|
|
Broj 1144, 7. mart 2008.
| Konzervativci ponudili novac za glas |
| |
Knjiga Toma Zitarika Kao stena: Priča Čaka Kadmena, i pre svog objavljivanja
podigla je veliku prašinu. U knjizi je, naime, navedeno da je Stiven Harper
znao da su dva predstavnika Konzervativne stranke ponudila novac nezavisnom
poslaniku Čaku Kadmenu kao nadoknadu za njegov glas za obaranje manjinske
liberalne vlade, maja 2005. godine.
Taj podatak je iznet na osnovu intervjua napravljenog septembra 2005. godine
sa Harperom, tadašnjim liderom opozicije. Harper pobija navode iz knjige, a
RCMP je potvrdila da proučavaju optužbe liberala da se radi o krivičnom delu.
 Nezavisni
poslanik Čak Kadmen je na svojoj samrtnoj postelji priznao ćerki Džodi,
nedugo posle glasanja o budžetu 2005. godine, da su mu konzervativci nudili
polisu osiguranja na milion dolara samo da glasa protiv budžeta koji je
predložila liberalna vlada. Isto je Zitariku ispričala i udovica Dona Kadmen,
napominjući da je njen suprug bio uvređen ponudom. Poslanik Kadmen, koji je
umro od raka kože šest nedelja posle glasanja o budžetu, postao je nezavisan
poslanik zato što 2004. godine nije dobio konzervativnu nominaciju.
Eksperti iz osiguravajućih kompanija rekli su da je neuobičajeno i gotovo
nemoguće da smrtno obolela osoba dobije polisu osiguranja na milion dolara,
pošto bi cena takve polise bila mnogo viša i samim tim neisplativa.
U jednom trenutku su se dešavanja oko afere Kadmen tako uskovitlala da su
navela liberale da otvoreno razmišljaju promeni strategije i o prolećnim
izborima kao o novoj ideji koja se nameće. I ispitivanja javnog mnjenja su
pokazala na kratko da je podrška konzervativcima opala, ali su je brzo
povratili i izjednačili se sa liberalima.
Premijer Stiven Harper ozbiljan je u nameri da podigne tužbu protiv lidera
Stefana Diona i Liberalne stranke zbog optužbi koje su uputili na račun
konzervativaca u vezi sa slučajem Kadmen, dok su liberali zatražili
pokretanje krivične istrage kojom bi se potvrdilo da su konzervativci,
predvođeni Harperom, tada opozicionim liderom, maja 2005. godine ponudili
finansijsku nadoknadu Kadmenu ako svojim glasom ne pruži podršku liberalnoj
vladi.
Premijer Stiven Harper je u parlamentarnom terminu za pitanja i odgovore
rekao da je lider liberala Stefan Dion napravio najveću grešku u svojoj
političkoj karijeri kada je doveo u vezu Harpera sa aferom o podmićivanju
nezavisnog poslanika Kadmena. Konzervativci su odbacili mogućnost da su
Kadmenu ponudili bilo šta drugo sem pomoći oko njegove predizborne kampanje,
ukoliko bi se ponovo vratio u Konzervativnu stranku.
U saopštenju datom u ponedeljak, liberali su rekli da se ni Dion niti bilo
koji drugi član stranke neće izviniti zbog upućenih optužbi na računa
konzervativaca.
Udovica Čaka Kadmena, Dona naglasila je da joj je sam Harper rekao da ne zna
ništa o ponudi koja je bila upućena njenom suprugu. Ona je u cirkularnom e-mejlu
optužila da je čitava afera izbila zbog 'indiskrecije nekoliko pojedinaca,
čiji identitet pokojni Čak nikada nije otkrio'.
Kadmenova ćerka Džodi, apeluje na majku da napusti Konzervativnu stranku i
da na izborima bude nezavisan kandidat. Ona kaže da je izuzetno ponosna što
njen otac nije prihvatio ponudu, a kao razlog za dosadašnje ćutanje o tome,
ona je navela očevu molbu upućenu njoj da to ostane u poverenju.
