|
|
Broj 1144, 7. mart 2008.
| Svemoćni kandidati |
| |
Kandidati za predsjednika Crne Gore, uglavnom svi, tek što su počeli
predizbornu kampanju, birače su "zasuli" čitavom lepezom obećanja, kao da je
šef države jedina vlast, iako je to više ceremonijalna funkcija.
Prema onom što nude kao svoj program, predsjednički kandidati ili nijesu
čitali Ustav Crne Gore, ili računaju na neobavještenost građana, ili, što je
najvjerovatnije, jednostavno idu logikom da lijepa priča, čak i bez realnog
pokriha, najviše godi biračima.
 Prema
Ustavu, predsjednik predstavlja Crnu Goru u zemlji i inostranstvu, komanduje
Vojskom na osnovu odluka Savjeta za odbranu i bezbjednost, ukazom proglašava
zakone, raspisuje izbore za Skupštinu, predlaže Skupštini mandatara za
sastav vlade, postavlja i opoziva ambasadore u inostranstvu, prima
akreditivna i opozivna pisma stranih ambasadora, dodjeljuje odlikovanja i
daje pomilovanja.
I to je sve, a predizborna kampanja kandidata je takva kao da je u Crnoj
Gori na snazi predsjednicki sistem vlasti.
Većina kandidata uvjerava građane da će, ako budu izabrani, "skinuti katanac"
sa davno zatvorenih fabrika, državu "urediti" tako da će u njoj srećno
živjeti i njihova i druga đeca, da će se obračunati sa kriminalom, očistiti
ulice od droge, da će Crnoj Gori obezbijediti nove prijatelje u svijetu, čak,
skratiti radno vrijeme i poboljšati status porodilja.
Većina kandidata, takođe, nimalo ne štede jedni druge, a oštrina predizborne
retorike svakako će doći do izražaja u završnici predizborne kampanje.
Ličnost, naravno, i u sistemu parlamentarne vlasti, može da utiče na
politički profil šefa države. Ali, možda u Crnoj Gori posebno, to zavisi i
od toga ko su ljudi na čelu Skupštine i vlade.
Sama vlada, prije svega, ima veoma jaku vlast, ponekad se čini i jaču od
parlamenta. Osobito ako je na njenom celu "jaka ličnost", a izborom Mila
Đukanovića za premijera, upravo je u Crnoj Gori sada takva situacija.
I zbog širokih nadležnosti vlade i zbog činjenice da je na njenom čelu
harizmatični Đukanović, teško će poći za rukom bilo kojem budućem
predsjedniku Crne Gore da se na toj funkciji ponaša onako kako sada uvjerava
birače.
Sa nekom drugom vladom, i nekim drugim premijerom, možda bi i šef države, u
stvarnosti, imao nešto više prostora za sopstvenu vlast, širu od ustavnih
ograničenja. Međutim, bar do sljedećih parlamentarnih izbora, koji su
predviđeni za kraj 2009. godine, bilo ko da bude predsjednik, objektivno,
biće u sjenci "jakog premijera".
A i da nije tako, predsjednik Crne Gore je prvi koji treba da poštuje njen
Ustav, a, prije svega, onaj dio koji se odnosi na njegove nadležnosti. Dakle,
ne smije ni biračima obećavati ono što mu nije opis "radnog mjesta".
Opozicioni predsjednički kandidati, takođe, treba da se sjete ranije priče o
ustavnim ovlašćenjima predsjednika Republike, kada je na toj funkciji bio
Milo Đukanović, kada je opozicija tražila "kresanje" nadležnosti šefa države. |
| |
| Ilija Despotović |
|
| |
| Ren upozorio Zagreb da reši pitanje ZERP-a |
| |
Komesar za proširenje Evropske komisije Oli Ren upozorio je Hrvatsku da što
pre reši problem Zaštićenog ekološko-ribolovnog pojasa (ZERP) sa susedima,
jer će u suprotnom imati problema sa odlaganjem procesa pristupanja
Evropskoj uniji.
 Ren,
koji je doputovao u Zagreb, naglasio je da je ZERP "u ovom trenutku vrlo
ozbiljan i najhitniji zadatak koji se nalazi pred hrvatskom vladom".
