|
|
Broj 1142, 22. februar 2008.
| Ambasador Bataković izrazio nadu da Kanada
neće priznati odvajanje teritorije Srbije |
| |
Ambasador Srbije u Otavi Dušan Bataković izrazio je nadu da Kanada neće
priznati jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova, znajući koliko je Kanada
posvećena međunarodnom pravu, povelji UN i multilateralizmu.
U intervjuu koji je dao Kanadijen presu, ambasador Bataković je istakao da
bi priznavanje Kosova kao nezavisne države bio opasan presedan u svetskim
okvirima i izrazio nadu da Otava neće slediti primer drugih svetskih sila
koje su na brzinu prihvatile odvajanje teritorije. On kaže da prihvatanje
ove vrste narušavanja međunarodnog prava označava napad na međunarodni
poredak.
 Ambasador
Bataković je zatražio prijem kod lidera Liberalne stranke Stefana Diona,
koji se zalaže da se Kanada pridruži SAD-u, Francuskoj, Velikoj Britaniji i
Nemačkoj, koje su priznale Kosovo. Bataković želi da razgovara o stanju
ljudskih prava na Kosovu i diskriminaciji koju administracija sprovodi
protiv Srba i drugog nealbanskog stanovništva, i da jasno ukaže da Kanada ne
bi trebalo da kao državu prizna entitet u kome se u tolikoj meri krše
ljudska prava i vrši diskriminacija po etničkim osnovama.
Ambasador Bataković u ponedeljak predao pismo srpskog predsednika Borisa
Tadića Džejmsu Foksu, pomoćniku ministra za bilateralne odnose pri
Ministarstvu za inostrane poslove. U pismu se ističe da je kosovska
deklaracija nezavisnosti, bez saglasnosti Srbije ili Saveta bezbednosti,
nelegitimna i, po međunarodnom pravu, potpuno ništavna i nevažeća.
Po legalnoj proceduri, postupak priznavanja nove države ide preko
odobravanja rezolucije Saveta bezbednosti UN. Ali Rusija je, kao saveznik
Srbije, jasno stavila do znanja da neće odobriti nikakvo rešenje za kosovsku
situaciju koju ne odobrava Srbija.
Ukoliko Kanada odluči da prizna Kosovo, ambasador Bataković kaže da će
uložiti diplomatski protest i potom će odmah biti povučen u Beograd na
konsultacije.
U razgovoru sa voditeljkom informativnog programa državne televizije
Si-Bi-Si (CBC), Bataković je istakao da 'Srbija nikada i ni po koju cenu
neće priznati jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova. "Kosovo nije samo
15 odsto teritorije Srbije, niti samo srce srednjovekovne srpske države, već
vitalan deo srpskog identiteta.
Ono što se sada tamo dešava nije stvaranje nove kosovske nacije, jer takva
ne postoji, nego albansko proširenje u srcu Srbije", rekao je ambasador
Bataković.
"Govoreći pred Savetom bezbednosti, predsednik Srbije Boris Tadić upozorio
je da je jednostrano proglašena nezavisnost Kosova globalni presedan koji
može podstaći separatizam širom sveta, uključujući i Severnu Ameriku",
podsetio je Bataković.
"Srbija nikada neće prihvatiti (samoproglašenu) nezavisnost Kosova i ovo
proglašenje samo je pokušaj stvaranja druge albanske države u Evropi",
izjavio ambasador Bataković, gostujući na najgledanijem frankofonskom
kanadskom TV kanalu RDI.
Ambasador Bataković je tom prilikom preneo kanadskoj javnosti da će
Skupština Srbije odmah poništiti nelegalnu odluku privremenih institucija
samouprave na Kosovu i Metohiji, jer je ona u potpunoj suprotnosti sa
ustavom Srbije, rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti UN i međunarodnim pravom.
On je takođe podsetio da za takvu odluku nema ni potrebne većine u SB UN.
Odgovarajući na pitanje mogućnosti da Srbija prizna Kosovo kako bi brže
postala članica Evropske unije, ambasador Bataković je potvrdio da "Srbija
želi u EU, ali samo kao celovita država, dakle sa Kosovom i Metohijom". "Jedna
grupa članica EU ne prihvata jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova" ,
dodao je Bataković.
Dušan T. Bataković, 50, bio je ranije direktor Balkanološkog instituta SANU,
napisao je i priredio veći broj knjiga i objavio više od stotinu naučnih
radova. Već četvrt veka bavi se srpsko-albanskim odnosima. Od novembra 2005.
godine bio je član Državnog pregovaračkog tima o budućem statusu Kosova i
Metohije. |
| |
| |
|
| |
| Ako Kanada prizna Kosovo, moraće jednog dana
priznati i Kvebek |
| |
Reakcije u kanadskoj javnosti na samoproklamovanu nezavisnost južne srpske
pokrajine veoma su različite i podeljene, kao i među državama u svetu, i
kreću se od potpunog odobravanja, do otvorenog negodovanja, s tim da je jako
izražena bojazan da bi se ovaj događaj mogao nepovoljno odraziti na odnose u
regionu i čitavom svetu.
