|
Oglasavanje Marketing Najpovoljnije cene, najveca posecenost
|
Broj 1142, 22. februar 2008.
| Kosovo je Srbija! |
| |
Učesnici masovnog mitinga u centru Beograda protestovali su juče zbog
jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova, priznanju te nezavisnosti od
nekih zemalja, uz poruke da se Srbija neće odreći Kosova.
 Najveći deo od nekoliko stotina hiljada ljudi, koliko je prisustvovalo
mitingu, uputio se nakon skupa prema hramu Svetog Save gde će biti održan
moleban.
U
pojedinim delovima beogradskog centra, tokom mitinga i po njegovom okončanju
bilo je incidenata u kojima su razbijane prodavnice, a grupe ljudi gađale su
ambasade SAD, Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Turske.
Obraćajući se okupljenima, premijer Vojislav Koštunica izjavio je da Srbija
dok postoji kao država neće priznati jednoglasno proglašenu nezavisnost
Kosova i Metohije, za koju je ocenio da je nastala kršenjem principa
civilizovanog sveta.
"Dok živimo - Kosovo je Srbija a naša braća na Kosovu nisu sama i
zaboravljena! Dok odbijamo ultimatume a prihvatamo prijateljstvo - Srbija je
slobodna! Reč je data i čuo je čitav svet. A svi znaju kolika je data srpska
reč", rekao je Koštunica na mitingu ispred Doma narodne skupštine.
 Premijer je dodao da Srbija nije sama i da neće zaboraviti prijateljstvo i
principijelnu podršku ruskog predsednika Vladimira Putina.
"Kosovo - to je prvo ime Srbije. Kosovo pripada Srbiji. Kosovo pripada
srpskom narodu. Tako je odvajkada. Tako će vazda biti. Nema sile, nema
pretnje, nema kazne dovoljno velike i strašne da bilo koji Srbin, bilo kada,
kaže drugačije, nego - Kosovo je Srbija!", kazao je on.
Premijer je rekao da Srbija ne sme da popusti pod pritiscima, kako se
izrazio, "silnika" i prizna jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova jer
bi, u tom slučaju, morala da se odrekne svega što jeste.
"Traže da se odreknemo naše braće na Kosovu. Govore našoj braći na Kosovu da
su, ne izlazeći iz svojih kuća, otišli u drugu državu. Nisu i nikad neće.
Govore im da su razdvojeni od nas. Nisu i nikada neće biti", rekao je
Koštunica.
On je dodao da Srbija nije prekršila nijedan Božji, ljudski ili evropski
zakon i da je pružala ruku prijateljstva i saradnje svima, ali da to, ipak,
nije bilo dovoljno.
"Biće dovoljno, poručuju oni, kad vi Srbi pristanete da budete poniženi. Kad
potpišete svoje poniženje. Nikad i niko neće dobiti mandat srpskog naroda da
pristane na takvu nedostojnu trgovinu. Nikada i niko!", rekao je premijer.
Koštunica je rekao da se država, građani i nacija ne odriču svog mesta u
svetu niti mesta među svetskim narodima, ali da traže da do tog mesta dođu
pod istim uslovima kao i svi ostali narodi.
Zamenik predsednika Srpske radikalne stranke Tomislav Nikolić rekao je da se
neće smiriti dok Kosovo i Metohija ne bude pod kontrolom Srbije.
"U ime svih građana Srbije obećavam da se neću smiriti dok Kosovo i Metohija
ne bude pod kontrolom Srbije. Nije mogao ni Hitler da ga uzme, neće moći ni
ovi sadašnji. Mi to dugujemo sebi i našoj deci", rekao je Nikolić.
Premijer Republike Srpske Milorad Dodik izjavio je da RS ne priznaje
unilateralno proglašenje nezavisnosti Kosova i želi mir i stabilnost, kao i
jaku Srbuju.
Među transparentima dominirali su "Kosovo je Srbija", a pojedini
demonstranti nosili su transparente "Policijo, uhapsi Tadića, Natašu i Čedu",
"Zbogom EU", "Ameriko, platićeš kad-tad", "Srbi iz Rumunije", "Kosovo je
neotuđivi deo Srbije" i "Rusijo pomozi".
