Broj 1142, 22. februar 2008.

Kosovo nikada neće biti članica UN
Kosovo će, ukoliko želi stolicu u UN, morati da podnese zahtev za prijem u članstvo generalnom sekretaru UN, ali zbog protivljenja Rusije jednostrano proglašenoj nezavisnosti, ima male šanse za uspeh, ocenili su stručnjaci za međunarodne odnose. Prema Povelji UN (član 4, poglavlje 2), članica svetske organizacije može postati svaka suverena zemlja koja je privržena miru i sposobna i spremna da poštuje obaveze iz Povelje UN, ukoliko se sa time saglasi Savet bezbednosti UN. Prvi korak za prijem u svetsku organizaciju, kako objašnjavju poznavaoci, predviđa podnošenje zahteva generalnom skeretaru o kojem se potom izjašnjava Savet bezbednosti UN. U tom telu za donošenje odluke kao što je prijem nove članice potrebna je podrška najmanje devet od ukupno 15 članica, pri čemu je obavezan pristanak pet stalnih članica sa pravom veta (SAD, Rusija, Kina, Britanija, Francuska). Kad prođe Savet bezbednosti UN, preporuka za prijem nove članice upućuje se generalnom sekretaru UN koji je prosleđuje Generalnoj skupštini, gde se prijem nove države usvaja aklamacijom, uz svečano podizanje zastave pred sedištem UN. UN imaju 192 zemlje članice. Poslednja je, u junu 2006. primljena Crna Gora, koja je, kao i sve bivše jugoslovenske republike, morala da zatraži ponovni prijem u svetsku organizaciju. Prema rečima stručnjaka, takva procedura važi i za Kosovo, pa imajući u vidu oštro protivljenje Rusije i uzdržanost Kine sada nema nikakvih izgleda da na takav eventulani zahtev Priština dobije pozitivan odgovor. Tajvan je, na primer, do sada 15 puta dobio negativan odgovor na zahtev za prijem u UN pre svega zbog protivljenja Kine. Poslednji put u julu 2007. zahtev Tajvana je odbačen uz obrazloženje generalnog sekretara Ban Ki Muna da je za UN Tajvan deo Kine. Prema pravilima UN, članica svetske organizacije može postati samo suverena država. Entiteti čija državnost ili suverenitet nisu precizno definisani, kao i međunarodne organizacije i nevladine organizacije mogu biti posmatrači u Generalnoj skupštini UN što im daje pravo da govore ali ne i pravo glasa. Status posmatrača u UN ima Sveta stolica, kao "država nečlanica", dok se Palestinska oslobodilačka organizacija i Suvereni malteški viteški red među posmtračima vode kao "entiteti bez članstva".

Stav SAD podriva UN
Predsednik Komiteta ruske Državne Dume za spoljnu politiku Konstantin Kosačov kritikovao je stavove SAD o nezavisnosti srpske pokrajine Kosovo, ocenjujući da je pre svega reč o podrivanju stavova UN. U izjavi za radio Ruska služba novosti, on je rekao da je aktivnost Amerike, "koja igra vodeću ulogu u kosovskom pitanju, uslovljena tek na poslednjem mestu željom da zaštiti stanovništvo Kosova i da pomogne u rešavanju ekonomskih problema". "Njihov glavni cilj je UN", rekao je Kosačov i dodao da su se SAD razočarale u svetsku organizaciju i već nekoliko puta su mimo nje rešavale ozbiljna pitanja. "Gradi se model prema kome grupa država ujedinjena u blok, u ovom slučaju u EU i NATO, može da donese odluku koju niko ne može da ospori", ocenio je Kosačov. Prema njegovim rečima, do sada je civilizacija znala samo za dve mogućnosti podele teritorije, silom ili politički, odnosno po uzajamnoj saglasnosti strana. U slučaju Kosova isprobava se "demografska varijanta, kada se jedna nacionalno-etnička grupa naseljava na jednu teritoriju a potom objavljuje da je njena", rekao je ruski zvaničnik. "Mi smo kategorički protiv toga da se koristi kako klasični vojni scenario, tako i demografski. Mi smo samo za to da se teritorije dele uz saglasanost strana", naveo je Kosačov. Ruski poslanik je ocenio da će "protivpravno" proglašenje nezavisnosti Kosova imati dugoročne posledice.