"Ako se taj problem uskoro ne reši, prouzrokovaće ozbiljna odgađanja u
procesu pristupa EU. Ali ako se on reši u kratkom roku, pred Hrvatskom je
svetla budućnost" rekao je Ren novinarima nakon susreta sa hrvatskim
premijerom Ivom Sanaderom.
Poseban naglasak u razgovoru sa Sanaderom, kako je kazao Ren, bio je na
mogućim načinima rešavanju problema sprovođenja ZERP-a, čemu se protive
Slovenija i Italija, a koji treba rešiti "u dobrom evropskom duhu", odnosno
u skladu sa političkim obavezama koje je Hrvatska preuzela.
Premijer Sanader je procenio da od najavljivanog sastanka Hrvatske,
Slovenije, Italije i predstavnika EU, na kojem bi se pokušalo naći rešenje
za problem ZERP-a, po svoj prilici neće biti ništa, jer italijanski premijer
Romano Prodi, uoči predstojećih paralmentarnih izbora u Italiji, ne želi da
poteže to pitanje.
"Ako do tog sastanka doista ne dođe, onda ćemo biti u vrlo ozbiljnim
problemima jer ćemo se u tom slučaju morati suočiti s činjenicom da neke
strane predlažu blokadu pregovora, što je komesar Ren vrlo pažljivo izrekao"
priznao je Sanader.
Hrvatski premijer je novinarima rekao da će hrvatska vlada učiniti sve da
reši problem ZERP-a na način koji će biti prihvatljiv za sve strane, a dodao
je i da će nastojati maksimalno da ubrza tempo pregovora sa EU kako bi se
pregovarački proces mogao dovršiti do isteka prve polovine 2009. godine.
Ren je istakao da je 2008. odlučna za hrvatsko približavanje EU, jer
hrvatsku vladu čekaju veliki izazovi i neke teške odluke o sprovođenju
reformi koje su nužne za nastavak, ali i ubrzanje procesa pregovora za
punopravno članstvo u EU.
Posebno je naglasio nužne reforme pravosuđa i pojačavanje zakonodavstva na
području borbe protiv korupcije, kao i reforme u svrhu kvalitetnijeg
funkcioniranja javne uprave, te da EU na tim poljima očekuje konkretne
rezultate.
Na pitanje novinara da li se razgovaralo o problemu Kosova, Ren je odgovorio
da je stav Evropske komisije o tom pitanju sasvim jasan i da je iznet na
nedavnom sastanku ministara spoljnih poslova koji su prihvatili zajedničku
platformu o priznanju Kosova.
Podsetio je takođe da je prihvaćeno i da će svaka od zemalja članica, u
kontekstu priznanja Kosova, preduzeti ono što je u skladu sa njenim
nacionalnim interesima i praksom.
Ren je ponovio da je EU opredeljena za stabilnost i prosperitet zapadnog
Balkana, zbog čega je odlučeno da se na Kosovo pošalje misija koja će se
baviti održavanjem vladavine prava kao iznimno važne dimenzije života na tom
području.
Evropski komesar se u Zagrebu sastao i sa ministarkom pravde Anom Lovrin,
ministrom finansija Ivanom Šukerom i potpredsednicima vlade Slobodanom
Uzelcem i Đurđom Adlešić. |
| |
| |
|
| |
| Uhapšena blagajnica Rajfajzen banke |
| |
 Načelnik
Uprave kriminalističke policije Republike Srpske (RS) Gojko Vasić potvrdio
je da je u Beogradu uhapšena blagajnica banjalučke Rajfazen banke Sanja
Meseldžija-Gvožđar zbog sumnje da je proneverila 1,1 milion evra.
Vasić je kazao da je Meseldžija-Gvožđar uhapšena po međunarodnoj poternici,
koju je raspisao sud u Banjaluci i da je u toku proces njene ekstradicije.
Vasić je dodao da će uhapšena biti izručena Republici Srpskoj prema
proceduri koja ne može biti kraća od 15 ni duža od 30 dana. |
| |
| |
|
| |
| Usvojen Prezentacioni dokument u okviru
pratnerstva sa NATO |
| |
Crnogorska vlada usvojila je Prezentacioni dokument individualnog akcionog
plana partnerstva Crne Gore sa NATO, koji će biti predstavljen 11. marta u
sedištu Alijanse u Briselu.
