|
|
Broj 1141, 15. februar 2008.
| Nezavisnost Kosova test za kredibilitet EU |
| |
Rukovođenje nezavisnim Kosovom predstavljaće veliku proveru kredibiliteta
Evropske unije (EU) i njene težnje da utvrdi jedinstvenu spoljnu politiku na
međunarodnoj sceni, ocenjuje danas u analizi agencija AFP. U jednom od
serije članaka uoči očekivanog proglašenja nezavisnosti Kosova, AFP podvlači
da će EU biti suočena sa brojnim izazovima, od obaveže da godinama podržava
tu novu balkansku državu, preko podela među zemljama članicama oko
priznavanja njene nezavisnosti, do tenzije sa Rusijom i Srbijom koje će zbog
toga uslediti.
"Ako EU nije u stanju da u svom dvorištu rukovodi tom malom zemljom (kao što
je Kosovo) ona ne može da pretenduje da postane igrač sa težinom na
međunarodnoj sceni, što je njeno nastojanje", navodi AFP reči Danijela
Korskog, analitičara u centru za istraživanje u Evropskom savetu za
međunarodne odnose.
 Evropski
lideri se već mesecima trude da razreše neslaganje u vezi proglašenja
nezavisnosti Kosova do koga bi moglo doći ovog vikenda, kaže AFP. Svaka
pojedinačna članica EU će odlučivati da li da prizna nezavisnost ili ne,
pošto EU nema nadležnost da to uradi kao grupacija.
Velike zemlje, kao što su Nemačka, Britanija, Francuska i Italija, biće u
prvom talasu onih koji priznaju Kosovo, verovatno skoro u isto vreme kad i
SAD, i treba postepeno u taj krug da uvedu većinu zemalja članica EU, dodaje
AFP.
Za šest zemalja, ocenjuje francuska agencija, to je malo komplikovanije,
pošto one strahuju da bi priznavanje Kosova stvorilo opasan presedan za
druge separatističke regione u Evropi i dovode u pitanje legalitet odvajanja
teritorije pod upravom UN.
Među tim zemljama su Španija, koja je suočena sa baskijskim i katalonskim
pokretima za odvajanje, Grčka, Bugarska, Slovačka, Rumunija i iznad svega
Kipar koji možda nikad neće priznati Kosovo, navodi agencija.
EU je ipak uspela da dostigne relativno jedinstvo uprkos stalnim
upozorenjima koje joj upućuje Rusija oko toga šta bi ta podela značila za
Evropu, podvlači agencija.
"Vrlo čvrst stav Rusije, čiji je jasan cilj bio da zadrži EU što više
podeljenu, nije uspeo", rekao je za AFP Alen Deletroz, ekspert Međunarodne
krizne grupe.
Agencija podseća da će dvadesetsedmorica ove nedelje dati zeleno svetlo za
raspoređivanje evropske misije na Kosovu koja će preuzeti dužnost od UN,
koje rukovode teritorijom od 1999. godine.
Tada će, smatra AFP, nastupiti najteži zadatak za EU - da osigura ekonomsku
održivost te mikro države, potpuno zavisne od strane pomoći i investicija.
"Mi ćemo biti tu celu deceniju", navodi AFP reči neimenovanog predsednika
vlade.
"Moraćemo da rešavamo ogromne probleme, od nezaposlenosti do korupcije",
rekao je početkom decembra švedski ministar spoljnih poslova Karl Bilt,
prenosi agencija.
Još jedan problem koji će se postaviti pred EU, ocenjuje francuska agencija,
jeste mogućnost da će političko rukovodstvo u Srbiji, uz podršku radikalnih
nacionalista, okrenuti zemlju od EU prema Moskvi.
"Dozvoljavajući Kosovu (da se odvoji), rizikujete da žrtvujete Srbiju", čija
uloga je vitalna za stabilnost u regionu, prenosi agencija reči Vasilisa
Margarasa, eksperta Centra za evropske političke studije.
Posle proglašenja nezavisnosti, kako navodi AFP, postaviće se pitanje
članstva Kosova u UN, što želi kosovsko albansko rukovodstvo.
Prema Povelji UN, odluka o prijemu nove države se stavlja na glasanje u
Generalnoj skupštini na predlog Saveta bezbednosti, a Rusija, jedna od pet
stalnih članica SB je više puta rekla da će staviti veto na prijem Kosova,
podseća AFP.