Sramota za Srbiju
Predsednik G17 plus Mlađan Dinkić izjavio je da su nemiri na ulicama Beograda sramota za Srbiju i na taj način ne se može braniti Kosovo. "Ono što se dešavalo na ulicama Beograda predstavlja pravu sramotu za Beograd i Srbiju jer ne može biti nikakvog opravdanja za rušenje grada. Ne može se braniti Kosovo rušenjem izloga i pljačkom prodavnica", kazao je Dinkić. On je ocenio da su neki huligani i razbojnici očito koristili kao izgovor navodnu brigu za Srbe na Kosovu i Metohiji i iskoristili da lome izloge i pljačkaju prodavnice. "Ako su toliko brižni što ne idu tamo (na Kosovo) da pomognu narodu, a ne da ruše sopstveni grad u kome žive", kazao je Dinkić. On je rekao da neredi nemaju nikakvog opravdanja i istakao da se ne sme dozvoliti da nekažnjeno prođu oni koji pljačkaju. "Policija mora da radi svoj posao jer inače mi ćemo toliko brzo narušiti ugled naše zemlje koji inače nije velik. Ako se ne reaguje hitno i ne zaustavi ovo divljanje Srbiji preti opasnost od anarhije", ocenio je Dinkić. On je najoštrije osudio sve političke stranke "koje imaju tolerancije za ponašanje huligana, lopova i onih koji koriste nesreću srpskog naroda na Kosovu da bi stekli neku ličnu korist da bi se isprazili svoje frustacije na gradu Beogradu". "Oštro osuđujem sve političke stranke koji daju bilo kakvu makar indirektnu podršku huliganima koji uništavaju naš grad", istakao je Dinkić.

O KOSOVU... Srbi imaju kosovsku mitologiju
Reditelj Emir Kusturica poručio je da svi narodi sveta imaju svoju mitologiju, a Srbi kosovsku mitologiju. "Čekamo da Kosovo bude ponovo slobodno i da bude naše. Živela Srbija. Živelo Kosovo", poručio je Kusturica na mitingu ispred Doma Narodne Skupštine u Beogradu. On je rekao da Srbi imaju sve ono što je "ulaznica za veliki svet" i podsetio na znamenite srpske pisce i sportiste. "Svaki postupak je danas težak. Ako na brzinu poređamo događaje koji su nas doveli na ovo mesto videćemo da smo poslednijih dvadeset godina bili dovedeni do dokaza da smo genocidan narod, ali im ni to nije uspelo. Klintonova administracija je bombardovala Beograd i Kosovo", kazao je Kusturica. On je podsetio i na izručenje Slobodana Miloševića Hagu i na ubistvo premijera Srbije Zorana Đinđića.

Srcem sam uvek uz Kosovo
Najbolji srpski teniser i treći teniser sveta Novak Đoković izjavio je da je, iako nije na mitingu u Beogradu, "srcem uvek uz Kosovo". Obraćajući se okupljenima na mitingu porukom emitovanom na video bimu, Đoković je rekao da mu je žao što večeras nije u Beogradu. "Ovo je jedan od najtežih trenutaka u istoriji Srbije i žao mi je što fizički nisam na mitingu. Ali moja familija i ja smo srcem uvek uz Kosovo", rekao je Đoković. "Mnogo mi pada teško situacija na Kosovu. Istoriju Srbije pisalo je Kosovo. Kosovo je uvek bilo Srbija i uvek će tako ostati", rekao je Đoković.

Zapalili zastavu na ambasadi SAD
U vreme završetka mitinga "Kosovo je Srbija" grupa izgrednika zapalila je na zgradi ambasade SAD zastavu, a vatra se širi i iz same zgrade. Više stotina demonstranata se sjurilo niz ulicu kneza Miloša, a više njih pokušava da provali vrata ambasade. Pre toga više desetina izgrednika kamenovalo je zgradu dok se kordon policije provukao u ulicu Miloša Pocerca. Demonstranti su demolirali i kućicu ispred ambasade BiH u Krunskoj ulici, a duž čitave Resavske ulice prevrnuti su kontejneri, počupane kante za smeće. Takođe, grupa od stotinak mladih izgrednika provalila je u 18.45 časova u prodavnicu Beko u Knez Mihailovoj ulici nakon čega su u manjim grupicama sa plenom krenuli ulicama prema Zelenom vencu. Gradski štab civilne zaštite saopštio je da je do 17.45 časova oštećeno osam vozila GSP-a i apalovao na učesnike mitinga da čuvaju.

