|
|
Broj 1145, 14. mart 2008.
| Oprez umesto velikih poteza i potrošnje |
| |
Federalni ministar finansija Džim Flaerti ove nedelje predstavio je budžet za
fiskalnu 2008/09 godinu, u kome nije bilo iznenađenja, niti neočekivanih
poteza koji bi naveli glavnu opozicionu Liberalnu stranku da izglasavanjem
nepoverenja obori vladu. Njihova glavna zamerka je da je budžetom premalo
učinjeno za građane. NDP i Blok Kvebekva, pak, odmah su najavili da će
glasati protiv njegovog usvajanja.
 Novim
federalnim budžetom predviđeno je po malo za svakoga. Flaerti je rekao da se
budžet pre zalaže za oprez nego za veliku poteze i potrošnju koju traže
pojedini kritičari.
Najveći deo iznosa budžetskog suficita,odnosno 10,2, od ukupno 12,9
milijardi, planira se za otplaćivanje nacionalnog duga, čija ukupna vrednost
iznosi 457 milijardi. Najavljeno je da će Kanada u naredne dve fiskalne
godine vraćati manje od ranije najavljivane tri milijarde dolara, zato što
namerava da preusmeri veća sredstva za stimulans ekonomiji koja može biti
ugrožena narastajućom recesijom u SAD-u.
Među najinteresantnije stavke svakako spada oslobođanje od poreza godišnje
štednje u iznosu do pet hiljada dolara, što će od iduće godine važiti za
svakog građanina starijeg od 18 godina.
Tu je, potom, početak izdavanja novog, tehnološki usavršenog, pasoša do
2011. godine, čiji će rok važnosti biti produžen, pa će umesto sadašnjih
pet, on važiti deset godina.
Federalna vlada, takođe, postavlja novi Program za stipendiranje studenata u
Kanadi, vredan 350 miliona dolara, koji bi trebalo da zameni Milenijum
stipendije koje su osnovali liberali pre skoro deset godina. Premijer Stiven
Harper tvrdi da će novi sistem više odgovarati studentima i da će imati više
poštovanja prema konstitutivnim pravima provincija u vezi sa obrazovanjem.
 Sadašnji
ekonomski trenutak odrazio se posebno na deo u budžetu kojim je predviđeno
250 miliona za Inovativni fond u automobilskoj industriji, jednoj od najteže
pogođenih, naročito u Ontariju, rastom domaće valute i izmeštanjem
proizvodnje u druge zemlje.
Vlada je predvidela da 1. januara naredne godine osnuje novu državnu
korporaciju Savet za finansiranje socijalnog osiguranja, koji bi trebalo da
preuzme novi mehanizam naplate stope osiguranja i obezbedi rezervu od dve
milijarde dolara.
Svoje mesto u budžetu dobila su i izdvajanja za infrastrukturu, od čega za
saobraćajne projekte 500 miliona, dok je za gradske infrastrukture
najavljeno 33 milijarde u narednih sedam godina, što je najveće izdvajanje
za taj segment još od Drugog svetskog rata. Za obezbeđivanje pijaće vode za
žitelje rezervata u naredne dve godine namenjeno je 330 miliona dolara.
I pored činjenice da je u anketama pitanje očuvanja životne sredine jedno od
najvažnijih koje muči građane, budžetom je predviđen, pored već pomenutih
250 miliona dolara koji idu automobilskoj industriji za inovacije u
kreiranju 'zelenijih automobila sa manjom potrošnjom goriva', i isto toliki
iznos za razvoj tehnologija za ograničenje emisije i skladištenje ugljenika
u naftnoj i gasnoj industriji.
Ministar Flaerti je najavio i da će broj policajaca biti povećan za 2.500, a
da će za to biti obezbeđena sredstva u iznosu od 400 miliona dolara.
Projekat je zasnovan na podeli troškova sa provincijama i teritorijama. |
| |
| |
|
| |
| Leonard Koen u kući slavnih rok muzičara |
| |
U Kuću slavnih rok muzike zajedno sa kanadskim kantautorom Leonardom Koenom,
73, uvedeni su i pop zvezda Madona, roker Džon Melenkemp, britanski pop
sastav Dejv Klark Fajv i instrumentalna grupa Venčrs.
Ovo priznanje može se dobiti 25 godina posle objavljivanja prvog singla ili
albuma.
 Za
Koena kažu da spada u najliterarnije muzičke stvaraoce. Objavio je četiri
knjige poezije i dva romana pre nego što je počeo da se bavi muzikom, po
sopstvenom priznanju, delimično i da bi izbegao sudbinu gladnog umetnika.
