|
|
Broj 1145, 14. mart 2008.
| Na samitu EU glavna pažnja Bliskom istoku i
Avganistanu |
| |
Šefovi diplomatija Evropske unije će u Briselu glavnu pažnju posvetiti
situaciji na Bliskom istoku i Avganistanu, a moguće je da se dotaknu i
problema s misijom EU na Kosovu, rekli su agenciji zvaničnici EU.
Zvaničnici slovenačkog predsedništva EU su prethodno najavili da će pitanje
Kosova i, s tim povezana zbivanja u Srbiji, takođe biti na dnevnom redu
radne večere ministara EU.
 Na
pitanje da li su Kosovo i Srbija skinuti s dnevnog reda, odgovor zvaničnika
u Savetu ministara Unije je bio da je dnevni red usaglašen tek pred samit EU.
Ministri EU, u okviru zase-danja lidera Unije, mogu se dotaći i Kosova i,
možda, situa-cije u Srbiji, ali je odlučeno da se temeljito razmotre goruće
izraelsko-palestinsko pitanje i zahtevi SAD i NATO da evropske zemlje pruže
veći vojni doprinos operacijama u Avganistanu.
Nije isključeno, kako je ob-jašnjeno, da neki ministri zatraže i da se
razmotri pre svega situacija oko nastojanja da EU razmesti svoju misiju na
Ko-sovu.
Glavni je problem što još nije dovoljno jasno definisana pravna osnova za
misiju EULEDž na Kosovu, mada su o tome u toku konsultacije pravnih
stručnjaka EU i UN u Njujorku, rekli su Beti evropski diplomatski izvori
Rasprava na nedavnom zase-danju šefova diplomatija EU je, kako je predočeno,
u mnogome bacila svetlo na "ozbiljnu unutrašnjepolitičku krizu u Srbiji" i
sad bi ministri EU možda mogli jedino da dodatno razmotre šta se može
učiniti da se podrži evropsko, reformsko i demokratsko opredeljenje Srbije u
razdoblju do majskih prevremenih izbora.
Kriza vlade zbog ostavke premijera Vojislava Koštunice i sazivanje vanrednih
izbora su izazvali velike nedou-mice u Evropskoj uniji oko da-lje podrške "evropskom
putu" Srbije, od čega se neće odustati, napomenuli su zvaničnici u Briselu.
Evropske diplomate i funkcioneri nezvanično prihvataju ocenu da je evropska
politika u vezi s jednostranim proglaša-vanjem Kosova izazvala mnogo težu
unutrašnju krizu u Srbiji nego što se mislilo.
Evropska unija i njena misija za Kosovo, s druge strane, na-laze se u
velikim teškoćama da izbore legalnost i legitimitet te misije kako na samom
Ko-sovu i u Beogradu, tako i prvenstveno u Savetu bezbednosti UN.
Članice EU nikako ne žele da "zamrznu" odnose sa Srbijom, iako bi objektivno
veoma nepovoljne posledice po te odnose imala eventualna prevaga anti-evropskih
snaga na srpskim izborima u maju.
Za podršku evropskom putu Srbije se založila i američki državni sekretar
Kondoliza Rajs, koja je ovih dana razgovarala u Briselu s čelnicima EU. Ona
je rekla da Vašington, ta-kođe, smatra da je Srbija ključna zemlja na
zapadnom Balkanu.
Sa sastanka Kondolize Rajs i "trojke" EU ništa zvanično nije saopšteno, ali
se iz evropskih izvora moglo saznati i da američki državni sekretar misli da
bi, istovremeno, dobro bilo naći neki neki dogovor s UN oko razmeštaja
evropske misije na Kosovu.
Američki državni sekretar je podvukla da je za sređivanje stanja na Kosovu
od presudne važnosti da kosovski albanski vođi bezuslovno obezbede naj-veću
zaštita Srba i da se vrate sve izbeglice na Kosovo.
Amerika, međutim, misli da Kosovo treba da izbori priznavanje samoproglašene
nezavisnosti i u svetskim organizacijama, a da to, konačno, jednog dana
prihvati i Beograd.
Izvori EU kažu da je sad ključno hoće li Srbija postati "uvažavani partner"
i neopozivo u ugrađivanje u evropske strukture.
