Broj 1143, 29. februar 2008.

Proglašenje nezavisnosti Kosova ilegalno
Ugledni magazin "Meklejns" objavio je duži intervju sa ambasadorom Srbije Dušanom T. Batakovićem u najnovijem broju od 10. marta 2008, koji je uradila Izabele Vinsent. Povodom aktuelne situacije u Srbiji ambasador Bataković je najpre istakao da je predsednik Tadić uputio pismo generalnoj guvernerki Mišel Žan zahtevajući od Kanade da ne prizna nezavisnost Kosova kao i da aktivira sve prethodne pravne akte, uključujući Rezoluciju UN 1244, i pravo Srbije da uspostavi kontrolu nad provincijom. Ambasador je, takođe, odluku Narodne skupštine Srbije predao kanadskom Ministarstvu spoljnih poslova uz poruku da je proglašenju nezavisnosti nezakonito i da će biti poništeno. Ambasador je ukazao da će ukoliko Otava prizna Kosovo, u znak protesta napustiti Kanadu u roku od 48 sati. "Partija Kvebekua je požurila da podrži svoju kosovsku braću, a Kanada je upozorena o opasnosti koju nosi ovaj presedan. Ovo je opasan ali važan presedan koji ohrabruje separatiste širom sveta. Nadam se da Kanada neće priznati Kosovo ali ne znam šta će se desiti u budućnosti". Na pitanje da li se Srbi plaše da će ovo ugroziti njihov ulazak u EU što je bio cilj Miloševićevih protivnika od 2000. godine, ambasador Bataković izjavio da Srbija sebe smatra evropskom državom, ali ako se Srbi pitaju da li bi se pridružili EU na račun Kosova, odgovor bi bio, razumljivo, da se sačuva Kosovo. "Naši zapadni partneri ne razumeju da Kosovo nije samo teritorija sa 1,300 srpskih crkvi i manastira već i sastavni deo srpskog identiteta. Kosovo je u srcu svakog Srbina. U Kanadi živi 200,000 Srba, još dva miliona u SAD i milion u Evropi i svi oni slave samo jedan zajednički praznik 28. juna - Vidovdan". Bataković je posebno ukazao da je albanski nacionalizam uništio Jugoslaviju i doveo Miloševića na vlast. "On (Milošević) bi ostao nepoznat provincijski bankar da nije bilo raširenog albanskog nacionalizma, podsticanog od strane staljinističkog albanskog režima Enver Hodže 80-tih godina. Tito je znao za opasnosti koje nosi albanski nacionalizam i upozoravao je da Albanci mogu uništiti jedinstvo Jugoslavije. Treba, takođe, imati u vidu da Srbi ne slave poraz u kosovskoj bici od 28. juna 1389, već borbu za slobodu. Zato su prošle nedelje Srbi izašli na ulice, od premijera do reditelja Emira Kusturice, tenisera Novaka Đokovića (putem video-konferencije). Većim delom protest je bio veličanstven i veoma miran sa malim procentom ljudi koji su učestvovali u huliganskim akcijama koje su nažalost završile napadima na ambasade zapadnih zemalja." Na pitanje da li se može očekivati još nasilja od Srba, naročito da zaštite one koji još uvek žive na Kosovu, ambasador Bataković ocenjuje da će Srbi nesumnjivo ostati neposlušni, ali da je teško predvideti kakva će biti unutrašnja dinamika u Srbiji i stav EU. "Postoji čitava jedna nova post-Miloševićevska generacija - mladih ljudi koji se ne sećaju 78 dana NATO bombardovanja - a koji vide stav Zapada kao potpunu nepravdu. Imamo poteškoće da ih ubedimo da nisu tretirani kao večita žrtvena jagnjad za sve loše što se desilo na Balkanu". O kažnjavanju Srbije za Miloševićeve počinjene zločine, ambasador iznosi komentar M. Ahtisarija koji je njemu lično izjavio da su Srbi krivi kao narod i da, shodno tome, moraju da plate cenu kolektivne krivice (Beč 2006. godine). "Ukoliko je tako, uzvratio je Bataković, zašto onda nismo svi u Hagu? Ahtisarijevi komentari