|
|
Broj 1143, 29. februar 2008.
| Pola sveta živeće do kraja godine u gradovima |
| |
Polovina globalne populacije živeće do kraja godine u gradovima, prvi put u
istoriji, procenjuje UN u najnovijem izveštaju.
Do sredine veka u gradovima će živeti 6,4 milijarde ljudi u poređenju sa 3,3
milijarde sada a svetska populacija će do 2050. narasti na 9,2 milijarde sa
trenutno 6,7 milijardi, prognozira se u izveštaju.
U najrazvijenijim regionima - Evropi, Severnoj Americi i Okeaniji, daleko
više ljudi živeće u urbanim sredinama, kao i u Latinskoj Americi i na
Karibima. Izuzetak u tom trendu su Afrika i Azija, ali na tim kontinentima
živi najveći deo svetske populacije.
 Azija
i Afrika još imaju veću ruralnu od urbane populacije. Sada na tim
kontinentima u gradovima živi 40 odsto populacije a očekuje se da će između
2045. i 2050. godine 50 procenata stanovnika Afrike živeti u urbanim
sredinama a u Aziji će taj procenat biti dostignut između 2020. i 2025.
Sa ubrzanom urbanizacijom, svetska ruralna populacije, očekuju u UN, počeće
da opada za desetak godina i mogla bi da se spusti na 2,8 milijardi ljudi u
2050. sa 3,4 milijarde sada.
U međuvremenu neke zemlje, poput Indije u kojoj su dve od više svetskih
metropola - Mumbaj i Delhi sa 19 odnosno 18,8 miliona ljudi u 2007, nastoje
da uspore urbanizaciju ohrabrivanjem razvoja u seoskim sredinama.
"Uprkos izazovima za vlade koje nosi urbanizacija, ona je uvek znak živosti
ekonomije", rekla je šef odeljenja UN za populaciju Hania Zlotnik.
Intenzivna urbanizacija i očekivani rast broja megagradova - sa deset i više
miliona stanovnika, do 2025. doneće međutim i nove izazove, ocenjuje se u
izveštaju. Vlade će, naime, morati da osiguraju dostupnost svih osnovnih
usluga, na prvom mestu zdravstvenih, u velikim urbanim sredinama.
Kada je reč o megagradovima, Kina će ih do 2025. imati tri, pošto će se
Pekingu i Šangaju pridružiti Šencen. Indija će ih imati četiri - uz Mumbaj i
Delhi, među megagradovima će biti i Kalkuta i Madras.
Do 2025. u svetu će biti 27 megagradova a Evropa će na listu dodati samo
jedan - Pariz, koji će do tada, prema procenama, imati deset miliona
stanovnika. Od 19 megagradova danas, samo su dva evropska -Moskva i
Istanbul.
Tokio će, prema procenama UN, ostati najnaseljeniji grad u svetu. Sada u tom
gradu živi 35,7 miliona ljudi a 2025. će ih biti 36,4 miliona. Afrika
trenutno ima samo jedan megagrad - Kairo, a do 2025. će ih biti tri, pošto
će se egipatskom glavnom gradu priključiti Kinšasa i Lagos. |
| |
| |
|
| |
| Česi zbog američkih viza podelili EU |
| |
Pristanak Češke na novi američki sistem elektronskog odobravanja putovanja
zahvaljujući kome će Česi moći od jeseni bez viza da putuju u SAD, posvađao
je Evropsku uniju, a Evropska komisija ne isključuje uvođenje sankcija prema
Pragu.
Evropska komisija i Slovenija kao predsedavajući trenutno analiziraju
Memorandum o saradnji koji je u Vašingtonu u utorak potpisao češki ministar
unutrašnjih poslova Ivan Langer, i preispituju koliko će naškoditi
nastojanjima Unije da o vizama Brisel pregovara u ime svih.
 Češka
je kao prva zemlja EU prihvatila da njenim građanima američke vlasti preko
svog novog sistema ETA putem interneta odobravaju da li mogu da putuju u
SAD, a zauzvrat bi posle Slovenije Češka bila druga nova članica EU čiji
građani bi bez viza putovali u SAD.
Za stare članice i Sloveniju, čijim građanima vize nisu potrebne,
neprihvatljivi su zahtevi SAD da njihovi državljani moraju američkim
vlastima da daju 19 ličnih podataka a takođe i podatke iz krivičnog registra.
"Pregovaramo da to bude samo u slučaju teških krivičnih dela", objasnio je
češki ministar unutrašnjih poslova i demantovao da je Prag pristao na zahtev
Vašingtona da dobije pristup i u dokumenta poreskih ureda i podatke o
računima u bankama.
