|
|
Broj 1142, 22. februar 2008.
| Karakas ne priznaje Kosovo |
| |
 Predsednik
Venecuele Hugo Čaves izjavio je da Venecuela neće priznati nezavisnosti
Kosova, koja je "nastala pritiskom SAD".
"Mi ne priznajemo nezavisnost Kosova. Mi je osporavamo i ne znam kako države
mogu to da prihvate", rekao je Čaves.
Prema njegovim rečima, Venecuela se slaže sa stavom Rusije, Kine i Španije.
"Zabrinjavajuće je što Ujedinjene nacije dozvoljavaju igru SAD", rekao je
Čaves.
Predsednik Venecuele je uputio apel da se ne prizna jednostrano proglašena
nezavisnost Kosova i da se pronađu "instrumenti za politički dijalog u UN i
Evropskoj uniji". |
| |
| |
|
| |
| Policija uhapsila 187 korisnika pedofilskih
sadržaja |
| |
Hrvatska policija saopštila je da je dovršila višemesečnu međunarodnu
policijsku akciju kodnog imena "Sledž Hamer", u kojoj je razotkriveno 187
osoba koje su intenzivno koristile pedofilske sadržaje na internetu.
Cilj akcije bilo je suzbijanje dečje pornografije, međutim policija nije
objavila protiv koliko će osoba od ukupnogg broja otkrivenih korisnika
neprimerenog sadržaja biti podignute krivične prijave.
Akcija je počela nakon što je u avgustu prošle godine na sajt na internetu
jednog nevladinog udruženja u Hrvatskoj izvršen neovlašćeni upad hakera iz
severne Evrope, koji su na stranici kreirali datoteku sa 99 slika s dečjom
pornografijom.
U samo tri dana od 5. do 8. avgusta na toj je stranici, koja je do tada
imala vrlo malu posećenost, zabeleženo čak 12 miliona poseta, precizirala je
policija.
Nakon toga pristup slikama je sprečen, a otkriveno je više od 144.000
internet adresa posetilaca iz 170 zemalja, od čega su se na hrvatsku
odnosile 282 adrese. Proverama tih adresa utvrđeno je da je stranice sa
pedofilskim sadržajem pregledalo 187 osoba iz 19 županija Hrvatske, a
najviše iz Zagreba i okoline.
Policiju je o "hakiranoj" stranici početkom septembra obavestio internet
provajder koji je održavao tu stranicu, a početkom novembra o slučaju su
obaveštene i članice Interpola, tako da je akcija prešla u međunarodnu i
dobila je ime "Sledž Hamer".
Prva faza te operacije u Hrvatskoj je započela u sredu pretragom stanova i
drugih prostorija odakle su se skidale datoteke s fotografijama, kao i
konfiskacijom računara i medija za koje se sumnja da sadrže pedofilski
materijal.
Tek nakon pregleda zaplenjenih stvari znaće se protiv koga će se podići
prijave zbog krivičnog dela dečje pornografije, ali policijski stručnjak za
kompjuterski kriminal Branko Novak tvrdi da ne očekuju nove prijave jer je u
akciji izgubljen element iznenađenja.
Šefica Uprave kriminalističke policije Dubravka Martinjak na danas održanoj
konferenciji za novinare upozorila je da su mediji preranim objavljivanjem
informacija o akciji pomogli počiniocima da unište važne dokaze.
U policiji kažu da je sve više krivičnih dela na štetu maloletnika, pa je
tako 2006. zabeleženo 25 krivičnih dela distribucije dečje pornografije, a
prošle godine 47. |
| |
| |
|
| |
| Najveća žaba svih vremena |
| |
Bila je to najveća, najopakija, najgora žaba koja je ikad skakala Zemljom.
Naučnici, koji su početkom ove nedelje objavili da su na severozapadu
Madagaskara otkrili ogromnog vodozemca, nazvali su ga "đavolska žaba."
Smatraju da je ta "spodoba" živela pre oko 65 do 70 miliona godina i bila
veoma opasna.