su izazvali skanadal u Srbiji, mada je on postepeno ublažavao svoju poziciju a ideja o kolektivnoj krivici i kažnjavanju Srba je ostala". (Ahtisari je potom negirao da je pričao o kolektivnoj krivici). Ambasador je na pitanje novinarke ukazao da je bio veoma aktivan u anti-Miloševićevom pokretu od sredine 90-tih godina nakon povratka sa doktorskih studija iz Pariza. Zbog odbijanja da potpiše akt o vernosti režimu je umalo izgubio posao na beogradskom univerzitetu. "Kosovo je uz pomoć međunarodne zajednice imalo skoro devet godina da implementira nediskriminatorske mere za zaštitu manjina u provinciji, ali jedino što je urađeno od strane kosovskih Albanaca bilo je etničko čišćenje. Postoji bojazan da će se ono nastaviti i da Srbi i druge manjine neće biti zaštićeni kao što je predviđeno Rezolucijom 1244. Priština je jedina etnički čista prestonica u Evropi; 1999. u njoj je živelo 40,000 Srba, sada ih ima ukupno 86. Čak 60% kosovskih Srba, njih oko 200,000 žive kao interno raseljena lica ili izbeglice u Srbiji ili Crnoj Gori. Ukupno 156 srpskih crkava i manastira na Kosovu je uništeno od strane ovih Talibana balkanskog tipa koji uništavaju srpske srednjovekovne crkve u cilju potpunog brisanja tragova srpskog prisustva na ovim prostorima. Dalje, vladavina zakona na Kosovu se uopšte ne poštuje. U Srbiji već postoji nekoliko optužnica protiv policajaca koji su počinili zločine protiv Albanaca, ali na Kosovu, gde je ubijeno 1,300 Srba i isto toliko njih oteto, još nijedan počinilac nije kažnjen. Kosovo je jedino mesto na svetu gde neko može da postane premijer nakon što je ubio policajca". Ambasador Bataković smatra da je tužno što su naši zapadni partneri odbacili demokratsku Srbiju i sve što je postignuto u poslednjih osam godina kao prirodni okvir za rešavanje kosovskog pitanja, a prihvataju bivše vojne vođe poput H. Tačija. Na pitanje šta će se desiti ako Kosovo dobije šire priznanje u međunarodnoj zajednici, ambasador Bataković odgovorio da je Kosovo zavisno od Srbije u pogledu vode i struje, a da postoje opštine sa srpskom većinom koje su još uvek integrisane u politički sistem Srbije. "Ljudi još uvek primaju plate od Vlade Srbije i škole funkcionišu pod našom jurisdikcijom. Srbija će upotrebiti sva demokratska i legalna sredstva da spreči da Kosovo postane članica UN, čime se sprečava i njeno članstvo u drugim MO, kao UNESCO, UNICEF i Svetska banka. Pravo i pravda su na našoj strani i ne možemo biti sankcionisani na ovaj način kada tražimo da budemo tretirani kao ravnopravan partner u međunarodnoj zajednici. Ne može se tražiti od Srbije da se odrekne 15% svoje teritorije. Nijedna zemlja EU nije morala da ustupa svoju teritoriju ili identitet. Na Kosovu se, takođe, nalazi oko 70% rudnog bogatstva Srbije, uključujući cink, zlato i srebro, i 90% svih rezervi uglja, tako da ovde nisu samo u pitanju teritorija i nasleđe već i biznis ". Da li će se Albanci vratiti za pregovarački sto zavisi isključivo od sila koje na njih utiču, smatra ambasador. "U poslednje tri godine, Srbija je ponudila sve vrste nadgledane autonomije Kosovu ali su Albanci odbili da pregovaraju. Uloga UN je da štite sve građane umesto toga oni čuvaju granice i nezavisno Kosovo", zaključio je ambasador Bataković. Ovo je, inače, prvi put da je jedan srpski ambasador dobio tako veliki publicitet (dve pune stranice) u prestižnom kanadskom nedeljniku, koji se smatra glavnim barometrom političkih i kulturnih zbivanja u zemlji.

