|
|
Broj 1144, 7. mart 2008.
| Za razrešenje predsednika 126 glasova
poslanika |
| |
Predsednik Skupštine Srbije može biti razrešen na isti način kako je i izabran,
odnosno glasovima najmanje 126 poslanika, propisano je ustavom i poslovnikom
parlamenta.
Srpska radikalna stranka najavila je u sredu da će podneti zahtev za
smenjivanje Olivera Dulića jer je odredio pauzu u radu parlamenta nakon što
je u dnevni red uvrštena rezolucija o odnosima sa EU koju su predložili
radikali. Dulić je zatražio da se o njoj izjasni vlada.
 Predsedniku
skupštine funkcija prestaje pre isteka vremena na koje je izabran: ostavkom,
razrešenjem ili prestankom mandata poslanika, navodi se u poslovniku.
U slučaju podnošenja ostavke, predsedniku skupštine prestaje funkcija danom
održavanja sednice na kojoj je podneo ostavku, odnosno na prvoj narednoj
sednici parlamenta, ako je ostavku podneo u vremenu između dve sednice. O
podnetoj ostavci ne otvara se pretres, niti se odlučuje, već se prestanak
funkcije predsednika samo konstatuje.
Dulić je najavio da će podneti ostavku ako mu stigne zahtev za razrešenje sa
potpisima 126 poslanika.
Skupština može razrešiti dužnosti predsednika parlamenta pre isteka vremena
na koje je izabran, po postupku predviđenom za izbor - što znači na predlog
30 poslanika i glasovima većine od broja prisutnih poslanika.
Ustavom je, međutim, predviđeno da se predsednik i potpredsednici parlamenta
biraju većinom glasova svih poslanika.
U Skupštini Srbije SRS ima 81 poslanika, poslanička grupa SPS 16, grupa DS-a
64, G17 plus 19, DSS-NS ima 47 poslanika, a LDP, LSV i manjinske stranke
imaju ukupno 23 poslanika. |
| |
| |
|
| |
| Vlada Srbije je u dubokoj krizi |
| |
Ministar za Kosovo i Metohiju Slobodan Samardžić (dole) izjavio je da je Vlada
Srbije u dubokoj krizi koju će rešavati stranke vladajuće koalicije, ali i
one koje učestvuju u političkom životu Srbije.
 Na
koferenciji za novinare posle sednice vlade, Samardžić je rekao da više ne
postoji zajednička politika vlade u odnosu prema EU i Kosovu i Metohiji.
"Duboku krizu u kojoj je vlada, prvenstveno će rešavati stranke koje čine
vladu, ali i one koje učestvuju u političkom životu Srbije", rekao je
Samardžić, koji je funkcioner Demokratske stranke Srbije i dodao da je ta
kriza najdublja do sada i da je Vlada u najvećem iskušenju od kada postoji.
Upitan kako će se razrešiti kriza, Samardžić je rekao da ima lične ideje o
tome o kojima ne želi da govori. Prema njegovim rečima, o rezoluciji koju je
predložila SRS izneta su dijametralno suprotna mišljenja na sednici Vlade
Srbije.
Mišljenje Ministarstva spoljnih poslova bilo je da se predlog rezolucije
odbaci i ono će biti upućeno Skupštini Srbije, a Ministarstvo za Kosovo i
Metohiju dalo je pozitivno mišljenje, naveo je Samardžić.
Prema njegovim rečima, Ministarstvo spoljnih poslova ocenilo je da bi
pozitivno mišljenje o tom dokumentu dovelo u pitanje evropske integracije,
dok se Ministarstvo za Kosovo u svom mišljenju pozvalo na dosadašnje odluke
skupštine usvojene ogromnom većinom.
"Skupština će se sigurno sutra nastaviti. Izvesno je da poslanici DSS
podržavaju rezoluciju SRS iz razloga njenog korektnog sadržaja.