Crna Gora udara na sebe ako prizna Kosovo
Predsednik crnogorske opozicione Narodne stranke Predrag Popović ocenio je da će zvanična Crna Gora prvi put u istoriji "udariti na samu sebe" i podriti temelje "njegoševske Crne Gore" ukoliko prizna jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova i Metohije. Na mitingu "Kosovo je Srbija" u Beogradu, Popović je optužio crnogorsku vlast da je antisrpska, da je "okrenula leđa stradalnoj sestri Srbiji", kao i da progoni srpski jezik i crkvu "odričući se svog korena i progoneći one koji te korene čuvaju". Popović je dodao da u Crnoj Gori nema nijednog čoveka koji je, kako se izrazio, "ostavio časno ime" a ko nije bio sudbinski vezan za Kosovo i Metohiju i ko je pogazio "kosovski zavet". On je kazao da se Srbija oduvek borila za najviše evropske i hrišćanske vrednosti ali da sada Srbima mnoga prava ukidaju upravo ljudi koji se "zaklinju u te vrednosti i čuvaju ih za sebe". Predsednik crnogorske opozicione Srpske narodne stranke Andrija Mandić rekao je okupljenima da će "duša srpskog naroda" u Crnoj Gori progovoriti sutra u Podgorici na isti način kao i što je to večeras progovorila "duša srpskog naroda u Beogradu". Mandić je rekao da je za Srbe na Kosovu i Metohiji veoma važno da znaju da ih podržavaju svi sunarodnici, bilo da su iz Beograda, Banjaluke, Herceg Novog ili Kumanova. "Važno je da svima njima složno poručimo: 'Kosovo je Srbija!'", rekao je Mandić. I Mandić i Popović govor su završili uzvikujući: "Živela Srbija!".

Rojters o mogućem razvoju na Kosovu
Zapad priznaje Kosovo, a Evropska unija preuzima upravljanje, dok Beograd poručuje kosovskim Srbima da odbace secesiju i uvodi kontramere Kosovu. Ovo su po oceni agencije Rojters neki od mogućih scenarija posle proglašenja nezavisnosti Kosova kojom je "okončano dugo poglavlje krvavog raspada bivše Jugoslavije. Kao prvi mogući scenario Rojters navodi da Zapad priznaje Kosovo, a EU preuzima upravljanje. Prema tom scenariju, Kosovo priznaju SAD, Velika Britanija, Nemačka, Francuska i Italija, a zatim u drugom talasu i većina članica EU. Šest članica EU - Kipar, Grča, Rumunija, Bugarska, Slovačka i Španija - međutim, to neće učiniti. EU će pokrenuti svoju misiju koja će brojati 2.000 policajaca, sudija i civilnih administratora, preuzimajući time nadležnost UNMIK - administracije UN. Srbija će verovatno opozvati ambasadore iz zemalja koje priznaju Kosovo, ali neće prekinuti diplomatske odnose. Kao drugi mogući scenario posle nezavisnosti Kosova, Rojters navodi da Srbija poručuje kosovskim Srbima da odbace secesiju. Oko 120.000 kosovskih Srba uz podršku Beograda odbacuje secesiju i organizuje svoj parlament na severnom delu Kosova gde su u većini. Srbija jača mrežu paralelnih struktura, obezbeđujući administrativne, obrazovne i zdravstvene službe za Srbe čime će "zacementirati de fakto podelu". Srbi iz severnog dela Kosova odbiće saradnju s novom misijom EU, ali neće tražiti od mirovnih snaga NATO da napuste Kosovo. Zapad ne očekuje masovni egzodus Srba, ali će se nastaviti postepeno iseljavanje koje traje od NATO intervencije. Ostaje da se vidi koliko Srbija može da ide daleko u pokušaju da formalno odvoji severni deo Kosova. Kao treći scenario Rojters navodi da Srbija uvodi protivmere Kosovu. Srbija sprovodi "akcioni plan" mera protiv Kosova. Ana-litičari navode da bi to moglo uključiti zatvaranje granica, trgovinski embargo i nepriznavanje kosovskih pasoša. Srbija će, takođe, prekinuti snab-devanje strujom i vodom, kao i telefonske i interent veze koje još postoje između Srbije i Kosova. Beograd je isključio vojnu reakciju. Četvrti mogući scenario, po ocenio Rojtersa, jeste da se Srbija suočava s političkom krizom. Dolazi do raspada vladajuće koalicije, za koju se ocenjuje da je "već nesigurna", usled neslaganja oko pravca kojim bi zemlja trebalo da krene nakon gubitka Kosova. Po toj verziji, nacionalista, premijer Vojislav Koštunica poziva na odbacivanje svake integracije s EU, a Demokratska stranka predsednika Borisa Tadića odbija da sledi takvu politiku. Rojters navodi da se u Srbiji u maju održavaju izbori, koji će opet biti "referedum o putu zemlje" - na Zapad ka EU ili na istok ka Rusiji. Takođe se predviđa da će "ultranacionalistička" Srpska radikalna stranka "dalje konoslidovati svoju poziciju kao najveća politička partija u zemlji". Kao poslednji scenario Rojters navodi i mogućnost izbijanja nasilja. Albanci u susednoj Makedoniji i preševskoj dolini na jugu Srbije "gledaju ka Kosovu", dok neki ekstremni lokalni lideri već govore o razmeni teritorija ako dođe do podele Kosova. Rojters navodi da iako je većina gerilaca iz Oslobodilačke vojske Kosova vratila oružje nakon rata 1998-1999. godine, oko 400.000 komada oružja se nalazi na Kosovu i većinom je u rukama kriminalnih bandi.