Najbrojnije su bile zastave Srbije a pored njih zastave Srpske radikalne
stranke i Demokratske stranke Srbije.
Građani iz mnogih gradova Srbije počeli su još od jutarnjih sati da stižu u
Beograd i da se okupljaju ispred platoa kod Doma Narodne skupštine Srbije.
Veliki broj prodavnica u centru Beograda zatvoren je u ranim poslepodnevnim
satima. U izlozima pojedinih radnji, mahom predstavništava stranih kompanija,
istaknute su zastave Srbije i plakati "Kosovo je Srbija", a iz nekih
prodavnica roba je sklonjena iz izloga.
Na platou pred Domom narodne skupštine gde je miting održan, u okolnim
parkovima i ulicama bilo je više od 150.000 ljudi, a ucecsnici su se nakon
mitinga uputili ka hramu Svetog Save, gde će biti održan moleban.
Plato ispred hrama je ispunjen ljudima, a duž celog Karađordevog parka pale
se sveće. |
| |
| |
|
|
| Ambasador Bataković izrazio nadu da Kanada
neće priznati odvajanje teritorije Srbije |
| |
Ambasador Srbije u Otavi Dušan Bataković izrazio je nadu da Kanada neće
priznati jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova, znajući koliko je Kanada
posvećena međunarodnom pravu, povelji UN i multilateralizmu.
U intervjuu koji je dao Kanadijen presu, ambasador Bataković je istakao da
bi priznavanje Kosova kao nezavisne države bio opasan presedan u svetskim
okvirima i izrazio nadu da Otava neće slediti primer drugih svetskih sila
koje su na brzinu prihvatile odvajanje teritorije. On kaže da prihvatanje
ove vrste narušavanja međunarodnog prava označava napad na međunarodni
poredak.
 Ambasador
Bataković, prikazan na slici desno, je zatražio prijem kod lidera
Liberalne stranke Stefana Diona, koji se zalaže da se Kanada pridruži SAD-u,
Francuskoj, Velikoj Britaniji i Nemačkoj, koje su priznale Kosovo. Bataković
želi da razgovara o stanju ljudskih prava na Kosovu i diskriminaciji koju
administracija sprovodi protiv Srba i drugog nealbanskog stanovništva, i da
jasno ukaže da Kanada ne bi trebalo da kao državu prizna entitet u kome se u
tolikoj meri krše ljudska prava i vrši diskriminacija po etničkim osnovama.
Ambasador Bataković u ponedeljak predao pismo srpskog predsednika Borisa
Tadića Džejmsu Foksu, pomoćniku ministra za bilateralne odnose pri
Ministarstvu za inostrane poslove. U pismu se ističe da je kosovska
deklaracija nezavisnosti, bez saglasnosti Srbije ili Saveta bezbednosti,
nelegitimna i, po međunarodnom pravu, potpuno ništavna i nevažeća.
Po legalnoj proceduri, postupak priznavanja nove države ide preko
odobravanja rezolucije Saveta bezbednosti UN. Ali Rusija je, kao saveznik
Srbije, jasno stavila do znanja da neće odobriti nikakvo rešenje za kosovsku
situaciju koju ne odobrava Srbija.
Ukoliko Kanada odluči da prizna Kosovo, ambasador Bataković kaže da će
uložiti diplomatski protest i potom će odmah biti povučen u Beograd na
konsultacije.
U razgovoru sa voditeljkom informativnog programa državne televizije
Si-Bi-Si (CBC), Bataković je istakao da 'Srbija nikada i ni po koju cenu
neće priznati jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova. "Kosovo nije samo
15 odsto teritorije Srbije, niti samo srce srednjovekovne srpske države, već
vitalan deo srpskog identiteta.
Ono što se sada tamo dešava nije stvaranje nove kosovske nacije, jer takva
ne postoji, nego albansko proširenje u srcu Srbije", rekao je ambasador
Bataković.