Verovatno se hranila bebama dinosaura i, kako kaže paleontolog Dejvid Kros
sa njujorš-kog univerziteta Stoni Bruk jedan od naučnika koji su pronašli
ostatke zveri, bila je verovatno najveća žaba koja je ikad živela na Zemlji.
 Stručno
ime ove nemani je Belzebufo ampinga, i potiče od grčkog naziva za đavola -
Belzebub i latinskog bufo, što znači 'žaba'. Ampinga znači 'štit' i odnosi
se na deo njene anatomije koji podseća na oklop.
"Đavolja žaba" je bila dugačka 41 centimetar i težila, kako naučnici
procenjuju, oko 4.5 kilograma.
Bila je izuzetno snažne građe, sa veoma velikim ustima i moćnom vilicom.
"Nije neverovatno da je Belzebufo proždirala guštere i sisare, kao i manje
žabe, pa čak i, imajući u vidu njenu veličinu, bebe dinosaurusa," izjavio je
Kros agenciji AP.
"Verovatno je bila veoma opaka," smatra Sjuzan Evans, paleontolog sa
londonskog Univerzitetskog koledža, takođe član naučne ekspedicije koja je
pronašla ostatke praistorijske nemani.
Iako je živela prilično davno, naučnici misle da je Belzebufo blisko
povezana sa grupom žaba koje žive danas u Južnoj Americi.
One, takođe, imaju ogromna usta, a nekima iz glava štrče rogići; naučnici
smatraju da je, možda, i Belzebufo imala rogove, što odgovara nazivu "đavolja
žaba".
Belzebufo je bila veća od ijednog svog latinoameričkog srodnika ili bilo
koje današnje žabe. "Kao da je bila na ste-roidima," kaže Kros. Najveća
današnja žaba je džinovska žaba iz zapadne Afrike, dugačka 32 centimetara i
teška 3.3 kilograma.
Naučnici su izneli da je prisustvo Belzebufa na Madagaskaru i njegovih
savremenih rođaka u Južnoj Americi jedan od poslednjih znakova koji svedoče
o nekadašnjem kopnenom pojasu koji je povezivao Madagaskar sa Antarktikom,
koji je tada bio mnogo topliji, kao i sa Latinskom Amerikom.
To je životinjama omogućivalo da prelaze s jednog na drugi kopneni masiv,
odnosno s jednog na drugi današnji kontinent.
Na Madagaskaru su pronađeni fosili i nekih drugih životinja iz Belzebufovog
doba, koji su veoma slični onima iz Latinske Amerike.
Prema naučnim saznanjima prva žaba se pojavila pre oko 180 miliona godina i
njena anatomska osnova je ostala ista kao danas.
Belzebufo je živela u periodu krede, koji je označio i kraj ere dinosaurusa,
koji su, zajedno sa mnogim drugim životinjskim vrstama, izumrli kada je pre
65 miliona godina asteroid udario u Zemlju u predelu današnjeg Meksika.
Asteroid, prečnika 10 kilometara, podigao u atmosferu ogromne količine
prašine, koja je blokirala Sunčevu svetlost, prekinula proces fotosinteze i
dovela do izumiranja biljaka i fitoplanktona. Sve je bilo praćeno
planetarnim vatrenim stihijama i kiselim kišama.
Naučnici smatraju da Belzebufo nije, kao većina današnjih žaba, živela u
vodi, već u polusuvim sredinama. Verovatno je lovila kao njeni današnji
rođaci koji se kamufliraju i iz zasede napadaju plen.
Prvi delimični fosili praistorijske žabe pronađeni su 1993. godine i od tada
su naučnici uspeli da kompletiraju njene ostatke i da slože potpun fosil.