Kadmen je bio poznat i cenjen po svom poštenju i principijelnosti i ističe
se da nije bilo te cifre koja bi njega naterala da reaguje drugačije nego
što je uradio maja 2005. godine. Napominje se da je, bez obzira na to što je
tih dana sa njim razgovarao i premijer Pol Martin, Kadmen glasao onako kako
su od njega tražili birači iz njegove izborne jedinice, a to je da ne bude
izbora. |
| |
| |
|
| |
| Radnici sve stariji, a nema ko da ih zameni |
| |
Statistička služba kaže da je čak 15,3 odsto zaposlenih starije od 55 godina i
blizu penzionisanju, i da je po prvi put broj zaposlenih mlađih od 40 godina
jednak broju zaposlenih starijih od 40 godina. U poljoprivredi je situacija
više nego alarmantna, jer je tamo čak 42 odsto radnika starije od 55 godina.
Podaci su prikupljeni 2006. godine i pokazuju da ima manje od dvoje
zaposlenih do 34 godine starosti koji dolaze na mesto radnika starije od 55
godina, dok ih je pre 35 godina bilo čak 3,7. Do toga je došlo zbog nesklada
u odnosu između broja starijih lica i smanjene stope priraštaja, koji je
takav da analitičar Džef Bolbi kaže da će tržištu rada biti potrebno 20
godina da se oporavi.
 Stručnjaci
upozoravaju da su vladine strukture i korporacije u čitavoj zemlji nespremni
za nedostatak radne snage do koga će neminovno doći. Delimičan razlog za to
je porast broja zaposlenih, ali za to su najviše zaslužne Alberta i
Britanska Kolumbija, gde naftna industrija, odnosno građevinarstvo (ponajviše
zbog Olimpijskih igara 2010. godine u Vankuveru i Visleru) angažuju jednu
trećinu novouposlenih radnika. U godinama koje dolaze biće potrebno pronaći
kvalifikovanu zamenu za veliki broj onih koji odlaze u penziju, ukoliko se
želi da privreda ostane zdrava, naglašavaju eksperti i podvlače da su
tržište rada i privreda u veoma tesnoj vezi.
U prilog ovome ide i teza nekih stručnjaka da su dešavanja u ekonomiji
Alberte slika onoga što će snaći i ostatak zemlje. Tamo je već neko vreme
primetan deficit radnika određenih zanimanja, pa u potrazi za njima nadležni
neretko idu i na drugi kraj zemlje i nude izuzetne uslove.
I ministar finansija Džim Flaerti upozorio je da je manjak radne snage jedan
od najvećih izazova sa kojima će narednih godina biti suočena narednih
godina.
On naglašava da Otavu čeka odgovoran zadatak pronalaženja načina za
zadržavanje sopstvene kvalifikovane radne snage u zemlji i za privlačenje
talentovanih ljudi iz čitavog sveta, jer se jedino tako može izbeći
privredna kriza.
U zemlji je već sada svaki peti radnik imigrant i, kako ističu statističari,
uprkos tome što je u Alberti najveća ponuda mogućnosti za zaposlenje, i
dalje gro doseljenika dolazi u Ontario. Oni su obrazovaniji od Kanađana, pa
je recimo među onima koji su se doselili u ovom veku preko polovine sa
fakultetskom diplomom, u poređenju sa svakim petim rođenim u Kanadi.
Takođe, ove informacije pokazuju da među građanima starosti između 25 i 34
godine ima 29 odsto fakultetski obrazovanih (svaka treća pripadnica lepšeg
pola, svaki četvrti pripadnik jačeg pola), dok ih u generaciji njihovih
roditelja, dakle osoba starosti između 55 i 64 godine, ima 18 odsto. Međutim,
u istim starosnim grupama zanatlija ima deset, odnosno 13 odsto. |
| |
| |
|
| |
| Otprilike svaki sedmi Kanađanin nije završio srednju školu. |
| |
Najčešće zanimanje u Kanadi je prodavac. Ovim relativno slabo plaćenim
poslom bavi se skoro 700 hiljada građana.