"Većina zemalja želi da nađemo zajednički stav za pregovore sa SAD o vizama.
Moramo da nađemo kompromis", rekao je danas u Briselu pred sastanak
ministara unutrašnjih poslova EU na tu temu slovenački ministar Dragutin
Mate, javljaju češki mediji.
Česi, optuženi da su američka peta kolona u EU, podelili su Uniju ne samo na
novu i staru Evropu već su izazvali sporove i među novim članicama.
Zemlje koje kao baltičke republike ili Slovačka imaju kakve takve šanse da u
dogledno vreme ispune prvi preduslov SAD da im se ukinu vize, tj. da
američke ambasade odbijaju maksimalno do 10 odsto zahteva njihovih građana,
podržavaju češki bilateralni put.
Ostale nove članice, pre svih Poljska, čijim građanima američke ambasade
odbijaju četvrtinu zahteva, insistiraju da EU u njihovo ime sa SAD dogovori
oslobađanje od obaveze viza i da to ostane u nadležnostima Unije. |
| |
| |
|
| |
| Uticaju nezavisnosti Kosova na ostale sporne
regione |
| |
Jednostrano proglašenja nezavisnost Kosova mogla bi da podstakne škotske
nacionaliste, jer rođenje jedne manje države u Evropi, za njih može da bude
daleki ali i korisni presedan, ocenio je londonski dnevnik "Fajnenšel tajms"
(FT).
"Međutim, diplomatsko nesuglasice o priznavanju nove države ima zlosutne
implikacije separatista u manjini u Vladi Edinburga. Jedan deo država u
Evropskoj uniji (EU) strahuje da bi takav primer mogao da se nametne i
etničkim manjimama unutar njihovih granica", piše londonski list.
"Kada bi Škotska glasala za svoju nezavisnost, takve zemlje bi to uzele u
obzir i blokirale škotsko članstvo u EU", ocenio je list.
 List
navodi da škotski nacionalisti pokazuju bezbrižnost o EU, smatrajući da bi
nezavisna Škotska automatski ostala unutar EU, ali dodaje da analitičari
kažu da Škotska ne bi automatski nasledila članstvo.
"Fajnenšel tajms" navodi kako je Kipar, odlučan da izbegne da se prizna
legitimnost samoproklamovanog severnog turskog dela ostrva, osudio
nezavisnost Kosova, ocenivši da je to "kršenje teritorijalnog integriteta i
suvereniteta Srbije.
Slično se osećaju Slovačka i Rumunija, čije mađarske manjine čine do deset
odsto stanovništva, piše list i dodaje da su te dve zemlje odbile da
priznaju nezavisnost Kosova.
"Španija ima više razloga za razumevanje. Separatisti u Baskiji, otvoreno
gledaju na Kosovo (i na Škotsku) kao ohrabrenje. Drugi regioni - Katalonija,
Valensija i Galicija - takođe vrše pritisak za veću autonomiju", piše list.
FT dodaje da su i Grčka i Bugarska, "osetljive po pitanju svojih manjina",
za sada odložile priznavanje nezavisnosti, pominjući stabilnost u regionu,
dok se "Belgija, kao krhka federacija, složila da prizna nezavisnosti, ali
posle rasprave u svom kabinetu", piše list. |
| |
| |
|
| |
| Četvrtina mladih Amerikanaca ne zna ko je bio
Hitler |
| |
Američki srednjoškolci nisu preterano zainteresovani za istoriju, književnost,
pa ni teme koje spadaju u domen opšte kulture, pokazuje najnovije
istraživanje američkog instituta iz Vašingtona.
Rezultati istraživanja pokazuju da gotovo jedna četvrtina anketiranih
srednjoškolaca ne zna ko je bio Adolf Hitler, dok deset odsto njih misli da
je bio proizvođač oružja.
Čak 20 odsto ispitanika ne zna protiv koga su se borile SAD tokom Drugog
svetskog rata, a više od 26 odsto je na pitanje kada je Kristofer Kolombo
otkrio Ameriku odgovorilo da se to desilo 1750.
Autori istraživanja navode da je za čuđenje da je dva odsto anketiranih
reklo kako je Kolombo prešao Antlantik nakon 1950. godine.
Kada je reč o literaturi, stvari stoje još gore, tvrde u Američkom
enterprajz institutu u čijem istraživanju je učestvovalo 1.200
srednjoškolaca starih 17 godina.
Čak polovina ispitanih srednjoškolaca ne zna za roman Džordža Orvela "1984",
a svaki četvrti među njima ne vidi vezu između "Čiča Tomine kolibe" i borbe
protiv robovlasništva.