Iako je istinski "kralj svih žaba", Belzebufo nije i najveći vodozemac koji
je živeo na zemlji. Mnogi su dostigli, zaista zadivljujuće dimenzije, kao
što su krokodoliki Prionoscućus, koji je bio dugačak devet metara, a živeo
je u razdoblju perma, zlatnog doba biološke raznovrsnosti, koje je okončano
pre oko 250 miliona godina. |
| |
| |
|
| |
| Ukradena umetnička dela u potrazi za
vlasnicima |
| |
U Izraelskom nacionalnom muzeju u Jerusalimu otvorene su dve izložbe čije
eksponate prati tragična priča: nacisti su ih u Drugom svetskom ratu
opljačkali iz evropskih muzeja i privatnih kuća, a vlasnici se nisu javili
da im budu vraćena. Veliki broj vlasnika je nastradao u ratu.
Izložbe, na kojima se mogu, između ostalog, videti slike Anrija Matisa,
Kloda Monea i Žorža Seraa, imaju za cilj da iznesu dramatične sudbine koje
se kriju iza umetnosti, a možda i da ponovo spoje vlasnike sa njihovim
umetninama.
 Posetioci
koji prepoznaju svoje slike i uspeju da dokažu da su bile u njihovom
vlasništvu, mogu da podnesu zahtev i da ih uzmu.
"Moguće je da će se pojaviti neko ko će prepoznati nešto što je pripadalo
njemu ili njegovoj porodici," kaže direktor Izraelskog nacionalnog muzeja
Džejms Snajder.
Prema njegovim rečima, to je dokaz da muzeji čine napore da bi se okončalo
poglavlje istorije o krađama počinjenim u Drugom svetskom ratu.
Stručnjaci navode da širom sveta ima između 250.000 i 600.000 umetničkih
dela koje su nacisti oteli a koje vlasnici nikada nisu tražili natrag. Ti
radovi ostali su u vlasništvu muzeja, vlada i privatnih kolekcionara.
Na dve izložbe u Jerusalimu izloženo je 80 eksponata.
Prvu izložbau pod nazivom "U potrazi za vlasnicima", koja traje do 3. juna,
čine 53 slike pozajmljene iz francuskih muzeja. Postavku je sastavio tim
izraelskih i francuskih kustosa, a u nju su uvršteni i radovi koje je kupio
najviši Hitlerov diplomata Joahim fon Ribentrop.
Većina tih slika dobro su poznate i ispitane, što znači da je malo verovatno
da bi neko mogao da traži njihov povraćaj, 60 godina po okončanju rata,
izjavio je Snajder agenciji AP.
Nacisti su za vreme rata iz Francuske odneli 100.000 umetničkih predmeta,
tapiserija, komada nameštaja, od kojih je 60.000 vraćeno, a 45.000 predato
vlasnicima ili njihovim naslednicima. Ostatak je u većini slučajeva prodat
na aukcijiama, a prihod je poklonjen fondaciji za sećanje na holokaust,
navodi Frans pres.
Druga izložba "Umetnost kao siroče" uključuje uglavnom manje poznate
eksponate koji spadaju u 1.200 predmeta koje je Izraelskom nacionalnom
muzeju pre deset godina poklonila jedna jevrejska organizacija. Te umetnine
prikupljene su u savezničkim centrima postavljenim kako bi se vratila
umetnička dela koje su nacisti ukrali.
Na toj izložbi načuveniji eksponat je slika austrijskog umetnika 20. veka
Egona Šilea, za koju se veruje da vredi više od 20 miliona dolara.
Izložene su i fotografije snimljene posle rata, na kojima se vide skladišta
sa hiljadama kutija pokradenih slika, i police prepune skulptura.
Posetiocima su na raspolaganju i kompjuteri koji sadrže podatke o pokradenim
umetninama.
Proteklih godina, Izraelski nacionalni muzej je vratio dvadesetak eksponata
vlasnicima ili njihovim naslednicima, kaže direktor muzeja. "Osećamo da je
naša dužnost da umetnine čuvamo kao sećanje na njihov gubitak, a kada se
ukaže prilika da dela vratimo, srećni smo kada to možemo da učinimo," kaže
Snajder. |
| |
| |
|
| |
| Kastro se povukao |
| |
SAD su izrazile nadu da će povlačenje dugogodišnjeg kubanskog lidera Fidela
Kastra sa vlasti označiti početak demokratske tranzicije na Kubi, dok je
Evropska unija saopštila da je spremna da obnovi odnose sa zemljom koji su
delimično zamrznuti tokom Kastrove vladavine.