 Zvanična
Otava još uvek nije saopštila svoj stav po tom pitanju, a portparol
Ministarstva inostranih poslova izjavio je da 'vlada još uvek procenjuje
situaciju i razmatra kakvu će odluku doneti'.
Pojedini poznavaoci prilika nagoveštavaju da kanadska vlada svojim
neizjašnjavanjem pokazuje da joj ovo pitanje može biti bliže od samog
Balkana, dok drugi veruju da će doći do priznavanja, ali tek kada to ne bude
više od tako velikog značaja kao u ovom trenutku.
Robert Ostin, profesor istorije i politike jugoistočne Evrope na
Univerzitetu u Torontu, smatra da se situacija na Kosovu ne može porediti sa
situacijom u Kvebeku, ali general major Luis Mekenzi, komandant UN trupa za
vreme rata u Bosni, smatra da je doneta pogrešna odluka koja bi mogla imati
dalekosežne međunarodne posledice.
On dodaje da će Kosovo priznati iste zemlje koje su ga bombardovale 1999.
godine.
Lider Liberalne stranke Stefan Dion smatra da bi Kanada trebalo da prizna
Kosovo na isti način na koji su to uradile i neke druge zemlje. Primetivši
da je teško dobiti međunarodno priznanje, Dion je odbacio paralelu koju daju
kvebečki separatisti, kada izjednačavaju svoju želju za nezavisnošću sa
kosovskom deklaracijom.
On je naglasio da bi se suverenitet Kvebeka tretirao kao unutrašnje kanadsko
pitanje i međunarodna zajednica ne bi intervenisala u tom slučaju.
Orel Braun, sa programa za međunarodne odnose na Univerzitetu u Torontu,
kaže da kanadska vlada želi da bude sigurna da je Kosovo demokratski entitet
koji poštuje vladavinu prava i ljudska prava.
On je, govoreći na vestima CBC-a, rekao da Kanada takođe ima briga vezanih
sa separatizmom, ali da postoje značajne razlike između situacije na Kosovu
i u Kanadi. Braun veruje da Kanada neće biti među prvim zemljama koje
priznaju Kosovo, ali da neće ni previše oklevati da ga prizna.
Uticajni advokat iz Kvebek Sitija Ande Žoli-Koer ističe da je unilateralna
deklaracije nezavisnosti Kosova jasan primer koliko će federalna vlada biti
bespomoćna u sprečavanju Kvebeka da uradi istu stvar.
On je naglasio da će Kanada, ukoliko prizna Kosovo, imati problem da odbije
takav status Kvebeku, ako provincija eventualno proglasi svoju nezavisnost.
U pismu upućenom Globu end Mejlu, Žoli-Koer kaže da slučaj Kosova jasno
pokazuje da su osnovni faktori u stvaranju države volja stanovništva na
nekoj teritoriji i stav međunarodne zajednice. "Država matica ne mora da ima
odlučujuću ulogu u tom procesu", kaže Žoli-Koer.
Eventualno priznavanje Kosova može se Kanadi vratiti kao bumerang jednog
dana, ako se postavi pitanje kvebečkog suvereniteta, podseća Žoli-Koer.
Predstavnici Parti Kvebekva bili su među prvima koji su već u u nedelju
poslali čestitke Kosovarima povodom jednostranog proglašenja nezavisnosti.
Oni su se kod premijera Stivena Harpera založili da vlada prizna Kosovo,
naglasivši da međunarodno priznanje pokazuje da država nastaje na osnovu
volje naroda. Danijel Tarp, iz Parti Kvebekva, u televizijskom intervju,
kaže da je u ovom slučaju posebno to što je Srbija protiv nezavisnosti
jednog svog konstitutivnog dela, a da SAD, Francuska, i ostale zemlje to
ignorišu to protivljenje.
On primećuje da Kvebeku neće biti teško da jednog dana podseti sve da
protivljenje države, u ovom slučaju Kanade, ne može da bude važnije od volje
naroda. |
| |
| |
|
| |
| Uz Verovali ili ne! |
| |
Kompanija Džim Patison saopštila je da je preko jedne od svojih filijala
kupila od britanske firme 'HIT Entertejment' prava na 'Ginisovu knjigu
rekorda'.
 U
saopštenju se međutim, ne navodi po kojoj ceni su otkupljena prava, ali
britanski mediji tvrde da je reč o sumi od oko 60 miliona funti (118 miliona
dolara).