Žan Kretjen savetuje opreznost za priznavanje Kosova
Kanada bi trebalo da bude oprezna razmatrajući priznavanje jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova, izjavio je u Otavi bivši kanadski premijer Žan Kretjen . Kretjen je potrebu za opreznošću obrazložio činjenicom da i Kanadi ima onih "koji žele da se odvoje od Kanade". "Francuzi imaju problem sa Korzikom, Španija sa Baskijom, Škoti bi mogli da napuste Veliku Britaniju, Belgija ima svoje probleme, a Putin takođe ima mnogo problema sa državama koje bi želele da odu (iz Rusije)", rekao je Kretjen sinoć novinarima pošto je primio najviše kanadsko odlikovanje za svoju 40-godišnju političku aktivnost i javnu delatnost. Kretjen (74) bio je lider Liberalne partije od 1990. do 2003. i premijer Kanade od 1993. do 2003. godine. Njegova vlada je 1999. godine energično podržala NATO intervenciju na Kosovu, a kanadski avioni su aktivno učestvovali u bombardovanju Srbije. Pod njegovim rukovodstvom, kanadska vlada je takođe organizovala prekookeanske vazdušne mostove kojima je 5.300 Albanaca sa Kosova prihvaćeno u Kanadi sa izbegličkim statusom. Žan Kretjen je još podsetio da je njegova vlada donela "Klariti akt", zakonski dokument koji su precizirana osnovna pravila za moguću nezavisnost frankofone provincije Kvebek. Vlada Kvebeka predvođena separatističkom Kvebečkom partijom održala je 1980. i 1995. godine referendume za otcepljenje te provincije, ali su oba bila neuspešna. Na drugom, u vreme Kretjenove vladavine, separatisti su izgubili "za dlaku", razlika u glasovima bila je manja od jednog procenta. Kretjen nije želeo da komentariše stav sadašnjeg lidera (opozicione) Liberalne partije Stefana Diona , takođe protivnika kvebečkog separatizma, koji je javno ohrabrio vladu da prizna kosovsku nezavisnost. "Ima vrlo malo sličnosti između Kvebeka i Kosova. Čini se da tamo (na Kosovu) nema bilo kakvih mogućnosti za pomirenje te je stoga doneta odluka najbolje rešenje", smatra Dion. I lideri ostale dve opozicione partije u kanadskom parlamentu, Žil Disep - Kvebečki (separatistički blok) i Džek Lejton - Nova demokratska partija javno su se založili da Kanada prizna nezavisnost Kosova. Manjinska kanadska vlada koju predvodi lider Progresivno-konzervativne partije Stiven Harper slučaj (ne)priznavanja Kosova još uvek "razmatra". Gostujući u najgledanijoj dnevnoj informativno-političkoj emisiji "Majk Dafi lajf" najveće svekanadske privatne TV-mreže Si Ti Vi (CTV) ambasador Srbije u Kanadi Dušan T. Bataković rekao je da se slaže sa komentarima Žana Kretjena. Bataković je jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova ocenio kao "vrlo opasan presedan koji bi mogli koristiti separatisti širom sveta". "Kanada bi kosovsku deklaraciju trebalo da smatra nezakonitim aktom", rekao je Bataković. Obrazlažući stavove srpske vlade ambasador Bataković dao je intervjue i izjave većini najvažnijih kanadskih medija, uključujući državnu TV-mrežu Si Bi Si (CBC), njen frankofoni pandan Er De I (RDI), najznačajniju kanadsku novinsku agenciju Kanedian pres i za vodeće kanadske dnevne listove.