Rođen je u Montrealu, gde je diplomirao na univerzitetu Mekgil, a muzičku
karijeru započeo je u Njujorku, krajem šezdesetih godina prošlog veka. Među
najpoznatije njegove pesme spadaju Suzanne, Hallelujah, Sisters of Mercy i
Bird on a Njire, a njegove pesme izvodili su brojni napoznatiji
interpretatori, poput Eltona Džona, R.E.M., Bili Džoel, Dona Henlija i
drugih.
Suočen sa depresijom, Koen se devedesetih povukao u jedan kalifornijski
manastir, gde se pod monaškim imenom Džikan, posvetio proučavanju zena. Tamo
se posle duge pauze, vratio i pisanju poezije, i objavio zbirku poezije
2006. godine, pod nazivom Knjiga žudnje, Book of Longing.
Pre nego što je na ceremoniji uvrštavanja u Kuću slavnih izgovorio stihove
Kule pesme, Tonjer of Song, sa svog albuma I'm Your Man, iz 1988. godine,
Koen je rekao da na početku karijere nije mogao ni da sanja da će postići
ovoliki uspeh.
Dobitnik je niza priznanja visokih, iz kojih bi svakako trebalo izdvojiti
orden Reda Kanade, 2003. godine. U kanadsku Kuću slavnih muzičara njegovo
ime svrstano je još 1991. godine, da bi pre dve godine postao član i Kuće
slavnih muzičkih autora.
Prvu koncertnu turneju Koen je odradio 1970. godine, a poslednju 1993.
godine, da bi ovih dana je najavio da priprema svoju prvu turneju posle
15-godišnje pauze.
Početak će biti u Torontu 6. juna, a predviđeno je da nastupi na Glestonberi
festivalu 29. juna, gde bi se moglo očekivati da to bude pred auditorijumom
od 150 hiljada ljudi, u mančesterskoj Operi, ali i u nekoliko drugih
evropskih gradova. Poslednji potvrđeni datum za sada je Beč 29. avgusta, ali
se organizatori nadaju da će uspeti da dobiju još termina.
Rob Halet, iz kompanije AEG Lajv koja promoviše turneju, kaže da će za mnoge
ovo biti jedinstvena prilika da vide i čuju legendu kakva je Leonard Koen. |
| |
| |
|
| |
| Neli Furtado na koncertu u slavu mraka u
Torontu |
| |
Neli Furtado će 29. marta, u okviru Zemljinog sata, na besplatnom ekološkom
koncertu pozdraviti tamu. Ona je naimenovana za ambasadora Zemljinog sata za
Kanadu i njen nastup će na trgu Nejtan Filips početi tačno u osam njenom
pesmom 'Ugasi svetlo', i označiti trenutak za gašenje sijalica na jedan sat.
 Furtado
se tako pridružuje listi zvezda, među kojima su i Kejt Blanšet, Silverčer i
Natali Imbrulja, koje će tog dana uzeti učešće u pokretu koji poprima obrise
globalne obrise.
Gradonačelnik Toronta Dejvid Miler izrazio je zadovoljstvo što se zvezde
estrade pridružuju i daju svoj veliki doprinos naporima grada da postane
najzeleniji na čitavom severnoameričkom kontinentu.
Sponzor koncerta, Virdžin Mobajl očekuje da će svi u gradu izaći da zajedno
sa ostalima učestvuju u događaju. Manifestacija počinje u pola osam.
Organizatori pokušavaju da koncert što više učine ekološki ispravnim i bez
struje, tako da će se koristiti obnovljiva energija za ozvučenje i
osvetljenje. Publici se preporučuje da na trg dođe javnim gradskim prevozom
ili pešice, kako bi i na taj način svako makar malo doprineo očuvanju
planete na kojoj živimo.
Nensi Raskika, direktor za saradnju pri torontskoj Kancelariji za očuvanje
životne sredine, kaže da će u centru grada biti neuobičajeno manje svetla, s
tim da će, primera radi, u Gradskoj kući, biti upaljene sijalice samo na
prva tri sprata, iz bezbednosnih razloga, dok će sva ostala svetla koja nisu
neophodna, biti pogašena. Grad će obezbediti toplu čokoladu za publiku, ali
se preporučuje da svako ponese šolju od kuće, kako bi se maksimalno smanjio
otpad i zagađenje. Za one zaboravne, biće pripremljene biorazgradive čaše. |
| |
| |
|
| |
| Prvi farmaceuti dobili veća ovlašćenja |
| |
Grupa od petnaest farmaceuta iz Alberte prvi su koji su u Kanadi dobili
odobrenje da prepisuju lekove pacijentima, bez prethodnog odobrenja lekara.
 Oni
su bili deo pilot projekta, kojim je trebalo da se proveri postupak
rigorozne procene na osnovu koje će, po provincijskom Aktu o farmaceutima,
ubuduće, apotekari moći da preuzimaju i ovu dodatnu odgovornost.
