo jednostrano
proglasi svoju nezavisnost, Dodik je kazao da je zahtev SPONE "razumljiv,
ali da institucije moraju veoma oprezno da ulaze u procenu akcija i tajminga
za svaku moguću vrstu akcija".
Premijer RS je poručio da ovaj entitet neće priznati samoproglašenu
nezavisnost Kosova, precizirajući da RS neće dati svoju saglasnost ako se to
pitanje pokrene u zajedničkim institucijama BiH.
Dodik je rekao da očekuje da članice UN neće priznati nezavisnost Kosova na
bazi unilateralnog proglašenja nezavisnosti, ocenjujući da će posledice te
eventualne odluke "sigurno pasti na teret onih koji su podržali odluku o
unilateralnoj kosovskoj nezavisnoti".
"Biće ogroman presedan da se neko može izdvojiti iz zemlje članice UN kao
što je Srbija, koja se tome protivi i to će sigurno doneti novu praksu u
svetu", naglasio je Dodik. |
| |
| |
|
| |
| Izgubljen original Dejtonskog sporazuma |
| |
Predsedavajući Predsedništva BiH Željko Komšić rekao je da je izgubljen
originalni dokument Dejtonskog sporazuma iz arhive Predsedništva BiH.
"Ne znam da li je ta vest više tužna ili smešna. Ali, znam da se još jedan
original Dejtonskog sporazuma nalazi u Parizu", rekao je visoki predstavnik
u BiH Miroslav Lajčak za TV Federcije BiH.
 Dejtonskim
sporazumom okončan je troipogodišnji rat u BiH.
Taj sporazum je dogovoren u vojnoj bazi Rajt Peterson u blizini Dajtona u
američkoj državi Ohajo 21. novembra, a zvanično potpisan u Parizu 14.
decembra 1995. godine.
Potpisnici Dejtonskog sporazuma bili su tadašnji predsednici BiH Alija
Izetbegović, Srbije Slobodan Milošević i Hrvatske Franjo Tuđman.
Dejtonskim sporazumom, koji je od potpisivanja korišten i kao zvanični Ustav
BiH, definisana su mnoga pitanja vezana za pravni status države, kao što je
priznanje BiH kao suverene i nezavisne države, definisan je sastav vlade,
način podele vlasti između države i entiteta, povratak izbeglica.
Tužilaštvo kantona Sarajevo zatražilo je danas od Predsedništva BiH da
dostavi informaciju u vezi sa nestankom originala Mirovnog sporazuma iz
Dejtona iz arhive Predsedništva BiH.
Tužilaštvo će na osnovu informacije iz Predsedništva BiH preduzeti dalje
mjere radi eventualnog utvrđivanja krivične odgovornosti, zbog uništenja ili
prikrivanja arhivske građe. |
| |
| |
|
| |
| Angažovanje u procesu integracije |
| |
U Bosni i Hercegovini je pokrenuta kampanja za uključivanje građana u debatu o
procesu evropskih integracija.
 Visoki
predstavnik u BiH Miroslav Lajčak, šef delegacije Evropske komisije Dimitris
Kourkoulas i Predsedništvo EU koje zastupa slovenački ambasador Nataša
Vodušek, su pokrenuli javnu kampanju kojom pozivaju građane BiH da se
aktivno uključe u proces evropskih integracija.
Lajčak je na otvaranju konferencije o evropskoj perspektivi BiH rekao da "zajednički
cilj građana, vlasti u BiH i međunarodne zajednice - treba da bude stabilna,
napredna, demokratska i bezbedna BiH, članica EU".
Prema njegovim rečima, jedan od razloga kašnjenja BiH u procesu evropskih
integracija je činjenica da u BiH još nije zabeleženo aktivno učešće građana,
kao što je to bio slučaj u državama koje su već postale članice EU.
Javne diskusije u sklopu kampanje biće u naredna dva meseca održane u 16
gradova i mesta širom Bosne i Hercegovine, a učestvovaće predstavnici OHR-a,
EU i nevladinih organizacija u BiH.
Na javnim debatama biće ra-zmatrani načini kako građani mogu aktivnije i
efikasnije da utiču na političare da povedu BiH dalje i brže na pu-tu
evropskih integracija. |
| |
| |
|
| |
| Osumnjičeni za privredni kriminal pušteni iz
pritvora |
| |
Generalni direktor građevinske firme SCT Ivan Zidar predsednica uprave Vegrada
Hilda Tovšak i predsednik uprave firme Primorje Dušan Černigoj, pušteni iz
pritvora u Ljubljani nakon što su bili privedeni pod sumnjom za privredni
kriminal.
U istrazi iz oblasti privrednog kriminala, policija je u prošli utorak zbog
nedozvoljenog primanja i davanja poklona u postupku javnih nabavki zadržala
u pritvoru sedmoro, a do danas se taj broj popeo na trinaest osumnjičenih
lica.
Zidar, Tovšakova i Černigoj, koji je pušten zbog poslaničkog imuniteta,
braniće se sa slobode.
Među pritvorenima su kako odgovorna tako i druga lica, a sumnja u istrazi je
pala i na neka pravna lica, rekla je, pored ostalog, policija, koja je
objasnila da trenutno istražuje izgradnju kontrolnog tornja na ljubljanskom
aerodromu "Jože Pučnik", kao i sumnjivo poslovanje u nekim drugim privrednim
subjektima.
Kriminalistička policija je izvršila istragu u građevinskim preduzećima SCT,
Primorje, Vegrad, Kontroli vazdušnog saobraćaja Slovenije i drugim firmama,
kao i pretres kuća većine osumnjičenih.
Hapšenja i istrage su rezultat najavljene akcije u borbi protiv kriminala i
korupcije, koju je je nedavno najavio premijer Janez Janša i dodao da će
dosadašnjim njenim tokom građanima Slovenije biti "ušteđeno više miliona
evra". |
| |
| |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
Oglasavanje Marketing
|