Jedan od interesantnijih podataka je da veliki broj novodoseljenih u Kanadu
ne govori ni jedan od službenih jezika i da i u radnom okruženju nastavljaju
da se služe svojim maternjim jezikom. To je posebno primetno u Britanskoj
Kolumbiji i Ontariju, provincijama sa tradicionalno najvećim prilivom
imigranata. U Vankuveru, primera radi, svaki treći alofoni radnik ne govori
ni engleski ni francuski jezik. Ipak, frankofoni i alofoni (imigranti čiji
prvi jezik nije ni engleski ni francuski), češće nego anglofoni govore više
od jednog jezika na poslu.
U velikim gradskim sredinama na posao se i dalje najčešće odlazi sopstvenim
automobilom. U Montrealu je proporcionalno najmanji broj onih koji koriste
kola, ali čak i tu ima tri puta više onih koji se voze kolima nego gradskim
prevozom. |
| |
| |
|
| |
| Otkriven gen za blokiranje virusa HIV |
| |
Istraživači sa Univerziteta Alberta otkrili su gen koji blokira širenje HIV-a
i može sprečiti početak AIDS-a što je, po rečima istraživača i vodećeg
autora rada o ovom otkriću, Stivena Bara, značajan napredak u istraživanju
HIV-a i nada za pacijente zaražene ovim virusom.
 Bar,
koji je u Edmonton došao 2005. godine sa Univerziteta Pensilvanija, ističe
da ovaj gen ne može da spreči virus da prodre u ćelije, ali uspeva da ga
spreči da iz njih izađe. On i njegov tim su otkrili da gen i protein TRIM22,
koji su deo telesnog prirodnog odbrambenog sistema, u laboratorijskim
uslovima sprečavaju viruse i u kasnijem stadijumu da napuste zaražene ćelije
i napadnu zdrave. U dosadašnjim istraživanjima blokiranje HIV virusa bilo je
moguće samo u početnoj fazi njegovog životnog ciklusa u organizmu, zato što
je virus uspevao postepeno da se promeni i nadvlada proteine.
Bar naglašava da je potrebno još mnogo rada kako bi se ustanovilo da li
TRIM22 ne deluje kod osoba sa HIV-om zbog toga što virus uspeva da isključi
njegovo dejstvo, ili mutira kod HIV pozitivnih osoba. Tek nakon toga biće
moguće da se saznanja iskoriste za stvaranje terapije i možda čak i vakcine. |
| |
| |
|
| |
| Aklavik se bori sa helikobakterom pilori |
| |
Nedavno istraživanje otkrilo je šokantno visoku stopu inficiranosti građana
Aklavika stomačnom bakterijom helikobakter pilori, kao veliki broj obolelih
od raka stomaka.
Testovi i biopsije urađeni su kod 240, od ukupno 600, žitelja ovog sela, i
bakterija je pronađena kod čak 55 odsto testiranih. Ova bakterija se obično
nalazi kod 10 do 20 odsto populacije i, iako uglavnom bezopasna, može
dovesti do pojave čira, pa i raka u pojedinim slučajevima.
Lokalno stanovništvo je dugo sumnjalo da postoji veza između ovih infekcija
i velike učestalosti raka stomaka i tražili su da medicinske ekipe ispitaju
uzroke. Iako još uvek nema preciznih podataka, zna se da je samo iz jedne
porodice pet osoba umrlo od raka.
Gradonačelnik Knut Hansen kaže da, iako su šokirani rezultatima, sada je
makar malo jasnije o čemu se radi.
Dr Džastin Čeng, istraživač sa Univerziteta Alberta, član tima za
prikupljanje podataka, kaže da u narednih nekoliko nedelja treba ustanoviti
koji soj bakterija je odgovoran za ovako visok broj obolelih, što će ukazati
i koji antibiotici su najjefikasniji u borbi protiv infekcije. Ekipa lekara
odlazi u Aklavik u aprilu i sudeći po preliminarnim rezultatima, postoje
realne šanse da se tamošnjem stanovništvu pomogne na najbolji mogući način. |
| |
| |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
Oglasavanje Marketing
|