Kao i Beograd, Moskva smatra da nezavisnost pokrajine krši rezoluciju 1244
Saveta bezbednosti prema kojoj je Kosovu data "značanja autonomija" ali koja
potvrđuje suverenitet Beograda nad tom teritorijom pod UN administracijom od
1999. godine kada je rezolucija usvojena, kaže AFP.
Zapadne diplomate, kako ističe AFP, nagovestile su da bi ruska delegacija
mogla da traži novu vanrednu sednicu Saveta bezbednosti posle proglašenja
nezavisnosti Kosova na kojoj bi se potvrdilo da taj potez krši rezoluciju
1244. |
| |
| |
|
| |
| Vođa Hezbolaha zapretio Izraelu otvorenim
ratom |
| |
Vođa radikalnog šiitskog pokreta Hezbolah Hasan Nasralah je zapretio Izraelu "otvorenim
ratom" i optužio tu zemlju da stoji iza ubistva jednog od glavnih
zapovednika tog pokreta.
 "Cionisti,
ako želite ovu vrstu otvorenog rata, onda nek čuje ceo svet: neka bude
otvoreni rat", rekao je Nasralah okupljenima na sahrani Imada Mugnijaha,
visokog funkcionera Hezbolaha.
Mugnijah, za kojim su Izrael i SAD tokom dve decenije tragali zbog
planiranja napada u kojima su poginule stotine osoba, poginuo je u utorak u
eksploziji u Damasku.
Hezbolah i Iran, koji podržava taj pokret sa sedištem u Libanu, optužili su
Izrael za njegovo ubistvo. Izrael je odbacio optužbe, iako je izraelska
tajna služba Mosad dugo pokušavala da ga ubije.
Izrael je povisio pripravnost u svojim ambasadama i drugim predstavništvima
u inostranstvu i razmestio dodatne snage na granicu sa Libanom u strahu od
odmazde.
"Mi imamo pravo, kao sva ljudska bića, na samoodbranu i, uz Božju pomoć,
učinićemo sve što potrebno da odbranimo našu braću, lidere, ljude i našu
zemlju", rekao je Nasralah koji se obratio okupljenima putem video linka.
On je rekao da je Mugnijahovo ubistvo zadalo bolan udarac Hezbolahu, ali da
ono nije oslabilo njegovu borbenu strukturu. Podsetio je da je Mugnijah imao
ključnu ulogu u ratu protiv Izraela 2006. godine.
Sahrani je prisustvovao i iranski ministar spoljnih poslova Manušer Moraki
koji je pročitao poruku sa izrazima saučešća iranskog predsednika Mahmuda
Ahmadinedžada.
Nešto pre Mugnijahove sahrane u Bejrutu je održan skup antisirijske
vladajuće koalicije povodom treće godišnjice ubistva bivšeg libanskog
premijera Rafika al-Haririja.
Veliki broj građana okupio se na centralnom trgu, a okupljenima se obratio i
sin pokojnog premijera i njegov politički naslednik Saad Hariri.
Hariri je rekao da pruža ruku opoziciji, koju podržava Sirija, kako bi se
okončala kriza koja traje već 15 meseci i produbljava podele među
zajednicama. Zbog političke krize Liban nema predsednika od novembra prošle
godine.
Rafik al-Hariri ubijen je 14. februara 2005. godine, a njegovo ubistvo
gurnulo je zemlju u najtežu krizu nakon građanskog rata 1975. do 1990.
godine i dovelo do povlačenja sirijskih snaga iz zemlje. |
| |
| |
|
| |
| Kodak pod udarom digitalne fotografije |
| |
Vrtoglavi razvoj digitalne fotografije teško je pogodio slavnu i najveću
svetsku kompaniju za proizvodnju filmova, Istman Kodak (Eastman Kodak Co.).
Samo od 2004. godine otpušteno je više od 27.000 radnika. Jedan pogon je
zatvoren, dok je Kodak prinuđen da ulaže milijarde dolara u nove projekte da
bi uopšte opstao na tržištu.
 Jedan
od najboljih poteza kompanije bio je pokretanje internet foto servisa koji
korisnicima omogućava skladištenje ogromnog broja fotografija direktno na
internetu.
Servis danas ima 70 miliona korisnika širom sveta, a Kodak pretplatnicima
omogućava i izradu fotografija po nižim cenama u nekom od svojih brojnih
foto-studija.
Mnogo je urađeno i na otvaranje novih prodavnica u svetu. U više od 80.000
takvih radnji sada se mogu naći novi tipovi digitalnih fotoaparata, štampača
i druge opreme.