Kompanija Džim Patison, sa sedištem u Vankuveru, treća je po veličini
privatna kompanija u Kanadi, sa 29 hiljada zaposlenih i godišnjim obrtom od
6,3 milijardi dolara. Oni su već vlasnici Riplijevog Verovali ili ne! i
imaju globalna prava na upravljanje muzejima i znamenitostima Ginisovih
svetskih rekorda, kojih ima ukupno šest, u Tokiju, Kopenhagenu, Holivudu,
Nijagarinim vodopadima, San Antoniju, Teksas, i Getlinburgu, Tenesi. U
njihovom vlasništvu je i trideset muzeja Riplijevog Verovali ili ne!, koji
se nazivaju Čuditorijumi, kao i knjiga, televizijskih programa i crtane
verzije ove svetski poznate zbirke čuda.
Godišnje izdanje Ginisove knjige rekorda, pak, koje se štampa u više od 100
zemalja i na 37 jezika, ruši sve rekorde kao najprodavanija knjiga sa
autorskim pravima.
Patisonov sin Džim Junior, koji se nalazi na čelu ogranka Ripli, kaže da je
prosto neverovatno ovo istorijsko objedinjavanje o dve svetske vodeće kuće
vezane za rekorde i njihovo obaranje. |
| |
| |
|
| |
| Venčanje u Dominikani nije upisano u knjige |
| |
Neki parovi koji su želeli da im venčanje bude po scenariju iz snova, i za to
platili velike novce, ni u košmaru nisu mogli da naslute da se može desiti
da u stvari nisu ni venčani.
Istražni organi u Dominikanskoj Republici, ustanovili su, naime, da je u toj
zemlji načinjena velika prevara sa navodnim venčanjima parova iz Velike
Britanije i Kanade.
 Zainteresovanim
parovima je od jula prošle godine, pa naovamo, po ceni od nekoliko hiljada
dolara u Dominikani organizovano venčanje i medeni mesec, ali se ispostavilo
da ništa od toga nije ušlo u zvanične knjige.
Na sajtu tamošnjeg Ministarstva za turizam stoji da je cena venčanja 455
dolara, ali da može biti i viša ukoliko se organizacija ceremonije prepusti
odmaralištu.
Privedene su četiri osobe, ali optužnice još uvek nisu podignute.
Nadležni iz Dominikanske Republike obećavaju da će u saradnji sa
predstavnicima Nacionalne asocijacije za hotele i ugostiteljstvo pokušati da
obezbede garanciju turistima da se ovakvi propusti više ne dešavaju.
Džoslin Pudžol, službenica za konzularne poslove pri ambasadi Dominikanske
Republike u Otavi, obećava kanadskim parovima koji kao žrtve prevare još
uvek nisu dobili nikakvu zvaničnu potvrdu o svom venčanju, da će im izvod iz
knjige venčanih stići od tamošnje vlade, samo da budu strpljivi.
Ona je istakla da se ovo desilo prvi put, da se ne radi o raširenoj pojavi i
da nema razloga da se zbog usamljenih slučajeva gubi poverenje.
Po nekim podacima čak oko sedam hiljada kanadskih parova godišnje se venča
ili priušti sebi ponovnu ceremoniju upravo u Dominikani, i kod 99 odsto je
sve regularno i po propisima. |
| |
| |
|
| |
| Hokejaši i klizači za Ginisa |
| |
Upravo u vreme kada je objavljeno da je Kanađanin Džim Patison postao vlasnik
Ginisove knjige rekorda, stigle su i vesti o dva nova poduhvata koji će biti
uvedeni među ovogodišnje rekorde.
Lanac sa ukupno 1.438 osoba, koje su se držale rukama za ramena ili struk
osobe ispred njih, klizao je ukupno tri minuta zajedno duž vinipeške reke
Asiniboin u ponedeljak u želji da obori Ginisov rekord.
 Organizatori
kažu da su želeli da pokažu i da je Vinipeg prestonica zime, koji je već
upisan u knjigu rekorda sa najdužim prirodnim klizalištem od 8,54 kilometara.
Drugi poduhvat izveden je u Edmontonu, gde je grupa od 40 hokejaša na
otvorenom klizalištu postavila je novi svetski rekord u dužini trajanja
utakmice. Utakmica je trajala neprekidno 241 sat (deset dana), za jedan sat
više od prethodnog rekorda koji su takođe oni držali. Rezultat ove utakmice,
koju tek treba da prizna tim iz Ginisove knjige rekorda, glasi 2.250:2.223,
mada je on najmanje bitan detalj ove manifestacije. Čitav projekat smislio
je i organizovao Brent Sajk, a cilj svih učesnika bio je da podignu svest o
bolestima raka i prikupe sredstva za istraživanja ove bolesti kod dece.