"Govoreći pred Savetom bezbednosti, predsednik Srbije Boris Tadić upozorio
je da je jednostrano proglašena nezavisnost Kosova globalni presedan koji
može podstaći separatizam širom sveta, uključujući i Severnu Ameriku",
podsetio je Bataković.
"Srbija nikada neće prihvatiti (samoproglašenu) nezavisnost Kosova i ovo
proglašenje samo je pokušaj stvaranja druge albanske države u Evropi",
izjavio ambasador Bataković, gostujući na najgledanijem frankofonskom
kanadskom TV kanalu RDI.
Ambasador Bataković je tom prilikom preneo kanadskoj javnosti da će
Skupština Srbije odmah poništiti nelegalnu odluku privremenih institucija
samouprave na Kosovu i Metohiji, jer je ona u potpunoj suprotnosti sa
ustavom Srbije, rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti UN i međunarodnim pravom.
On je takođe podsetio da za takvu odluku nema ni potrebne većine u SB UN.
Odgovarajući na pitanje mogućnosti da Srbija prizna Kosovo kako bi brže
postala članica Evropske unije, ambasador Bataković je potvrdio da "Srbija
želi u EU, ali samo kao celovita država, dakle sa Kosovom i Metohijom". "Jedna
grupa članica EU ne prihvata jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova" ,
dodao je Bataković.
Dušan T. Bataković, 50, bio je ranije direktor Balkanološkog instituta SANU,
napisao je i priredio veći broj knjiga i objavio više od stotinu naučnih
radova. Već četvrt veka bavi se srpsko-albanskim odnosima. Od novembra 2005.
godine bio je član Državnog pregovaračkog tima o budućem statusu Kosova i
Metohije. |
| |
| |
|
|
| Na mitingu 250.000 hiljada ljudi |
| |
Uprava Beograda saopštila je sinoć da je na mitingu protiv jednostranog
proglašenja nezavisnoti bilo 250.000 građana, a da je jedna osoba tokom
nereda poginula u zgradi ambasade SAD u Srbiji.
U saopštenju Gradskog štaba civilne zaštite navodi se da je prva pomoć
ukazana u više od 500 slučajeva na licu mesta, dok je više 150 građana
hospitalizovano zbog težih ili lakših povreda, od kojih 26 policajaca i da
je najveći broj povređenih smešten u Urgentni centar i Vojnomedicinsku
akademiju.
 "Došlo
je do većeg broja napada na ambasade SAD, Hrvatske, Turske i Belgije.
Pričinjena je i značajna materijalna šteta - zgrada Mekdonads restorana (na
Slaviji) koju su učesnici pokušali da zapale, a zapaljen je i automobil
ispred te zgrade", piše u saopštenju.
Dodaje se da je "molotovljev koktel" bačen na kafe u Ulici vojvode Stepe 94,
gde je jedna osoba povređena, kao i da je oštećeno sedam autobusa i jedan
tramvaj Gradskog saobraćajnog preduzeća, a napadnuta je i ekipa Radio-televizije
Srbije ispred zgrade Skupštine Srbije.
"U užem centru grada došlo je do razbijanja velikog broja izloga i krađe u
tim radnjama, oštećeni su saobraćajni znaci, žardinjere, a veliki broj
kontejnera je zapaljen. Javnost će biti obaveštena o ukupnoj materijalnoj
šteti posle uvida", piše u saopštenju.
Gradski štab civilne zaštite istakao je da je u saradnji sa svim nadležnim
organizacionim jedinicama grada i javnim komunalnim preduzećima preduzeo sve
potrebne mere i aktivnosti da gradski sistemi funkcionišu što bolje tokom
mitinga.
 "Prihvatni punktovi obavili su posao kako je očekivano i pružili svu
neophodnu pomoć građanima koji su prisustvovali protestnom mitingu i šetnji.
U 20.30 ti punktovi su povučeni i to je period kada je najveći broj autobusa
već otišao put svojih odredišta", piše u saopštenju.