Povodom Kastrovog odlaska s državnih funkcija, Peking je pozdravio Kastra
kao "revolucionarnog vođu" i "starog prijatelja Kine".
 Fidel
Kastro je saopštio da odustaje od rukovođenja državom, posle skoro 50 godina
vladavine.
Američki predsednik Džordž Bušrekao je danas u Kigaliju, u Ruandi, da smatra
da će Kastrov odlazak označiti početak "demokratske tranzicije" na Kubi koja
će na kraju voditi slobodnim i fer izborima.
Buš je dodao da su SAD spremne da pomognu Kubi u tim promenama.
SAD su pre više od četiri decenije uvele ekonomski embargo Kubi u pokušaju
da izoluju Kastra, koji je došao na vlast 1959. godine.
Predstavnici Evropske komisije danas su saopštila da je EU spremna da počne
sa Kubom "konstruktivan politički dijalog".
U Briselu je najavljo da će evropski komesar za pomoć Luj Mišel posetiti
Kubu 6. i 7. marta.
Odnosi EU i Kube su se pogoršali 2003. godine kada je Brisel zamrznuo
diplomatske odnose sa Havanom, nakon hapšenja 75 disidenata, od kojih su
mnogi prisustvovali prijemima u evropskim ambasadama na Kubi.
Kinesko Ministarstvo spoljnih poslova danas je saopštilo da su Kina i Kuba
prijateljske zemlje i da će Peking nastaviti da razvija saradnju i
prijateljske odnose sa tom zemljom.
Komunističke partije dve zemlje, koje su dugo bile na distanci, pojačale su
proteklih godina odnose, a kineski predsednik Hu Đintao je posetio Kubu u
novembru 2004. godine.
Kuba je od tada drugi spoljnotrgovinski partner Kube, posle Venecuele, sa
razmenom od oko dve milijarde dolara 2006. godine.
Lider ruske Kominističke partije Genadij Zjuganov je pozdravio "hrabru
odluku" kubanskog lidera koju je, kako je ocenio, doneo "u interesu svoje
zemlje i svog naroda".
Zjuganov je rekao da je Kastro "genijalni političar koji je visoko istakao
zastavu slobode". |
| |
| |
|
| |
| Makejn negira da je imao vezu s lobistkinjom
Viki Ajsman |
| |
Kandidat za predsedničku nominaciju Republikanske stranke Džon Makejn negirao
je da je u romantičnoj vezi s jednom lobistkinjom i rekao da priča
objavljena u "Njujork tajmsu" (The Nenj York Times) o tome "nije istinita".
"Veoma sam razočaran člankom. Nije istinit", rekao je Makejn dok je njegova
supruga Sindi stajala pored njega na konferenciji za novinare.
Makejn, koji je sve bliži nominaciji republikanaca, rekao je da je spomenuta
žena, lobistkinja Viki Ajsmen, njegova prijateljica.
Viver je naveo i da je sastanak s Ajsmenovom upriličen nakon rasprave s
rukovodiocima kampanje, dok je Makejn izjavio da nije upoznat s tim.
"Nikada nisam razgovarao o tome s Džonom Viverom. Koliko znam, nije bilo
potrebe... Ne znam ništa o tome", rekao je Makejn i dodao da neće dozvoliti
da ga išta odvuče od kampanje.
Njegova supruga je takođe govorila o novinskim člancima i rekla da veruje
suprugu. |
| |
| |
|
| |
| Stvarni broj žrtava sukobima zahvaćenih
regiona |
| |
Statistički podaci o mrtvima pomažu humanitarnim agencijama da ubede svet, već
umoran od nesreća, da u džunglama Afrike ili zaboravljenim delovima Iraka
ljudi umiru od gladi ili zaraza izazvanih ratovima podjednako koliko i u
samim sukobima.
