|
|
Broj 1143, 29. februar 2008.
| VEČE STARE RAŠKE |
| |
Srpsko- Kanadska Fondacija Stara Raška, čiji je predsednik Dragana Varaklić,
osnovana je u junu 2004. godine u Torontu.
Glavne aktivnosti fondacije usmerene su ka pružanju pomoći našem narodu u
Raškoj da se izvuče iz siromaštva, ostane na svojim ognjištima i tako sačuva
nacionalnu strukturu stanovništva Raške.
 Rašku
oblast danas sačinjavaju opštine Nova Varoš, Priboj, Prijepolje, Novi Pazar,
Sjenica i Tutin u Srbiji i opštine Pljevlja, Bjelo Polje, Berane, Plav i
Rožaje u Crnoj Gori.
Svake godine iz Toronta u Rašku, tačno na Božić, stiže novčana pošiljka
namenjena najmlađima.Tako je i ovog Božića 500 dece dobilo po 100 kanadskih
dolara i slatke pakete "Soko Štark" organizacije iz Beograda, koji su se
pridružili ovoj akciji.
Tim povodom u subotu 23 marta organizovan je Banket u svečanoj i predivnoj
MDG sali SKUD Oplenca.
U programu su učestvovali, prva i druga folklorna grupa SKUD Oplenac; prvi
folklorni ansambl crkvenog Oplenca. Dragana Živić-Ilić je recitovala "Ave
Serbia". Bio je tu i guslar Mirko Radović, a kao poseban začin večeri,
naravno i kratka dramska igra "Mirisi starog Raša", u izvođenju Đorđija
Živkovića i Ksenije Vučević. Na kraju je pušten film o podeli novčanih i
božičnih darova ove godine, deci Raške i Sjenice.
Veliku zaslugu, pored ostalaih darodavaca, svakako imaju Dragana i Goran
Varaklić bez koji ova akcija ne bi bila tako uspešna.
Ukoliko želite, donacije možete poslati Humanitarnoj organizaciji "Stara
Raška" za sledeći projekat koji će ponovo biti za Božić 2009 god.
Za više informacija: www.stararaska.com |
| |
| Ivana Đorđević |
|
| |
| ZORAN KOSTIĆ U TORONTU |
| |
Zahvaljujući pozivu kanadske Eparhije SPC, Zoran Kostić je, početkom februara,
prvi put posetio Toronto, da bi u svojstvu specijalnog gosta prisustvovao
skupštini Eparhije. Njegov boravak ipak nije mogao proći i bez susreta sa
njim kao pesnikom.
 U
subotu, 16. februara u crkvi "Sveti Sava", River St., poštovaoci njegove
poezije i prijatelji priredili su mu dobrodošlicu. Bila je to zaista
dobrodošlica uvaženom, velikom pesniku, jer je protojerej Ljubomir Rajić,
umesto uvodnog govora izgovorio napamet jednu pesmu Zorana Kostića, slika
desno, uz uzgredan komentar da voli i lako pamti ove stihove zbog njihove
jasnoće i ekonomije reči.
Svoj osvrt na bitne odlike bogatog književnog opusa Zorana Kostića, Radovan
Gajić je započeo rečima: "Predstaviti Zorana Kostića, pre svega, znači
predstaviti jednu važnu liniju srpskog pesništva danas, tačnije, najvažniju,
a vreme će to potvrditi, na žalost onima koji to spore, a nama, ipak, na
radost i kada nas i kada ni njih ne bude…" Ukazujući da su tu liniju razvili
Matija Bećković i Rajko Petrov Nogo, a sledili je Đorđo Sladoja, Mira
Bulatović i Zoran Kostić, Gajić je tu konstataciju sublimirao rečima:
"Ono, pak, što će sigurno ostati kao trag trajanja nacije kroz sopstveni
poetski izraz, u ovom vremenu, jeste izuzetno uspelo amalgamisanje, stapanje
epske tematike i lirskog izraza koje su ovi pesnici, a svakako Zoran Kostić
među njima, izveli. Poetski izraz Zorana Kostića nedvosmisleno je i
neiskvareno lirski. Čak i kada poetizuje tmurnu tragiku svakodnevice, što
čini često, on je liričar."