Istini za volju, otpor lekara prema novim ovlašćenjima za apotekare postoji
od samog početka, jer se sumnja da ovi imaju dovoljno znanja i obuke za
pouzdano bavljenje dodatnim zaduženjima.
Međutim, insistira se da se radi o specijalistima koji su praksom ili
obrazovanjem stekli posebna znanja iz određene medicinske grane.
Kristina Hjudžiz, koja se bavi apotekarstvom već 14 godina, kaže da je i
osnovno obrazovanje koje farmaceuti dobijaju takvo da je šteta da se oni ne
bave ničim drugim, osim rastvaranjem preparata.
Ona desetak godina radi sa HIV/AIDS pacijentima, te je stekla izvanredan
uvid u efikasnost, ali i način delovanja terapije kod tih pacijenata, pa
veruje da će promene doneti samo podelu odgovornosti u brizi o pacijentu.
Kako ističe, lekari neće morati da se bave toliko rutinskim stvarima, u koje
spada propisivanje terapije, već će moći da se fokusiraju na kompleksnije
slučajeve lečenja.
Izmenjenim propisima dozvoljava se da farmaceuti ne samo produžuju terapiju
ranije propisanim lekovima, bez provere kod lekara, već i da menjaju
terapiju i prilagođavaju doziranje lekova.
Pozitivne reakcije pacijenata najviše su fokusirane na skraćivanje postupka,
a samim tim i na kraće vreme čekanja do olakšavanja tegoba zbog bolesti koja
ih muči. Ono što, međutim, ostaje sporno je postavljanje dijagnoze, što je
svakako posao koji bi trebalo prepustiti školovanim stručnjacima.
I pored toga što se insistira da bi tako trebalo i da ostane, pesimisti
predviđaju da bi narednih godina porodični lekari mogli da postanu suvišni. |
| |
| |
|
| |
| Karibana dobila sponzora |
| |
Skošabenk nastavlja da podržava kulturne manifestacije u Torontu. Pored pomoći
koju su pružili Nuit Blanš, celonoćnom festivalu savremene umetnosti,
održanom u oktobru, do Noći hokeja, ovih dana najavila je spremnost da
narednih godina finansira održavanje torontskog festivala Karibana, čime će
pomoći ovoj manifestaciji, ali i poboljšati svoj odnos sa ključnim
inostranim tržištom, Karibima. Ova banka svoj ogranak na Jamajci otvorila je
još davne 1889. godine.
 Kako
se napominje u saopštenju, Skošabenk obogaćuje grad podstičući njegovu
raznolikost, između ostalog i kroz ovu manifestaciju koja se u gradu održava
svake godine od 1967. godine. Glavna atrakcija je parada ulicama grada,
kojoj prisustvuje na stotine hiljada ljudi, kao i festival karipskih zemalja
na torontskim ostrvima. Posetioci ostave gradu milione dolara, što je
dodatni razlog za pridavanje velikog značaja manifestaciji.
O Karibani je dugi niz godina brinuo Karipski kulturni komitet, koji je pre
dve godine zapao u finansijske poteškoće. Od tada grad obezbeđuje sredstva
za njeno održavanje, a organizaciju je preuzeo Festivalski komitet, koji je
otkupio prava na ime manifestacije. |
| |
| |
|
| |
| Teže pada vikanje nego štipkanje |
| |
Naučnici Sendi Heršovis, sa Univerziteta Manitoba, i Džulijan Barling, sa
Kvins Univerziteta u Kingstonu, ustanovili su da razni vidovi stalne
agresije na radnom mestu, poput maltretiranja, nekulturnog ponašanja i
sukobljavanja sa kolegama, može pasti teže nego čak i seksualno
uznemiravanje.
Pod maltretiranjem na poslu podrazumeva se vikanje, vređanje, zadirkivanje,
stalno kritikovanje, ogovaranje, laži ili glasine i socijalno izopštavanje
kolega.
Dvoje autora pregledalo je preko stotinu studija iz poslednjih dvadesetak
godina, koje su za temu imale seksualno uznemiravanje i druge vidove
agresije na radnom mestu, iskustvo koje je u nekom, blažem ili težem obliku
poznato skoro svakom trećem zaposlenom. Načinili su analizu, dovodeći u vezu
neprimereno ponašanje na radnom mestu sa pojedinim specifičnim pokazateljima,
poput zadovoljstva poslom, stresom, psihološkim zdravljem i promenom radnog
mesta. Ustanovljeno je da se svi vidovi neprimerenog ponašanja mogu odraziti
negativno na radno okruženje i stvoriti nezdravu atmosferu za zaposlene,
međutim, ističe se da mnogo ozbiljnije posledice ostavljaju siledžijstvo,
nekulturno ponašanje ili konflikti sa kolegama.