Pretpostavljam da će doći do usvajanja rezolucije. Kriza Vlade neće biti
tada otvorena, ona je otvorena danas", rekao je Samardžić i dodao da su
skupštinske rezolucije obavezne za Vladu Srbije. |
| |
| |
|
| |
| Kosovo gradi ekonomiju od nule |
| |
Dve sedmice nakon proglašenja nezavisnosti Kosova, prištinski kafei i
prodavnice puni su "života", međutim, ti znaci ekonomskog uspeha maskiraju
neizvesnosti zemlje koju ne priznaju Srbija, Rusija i neke članice Evropske
unije.
 Ukoliko
i prevlada političke neprilike, kosovska ekonomija, kako piše Njujork tajms
, toliko je uništena ratom, da Kosovo mora da uvozi i osnovne prehrambene
proizvode, poput mleka i mesa.
Važno je napomenuti i da je Transparensi internešenel, telo za nadzor borbe
protiv korupcije sa sedištem u Berlinu, stavilo Kosovo na četvrto mesto
liste najkorumpiranijih ekonomija, posle Kameruna, Kambodže i Albanije.
Komentator Njujork tajmsa pita da li će Kosovo moći da izgradi uspešnu
ekonomiju ili će ostati siromašno "siroče" Zapada.
"Proći će najmanje deset godina dok Kosovo stane na noge", ocenio je Njujork
tajms i dodao da je to poljoprivredna zemlja sa isporukama energije u haosu.
Vodeći izvozni proizvod Kosova su metalni otpaci starih automobila.
Infrastruktura je slaba, biznismeni se žale na korupciju, a stopa
nezaposlenosti je oko 50 odsto, pokazuju zvanični podaci koje prenosi
njujorški list. Kosovski uvoz vredi oko 1,9 milijardi dolara godišnje, a
izvoz samo 130 miliona.
"Godinama smo to što nemamo nezavisnost koristili kao izgovor za sve. Sada
je imamo i moramo da pokažemo da zaslužujemo da budemo zemlja i da možemo da
napravimo održivu ekonomiju", istakao je ekonomista prištinskog Instituta za
napredne studije Špend Ahmeti.
Istovremeno, kosovski ministar ekonomije Ahmet Šalja odbacuje sumnje oko
ekonomskog prosperiteta Kosova i ukazuje na "uspešne priče" u susedstvu,
poput Slovenije, nekadašnje jugoslovenske republike, koja je po veličini
slična Kosovu.
Šalja je naveo da će nezavisnost omogućiti Kosovu da radi sa finansijskim
institucijama, uključujući Svetsku banku i Međunarodni monetarni fond, što
će mu pomoći da privuče strane ulagače.
List je ocenio da činjenica da pojedine države nisu priznale Kosovo
nepovoljno deluje na ulaganja, umanjuje mogućnosti za zaduživanje, ometa EU
da sa Kosovom potpiše trgovinske i ugovore o saradnji i ograničava putovanja
stanovnicima Kosova.
U međuvremenu mnogi na Kosovu polažu velike nade u neiskorišćeno rudno
bogatstvo, uključujući rezerve 14 milijardi tona lignita koje bi, ako sve
bude išlo po planu, trebalo da budu gorivo za novu elektranu koja treba da
proradi 2012. godine.
Najnovija istraživanja britanskih geologa pokazuju da Kosovo ima dosta rude,
poput nikla, cinka, olova, kadmijuma, boksita, čak i nešto zlata.
Infrastruktura za vađenje rude je međutim zastarela i procenjuje se, prenosi
Njujork tajms, da je, da bi rudnik Trepča postao profitabilna ivoznička
firma, potrebno uložiti u njega više stotina miliona dolara.
Ipak, uz sve izazove, na Kosovu ima uspešnih investitora. Takav je Ekrem
Luka koji vodi konglomerat Dukađini i koji planira izgradnju 23-spratnog
kompleksa u Prištini sa hotelom, prodavnicama, apartmanima.