To pre svega znači da se Srbiji omogući da dođe do statusa kandidata za
članstvo, početka pregovora i otvaranja kohezionih, strukturalnih i drugih
bitnih fondova koji će bitno pomoći temeljitom ekonomsko-političkom
preobražaju srpskog društva.
Preobražena, ojačana Srbija, ključna država na Balkanu, uvažavan partner,
tada bi imala i mnogo veću specifičnu težinu, naveli su izvori EU .
Zamoljeni da se osvrnu na izjavu slovenačkog ministra Rupela da bi zemlje sa
Zapadnog Balkan morale da potpišu sporazum da prilikom ulaska u članstvo EU
neće ometati druge u regionu da ostvare taj cilj, diplomate u Briselu su
rekli da je to izgleda "neka Rupelova zamisao" o kojoj u strukturama EU
zasad ništa nije poznato i uopšte se ne razmišlja. |
| |
| |
|
| |
| Kina o stanju ljudskih prava u SAD |
| |
Peking je, povodom izveštaja Stejt departmenta o stanju ljudskih prava u Kini,
izdao svoj izveštaj u kojem optužuje SAD za "aroganciju i hipokriziju", uz
ocenu da je napad na Irak "najveća humanitarna katastrofa savremenog sveta".
"Arogantnu kritiku (SAD) stanja ljudskih prava u drugim zemljama uvek prati
namerno zaboravljanje problema u vezi sa ljudskim pravima na sopstvenoj
teritoriji", navodi se u godišnjem izveštaju Kine, koji je objavila agencija
Sinhua.
 Kako
se dodaje, "to je ne samo u suprotnosti s3a opšteprihvaćenim normama
mejunarodnog prava već je dokaz dvostrukih standarda i prave hipokrizije SAD
po pitanju ljudskih prava".
"SAD su poznate po tome da su gazile po suverenitetu drugih zemalja, kao i
ljudskih pravima u tim zemljama", navodi se u izveštaju pod naslovom "Ljudska
prava u SAD u 2007. godini".
U tekstu se ističe da je "invazija američke vojske na Irak dovela do najveće
tragedije u smislu kršenja ljuds-kih prava i najveće humanitarne katast-rofe
savreme-nog sveta".
U izveštaju se navodi i da su SAD nesposobne da suzbiju siromaštvo i
kriminal na svojoj teritoriji i kritikuju neume-rene troškove kampanje uoči
izbora za predsednika koji će se održati kasnije ove godine.
Stanje ljudskih prava je "be-dno i užasno", navodi se na kraju izveštaja.
Kina je prenela protest i na sajt ministartva spoljnih poslova.
"Međunarodna zajednica je do sada u velikoj meri priznala napore i značajne
rezultate Kine na planu zaštite ljudskih prava", navodi se u saopštenju
portparola ministarstva unutrašnjih poslova Ćin Ganga.
U godišnjem izveštaju Stejt departmenta o stanju ljudskih prava u svetu,
Kina se kritikuje zbog ograničenja slobode govora, cenzurisanja interneta,
ophođenja prema zatvorenicima, kao i navodnog nasilnog preseljavanja građana
da napravi mesto za projekte vezane za avgustovske Olimpijske igre. |
| |
| |
|
| |
| Američki vojnici ubili dete |
| |
Američki vojnici slučajno su ubili jedno dete u iračkoj provinciji Dijala,
saopšila je američka vojska.
Dijala je jedna od četiri severne provincije u kojoj su američke i iračke
snage pokrenule niz operacija ove godine, a vojnici su izvodili operaciju na
području gde su nedavno pronađene bombe kraj puteva.
Vojnici su ispalili metak upozorenja u peščani nasip, videvši "sumnjivu ženu
koja je naizgled nekome davala signale".
 Vojska
je saopštila da je potom pronađena ranjena devojčica na drugoj strani nasipa
i uprkos pokušaju vojnika da joj pomognu, ona je podlegla ranama na putu do
vojne bolnice.
Iistraga je u toku. Detalji o devojčici i tačnoj lokaciji nesreće nisu
saopšteni.
"Koalicione snage ozbiljno shvataju gubitak svakog nedužnog civilnog života
i incident će biti temeljno ispitan", izjavio je portparol američke vojske
major Den Mejers .