Dodaje se da su komunalna preduzeća i druge nadležne službe reagovale "već
oko 21.15 na normalizaciji saobraćaja, a započeto je i sređivanje grada". "Zbog
vandalskih ispada pojedinih grupa ekipe tih službi morale su biti povučene
na izvesno vreme, da bi nešto kasnije nastavile da obavljaju svoj posao.
Nažlost, pokazale su se opravdane procene štaba u pogledu visokog rizika tog
mitinga, posebno, kako je i ukazivano, nakon završetka protestnog mitinga
ispred zgrade skupštine", piše u saopštenju. |
| |
| |
|
|
| Ako Kanada prizna Kosovo, moraće priznati i
Kvebek |
| |
Zvanična Otava još uvek nije saopštila svoj stav po tom pitanju, a portparol
Ministarstva inostranih poslova izjavio je da 'vlada još uvek procenjuje
situaciju i razmatra kakvu će odluku doneti'.
Pojedini poznavaoci prilika nagoveštavaju da kanadska vlada svojim
neizjašnjavanjem pokazuje da joj ovo pitanje može biti bliže od samog
Balkana, dok drugi veruju da će doći do priznavanja, ali tek kada to ne bude
više od tako velikog značaja kao u ovom trenutku.
 Robert
Ostin, profesor istorije i politike jugoistočne Evrope na Univerzitetu u
Torontu, smatra da se situacija na Kosovu ne može porediti sa situacijom u
Kvebeku, ali general major Luis Mekenzi, komandant UN trupa za vreme rata u
Bosni, smatra da je doneta pogrešna odluka koja bi mogla imati dalekosežne
međunarodne posledice.
On dodaje da će Kosovo priznati iste zemlje koje su ga bombardovale 1999.
godine.
Lider Liberalne stranke Stefan Dion smatra da bi Kanada trebalo da prizna
Kosovo na isti način na koji su to uradile i neke druge zemlje. Primetivši
da je teško dobiti međunarodno priznanje, Dion je odbacio paralelu koju daju
kvebečki separatisti, kada izjednačavaju svoju želju za nezavisnošću sa
kosovskom deklaracijom.
On je naglasio da bi se suverenitet Kvebeka tretirao kao unutrašnje kanadsko
pitanje i međunarodna zajednica ne bi intervenisala u tom slučaju.
Orel Braun, sa programa za međunarodne odnose na Univerzitetu u Torontu,
kaže da kanadska vlada želi da bude sigurna da je Kosovo demokratski entitet
koji poštuje vladavinu prava i ljudska prava.
On je, govoreći na vestima CBC-a, rekao da Kanada takođe ima briga vezanih
sa separatizmom, ali da postoje značajne razlike između situacije na Kosovu
i u Kanadi. Braun veruje da Kanada neće biti među prvim zemljama koje
priznaju Kosovo, ali da neće ni previše oklevati da ga prizna.
Uticajni advokat iz Kvebek Sitija Ande Žoli-Koer ističe da je unilateralna
deklaracije nezavisnosti Kosova jasan primer koliko će federalna vlada biti
bespomoćna u sprečavanju Kvebeka da uradi istu stvar.
On je naglasio da će Kanada, ukoliko prizna Kosovo, imati problem da odbije
takav status Kvebeku, ako provincija eventualno proglasi svoju nezavisnost.
U pismu upućenom Globu end Mejlu, Žoli-Koer kaže da slučaj Kosova jasno
pokazuje da su osnovni faktori u stvaranju države volja stanovništva na
nekoj teritoriji i stav međunarodne zajednice. "Država matica ne mora da ima
odlučujuću ulogu u tom procesu", kaže Žoli-Koer.
Eventualno priznavanje Kosova može se Kanadi vratiti kao bumerang jednog
dana, ako se postavi pitanje kvebečkog suvereniteta, podseća Žoli-Koer.
Predstavnici Parti Kvebekva bili su među prvima koji su već u u nedelju
poslali čestitke Kosovarima povodom jednostranog proglašenja nezavisnosti.