Kanadske dileme oko Kosova
U uticajnom nedeljniku "Embasi", koji u Otavi čitaju predstavnici diplomatskog kora, kanadske vlade, poslanici u Parlamentu i zvaničnici kanadskog ministarstva, 27. februara objavljen je članak pod sledećim naslovom "Uprkos pritiscima, konzervativci ne donose odluku o Kosovu". Konzervativna vlada Stivena Harpera ostaje i dalje vrlo oprezna po pitanju Kosova i ne pruža jasne nagoveštaje hoće li ili neće priznati Kosovo. Kevin Sorensen, predsedavajući parlamentarnog spoljnopolitičkog komiteta samo je kratko izjavio da Kanada ne žuri i da vladu lobiraju sa svih strana. Ambasador Srbije Dušan T. Bataković je u kontaktu sa kabinetom premijera Harpera, sreo se sa g. Sorensenom, sa poslanicom NDP-a Pegi Neš, kritičarem međunarodne trgovine Navdipom Bainsom iz Liberalne partije kao i sa pomoćnikom ministra za bilateralne odnose Džejmsom Foksom. Pismo predsednika Tadića, sa zahtevom da se ne prizna Kosovo, uručeno je, preko srpskog ambasadora, generalnoj guvernerki Kanade Mišel Žan, kao uostalom i čelnicima svih drugih zemalja. Ambasador Bataković očekuje da Kanada neće priznati Kosovo kada bude shvatila kakva je situacija u pogledu ljudskih prava, dodajući da je od 1999. godine hiljade kosovskih Srba ubijeno ili proterano sa Kosova. S druge strane, albanski ambasador Besnik Konči kaže da je u svakodnevnom kontaktu sa parlamentarcima i zvaničnicima Ministarstva spoljnih poslova (DFAIT). Napori Albanije da se Kosovo prizna počeli su pre nekoliko meseci posetama albanskog premijera, ministra odbrane i predsednice Parlamenta. Za sada, Kanada je na stand-baj poziciji ali će, kako smatra albanski ambasador, pre ili kasnije priznati Kosovo. Oba ambasadora česti su gosti i na kanadskoj televiziji. Embasi ima saznanja da diplomate iz Nemačke, Italije, Francuske i SAD intenzivno lobiraju da Kanada prizna Kosovo. Ruski ambasador Georgij Mamedov izjavio je da je upozorio kanadsku vladu da treba dva puta da razmisli pre nego što prihvati jednostranu nezavisnost Kosova. Separatizam je podjednako opasan u Rusiji i Španiji, Francuskoj ili bilo gde drugde, dodao je ruski ambasador. Kanađani srpskog porekla održali su proteste u celoj Kanadi, Montrealu, Kičineru, Torontu, Vankuveru, obično ispred američkih konzulata. Bob Travica, srpsko-kanadski profesor sa Univerziteta u Manitobi, informisao je da srpska zajednica, pored protestovanja, piše pisma i peticije lokalnim konzervativnim parlamentarnim poslanicima. Slično rade i Kanađani albanskog porekla. Pored protesta, albanska zajednica je poslala memorandum premijeru Harperu, ministru inostranih poslova Maksimu Bernijeu i predsedavajućem Parlamenta Piteru Milikenu u kome mole za priznanje nove države. Dok vlada ćuti, opozicija je ujedinjena u podršci priznavanju nezavisnosti Kosova. Lideru Bloka Kvebekva Žilu Disepu nije jasno zašto vlada još uvek nije priznala Kosovo. Lider Liberala Stefan Dion izjavio je da je za Kanadu važno da je većina njenih saveznika za priznanje i da su Kosovari bili žrtve bivšeg režima Srbije. NDP je takođe za priznanje, a njihov kritičar međunarodnih odnosa Pol Devoar smatra da narod Kosova ima pravo da odredi svoju budućnost. Zvaničnici Ministarstva za inostrane poslove odbili su da komentarišu, dok članovi diplomatskog kora i političkog establišmenta upozoravaju da bi priznanje imalo posledice u samoj Kanadi. Bivši premijer Kanade Žan Kretjen opisao je situaciju sa Kosovom kao delikatnu. "Kanada mora da bude oprezna zato što neki žele da se odvoje od Kanade", rekao je Kretjen. Bivši kanadski ambasador u Jugoslaviji, Džejms Biset smatra da priznanje Kosova slabi koncept teritorijalnog integriteta u međunarodnom pravu. Priznanjem Kosova, Srbiji se oduzima 15 odsto njene teritorije, što je kršenje principa teritorijalnog integriteta koji reguliše odnose među državama stotinama godina i utkan je u Završni helsinški akt i povelju UN. Pol Hajnbeker, bivši kanadski ambasador u UN, nasuprot tome, smatra da Kanada treba da prizna Kosovo, ali da treba da bude oprezna jer se i sama suočava sa separatističkim težnjama. Ipak kanadska i kosovska situacija nemaju sličnosti, zaključio je Hajnbeker.