 Šef
diplomatije Milan Roćen je posle sednice vlade novinarima kazao da
Prezentacioni dokument za partnerstvo "obezbjeđuje mehanizme za konkretnu i
koordiniranu pomoć" zemalja NATO-a Crnoj Gori u procesu reformi.
Roćen je najavio da će naredni korak Podgorice biti izrada Individualnog
akcionog plana partnerstva (IPAP).
NATO je na samitu u Pragu 2002. godine pokrenuo IPAP program kako bi pomogao
zainteresovanim partnerima u reformi i modernizaciji bezbednosno-odbrambenih
struktura kroz intenzivniji oblik saradnje.
IPAP omogućava zainteresovanim zemljama da zajedno sa NATO uspostave opseg
ciljeva reforme u kojima će Alijansa obezbediti savete i pomoć.
Šef crnogorske diplomatije je ukazao da se kroz IPAP program "povećava
interoperabilnost " crnogorske vojske, odnosno njena sposobnost da zajedno
sa NATO realizuje obuku, vežbe i druge poverene zadatke.
U Crnoj Gori raste broj protivnika članstva u NATO. Februarsko istraživanje
javnog mnjenja pokazalo je da je protiv ulaska Crne Gore u tu vojnu
organizaciju više od 44 odsto građana. |
| |
| |
|
| |
| Crna Gora tranzitna zemlja za drogu prema
zapadnoj Evropi |
| |
Organizovane kriminalne grupe koriste Crnu Goru kao tranzitnu zemlju za
prebacivanje kanabisa iz Albanije i sa Kosova i manjih količina drugih
narkotika sa Bliskog istoka i Južne Amerike na zapadni Balkan i u zapadnu
Evropu, navodi se u novom izveštaju američkog Stejt departmenta.
 U
izveštaju o strategiji kontrole narkotika objavljenom na vebsajtu Stejt
departmenta kaže se i da crnogorska vlada primenjuje akcioni plan protiv
krijumčarenja drogom i nastoji da uspostavi blisku saradnju sa drugim
policijama u regionu.
"Organizovane kriminalne grupe koriste Crnu Goru kao tranzitnu stanicu za
krijumčarenje drogom, zbog centralne lokacije zemlje, njene topografije sa
obalom i planinama i prošle reputacije da potpomaže krijumčarenje (drogom),"
navodi se u izveštaju.
Kanabis se prenosi od proizvođača u Albaniji i na Kosovu prema zapadnom
Balkanu i zapadnoj Evropi, heroin iz jugoistočne Azije prolazi kroz Albaniju
i Kosovo i prelazi preko Crne Gore pre nego što se dalje prevozi u zapadnu
Evropu, dodaje se u izveštaju.
Crna Gora je takođe tranzitna zemlja za kokain iz Latinske Amerike, prenosi
se u izveštaju. Navodi se akcija makedonske policije iz januara 2007. godine
kada je na granici Makedonije i Kosova zaplenjeno 438 kilograma kokaina koji
je ušao u Crnu Goru kroz luku Bar iz Kolumbije.
Navodeći procenu crnogorske vlade izveštaj kaže da se smatra da samo mali
procenat nelegalnih narkotika koji ulaze u zemlju ostaje za domaću upotrebu
mada se broj zavisnika od droge povećao u zemlji kao i kriminal vezan za
drogu.
Crnogorska policija takođe navodi da pojačano korišćenje droge prati dolazak
većeg broja turista leti na crnogorskom primorju.
U izveštaju se podvlači da Crna Gora od kada je postala nezavisna juna 2006.
nastoji da postane potpisnica brojnih konvencija i sporazuma o toj
problematici i da je potpisnica Konvencije o drogama UN iz 1988. godine kao
zemlja naslednica i državne zajednice Srbije i Crne Gore.
Za Crnu Goru je zaštita njenih granica od nacionalnog značaja i u tome je
podržavaju SAD i druge zemlje donatori, kaže se u izveštaju koji kao primer
navodi poklon u plovnim sredstvima kojima se pojačala efikasnost suzbijanja
krijumčarenja drogom na moru i jezerima.
Izveštaj navodi i zakone koji su doneti u Crnoj Gori radi unapređenja borbe
protiv krijumčarenja narkotika.