Oni su se kod premijera Stivena Harpera založili da vlada prizna Kosovo,
naglasivši da međunarodno priznanje pokazuje da država nastaje na osnovu
volje naroda. Danijel Tarp, iz Parti Kvebekva, u televizijskom intervju,
kaže da je u ovom slučaju posebno to što je Srbija protiv nezavisnosti
jednog svog konstitutivnog dela, a da SAD, Francuska, i ostale zemlje to
ignorišu to protivljenje.
On primećuje da Kvebeku neće biti teško da jednog dana podseti sve da
protivljenje države, u ovom slučaju Kanade, ne može da bude važnije od volje
naroda. |
| |
| |
|
|
| Pakao u zatvoru u Dubaiju |
| |
Stvari koje mogu da se dogode samo u skrivenoj kameri desile su se u Dubaiju
fudbaleru Partizana Mladenu Lazareviću, samo što kamere nigde nije bilo.
Sumnjičenje za pljačku veka kao člana bande "Pink Panter", hapšenje,
ispitivanje i sudar u taksiju - sve je to ni krivog ni dužnog zadesilo
defanzivca crno-belih pri povratku sa priprema u Ujedinjenim Arapskim
Emiratima!
 -
Zbog čoveka koji se zove i preziva isto kao ja, a koji je pre nekoliko
godina učestvovao u najvećoj pljački dijamanata u Emiratima, doživeo sam niz
neprijatnosti. Znao sam za taj slučaj, jer me je, kada se to desilo, drug
zvao i rekao da mi je izašlo ime u "Blicu". Tada smo se šalili na račun
toga, ali u Dubaiju mi nije bilo nimalo prijatno. Nije mi jasno kako je
napravljena greška u identifikaciji kada imaju sliku mog imenjaka, koji je
četiri godine stariji od mene.
Da li ste na početku posumnjali da se radi o skrivenoj kameri?
- Znao sam da nije u pitanju nameštaljka, jer sam imao problema još na
ulasku u zemlju. Tada su me na graničnom prelazu zadržali četiri časa jer se
moje ime nalazilo na poternici. Nisam se zabrinuo jer je bilo još nekih
grešaka. Jovetiću je u vizi upisano da je rođen 1969. pa su i njega deset
minuta ispitivali. Tokom 14 dana boravka u Dubaiju nisam imao problema i
mislio sam da je nesporazum izglađen, ali nije bilo tako - kaže Lazarević.
Problemi su nastali pri povratku?
- Prvu carinsku kontrolu sam prošao bez problema, ali sa druge su me vratili
policajci. Moji saigrači su se već ukrcali u avion, a ja sam sedeo i čekao
da mi se neko obrati. Onda su me odveli u jednu, pa u drugu kancelariju, ali
osim obrazloženja da se moje ime nalazi na poternici, ništa drugo mi nije
rečeno. Posle pet sati boravka na aerodromu doneli su moju torbu tešku oko
80 kilograma i s njom na leđima počeli da me vodaju sa jednog kraja
aerodroma na drugi.
Najgore je tek sledilo?
- Do tada se nisam uplašio. Policajci koji su bili pored mene nisu bili
ljubazni, ali me nisu ni maltretirali. Posle nekoliko sati šetanja od jedne
kancelarije do druge, došla je "marica" u kojoj je bila neka Kineskinja. Ona
je imala lisice, ali ih meni nisu stavljali. Po njenim rečima bila je
uhapšena zbog vize, a i muž joj je valjda radio nešto protivzakonito. Nisam
znao kuda me voze. U jednom trenutku sam primetio da smo sišli sa asfaltnog
puta, a posle kratkog vremena smo stigli u zatvor koji je izgledao kao na
filmu! Svi su bili obučeni u narandžaste kombinezone. Posle nekoliko minuta
izbila je tuča među zatvorenicima, a policija je jednom od njih oduzela nož.
Tada sam se stvarno uplašio, ali na sreću nisam bio u kontaktu sa ostalim
robijašima, već u kancelariji nekog majora ili potpukovnika.
Kako su vas pustili iz zatvora?