Smiterman se izvinio za pelene
Zbog pritužbi ontarijskih starijih osoba da satima ostaju u uneređenim pelenama za odrasle zato što gerontološki centri ne poštuju odgovarajuće standarde o nezi, ontarijski ministar zdravlja Džordž Smiterman je izjavio, a potom se i izvinio zbog svoje izjave da sasvim ozbiljno razmišlja da on nosi pelene neko vreme, kako bi mogao lično da iskusi u kojoj meri su pritužbe opravdane. Ministar Smiterman, desno, je rekao da su u proizvodnji pelena napravljene značajne novine, kojima im je povećana moć upijanja, te da je postoji odluka da se takve, novije, koriste u čitavoj provinciji. Jedan od prvih negativnih komentara ove ideje stigao je od predsednika CUPE Sida Rajana, koji smatra da je Smitermanova najava 'blesava igra' i apeluje na njega da omogući minimum 3,5 sati lične nege za svakog pacijenta smeštenog u domove za dugotrajnu negu. I brojni drugi kritičari ove Smitermanove ideje ističu da on pravi farsu od veoma ozbiljnog pitanja o dostojanstvu starijih lica u domovima u provinciji. Piter Kormos iz NDP-a kaže da se radi o nepristojnoj ideji, dok lider konzervativaca Džon Tori za Smitermanov predlog rekao da je sramotan. Premijer Dalton Mekgvinti je stao u odbranu ministra Smitermana, navodeći da ovaj samo radi ono što smatra 'odgovarajućim u datim okolnostima'. U najvećem broju komentara se provlači činjenica da se pitanjem pelena samo zagrebalo po problemima koji postoje u domovima za stara i bolesna lica. Sami zaposleni kažu da zbog nedostaka osoblja brojni korisnici ovih domova predugo čekaju na svoj obrok, odlaze na spavanje prerano, ili nemaju dovoljno mogućnosti da rade vežbe. Smiterman je rekao da se stvari pomeraju na bolje i da je dodato, u ukupnom iznosu, 2,3 miliona sati nege za ove korisnike domova., ali ni on ni premijer Mekgvinti nisu mogli da obećaju da će moći da se obezbede 3,5 sati nege, koliko zahteva CUPE. Ministar Smiterman se, na kraju, dan nakon početka ove burne diskusije, izvinio svima koje je povredio nedovoljno pažljivo izabranim rečima, ali je naglasio da je govorio iz srca.