"Privlačnost Kosova je u tome što kreće od nule i sve mu treba - izvoznici,
uvoznici, maloprodaja", kazao je Luka. |
| |
| |
|
| |
| Kosovu treba dve milijarde dolara |
| |
Kosovu će u narednih nekoliko godina biti potrebno oko dve milijarde dolara
inostrane pomoći, a polovinu te sume bi trebalo da obezbede ervopske države,
izjavio je pomoćnik državnog sekretara SAD Danijel Frid.
U govoru pred Komitetom Senata za spoljne poslove, Frid je kazao da bi
ostatak sredstava mogle da obezbede SAD i institucije poput Svetske banke i
Međunarodnog monetarnog fonda (MMF).
Pomoć novonastaloj državi zahtevaće posebnu pažnju nove američke
administracije nakon izbora u novembru.
"Mi jednostavno ne možemo da se ponašamo kao da Kosovom upravlja automatski
pilot i da odšetamo. To će zahtevati značajnu i stalnu pažnju odlazeće, kao
i nove administracije", rekao je treći čovek Stejt departmenta.
On je još kazao da je pomenuta suma od dve milijarde dolara samo "gruba
procena", a SAD će u želji da pomognu Kosovu da postane ekonomski održivo,
učestvovati kao jedan od najvažnijih donatora na konferenciji u junu
posvećenoj Kosovu. SAD su već namenile Kosovu pomoć u iznosu od 350 miliona
dolara.
Frid je odbacio mogućnost da Rusija koja se protivi nezavisnosti Kosova,
donese odluku o vojnoj intervenciji.
"Ne smatram to verovatnim" imajući u vidu prisustvo više hiljada vojnika
trupa NATO, rekao je on. |
| |
| |
|
| |
| Koje granice Srbije EU priznaje |
| |
Predsednik Vlade Srbije Vojislav Koštunica pozvao je evropskog komesara za
proširenje Olija Rena da "odmah saopšti koje granice Srbije će da poštuje"
EU prilikom potpisivanja sporazuma sa Srbijom.
 Koštunica
je za "Večernje novosti" kazao da su sve parlamentarne stranke i institucije
u Srbiji "javno i nedvosmisleno potvrdile" da Srbija treba da bude
ravnopravni član EU.
"Posle proglašenja lažne države 17. februara i posle odluke EU da
protivpravno pošalje misiju Euleks za sprovođenje odbačenog Ahtisarijevog
plana, u Srbiji se opravdano otvorilo pitanje u kojim granicama EU priznaje
Srbiju", naveo je predsednik vlade.
Prema njegovim rečima, to pitanje se posebno nameće posle zaključaka
Evropske komisije koja je konstatovala da je Priština proglasila nezavisnost,
a ignorisala da su vlada i Skupština Srbije poništile tu odluku.
"Državne institucije i građani Srbije zahtevaju odgovor na suštinsko pitanje
- u kojim granicama EU priznaje državu Srbiju. Svaki sporazum Srbije i EU
podrazumeva da obe strane znaju koje su granice Srbije", rekao je Koštunica.
Dodao je da se, ako EU želi partnerstvo sa Srbijom, to pitanje mora odmah
razrešiti.
"Zato bi bilo važno da čujemo odgovor Olija Rena da li EU u sporazumima koje
treba da potpiše sa Srbijom poštuje teritorijalnu celovitost naše zemlje",
naveo je Koštunica.
Ren je juče pozvao Vladu Srbije da "potvrdi svoju privrženost evropskoj
budućnosti Srbije". |
| |
| |
|
| |
| Vlada dala negativno mišljenje o Rezoluciji
SRS |
| |
Vlada Srbije dala je na sednici negativno mišljenje o Predlogu rezolucije o
zaštiti integriteta i suvereniteta Republike Srbije u odnosima sa
međunarodnim organizacijama, posebno sa Evropskom unijom, koji je podnela
Srpska radikalna stranka.