Veruje se da će akcijom uspeti da zaokruže cifru na pola miliona dolara.
Postizanje rekorda pomogli su brojni prijatelji i dobrovoljci, koji su
pružali medicinsku, masersku, moralnu i navijačku podršku hokejašima da
ostanu punih deset dana na ledu hokejaškog igrališta. |
| |
| |
|
| |
| Petnaest hiljada za psa |
| |
Bert Klark, 37, prošlog vikenda ponudio je čak 15 hiljada dolara onome ko mu
vrati psa Haklberija, labradora boje čokolade. Odmah je izazvao medijsku
pažnja u i interesovanje javnosti, a njegovo obrazloženje je bilo da nema
novca koji može da bude ravan vrednosti njegove veze sa ovim psom, jer je u
pitanju srodna duša i perfektan pas.
Pas je nestao ispred pekare kod ulica Boksboro i Jong gde ga je vezala za
drvo devojka koja ga je šetala, ali ga tamo nije više bilo nekoliko minuta
kasnije, kada je ona izašla iz pekare.
Potraga za nestalim psom odmah je započela. Saznavši prve pojedinosti i
posumnjavši u otmicu, ona je ubrzo obavestila policiju, ali i vlasnika,
Klarka, koji je dan ranije otputovao na Floridu. On je ne časeći ni trena,
momentalno pronašao način da se vrati kući i ponudi nagradu poštenom
nalazaču.
Drama i opsežna potraga za izgubljenim psom Haklberijem završila se posle
dva dana hepiendom. Policiji je dojavljeno gde se pas nalazi i vraćen je
kući živ i zdrav.
Međutim, ispostavilo se da pošteni nalazač nije to za šta se predstavljao.
Ričardu Kasibu, čoveku koji je vlasniku Klarku vratio Haklberija, i njegovom
prijatelju, određen je pritvor pod optužbom da su izvršili krađu.
Nagradu su morali da vrate, a policija poziva dvoje tinejdžera koji su
viđeni da igraju sa psom neposredno pre njegovog nestanka da dođu na
razgovor. Opravdano se sumnja da oni imaju veze sa otmicom psa, ali i da su
u srodstvu sa jednim od 'poštenih nalazača'. |
| |
| |
|
| |
| Inspiracija u zakonu akcije i reakcije |
| |
Jedna od karakteristika dobrog nastavnika je da inspiriše. Rob Kasibo, 38,
srednjoškolski profesor, koji je 2000. godine proglašen za Nastavnika godine
u Ontariju, tu svoju sposobnost je i više nego ubedljivo dokazao.
On je, kao profesor hemije i fizike, uspeo da animira učenike srednje škole
na ostrvu Manitulin na jezeru Hjuron, u jednom od najudaljenijih i ekonomski
najzaostalijih regiona u severnom delu Ontarija, da zavole predmete koje je
on predavao i da tri godine uzastopno budu pobednici Ontarijske naučne
olimpijade. Kao kanadski predstavnici oni su sa Međunardne olimpijade,
održane u SAD-u, uspeli da donesu tri medalje 2001. godine, što je kanadski
rekord.
Posle tog izvanrednog uspeha, ti isti učenici koje je on do tada inspirisao
da prevaziđu sebe, dali su mu, kao kroz fizički zakon akcije i reakcije,
podstrek i snagu da i on pođe u stvarenje svog sna - put biciklom oko
Zemljine kugle. On je želeo da to potraje dve godine i da pređe put jednak
dužini ekvatora, ali je ispalo trostruko duže. Avantura je trajala 6,5
godina, on prešao je više od 110 hiljada kilometara i boravio u ukupno 81
zemlji.
Prepun utisaka, ali i želje da se vrati za katedru, vratio se kući i
trenutno traži školu u kojoj će nekim novim učenicima približavati nauku i
inspirisati ih da svojim znanjem dostignu svoje maksimume. |
| |
| |
|
| |
| Etnički Albanci traže od Otave brzo
priznavanje |
| |
U pismu upućenom premijeru Stivenu Harperu, pripadnici etničkih Albanaca u
Kanadi pozvali su kanadsku vladu da ne okleva, već da brzo prizna
nezavisnost Kosova. Organizatori okupljanja u Torontu veruju da Kanada to
duguje brojnim izbeglicama koji su se tu naselili i koja je sada njihova
država.
Veliki broj slavljenički raspoloženih Albanaca, uprkos temperaturama ispod
nule, okupio se u nedelju da proslavi upravo deklarisanu jednostranu
samostalnost Kosova u Torontu i Otavi, a mnogo manji broj bio je u Vinipegu
i Halifaksu. |
| |
| |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
Oglasavanje Marketing
|