Podvlači se da je Crna Gora 2007. godine nastavila da razgovara sa susednim
državama o regionalnoj saradnji i zaštiti svedoka.
U toku 2007. u Crnoj Gori je podneto 327 krivičnih prijava protiv 455 osoba
vezanih za drogu, kaže se u izveštaju.
Korupcija i percepcija da se korupcija toleriše su rasprostranjeni u Crnoj
Gori i pogađaju i policiju i sudstvo, kaže se u izveštaju i dodaje da vlada
ulaže napore da "idnetifikuje, procesuira i kazni" slučajeve korupcije u
zvaničnim telima.
Crnogorska vlada blisko sarađuje sa SAD i evropskim zemljama u naporima da
reformiše i poboljša svoje policijske i sudske kapacitete, navodi se u
izveštaju.
Dodaje se da su SAD pružile značajnu tehničku pomoć, donacije i obuku
policiji, carinskoj službi i sudstvu u Crnoj Gori. |
| |
| |
|
| |
| Ova godina može biti istorijska za Makedonski
EU put |
| |
Ova godina moze da bude istorijska u procesu pristupanja Makedonije Evropskoj
uniji, rekao je u Skoplju evropski komesar za proširenje Oli Ren nakon
susreta sa makedonskim premijerom Nikolom Gruevskim.
 "Zemlja
je postigla važan napredak u poslednjih nekoliko meseci u vezi politickog
dijaloga i donošenja konkretnih zakona, reformi u sudstvu i policiji",
izjavio je Ren.
On je dodao da je EU pokazala spremnost za početak pregovora ukoliko se
ostvare reforme ove godine.
Ren je naglasio da je Evropska Unija postavila jasnu stazu koja vodi početku
pregovora, sa utvrđenim kriterijumima koje Makedonija treba da ispuni.
Evropska komisija odlučiće krajem oktobra ili početkom novembra da li će
Makedonija započeti pregovore o članstvu.
Makedonski premijer Gruevski istao je da je vlada Makedonije već pripremila
akcioni plan da ispuni ključne kriteriume koje je Ren dostavio Skoplju.
"Mi smo ih detaljno razmotrili i napravili Akcioni plan u vladi, koji je već
gotov i moći ćemo da ga predamo Evropskoj komisiji, da bi na kraju dobili
pozitivnu ocenu i da bi Republika Makedonija dobila datum za početak
pregovora", rekao je Gruevski. |
| |
| |
|
| |
| Evropska komisija o regionu zapadnog Balkana |
| |
Evropska komisija ocenjuje da dalji napredak Crne Gore ka Evropskoj uniji
zavisi od jačanja vladavine zakona, posebno u borbi protiv korupcije i
organizovanog kriminala, kao i od "jačanja sposobnosti državne uprave i
širokog konsenzusa o izgradnji državnih institucija".
 To
se navodi u izveštaju Evropske komisije o reformama na zapadnom Balkanu i
merama da se ubrza pridruživanje zemalja tog regiona Evropskoj uniji koju
danas objavljuje Evropska komisija, a u koju je imala uvida agencija .
Za napredak Crne Gore ka EU je od bitnog značaja sprovođenje Sporazuma o
stabilizaciji i pridruživanju, navodi se u izveštaju.
Bosna i Hercegovina, prema ovom dokumentu, može očekivati potpisivanje
Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju "čim ispuni preostale uslove".
Evropska komisija smatra da se to, "uz nužnu političku volju i konsenzus,
može postići".
U izveštaju pod nazivom "Komunikacija", Evropska komisija pored ostalog
navodi da će ova godina biti presudna za pregovore Hrvatske o članstvu u EU,
s tim da ta zemlja učini "suštinski napredak u ključnim reformama i sprovede
postavljene standarde".
"Hrvatska neodložno mora rešiti pitanje Zaštićene ekološko-ribilovne zone (u
Jadranu) u skladu sa zaključcima Saveta ministara EU", naglašava Evropska
komisija.
Za Makedoniju je naglašeno da mora sprovesti od Evropske komisije utvrđene
standarde i reforme da bi dokazala spremnost za početak pregovora o članstvu
u EU. |
| |
| |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
Oglasavanje Marketing
|