Američke vojnike često kritikuju da pucaju nedovoljno oprezno, i ne vode
računa ko se nalazi u blizini, dok američka vojska kaže da se irački borci
često kriju među civilima, koje koriste kao štit.
Prošlog meseca, među devet civila slučajnih žrtava američkog napada bilo je
i jedno dete. |
| |
| |
|
| |
| Upozorila sam Đinđića na zaveru protiv njega |
| |
Bivša tužiteljka Haškog suda Karla del Ponte upozorila je bivšeg premijera
Srbije Zorana Đinjđića, tokom njihovog susreta u Beogradu sredinom februara
2003, da Tribunal ima pouzdane informacije o pripremi atentata na njega i da
te pretnje treba da shvati ozbiljno.
Kako Del Ponteova navodi u knjizi "Lov", koja uskoro treba da bude
objavljena u Italiji, Đinđić joj je tada rekao da priprema "napad na spregu
između članova organizovanog kriminala i pripadnika snaga bezbednosti"
Srbije.
 On
je tada naveo i da je već smenio dve glavne ličnosti službe državne
bezbednosti jer nisu obezbedili nikakve korisne informacije o haškom
optuženiku Ratku Mladiću.
"Rekla sam mu da bude veoma oprezan. Pokazala sam mu interni izveštaj
Tribunala, dve strane sa podacima o zaveri da bude ubijen", piše Del Ponteva,
objašnjavajući da su dokument sastavili pouzdani izvori Haškog suda iz
Beograda.
"Znam to. Ne žele da sprovedem reforme... ali nemoj da se plašiš, paziću
se", rekao joj je, kako kaže, Đinđić, nasmejavši se.
"Pazi, nemoj da potcenjuješ tu stvar. Trebalo bi da ozbiljnije shvatiš tu
pretnju. Iskustvo me je naučilo da se nikada ne zna. Možda su mnoge og ovih
informacija netačne, ali možda u njima ima i dovoljno istinite", rekla mu je
Del Ponteova, podsećajući da je četiri dana nakon tog razgovora pokušan
atentat na Đinđića na autoputu.
U tom razgovoru, bivši premijer preneo je Karli del Ponte i da se Mladić
navodno krije u blizini granice Srbije sa Rumunijom i da vlasti i dalje
pokušavaju da ga ubede da se preda dobrovoljno. Rekao je da ga je "izvestan
prijatelja" obavestio da je Mladić "okružen ljudima koji ga naizgled čuvaju,
ali ga ustvari verovatno drže kao zatvorenika i ubili bi ga da bi sprecili
njegovo hapšenje".
Te osobe, koje je Đinđić opisao kao "veoma bolesne ljude", u kontaktu su s
kriminalcima i bliski su pojedinim funkcionerima policije i vojske, piše
bivsa tužiteljka Haškog tribunala.
Ona navodi i da je Đinđić tada predložio da je bolje na neko vreme staviti
na stranu pitanje Mladića i početi "predstavljati ga kao nebitnog delikventa
i kukavicu i ne pokazivati interes, kako bi manje bio na oprezu, pa ga
uhapsiti kada to bude najmanje očekivao".
Pošto joj je obećao da će Mladić biti uhapšen do leta te godine, bivši
srpski premijer je ocenio da Srbija treba da reši teška pitanja saradnje s
Tribunalom što pre i da je "dobar trenutak za saradnju, iako neki članovi
vlade to nikako ne žele jer bi ona podrazumevala politički rizik".
Del Ponteova ga je tada obavestila i da će Tužilaštvo uskoro objaviti
optužnice protiv četvorice generala umešanih u nasilje i etničko čišćenje na
Kosovu, na šta je Đinđić oštro reagovao i, objasnivši da će te optužnice
doneti ozbiljne političke probleme, zatražio da njihovo objavljivanje bude
odloženo.
"Kosovo je veliki problem za zemlju. Polako ide ka nezavisnosti, dan za
danom. Međunarodna zajednica pritiska Srbiju ne samo da to prihvati već i da
se brine o Kosovu, da pokrajina više ne bi morala da zavisi od resursa i
budžeta Srbije", rekao je Đinđić.