Kosovo priznalo 16 zemalja
Jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova juče su priznale Italija, Estonija, Danska i Luksemburg, dok je slovenačka vlada usvojila predlog o priznanju Kosova. To čini ukupan broj od 16 zemalja koje su do sada priznale jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova, među kojima su Avganistan, Albanija, SAD, Austrija, Nemačka, Francuska, Letonija, Turska, Senegal, Australija, Tajvan i Velika Britanija, koja je juče imenovala i prvog ambasadora na Kosovu. Od bivših jugoslovenskih republika do sada se samo Slovenija zvanično oglasila o Kosovu. Slovenačka vlada je danas usvojila predlog o priznanju Kosova i uputila ga na razmatranje u parlament. Bosna i Hercegovina je saopštila da neće "u narednom periodu priznati nezavisnost Kosova", a skupština jednog od entiteta - Republike Srpske najavila je da će danas održati vanrednu sednicu, na kojoj bi poslanici trebalo da utvrde stav. Podgorica i Skoplje su poručili da neće žuriti u priznavanju odluke Prištine, koja je doneta u nedelju. Hrvatska je ranije najavljivala da će u vezi sa pitanjem Kosova slediti sopstvene državne interese i politiku EU. Među zemljama koje su rekle da će uskoro priznati Kosovo su članice EU: Holandija, Belgija, Irska, Mađarska i Bugarska. Nameru da prizna Kosovo juče je iznela i Norveška, koja će time slediti odluku svojih nordijskih suseda - Finske i Švedske, koje su, takođe, najavile priznanje. Predsednik Poljske Leh Kačinjski i dalje traži od premijera Donalda Tuska da vlada ne žuri s priznavanjem Kosova, koje je šef poljske diplomatije Radoslav Šikorski sinoć najavio za sledeću nedelju. Parlament Litvanije je, pak, rešio da konačnu odluku o proglašenju nezavisnosti Kosova neće doneti pre 10. marta, a po svemu sudeći, taj stav će biti blizak većini članica EU. Od bivših sovjetskih republika, Ukrajina se nije otvoreno izjasnila da li će priznati nezavisnost Kosova, dok je Azerbejdžan saopštio da neće priznati Kosovo, jer se radi o kršenju međunarodnog prava. Velike rezerve prema priznanju Kosova imaju Grčka, Portugalija, Malta, Češka, Slovačka i Kina, koja je saopštila da će početkom marta poslati novi kontigent policajaca u mirovne snage u tom regionu. Rusija spada u zemlje koje su osudile jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova, što su učinile i Kipar, Rumunija, Slovačka, Španija, Gruzija i Moldavija. Kosovo, kako su najavili, neće priznati ni Vijetnam, Šri Lanka Indonezija, Libija, Burkina Faso i Južnoafrička Republika.

Posle incidenata normalizovan saobraćaj na Merdaru
Kosovska policijska služba saopštila je da je u 17.45 normalizovan saobraćaj na prelazu Merdare, nakon demonstracija rezervista iz Kuršumlije. KPS je saopštila da je oko 13.20 oko 200 Srba, od kojih su neki nosili maskirne vojne uniforme, pokušali da pređu na kosovsku stranu. "Nakon što su demonstranti prošli na neutralnu zonu, oko 20 metara sa kosovske strane, kosovske policijske snage su postavile barikade. Učesnici protesta, od kojih su neki bili pod maskama, doneli su i kod barikada zapalili dve automobilske gume", navodi se u saopštenju. Dodaje se da su neki od učesnika protesta kamenjem gađali pripadnike KPS i da je tada povređen jedan pripadnik specijalne jedinice KPS-a. Potom su demonstranti podmetnuli požar na ledinama sa obe strane neutralne zone, navodi KPS. U saopštenju se navodi da policija nije intervenisala, dok su demonstranti napustili Merdare oko 16.30. Međutim, izveštač sa Merdara video je upotrebu vodenog topa protiv demonstranata, kao i da je u jednom trenutku došlo do direktnog sukoba pripadnika Kfora i demonstranata. Demonstracije su okončane nakon upotrebe vodenog topa.