Iako je jedan od najburnijih momenata u 127 godina dugoj istorji kompanije
možda pri kraju, u samom Kodaku i među ekonomistima i dalje se postavlja
pitanje: da li će firma preživeti ili će ipak nestati i pasti u zaborav?
Neki analitičari postavljaju i pitanje da li je možda realno da dođe do
udruživanja nekada najvećih konkurenata, Kodaka i Ziroksa (Džerodž).
Ni rast prihoda na 3,4 milijarde dolara u poslednjem prošlogodišnjem
kvartalu, najvećem za četiri godine, nije dovoljan razlog da prestanu
nagađanja o budućnosti američke kompanije.
"Strategija Kodaka ima smisla, rade prave stvari. Ali, stvarnost i
konkurencija sa kojom se suočavaju su krajnje nepredvidivi i vremenom će
predtavljati još veći izazov," smatra analitičar Siti grupe (Citygroup),
Metju Troj (Matthenj Troy).
Ipak, 10 od 11 berzanskih analitičara u SAD rangiraju Kodak "neutralno" ili
savetuju prodavanje njihovih akcija na berzi. Vrednost jedne akcije Kodaka
kreće se danas na oko 20 dolara, što je najniže za poslednje tri decenije.
Ukupan broj radnika u Kodaku sada je oko 30.000, što je najmanje još od
vremena velike ekonomske krize 1930-ih godina. Poređenja radi, 1988. godine
u kompaniji radilo je čak 145.000 ljudi.
Iako je prodaja običnih Kodakovih filmova za fotoaparate samo u SAD opala za
30 odsto, kompanija ipak i dalje može da računa na svoju proizvodnju filmova
za kinematografsku industriju.
Digitalni mediji, sa duge strane, sa 60 odsto učestvuju u ukupnoj
proizvodnji Kodaka i taj procenat stalno raste. Ali, zarada na njima je
manja i još nema očekivanog profita.
Analitičari smatraju da Kodak ipak ima tehnologiju, menadžment, dobru
distributivnu mrežu i, ono što je najvažnije, vrhunski brend koji je
prepoznatljiv svuda u svetu. To bi trebalo da bude dovoljno za uspeh.
Kodak, kažu stručnjaci, nikada neće doći do onih visina do kojih je dolazio
ranije u prodaji filmova. Ali, ono što bi mogli da prodaju u oblasti
digitalnih medija i tehnologija, posebno kada je reč o komercijalnoj štampi,
ogromnih je razmera.
Kodak, međutim, na tržištu digitalnih formata i štampe ima veliku
konkurenciju u džinovima kao što su Soni (Sony), Kenon, (Canon) ili Hjulit
Pakard (Henjlett-Packard). Sve te kompanije, kao i brojne druge, bolje su
pozicionirane na tržištu.
Na tržištu štampača i opreme za štampu, za primat se bore HP, Kenon, Fudži
(Fuji) i Ziroks. Kodak se nada da bi njihovi štampači namenjeni pre svega
štampanju fotografija mogli ipak dobro da prođu zahvaljujući činjenici da
koriste jeftino punjenje za ketridže.
Na tom optimizmu, u kompaniji su zadali cilj da do 2010. godine ostvare
prodaju od milijardu dolara, na tržistu koje se procenjuje da vredi ukupno
16 milijardi dolara. Sigurno je da će se bitka pre svega voditi sa HP-om.
Prema nekim najavama, ne treba da iznenadi ako rezultat na kraju bude
stapanje nekada najvećih konkurenata Kodaka i Ziroksa.
Ipak je reč o kompanijama koje potiču iz istog grada, Ročestera, a ugled im
se nikada nije ni dovodio u pitanje. |
| |
| |
|
| |
| Godina pacova - period opasnosti |
| |
Napetost na međunarodnoj političkoj sceni, prirodne katastrofe i potresi na
berzi obeležiće Godinu pacova koja je upravo počela, upozoravaju stručnjaci
za kalendar i majstori feng šuija.
Kineski lunarni kalendar sastoji se od 12 godina a svakoj od njih se
pripisuje po jedna životinja: pacov, vo, tigar, zec, zmaj, zmija, konj, koza,
majmun, petao, pas i svinja.
 Početak
lunarne godine je najznačajniji praznik u Kini, gde milioni ljudi posećuju
vračeve i gatare da im proreknu šta ih čeka u predstojećoj godini i
posavetuju kako da izbegnu zamke koja ona donosi.
U Kini postoji verovanje da na buduće događaje utiče ravnoteža "elemenata"
koji čine planetu, a planetu čine - zlato, drvo, voda, vatra i zemlja.