Istovremeno, čak 90 odsto anketiranih zna, međutim, šta se desilo u Perl
Harburu i ko je održao govor "I have a dream". |
| |
| |
|
| |
| Istočna Evropa plaća danak brzom privrednom
rastu |
| |
U novim članicama EU, u istočnoj Evropi, inflacija zaseca u kućne budžete,
tera zemlje čiji je cilj prelazak na evro da pomeraju rokove, dok se vlade
muče da drže cene pod kontrolom.
Inflacija muči ceo svet zbog skupljih energenata i hrane, ali u istočnoj
Evropi cene rastu na talasu ekonomskog rasta kojim bivše komunističke zemlje,
članice EU od 2004. ili 2007, nastoje da se približe bogatim
zapadnoevropskim partnerima.
 U
Rigi, Natalija Kiseljeva, nastavnica u državnoj školi, uveče predaje u
privatnoj školi pokušavajući da izađe na kraj sa cenama hrane koje su u
poslednjih godinu dana skočile za 20 odsto.
Njen sugrađanin Artur Arušanov, kamiondžija, otac troje dece, kaže za AP da
više ne može da se izbori sa skokom cena i da, pošto 60 odsto prihoda troši
na hranu, pažljivo bira šta kupuje.
U Letoniji je prosečna mesečna plata 400 lata (835 dolara), prema
raspoloživim podacima iz septembra. Istovremeno litar mleka košta 0,56 lata
(1,17 dolar), cene sira skočile su za 44 odsto a hleb je, samo u poslednja
tri meseca, poskupeo 30 procenata.
Letonija i Estonija beleže snažan ekonomski rast - u 2006. godini je
letonski bruto domaći proizvod porastao 11,9, a estonski 11,4 odsto, što su
dva najbolja rezultata u EU.
Snažan rast međutim gura inflaciju i 2007. godine je u Letoniji ubeležen
skok indeksa cena na malo od 14,1, a u Estoniji od 11 odsto, daleko veći od
zvaničnih prognoza.
Litvanija, Letonija i Estonija, članice EU od 2004, ušle su u mehanizam
deviznih kurseva ERM II, "čekaonicu" u kojoj treba da provedu dve godine da
bi prešle na evro, ali su morale da odlože planove o zoni evra dok ne srede
inflaciju.
Sada ministri tih zemalja kažu da bi zajednička evropska valuta mogla da "zazveči"
u baltičkim zemljama najranije 2012. Da bi zamenile nacionalni novac
evropskim, sve zemlje moraju da ispune stroge uslove oko deficita, duga i
inflacije, a gornja granica za inflaciju bila je prošle godine postavljena
na 3,4 odsto.
Istovrmeno se šanse Bugarske da uđe u čekaonicu za evro smanjuju i vrlo je
verovatno da zemlja neće ovu i narednu godinu provesti u mehanizmu ERM II i
zatim 2011-12. preći na evro.
U Bugarskoj, koja je u EU ušla sa Rumunijom 2007, cene su prošlu godinu
završile skokom od 12,5 odsto, mada neki veruju da vlada maskira podatke,
odnosno snižava procenat rasta, da bi "sačuvala obraz."
"Jednostavno, ne verujem zvaničnim statistikama. Kada preračunam troškove
mog domaćinstva za prošlu godinu, izlazi da je godišnja inflacija veća od 20
odsto", kaže 58-godišnji tehničar Angel Kuzmanov.
U Rumuniji je Narodna banka početkom februara morala da poveća ključnu
kamatu na bolno visokih devet procenata, pošto je prošle godine inflacija
dostigla 6,6 odsto. Više kamate su glavno oružje centralnih banaka protiv
inflacije.
Ipak, to slabo deluje u novim istočnoevropskim članicama EU u kojima
potrošači mogu da uzimaju kredite u evrima ili dolarima, valutama na koje
njihove centralne banke ne mogu da utiču.
U Letoniji, gde je u januaru inflacija dostigla 15,8 odsto, najviši nivo u
27-članoj EU, stanje se pogoršalo pošto je skok cena nekretnina probudio
optimizam Letonaca i oni su pohrlili u kupovinu automobila, putovanja u
inostrastvo i nabavke plazma televizora.
Rast zarada još jedan je činilac destabilizacije - članstvo u EU omogućilo
je ljudima da idu na zapad za bolje plaćenim poslovima. To je donelo
smanjenje raspoložive radne snage, što za posledicu ima skok zarada.
U trećem kvartalu 2007. godine prosečna zarada u Letoniji porasla je, na
godišnjem nivou, za 33 odsto. Takav rast, bez odgovarajućeg povećanja
produktivnosti, potkopava konkurentnost kompanija.