Opisujući događaje vezane za ubistvo Zorana Đinđića, Del Ponteova navodi da
je želela da prisustvuje sahrani bivšeg premijera, ali da su joj vlasti u
Beogradu poručile da ne dolazi.
"Svilanović (Goran, bivši šef diplomatije Srbije) je bio prvi koji mi je
savetovao da ne dolazim na sahranu. Moje prisustvo bi, rekao je, izgledalo
kao provokacija i zakomplikovalo bi buduću saradnju sa Tribunalom. Preneo je
otpravniku poslova u švajcarskoj ambasadi u Beogradu Žan-Danijelu Rušu da je
moja želja da prisustvujem sahrani ciničan pokušaj da privučem pažnju medija.
To me je uvredilo", piše Karla del Ponte.
Povodom njene želje da prisustvuje sahrani Đinđića, bivša haška tužiteljka
takođe navodi da joj je tadašnji ministar unutrašnjih poslova Dušan
Mihajlović prvo rekao da može da dođe, da bi je zatim "Beograd obavestio da
porodica Đinđić ne odobrava njeno prisustvo".
"Nisam mogla da verujem. Moj saradnik Anton Nikiforov kontaktirao je Ružicu
Đinđić, koja mi je poručila da bi porodica cenila moj dolazak. Posle toga
Mihajlović mi je saopštio da je 'cela vlada' odlučila da me isključi iz
ceremonije. Svilanović me je upozorio da ću biti tretirana kao persona non
grata, ako se pojavim na bilo kom graničnom prelazu Srbije", piše bivša
tužiteljka.
Činilo se da su Svilanović i drugi u Beogradu zaključili da mogu da
iskoriste ubistvo Đinđića da olakšaju pritisak zbog nesaradnje Srbije s
Haš-kim tribunalom, tvrdeći da je Đinđić ubijen jer je sarađivao, piše Del
Ponteova.
"To objašnjenje ubistva je smešno", zaključuje bivša haška tužiteljka u
knjizi "Lov", u čije je izdanje za medije pre zvaničnog obljavljivanja imala
uvid agencija Beta. |
| |
| |
|
| |
| Guverner Njujorka podeno ostavku |
| |
Guverner američke države Njujork Eliot Špicer, optužen da je koristio usluge
prostitutki, podneo je ostavku.
Špicer je u kratkom saopštenju naveo da ne može da dozvoli da "neuspesi u
njegovom privatnom životu ometu rad ljudi".
 Na
kratkoj konferenciji za novinare pored Špicera je stajala njegova žena Silda.
Špicer nije naveo da li je postigao dogovor s federalnim tužiocima kako bi
izbegao optužbe.
Špicera će na mestu guvernera Njujorka zameniti njegov zamenik Dejvid
Paterson koji će time postati prvi crni guverner Njujorka. Ostavka stupa na
snagu u ponedeljak 17. marta.
Špicer je uhvaćen na osnovu prisluškivanja koje su sprovodile federalne
službe, a istraga protiv njega počela je pre nekoliko meseci.
Njujorški guverner, koji je dolazi iz redova Demokratske stranke, u
ponedeljak se, nakon objavljivanja optužnice, izvinio porodici i javnosti,
ali nije spominjao prostituciju.
Neimenovani pravosudni zvaničnik je u rekao da se njujorški guverner
najmanje jednom mesečno sastajao s jednom ženom u jednom hotelu u Vašingtonu.
Tužilaštvo u Njujork je prošle nedelje saopštilo da je otkrilo međunarodnu
mrežu prostitucije "Carski klub" , a privedene su četiri osobe umešane u tu
aferu.
Tužilaštvo je dodalo da je ta mreža imala 50 prostitutki koje su radile u
SAD i Evropi i čije su tarife bile od 1.000 do preko 5.000 dolara.
Bivši njujorški državni tužilac izabran je za guvernera 2006. godine i bio
je poznat kao borac protiv korupcije i malverzacija.
Špicer je biračima obećao etičke reforme tokom mandata i postao je poznat po
istragama protiv pripadnika dve mreže prostitucije i bankarskih malverzacija. |
| |
| |
|
| |
| Ni čelični zid ne sprečava krijumčare |
| |
Kada su američke vlasti podigle visoki čelični zid u Naku, malom pograničnom
gradu u Arizoni, da bi sprečili Meksikance da ilegalno ulaze u SAD,
krijumčari su bili spremni.