Za majstora feng šuija Remona Loa, "element" zemlja će biti iznad "elementa"
voda, što znači, kako je rekao, da su uprkos prividnoj stabilnosti, temelji
osetljivi.
"Primećujemo brojne napetosti i skrivene bitke", upozorio je on, prenosi
Frans pres.
Pacov se, prema kineskom lunarnom kalendaru, ponekad smatra vesnikom
ljubavnih susreta, ali ujedno donosi i veliku zabrinutost. Pacov doprinosi
sukobima vode i vatre, što može da izazove cunami, kaže Lo.
"Najveće katastrofe u istoriji povezane sa vodom, kao što je cunami koji je
pogodio Aziju 2004. godine ili potonuće Titanika 1912, dogodile su u vremenu
pacova."
Lo kaže da kineski lunarni kalendar prati ciklus od 60 godina, pa bi, kako
je naveo, 2008. godina mogla biti slična 1948, kada je osnovan Izrael i kada
je počela blokada Berlina. Oba događaja izazvala su dugotrajne sukobe.
U prethodnoj Godini pacova, 1996, dogodilo se više od 20 avionskih nesreća,
među kojima i pad aviona kompanije TNjA kada je poginulo 230 ljudi.
Godina 2008. neće biti vedra ni za finansijska tržišta pa eksperti za
kalendar preporučuju najveći oprez. Smatra se da će nestabilnost tržišta
2008. godine biti slična onoj iz prošle, samo što je sad mogućnost za veliki
profit minimalna.
Na međunarodnom političkom planu, stručnjak za feng šui Li Sing-tong navodi
da će Hilari Klinton imati velike prome-ne u karijeri i zdravstvenom stanju,
ali nije želeo da prognozira ishod predsedničkih izbora u SAD.
Njen rival Barak Obama ima "urođeni talenat vođe i trebalo bi da dobije
izuzetnu političku funkciju u narednih deset godina," procenio je on.
Nova lunarna godina će, u svakom slučaju, biti godina koju će obeležiti
trgovina - Kinezi su 2007. oborili sve rekorde u oblasti izvoza i
privlačenja stranih ulaganja. |
| |
| |
|
| |
| Slab dolar podriva doznake stranih radnika |
| |
Dolar, koji je upravo napunio šest godina dugoročnog pada, potkopao je
vrednost doznaka koje svake godine radnici imigranti šalju iz SAD svojim
porodicama.
Prošle godine strani radnici su iz SAD poslali kući oko 42,8 milijardi
dolara, koje ekonomisti zovu doznakama, što je najviše iz bilo koje zemlje,
saopštila je Svetska banka.
 Ali,
uporni pad američkog novca je usložnio stvari. Da bi ublažili učinak
valutnih kurseva, strani radnici već rade više sati, smanjuju trošove i, u
nekim slučajevima, odlaze u Evropu, gde je evro sve jači.
Neki analitičari smatrajuju da će veliki i dugotrajni lom na američkom
stambenom tržištu dodatno usporiti privredni rast i potisnuti dolar na još
niže grane. To će dodatno otežati mogućost stranih radnika da održavaju
životnu liniju sa porodicama kod kuće.
Procene govore da je ukupna vrednost doznaka u svetu oko 300 milijardi
dolara godišnje, tri puta veća od novca kojim bogate zemlje pomažu države u
razvoju.
Prava suma je sigurno veća, ali je nju nemoguće izračunati, pošto strani
radnici često novac šalju neformalnim kanalima da bi smanjili troškove.
Četiri zemlje, najveći primaoci doznaka su Indija, Kina, Meksiko i Flipini.
Kao izrazit primer pada kupovne moći dolara, Filipinac koji radi u SAD danas
je suočen sa činjenicom da svakih 100 dolara koje šlje kući vrede 1.000
pesoza (24,7 dolara) manje nego pre samo dve godine. Rast cena hrane i
energije na Filipinima takođe mu otežava borbu sa nepovoljnim kursom.
U poslednjih šest godina, dolar je pao za oko 22 procenta u odosu na korpu
26 valuta, izdvojenih po trgovinskom značaju, saopštile su američke
Federalne Rezerve.
Pad je prošle godine ubrzan, posebno prema novcu zemalja u razvoju kao što
su Brazilija i Indija, zbog usporavanja ekonomskog rasta SAD.
Većina doznaka iz SAD ide u Latinsku Ameriku. Oko 73 odsto Latinoamerikanaca
koji žive u SAD šalju svakog meseca u proseku 10 procenata svoje zarade kući. |
| |
| |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
Oglasavanje Marketing
|