 Za
negativno mišljenje glasalo je 15 ministara iz redova Demokratske stranke i
G17 plus, dok je pozitivno mišljenje imalo sedam ministara koalicije
Demokratske stranke Srbije i Nove Srbije, saznaje agencija u Vladi Srbije.
Obrazloženje negativnog mišljenja o radikalskoj rezoluciji dalo je
Ministarstvo spoljnih poslova, koje će postati zvanično obrazloženje Vlade.
Rezoluciju SRS podržala je u Skupštini Srbije vladajuća koalicija
Demokratske stranke Srbije i Nove Srbije, kao i opoziciona Socijalistička
partija Srbije.
Ipak, rasprava nije otvorena jer je predsednik parlamenta Oliver Dulić na
samom početku odredio pauzu koja će trajati dok Vlada ne dostavi mišljenje o
predloženoj rezoluciji.
Predlogom te rezolucije parlament Srbije poziva EU da "jasno i nedvosmisleno"
potvrdi celovitost državne teritorije Srbije, kao uslov za nastavak
pregovora o pridruživanju Srbije Evropskoj uniji.
"Srbija će pregovarati o prijemu u članstvo EU ukoliko Unija ispuni ovaj,
najmanji mogući, zahtev države Srbije", navodi se u tekstu dokumenta u kojem
se osuđuje "protivpravna odluka EU" o slanju misije Euleks na Kosovo i
konstatuje da je EU prekršila osnovne principe međunarodnog prava.
Skupština, predlaže se u dokumentu, poziva EU da povuče odluku o slanju
misije Euleks, a zemlje članice EU, koje su priznale jednostranu nezavisnost,
da tu odluku ponište. |
| |
| |
|
| |
| Jeremić u sedištu UN |
| |
Ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić razgovara u Njujorku s predsedavajućim
Saveta bezbednosti UN, ruskim ambasadorom Vitalijem Čurkinom o Kosovu,
potvrđeno je agenciji Beta u ministrovom kabinetu.
Jeremić će se, kako je rečeno u njegovom kabinetu, založiti da u što skorije
vreme bude zakazana sednica Saveta bezbednosti UN posvećena Kosovu, nakon
što je ta pokrajina 17. februara proglasila nezavisnost.
Srpski ministar će u sedištu UN razgovarati i sa ambasadorima Filipina, Kine,
Tajlanda, Vijetnama, Meksika, Argentine, Čilea i mnogim drugim.
Predstavljajući program rada Saveta bezbednosti za mart, Čurkin je pre dva
dana najavio da bi generalni sekretar UN Ban Ki Mun trebalo da 31. marta
podnese izveštaj o radu UNMIK-a.
Čurkin je takođe rekao da "Savet bezbednosti vrlo pažljivo prati situaciju
na Kosovu". |
| |
| |
|
| |
| Bukvalni prevodi srpskih poslovica na
engleski |
| |
Bilbordi s bukvalnim prevodima srpskih poslovica i izreka na engleski jezik,
praćeni duhovitim ilustracijama, koji se mogu videti širom Beograda, deo su
promotivne kampanje beogradskog studija "Ozon".
"Početna ideja za ove bilborde bila je da se ljudi nasmeju, kao i da se
predstavi ono što kreativni tim studija 'Ozon' radi", rekla je Beti
predstavnica "Ozona" Ana Milanović.
Prema njenim rečima, namera kreativnog tima "Ozona" bila je samo da nasmeju
sugrađane duhovito ilustrovanim, bukvalnim prevodima srpskih izreka i
poslovica na engleski jezik.
Na gradskim bilbordima i autobuskim stanicama mogu se videti plakati s
natpisima poput "In lie are short legs" (U laži su kratke noge) ili "Who
digs the hole to another, falls in it alone" (Ko drugome jamu kopa, sam u
nju upada).