Osobe koje su iskusile takve situacije nezadovoljnije su poslom, kolegama,
odnosom sa nadređenima i češće napuštaju posao nego oni koji su doziveli
seksualno uznemiravanje, kažu Heršovisova i Barving. Oni napominju da je
otkriće iznenađujuće i neočekivano, ali kada se raščlani postaje jasnije
zašto je tako. Naime, jedan od razloga može biti i to što žrtve seksualnog
uznemiravanja imaju pri ruci više zakonskih mogućnosti za razrešenje
situacije, dok je kod agresije to malo drugačije.
Kvebek je prva kanadska provincija koja je, juna 2004. godine, zakonski
regulisala maltretiranje na radnom mestu, i to amandmanom na Zakon o radnim
standardima, u kome se pominju ponavljana vređanja, vulgarna dobacivanja i
uvredljivi gestovi kao načini ponašanja koji podrivaju samopoštovanje osobe
kojoj su upućeni.
Iskustva pokazuju da su takve osobe i dalje produktivne, ali da van radnog
mesta duboko preživljavaju krizu, kroz poremećaj sna i ishrane, da bi sa
vremenom neprijatnost sve više dobijala na značaju i postala njihova
opsesija. Najčešće su šefovi ili direktori nasilnici, tako da to dodatno
otežava položaj zaposlenom koji prolazi kroz ponižavajuće iskustvo. On,
naime, nema kome da se žali, a čak i u slučaju da postoji osoba kojoj može
da prijavi maltretiranje, u najvećem broju slučajeva to deluje neodređeno,
neargumentovano i, samim tim, neubedljivo. |
| |
| |
|
| |
| Deca mogu da unose cigarete u zemlju |
| |
Podatak da carinski službenici nemaju zakonska ovlašćenja da spreče decu da u
Kanadu unesu duvanske prerađevine gotovo da bi se mogao uvrstiti u Riplijevo
Verovali ili ne!
Saznanje o toj rupi u zakonu odmah je izazvalo negodovanje carinika,
medicinskih radnika i ministra za javnu bezbednost Stokvela Deja.
Džordž Skot, potpredsednik Sindikata radnika za carinu i akcize, kaže da se
carinici ne slažu sa propisom, ali da ga primenjuju zato što nemaju
drugačiji izbor. On tvrdi da je rupa u zakonu otkrivena prošle godine i da
je pismo o predlogu promene propisa poslato carinicima pre deset meseci. Po
njegovim rečima, o ovome ne treba da se priča previše, zato što ljudi mogu
to još više da zloupotrebe pa je, kao Kanađanin i kao čovek koji insistira
na ispravnim i etičkim rešenjima, zadovoljan je što će uskoro biti izvršena
revizija.
Portparolka ministra Deja Melisa Leklerk kaže da je on poslao pismo CBSA,
kojim upućuje agenciju da zajedno sa Ministarstvom zdravlja ustanove da je
moguće da se zakonom reguliše ovaj propust.
Skot Mekdonald, direktor Asocijacije za plućne bolesti u Britanskoj
Kolumbiji, kaže da je ovo bruka za Kanadu, koja se smatra za lidera u borbi
protiv pušenja u svetskim razmerama. |
| |
| |
|
| |
| Nova droga na ulicama Britanske Kolumbije |
| |
Policija u Britanskoj Kolumbiji upozorava da se na ulicama tinejdžerima nudi
nova droga foksi metoksi, sa halucinogenim svojstvima, koja dovodi mlade u
rizične seksualne situacije.
U objašnjenju se kaže da se ova droga, iz porodice triptamina, koja nije
manje opasna od droga poput ekstazija, prodaje u obliku praha ili u malim
raznobojnim pilulama sa paukovom mrežom ili likovima vanzemaljaca na sebi.
Triptamini su registrovani u SAD-u, Australiji i Novom Zelandu, ali ne i u
Kanadi, zato što droga nije bila u široj upotrebi. Proizvodi se u ilegalnim
laboratorijama i prodaje se na ulici kao droga za žurke. Poznata je i na
britanskoj klupskoj sceni.
Skot Rintul, iz RCMP-a, kaže da su željeni efekti ove droga euforija i
uzbuđenje, a da u manje poželjne spadaju uzrujanost, mučnina,
dezorijentisanost, pomerena stvarnost i poremećaj sna. Takođe, veoma
zabrinjava što droga čini da pojedinci sami sebe stavljaju u veoma
diskutabilne situacije koje vode do seksualnog iskorišćavanja. |
| |
| |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
Oglasavanje Marketing
|