Službenici agencija, poput Međunarodnog komiteta za spasavanja (IRC),
svakoga dana dovode život u opasnost da bi pomogli u obezbeđivanju podataka
o žrtvama u ugroženim oblastima.
 "U
Kongu postoji humanitarna kriza, ali potrebni su nam podaci da bismo to
pokazali svetu", kaže za Rojters Ričard Brenan iz IRC-a.
U poslednjem izveštaju te organizacije navodi se da 45.000 ljudi u Kongu
mesečno umre u uslovima izazvanim sukobima, pre svega od gladi i zaraza,
iako je ratovanje u toj zemlji zvanično završeno 2003. godina.
Pribavljanje preciznih i verodostojnih podataka često je veoma teško i
vezano je za politiku.
"Bilo je zaista teško da dođemo do nekih mesta. Iznajmljivali smo avione,
čamce i motore", kaže Brenan, opisujući kako je tim IRC-a jednom morao da
pregazi reku u Kongu u kojoj žive zmije otrovnice.
IRC je utvrdio da je od 1998. u Kongu život izgubilo 5,4 miliona ljudi, što
je najveći broj žrtava u jednom sukobu od Drugog svetskog rata.
Međutim, zahvaljujući mukotrpnom radu u prikupljanju podataka, obezbeđene su
donacije koje pomazu toj zemlji da se oporavi od razaranja.
Izveštaji te organizacije ukazuju na činjenicu da od gladi i zaraznih
bolesti koje su posledica rata, često život izgubi više ljudi nego u samim
okršajima.
U Kongu je smrt manje od deset odsto žrtava izazvana u ratnim sukobima, dok
većina umire zbog gladi i nepristupačnosti ili nepostojanja bolnica.
Slično je i u Angoli, Liberiji, Sijera Leoneu - zemljama koje se još uvek sa
mukom oporavljaju od brutalnih oružanih konflikata.
Upitan zašto se Kongu ne posveti veća pažnja, imajući u vidu da mesečno u
toj zemlji umre 45.000 ljudi, Brenan kaže da ta Kongo ne predstavlja veliki
politički ili ekonomski interes u očima zapadnih sila.
"Ljudi ne umiru dramatično, i umiru anonimno", kaže. |
| |
| |
|
| |
| Evropa će morati da unajmi 56 miliona
stranaca |
| |
Evropa se suočava sa dubokim demografskim promenama zbog niske stope rađanja,
odnosno sve starijeg stanovništva.
Statističari u EU upozoravaju da bi radna snaga u evropskim zemljama mogla
početi da se smanjuje do kraja ove decenije, što je pokrenulo zahteve da se
organizuju hitne javne debate o tome kako da se spreče demografska pomeranja.
Starji žive sve duže, dok mlade osobe nemaju dovoljno dece zbog finansijskog
pritiska i nefleksibilnih poslodavaca. U Evropskoj uniji procenjuju da će do
2050. godine 30 odsto odraslih osoba imati 65 godina. Zvaničnici su pred
zagonetkom kako će se održati sve starije društvo koje izdržava sve manji
broj poreskih obveznika.
 U
novim izveštajima, u Briselu se upozorava da će se, zbog nedostatka radne
snage, državni penzioni fondovi urušiti. Vlade se istovremeno pozivaju da
obeshrabe rani odlazak u penziju, odnosno da starijim ljudima obezbede veću
"fleksibilnost" na radnom mestu.
Jos Bergman, profesor društvenih nauka na univerzitetu Luven u Belgiji,
izjavio je Radiju Glas Amerike da to ne bi bio veliki problem ukoliko bi svi
Evropljani mogli da rade do 65 godine.
Drugo moguće rešenje bila bi imigracija. Evropska unija procenjuje da će za
rešavanje problema pada prirodnog priraštaja biti potrebno da se unajmi 56
miliona stranih radnika u narednih 40 godina.