Mnogi Beograđani verovatno su se nasmejali i kada su pročitali natpise poput
"Hard to force a frog in water" (Teško žabu u vodu naterati), "Better
sparrow in hand than pidgeon on branch" (Bolje vrabac u ruci, nego golub na
grani) ili "What on mind, that on road" (Što na umu, to na drumu).
"Možda je neko te poruke razumeo na drugačiji način, naročito ako ih je
video pored bilborda s porukama druge vrste, političke ili reklamne sadržine,
ali ideja vodilja bila je promocija politike 'Ozona' i cela kampanja krenula
je spontano", rekla je Milanovićeva. |
| |
| |
|
| |
| Glasajte da Novi Sad uđe u igru Monopol |
| |
Vlasti Novog Sada i gradonačelnica Maja Gojković pozvali su građane da svojim
internetskim glasovima pomognu Novom Sadu da bude uvršćen u novo izdanje
popularne društvene igre "Monopol".
"Gradonačelnik i Uprava Grada apeluju da glasate za naš Novi Sad u periodu
od 29. februara do 8. marta 2008. godine", preko veb sajta
www.monopolynjorldvote.com/sr_SR/njorld/leaders, navodi se na internet
prezentaciji novosadskih vlasti www.gradnovisad.org.yu/.
Do 29. novembra moglo se glasati za gradove koje je kandidovao "Monopolov"
sajt. Potom je krenulo dodatno glasanje, za gradove koje su kandidovali
posetioci sajta. Među njima je i Novi Sad.
Na prvom glasanju, od 68 predloženih gradova biralo se 20 koje će igrači "Monopola"
moći da kupuju ili prodaju u novoj verziji igre. Prema poslednjem stanju na
tabeli, koja je ukinuta za pregled nekoliko dana pred kraj glasanja, Beograd
je bio na desetom mestu. |
| |
| |
|
| |
| Četiri godine od požara u Hilandaru |
| |
U požaru koji je na pre četiri godine izbio u manastiru Hilandaru na Svetoj
gori stradala je polovina manastirskog kompleksa.
Požar, koji je izbio jedan sat posle ponoći u noći između 3. i 4. marta
2004. godine, širio se preko krovova i potpuno je uništio deo manastirskog
kompleksa od igumanove kelije, deo konaka sve do Pirga Svetog Save, a van
domasaja vatre srećom su ostali Crkva kralja Milutina, riznica, arhiv i
biblioteka.
 Severozapadni
deo izgorelog konaka podignut je 1821. godine. U njemu su se nalazili
administrativna uprava manastira, gostoprimnica i sobe za smeštaj gostiju.
U požaru je nastradao i Beli konak, podignut 1598. godine, a koji je bio u
fazi obnove, kao i četiri paraklisa u sastavu severnog dela konaka, sa
vrednim freskama iz 17, 18. i 19 veka. Od 42 ikone koje su bile zahvaćene
vatrom spaseno je svega 14.
Gradnja manastir Hilandara, koji je pod zaštitom Uneska (UNESCO), počela je
1198-1199. godine u vreme Velikog župana Stefana Nemanje, rodonačelnika
dinastije Nemanjić, koja je dva veka vladala Srbijom.
Hrisovulju kojom se odobrava osnivanje srpskog manastira i garantuju sve
povlastice koje pripadaju svetogorskim svetinjama monaške države na Atosu (u
današnjoj Grčkoj) izdao je vizantiski car Aleksije III Angel.
Saglasnost za gradnju stigla je iz tadašnjeg svetogorskog protata i
manastira Vatoped, koji je nekoliko godina ranije primio u svoje okrilje
Stefana Nemanju i njegovog sina Rastka Nemanjića, potonje srpske svece
Simeona i Savu, osnivača srpske crkve i prvog arhiepiskopa.
Novčane izdatke za gradnju manastira preuzeo je novi vladar, prvi srpski
kralj Stefan Prvovenčani, sin Stefana Nemanje. |
| |
| |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
Oglasavanje Marketing
|