Dobitnici ordena Reda Kanade mentori mladima
Generalni guverner Mišel Žan ističe da je vreme da se podigne značaj Reda Kanade, najvišeg državnog priznanja, i da se građani bliže upoznaju sa nagradom i njenim dobitnicima. Ona veruje da je najbolji način za ostvarivanje tog cilja učestvovanje dobitnika najviših državnih priznanja u projektima sa mentorstvom za mlade, tako da će spojiti dvadeset dobitnika sa dvadeset mladih iz svih krajeva Kanade, u čast obeležavanja 40. godišnjice od ustanovljavanja nagrade. Ideja je da budu uključeni mladi ispod 20 godina, sa posebno pokazanim uspesima u oblasti inovativnosti, liderstva i postignuća. Guvernerka Žan kaže da je na stotine dobitnika Reda Kanade izrazilo spremnost da učestvuje u projektu i da se na taj način oduži za dobijeno priznanje. Pilot projekat trebalo bi da se ostvari u partnerstvu sa Mladima u pokretu, nacionalnom neprofitnom organizacijom sa sedištem u Torontu, koja se bavi osposobljavanjem mladih za rad i život. Predviđeno je da mlada osoba i njen mentor budu u kontaktu godinu dana, kroz blog 'Glasovi građana' koji bi trebalo da bude platforma za njihove razgovore i dijaloge. U uspostavljanju bloga svoj doprinos dao je suprug guvernerke Žan, filmski reditelj Žan-Danijel Lafond. Otkako je 1967. godine ustanovljen orden Reda Kanade, njime je odlikovano preko pet hiljada građana.

Najviše se troši iz najdebljeg novčanika
Upravo su objavljeni statistički podaci za potrošnju po domaćinstvima za 2006. godinu. Kao što se i očekivalo, Alberta je na čelu liste po potrošnji, zahvaljujući svojoj jakoj privredi. Prosečno domaćinstvo u Alberti je pre dve godine prosečno trošilo 59.740 hiljade dolara, skoro tačno jedanaest hiljada više od kanadskog proseka. Dok je u ostatku zemlje potrošnja povećana tek za 4,6 odsto, žitelji Alberte su u tih godinu dana na robu i usluge dali čak 14 odsto više nego prethodne godine. Druga provincija po rastu potrošnje je Ostrvo princa Edvarda, sa osam odsto, a rast je zabeležen još i u Kvebeku i Saskačuanu. Najmanja promena, tek jedan odsto, ostvarena je u Manitobi, ali ni Ontario sa manje od dva odsto nije mnogo bolji. Domaćinstva u Njufaundlendu i Labradoru su najmanje trošila na robu i usluge, 39.520 dolara. Po stavkama, na poreze je otišlo oko 20 odsto ukupno potrošenog iznosa, troškovi stanovanja iznosili su skoro 13 hiljada dolara, a za troškove prevoza, zajedno sa troškovima za kola i avioprevozom, izdvojeno je nešto preko devet hiljada. Interesantno je da je u Alberti taj iznos za trećinu veći - 12.160 dolara, a kada se pogleda samo kupovina vozila, onda je ostvaren skok od 22 odsto u odnosu na prethodnu godinu.

Scenario za Džuno i frizura za sporednu ulogu
Ovogodišnja dodela nagrada američke Akademije za film nije donelo očekivana priznanja kanadskim stvaraocima. Jedinog Oskara dobila je Diablo Kodi, za originalni scenario filma o tinejdžerskoj trudnoći, "Džuno". Autorka Kodi, primajući statuu, rekla je da je šokirana popularnoću filma, jer nije verovala da će on postati takav fenomen. No, na određeni način, za dobijanje još jednog Oskara svoj doprinos dao je neko iz Kanade. Radi se o frizeru iz Monktona Polu Leblanku, koji je napravio frizuru za Havijera Bardema, dobitnika Oskara za sporednu mušku ulogu, ulogu ubice u Oskarima ovenčanom filmu braće Koen Nema zemlje za starce. Bardem se dobijajući priznanje osvrnuo na frizuru, nazvavši je jednom od najgorih ikada napravljenih. Frizura je očigledno pun pogodak, jer su je mnogi komentarisali da je uspela da upotpuni karakter lika koji je tumačio Bardem.