Evropska komisija predložila je uvođenje radne dozvole Evropske unije,
takozvane plave karte, kojom bi se privukli stručni strani radnici.
Filip Busil Metjuz, član Odbora za zaposljavanje u evropskom parlamentu,
kaže da dovođenje stranaca ne predstavlja dugoročno rešenje.
"Glavni problem je što stariji ljudi žele bolje uslove rada, a mlađi
mogućnost da imaju više dece", kaže Busil Metjuz.
Pojedinci ne odobravaju mešanje vlade u planiranje porodice. Korin Meijer,
francuska spisateljica i majka dvoje dece, svojom knjigom "Bez deteta. 40
razloga da nemate dece" izazvala je burne reakcije u Francuskoj, zato što,
kako kaže, "zagovara bejbi propagandu."
"Nisam sigurna da bi trebalo da plaćamo veći porez da bi mlađe žene rađale
više dece. Ukoliko nam je potrebno više radno sposobnih ljudi, onda treba da
razmislimo o pozivu ljudima iz ostalih zemalja da dođu i rade u Evropi,"
kaže Korin Meijer.
I u slučaju porasta nataliteta, biće potrebne dve generacije da se nadoknadi
demografski deficit, smatra Busil Metjuz i najavljuje da će evropski
parlament raspravljati o tome da li je neophodno zaposljavanje večheg broja
imigranata. |
| |
| |
|
| |
| Najveća tajna Holivuda u rukama dvojice
konsultanata |
| |
Po dva muškarca u proteklih više od 70 godina čuvaju najveću tajnu Holivuda -
imena dobitnika Oskara, od završetka glasanja do početka ceremonije dodele
pozlaćenih statueta.
 Rik
Rozas i Bred Oltmans iz kompanije Prajs Voterhaus Kupers , biće jedini
kojima će biti poznati rezultati glasanja kada u nedelju uveče, po lokalnom
vremenu, budu došli u Kodak teatar na svečanu dodelu.
Svaki od njih nosiće tada kofer sa zapečaćenim belim kovertama koje će biti
otvorene na samoj ceremoniji, koja će biti direktno prenošena na televiziji.
Ceo proces glasanja i prebrojavanja listića okružuju drakonske mere
bezbednosti.
U doba kada je sve prisutnije elektronsko glasanje, čak i na izborima za
šefove država, američka Akademija za filmske umetnosti i nauke ne odustaje
od ručnog prebrojavanja listića članova glasačkog kolegijuma. Operaciju
nadgledaju Oltmans i Rozaz, na mestu čija se lokacija drži u tajnosti.
Kolegijum čini 5.829 članova, koji su do prošlog utorka u 17.00 po lokalnom
vremenu morali da pošalju listiće.
Oprez je opravdan zbog toga što je, kako je rekao izvršni direktor akademije
Brus Dejvis, kompjuterska mreža akademije redovno na meti hakera.
"A to nije vrsta informacija koje bismo želeli da ostavimo da se motaju u
nekom od kompjutera", istakao je.
Kompanija Prajs Voterhaus Kupers je u protekle 74 godine zadužena za dobro
odvijanje glasanja i do sada nikada nisu procureli podaci o laureatima.
Prebrojavanje se obavlja po grupama, a nijednom od učesnika nije poznat
ukupan broj glasova kod drugih. Finalno sabiranje glasova rade Rozas i
Oltmans.
Operacija traje obično tri dana, posle kojih se pripremaju dva identična
svežnja koverti.
Na dan dodele Oskara, obojica dolaze u Kodak teatar različitim putevima, u
različitim automobilima, u pratnji telohranitelja i sa po jednim paketom
koverti.
Različitim putevima dolaze kako bi se izbeglo da zajedno ostanu zaglavljeni
u saobraćajnoj gužvi koja je čest prizor u Los Anđelesu.
Obojica tvrde da su nepotkupljivi i da nikada nisu bili žrtve pritisaka
svojih bližnjih ne bi li im unapred otkrili imena dobitnika Oskara. |
| |
| |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
Oglasavanje Marketing
|