O često isticanoj jasnoći i čistoti poetskog izraza Zorana Kostića, Gajić je
rekao sledeće: "Akcija reči koja proističe iz majstorskog umeća da ekonomiše
rečima, da nema suvišnih, da i pored mnogih reči, jer Kostić jeste
raspričani pesnik, ipak nema nepotrebnih reči - ta akcija pokreće u nama
emotivnu reakciju. "
Govoreći svoje stihove, Zoran Kostić pripoveda tamnu stranu vremena u kome
živi. Opeva zatamnjeni horizont globalizma, koji je srpsku sudbinu zbio u
mračni tunel u kome tragamo za zračkom svetlosti. Sam on najbolje objašnjava
svoju poeziju: "Moja poezija nije nežna, ljubavna, više je tužna i teška,
kakav je i sam naš život. Javno nas čereče. Nema većeg raspeća od ovog što
se nama, Srbima, dešava." Pesme koje je čitao, najviše iz knjige "Kućni
plamen", inspirisane su, kako je objasnio, uglavnom, nepravdom i stradanjem
ljudi, čemu je, posredno ili neposredno, i sam bio svedok.
Na primer, pesmu "Na zgarištu crkve u Glini" napisao je u noći 12./13. maja
1971. godine, kada je učinjen prvi pomen ustaškim žrtvama iz glinske crkve,
gde je sreo Ljubana Jednaka, jedinog preživelog Srbina i saslušao njegovu
priču o tom pomoru bez presedana.
A pesmu "Čarnojević" napisao je u Moskvi 1995., kada je na TV ekranu gledao
kako Srbi napustaju Sarajevo.
Pesma "Sniježna bajka" nastala je 1996., povodom vesti u listu "Komsomolac"
da su četiri stotine trideset i dva lica u Moskvi umrla, u toku dva meseca
od mraza, uglavnom u alkoholisanom stanju.
Kako u svojoj poeziji, tako i u dramama, književnom žanru po kome je takođe
veoma poznat, ne samo u Srbiji već i u Rusiji i drugim slovenskim zemljama,
Zoran Kostić je preokupiran, kako sam kaže, "velikim poremećajem u
srpsko-ruskoj ljubavi", do koga je došlo zbog "srpske rascepljenosti u
odnosu na Rusiju. Dva srpska pokreta, oba antifašistička (monarhisti i
rusofili koji su robijali na Golom otoku) bila su na suprotnim stranama." O
tome najupečatljivije govori pesma "Jednu Rusiju na dvije dele" i drama "Nakon
predstave". Uvek naoštreno Zoranovo pero, pomno beleži i današnje otimanje
srpskog jezika i književnosti kako u Sarajevu, tako i Crnoj Gori. Bio je
svedok kako su devedesetih godina bacali i skrivali po fijokama Dučića,
Šantića, Andrića, a sada ih prikazuju kao "svoje pisce."
Kao pravi pesnik on, naravno, ima viziju o spasenju: "Zračak svetlosti na
kraju tunela pojaviće se kad prevladamo raskol oličen u Karađorđu i Milošu.
Pojaviće se takav Vožd…"
Druženje sa Zoranom Kostićem, čak i kad je veoma kratko, ispunjeno je
najdubljim sadržajima. Od njega pesnici mogu učiti kako se postiže harmonija
između sadržaja i forme, kako i opterećujuće teme mogu biti iskazane
savršenim umetničkim jezikom.
Nije prevalio dug put do Toronta Zoran Kostić da bi samo zablistao kao
pesnik. Pored već gore saopštenog razloga njegovog gostovanja u našem gradu,
on je doneo i članske karte za nove članove, upravo osnovane, torontske
podružnice Udruženja književnika Republike Srpske čija je imena saopštio
Ranko Radović. Do sada ukupno ima deset članova.
Mi koji smo članovi Udruženja književnika Srbije, automatski smo članovi i
Udruženja Republike Srpske.
Sa pesnikom Zoranom Kostićem nismo se rastali, samo smo se pozdravili do
sledećeg susreta u Torontu, a to će verovatno biti opet povodom nekog važnog
zbivanja u srpskoj zajednici. Uostalom, Zoran je ovde sreo i drugove iz
studentskih dana: oca Vasilija Tomića, Mirjanu Petrović, sa kojom je
evocirao uspomene sa ekskurzije u Moskvi, i druge. I mi, pesnici, koji ga
znamo sa književnih susreta u Srbiji, Republici Srpskoj i Crnoj Gori, željno
ga ponovo očekujemo u Ontariju, Kvebeku, Britanskoj Kolumbiji… Da nam se
obrati, kako on to uobičajava i kako dolikuje, sa: "Braćo i sestre, po peru
i jeziku…" |
| |
| Katarina Kostić |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
Oglasavanje Marketing
|