Dvadeset miliona za lepu sliku o Kanadi
Federalna vlada će izdvojiti 20 miliona dolara za svečano otvaranje i zatvaranje Olimpijskih igara 2010. godine u Vankuveru. To je polovina svote koju je Organizacioni komitet namenio za ceremonije, rekao je ministar za međunarodnu trgovinu Dejvid Emerson. On je istakao da je veoma važno kako izgledaju ove ceremonije jer one šalju sliku o Kanadi u svet i doprinose povećanju turističkog prometa i obima stranog ulaganja, te da je stoga to jedna od najboljih investicija vlada u tom veoma značajnom trenutku za kanadsku istoriju Dejvid Etkins, izvršni producent ceremonija, kaže da je 40 miliona dolara ravno svotama koje su se za tu priliku izdvajale i u Torinu, Solt Lejk Sitiju i drugde po svetu.

Jedan taksi na hiljadu sedamsto stanovnika
Iako to u građani ne primećuju, grad Vinipeg u poređenju sa ostalim većim gradovima u Kanadi, ima najmanje taksi vozila prema broju stanovnika. To su podaci koje je pokazao izveštaj Saveta za taksi službu Manitobe. Poređenja radi, u Vinipegu je jedan taksi na 1.728 žitelja, dok u Kalgariju i Edmontonu jedan taksi je na svakih 809, odnosno 857 stanovnika. U Otavi i Kvebek Sitiju taksi vozila opslužuju približno isti broj stanovnika, 1078, odnosno 1.125. U izveštaju još postoje podaci za Ridžajnu, gde jedan taksi 'čeka' 1.658 žitelja. Poslednje mesto na ovoj maloj listi zauzima Hamilton, gde jedan taksi dolazi na svakih 1.761 stanovnika. Sekretar Saveta, Džeri Kozabel kaže da veći broj taksi vozila logično znači manje posla po svakom vozilu, što je ekonomski neopravdano. On naglašava takođe, da je struktura grada u Vinipegu takva da uslovljava da mnogo veći broj građana jednostavno mora da se oslanja na svoje automobile. U gradu, na skoro 200 kvadratnih kilometara većoj površini, živi oko 400 hiljada ljudi manje nego u Kalgariju. Kozabel kaže i da grad povremeno, u određeno doba godine i o nekim praznicima, izdaje dodatne privremene dozvole kako bi se izašlo u susret potrebama građana.

Bolničari u podzemnoj železnici
U TTC-u je sačinjen izveštaj o uzrocima zastoja saobraćaja u podzemnoj železnici, u kome stoji da je prošle godine bilo 84 sata zastoja više nego godinu dana ranije. Putnici su često uzrok zastoja, kako zbog gužve koju naprave na vratima, tako i zbog raznih zdravstvenih problema koji izazovu gužvu. Toronto Star prenosi, na osnovu izveštaja TTC-a, da bi do kraja godine na stanicama podzemne železnice mogla biti uvedena probna bolnička služba, jer je ustanovljeno da do gotovo četvrtine svih zastoja u saobraćanju vozila podzemne železnice dolazi zbog zdravstvenih problema putnika. Projekat bi započeo na stanici Jang i Blur, potvrdio je predsednik TTC-a Adam Đambrone, koji je naglasio da bi putnici bili podstaknuti da siđu iz gradskog prevoza i obrate se ovoj službi ukoliko imaju neke zdravstvene smetnje. Iako nije još sačinjena procena mogućih troškova, već postoji ideja da bi projekat, ukoliko se pokaže kao uspešan, mogao brzo biti proširen na desetak stanica. Rik Kornačija, zamenik direktora za podzemni saobraćaj, kaže da ovakve medicinske službe postoje u nekim gradovima, među kojima je i Hongkong.

Odaberite znak OVAN BIK BLIZANCI RAK LAV DEVICA VAGA SKORPIJA STRELAC JARAC VODOLIJA RIBE

| PRVA STRANA - HOME | REDAKCIJA | ARHIVA | PRETPLATA | KONTAKT |

Copyright © 1996-2012 "NOVINE Toronto"