Ekonomisti se slažu da će cene u Letoniji nastaviti da rastu na kratak rok,
jer se cene gasa, struje i grejanja podižu do zapadnoevropskih nivoa.
"Više nema smisla u cenama, posebno kada je letonski hleb skuplji od
nemačkog", kaže Maija Krumina, stanovnica jednog sela na severu Letonije, i
dodaje da na selu mnogi više ne odlaze u prodavnice već koriste ono što sami
proizvedu. |
| |
| |
|
| |
| Ponovno ujedinjenje Kipra glavni prioritet |
| |
Novi kiparski predsednik Dimitris Kristofjas rekao je danas prilikom polaganja
zakletve, da će "glavni prioritet" njegove vlade biti da postigne sporazum o
ponovnom ujedinjenju ostrva.
 Kristofjas,
na slici desno, koji vodi levičarsku AKEL partiju, rekao je da će novi
pregovori sa suprotstavljenom turskom kiparskom zajednicom biti usmereni ka
demilitarizaciji ostrva, prenosi agencija Asošiejted pres (AP).
"Moja životna vizija je da postignem pravedno i održivo rešenje", rekao je
Kristofjas prilikom polaganja zakletve u skupštini.
Kristofjas, (61) izabran je na predsedničkim izborima u nedelju a glavno
izborno obećanje bilo mu je da će okončati 34-godišnju podelu ostrva na
južni grčko-kiparski i severni tursko-kiparski deo.
Kipar je podeljen od 1974. godine. |
| |
| |
|
| |
| Kibaki i Odinga potpisali sporazum o podeli
vlasti |
| |
Predsednik Kenije Mvai Kibaki i lider opozicije Raila Odinga potpisali su
danas sporazum o podeli vlasti čime je okončan višemesečna politička kriza u
zemlji i etnički sukobi u kojima je poginulo oko hiljadu ljudi.
Ceremonija potpisivanja sporazuma bila je prenošena i preko kenijske
nacionalne televizije. Dvojica političkih lidera nakon potpisivanja
sporazuma rukovala su se pred televizijskim kamerama, a ceremoniji je
prisustvovao i bivši generalni sekretar UN Kofi Anan.
Prema sporazumu, Odinga će dobiti mesto premijera dok će ministri u njegovom
kabinetu biti birani shodno snazi političkih stranaka.
"Kompromis je bio neophodan kako bi ova zemlja opstala. Želim da odam
priznanje svima čiji su napori učinili da ovaj sporazum bude ostvaren. Oni
su uvek imali u vidu budućnost Kenije i došli su do zajedničke tačke za
dobrobit naroda", izjavio je Kofi Anan.
Odinga i Kibaki uz posredovanje Anana seli su danas za zajednički sto, prvi
put u direktnim pregovorima za poslednjih mesec dana. Opozicija u Keniji
koja je ranije najavila da će danas održati novi protestni miting, otkazala
je demonstracije nakon postizanja dogovora.
Nemiri u Keniji izbili su nakon spornih izbora održanih 27. decembra prošle
godine, na kojim je navodno ponovo pobedio Kibaki. On je tri dana kasnije
položio zakletvu, ali je opozicija odbila da prihvati rezultate izbora.
U sukobima koji su usledili stradalo je 1.000 ljudi dok je oko 300.000 njih
bilo prinuđeno da se iseli iz svojih domova. |
| |
| |
|
| |
| Zavahri najavio osvetu zbog ubistva
zapovednika Al Kaide |
| |
Drugi čovek terorističke mreže Al Kaida, Ajman al-Zavahri objavio je novu
video poruku u kojoj slavi ubijenog komandanta te terorističke organizacije
u Avganistanu i najavljuje osvetu, saopštio je danas Intel centar, američka
organizacija koja prati ekstremističke poruke, a prenose agencije.
Ta video poruka je danas postavljena na sajtu na kome Al Kaida obično
objavljuje svoje poruke, a na istom sajtu je i najavljen skorašnji intervju
sa al-Zavahrijem. Snimak je producirao medijski ogranak Al Kaide As-Sahab i
titlovan je na engleski.
Al Zavahri je najavio u video poruci osvetu zbog ubijanja jednog od najviših
zapovednika Al Kaide u Avganistanu, koji je poginuo u, kako se sumnja,
raketnom napadu američkih snaga na pogranični region Vaziristana, na severu
Pakistana i granici sa Avganistanom. U tom napadu, koji se desio krajem
januara, ubijeno je još 13 ekstremista. |
| |
| |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
Oglasavanje Marketing
|