Putin izrazio zabrinutost zbog kršenja međunarodnog prava
Predsednik Rusije Vladimir Putin izrazio je juče u razgovoru s gruzijskim kolegom Mihailom Sakasvilijem zabrinutost zbog kršenja međunarodnog prava u vezi s proglašavanjem nezavisnosti Kosova. To je novinarima nakon razgovora preneo šef ruske diplomatije Sergej Lavrov. Na pitanje da li je u razgovoru bilo reči o Kosovu, Lavrov je odgovorio: "Naravno, i ruska strana je potvrdila poziciju da je čvrsto zalažući se za poštovanje normi međunarodnog prava, Moskva zabrinuta jednostranim dejstvima u vezi s proglašenjem nezavisnosti Kosova i to će uzimati u ozbir u daljim delovanjima". Lavrov je, takođe, saopštio da je Putin razjasnio Sakašviliju koje posledice može imati ulazak Gruzije u NATO. "Predsednik je potvrdio principijelnu poziciju Rusije da ne vidi realne razloge za taj proces, i detaljno izložio koje to posledice može imati po rusko-gruzijske odnose", preneo je Lavrov. On je, takođe, rekao da je Putin u razgovoru "jasno ocrtao ulove normalizacije rusko - gruzijskih odnosa". "Predsednik je posebno naglasio neophodnost strogog ispunjavanja svih postojećih dogovora o rešavanju abhaskog i južnoosetinskog konflikta uz puno uzimanje u obzir interesa strana", naveo je Lavrov.

Šutanovac izrazio žaljenje zbog nereda u Beogradu
Ministar odbrane Dragan Šutanovac izrazio žaljenje zbog nereda koji su sinoćizbili na ulicama Beograda i da poruka koja je poslata nakon mitinga ni na koji način ne pomaže građanima koji žive na Kosovu i Metohiji. "Smatram da je ovo možda jedan od najtužnijih dana u Beogradu. Sa željom da izrazimo stav u odnosu na stav međunarodne zajednice o Kosovu i Metohiji, jedan dobar deo ljudi je došao na miting kako bi lupao radnje i ambasade", rekao je Šutanovac za RTV B92. On je istakao da država mora agresivnije da deluje da spreči divljaštvo koje se dešava na ulicama Beograda, ocenjujući da su današnjim neredima doprineli pojedini političari koji su prethodnih dana opravdavali ovakve incidente. "Ovakovom porukom koju smo danas poslali ni na koji način ne možemo da pomognemo građanima koji žive na Kosovu i Metohiji. Svi oni koji imaju neprijateljski odnos prema Srbiji, još više će moći da utemelje svoj stav", rekao je Šutanovac.

SAD traže da SB UN osudi napad na ambasadu u Beogradu
SAD su sinoć saopštile da će zatražiti od Saveta bezbednosti UN da osudi napad na američku ambasadu u Beogradu, javile su sinoć agencije. Američki ambasador u UN Zalmaj Halilzad rekao je da je šokiran zbog napada na američku ambasadu u Beogradu, koju je danas zapalila grupa izgrednika tokom protesta "Kosovo je Srbija". "Ja sam šokiran zbog napada rulje na američku ambasadu u Beogradu", rekao je Halilzad novinarima uoči ranije zakazanog sastanka Saveta bezbednosti UN, posvećenog sporu Etiopije i Eritreje oko granica. On je dodao da će tražiti od Saveta bezbednosti da jednoglasno osudi taj napad. "Idem u Savet bezbednosti UN i zatražiću da jednoslasno donese izjavu u kojoj će izraziti šokiranost i osuditi napad i podsetiti srpske vlasti na njihovu odgovornost da zaštite diplomatska predstavništva", rekao je američki diplomata. Pored američke ambasade, demonstranti su oštetili obližnje ambasade Hrvatske i Nemačke i kamenovali ambasade Turske i Velike Britanije.

Odaberite znak OVAN BIK BLIZANCI RAK LAV DEVICA VAGA SKORPIJA STRELAC JARAC VODOLIJA RIBE

| PRVA STRANA - HOME | REDAKCIJA | ARHIVA | PRETPLATA | KONTAKT |

Copyright © 1996-2012 "NOVINE Toronto"