- Portparol Partizana Marko Vjetrović je potegao sve moguće veze. Zvao je
našu ambasadu i predstavnike "Jata", ali čini mi se da su najviše pomogli
ljudi iz Al Nasera. To je policijski klub u Emiratima, kao što je kod nas
bio Milicionar. Uz njihovu pomoć posle više od 24 časa bez hrane i sna
odlučili su da me puste, ali mi nisu vratili pasoš!
Ipak ste u Dubaiju ostali još jedan dan?
- Trebalo je da se srede svi papiri. Morali smo da sačekamo potvrdu našeg
Interpola da nisam nikada pravio nikakve prekršaje. U ponedeljak smo imali
zakazan sastanak sa nekim pukovnikom i kada smo krenuli hotelskim taksijem,
na jednom semaforu nas je otpozadi udario "reno megan". Marko Vjetrović mi
je u šali rekao: "Evo, sad će opet da te hapse". U Emiratima je pravilo da
kada se desi sudar nema rasprave, već se čeka policija. Na sreću, naš
taksista je pozvao kolegu pa nismo čekali policajce.
Kako je porodica podnela sve što vam se događalo?
- Veoma teško. Mama mi je bolesna. Pre deset godina je imala moždani udar, a
sada treba da ide na operaciju srca. Brat i otac su bili veoma zabrinuti.
Čuli smo se dok sam bio u Dubaiju i znali su o čemu se radi, ali nisam ja
prvi koji je uhapšen greškom. Koliko je samo slučajeva da su ljudi nevini
robijali !
Ipak, sada je sve u redu. Kako su vas dočekale kolege?
- Oni su sve to prebacili na šalu, a tako je i najbolje. Ivica Kralj me je
zvao u nedelju i dao mi nadimak Pink Panter. Kada sam stigao u Zemunelo,
saigrači koji su bili na ručku ustali su i otpevali mi temu iz crtanog filma
Pink Panter. U šali su pustili priču da će poslednja epizoda "Insajdera"
biti snimana o meni.
Šta ćete raditi ako ponovo budete morali da idete za Dubai?
- Pripremiću podebelu papirologiju kako mi se ovo ne bi ponovilo. Koliko sam
čuo, onaj Mladen Lazarević zbog koga sam uhapšen nalazi se na poternici i u
Lihtenštajnu, ali se nadam da mi se ovakve stvari više neće dogoditi.
Fotografija starijeg imenjaka Partizanovog fudbalera već nekoliko meseci je
na sajtu Interpola. Naime, u oktobru je objavljena poternice s fotografijama
četvoro državljana Srbije, među kojima i "pravog" Mladena Lazarevića (28) iz
Niša, osumnjičenih za pljačku zlatare u Dubaiju 15. aprila prošle godine, iz
koje su ukrali nakit vredan više od deset miliona evra. Ova grupa
osumnjičena je i krađu iz draguljarnice u Vaduzu, u Lihtenštajnu, gde su pre
godinu dana ukrali nakit vredan više od milion evra.
Za pljačke su pored Lazarevića, osumnjičeni Nišlije Milan Ljepoja (32),
Bojana Mitić (26) i Miloš Jovanović (31). Pljačkaš Lazarević bio član krimi
grupe na čijem je čelu bio Ljepoja. Tog 15. aprila su u dva "audija" ušli u
Tržni centar "Vafi" u centru Dubaija. Beli "audi" parkirali su pored zlatare
"Graf", dok su crnim automobilom, vozeći u rikverc, razbili izlog
draguljarnice. Zatim su iz automobila istrčala trojica maskiranih muškaraca,
uleteli u zlataru i samo minut i po izašli iz nje sa dva džaka puna nakita,
vrednim više od deset miliona evra. Odmah je blokiran centar grada, ali su
pljačkaši istog dana uspeli da napuste Dubai i avionom otputuju u zapadnu
Evropu.
- Ne znamo uopšte kako je moguće da policija UAE pljačkaša zameni sa
fudbalerom, i to samo na osnovu imena i prezimena. Kolegama smo dostavili
fotografiju pljačkaša Mladena Lazarevića, njegove otiske prstiju, i zaista
je čudno da naprave takav propust - kažu u srpskom MUP-u. |
| |
| |
|
| |
|
|