Noću, uz pomoć rudarskih lampi i alata za zavarivanje, probili su četvrtasti
prolaz, dovoljno velik da kroz njega može da prođe kamion, a potom su ga
zakatančili da bi mogli da ga koriste kad im treba.
Američka vlada, u godini predsedničkih izbora, uspostavila je do sada
najjače mere bezbednosti duž porozne granice sa Meksikom, a meksički trgovci
drogom i ljudima pokrenuli su svim snagama protivmere.
 Granična
policija se svakodnevno sudara sa krijumčarima i njihovim neobičnim i često
drskim pokušajima proboja 3.200 kilometara duge granice.
"Što je granica obezbeđenija i što je više graničara na straži, to su
krijumčari preduzimljiviji", rekla je Rojtersu pripadnica pogranične patrole
Dav Hejber, pored visokog čeličnog zida u Naku koji tim za popravke danima
pokušava da vrati u prvobitno stanje.
"Pre nego što smo dobili vrhunsku tehnologiju i dovoljno ljudi, oni su mogli
da operišu neometano i sad jednosta-vno žele i dalje da nastave ta-ko", kaže
ona. Do sada su kriju-mčari uspeli da probiju svaku vrstu barijere koju su
im američke vlasti postavile.
Granična policija je na mno-gim deonicama duž granice pobola nizove čvrstih
čeličnih stubova da bi sprečila vozila da ulaze na američku teritoriju, ali
su krijumčari odgovorili pravljenjem specijalnih vozila sa podignutom
karoserijom koja moglu da prođu iznad stubića.
"Kao u filmskim serijama, automobili lete kroz vazduh", kaže Džejms Žak,
glavni nadzornik Granične patrole u San Dijegu, u Kaliforniji.
Oni koji pešice ilegalno ulaze u SAD, takođe, rutinski prolaze sve blokade
na putu, koristeći specijalne merdevine napravljene u tajnim meksičkim
radionicama. Drugi se slu-že naročitim klinovima da bi se popeli uz gladak,
čelični zid visok 4,3 metra.
Koriste se i neke stare me-tode da bi se izbrisali tragovi - pre svega
tehnike preuzete od Apača. Neki su se okrenuli gasnim kompresorima da bi
pomrsili račune graničnim agentima i izbrisali tragove.
"Jedan krijumčar može da prevede dvoje, šestoro, deseto-ro ili 15 ljudi u
grupi, i svaki put kad pređe put, on kompresorom izbriše tragove", kaže Žak.
Profesionalni krijumčari su godinama zamotavali noge u delove tepiha ili
krpe da ne bi ostavili otiske, ili su postavljali kartone i merdevine na
prašnjave delove puta.
Drugi bi obuvali cipele naopako, kako bi zbunili gonioce, dok bi neki
potkivali obuću, da bi prošli kao životinje.
Pored ljudi, najviše se krijumčari droga, koja se krije na najrazličitijim
mestima: u automobilskim gumama, rezervoarima za gorivo, pa čak i u božićnim
svećama.
Na prelazima u Kaliforniji, inspektori su poslednjih godina nailazili na
neverovatne prizore. Jednom prilikom su našli dete koje je krijumčareno u
velikoj meksičkoj papi-rnoj lutki, dok su neki ilegalni imigranti bili "spakovani"
u gepecima automobila. Prošlog meseca su dve Meksikanke prokrijumčarene u
SAD u delu za motor kombija.
"Bitka se nastavlja", kaže predstavnik Carinske službe Brajan Levin i dodaje
da je mislio da je do sada sve video, ali ga "uvek iznenadi nešto novo." |
| |
| |
|
| |
| S&P spustio perspektive Srbije na negativne |
| |
Agencija za utvrđivanje kreditnog boniteta Strandard end Purs preinačila je
perspektive Srbije na negativne sa stabilnih, zbog povećanja političkog
rizika nakon pada srpske vlade.
Istovremeno je Srbiji potvrđen kreditni rejting BB- (BeBeminus) za dugoročni
i B za kratkorčni suvereni dug, saopštio je S&P.
"Negativne perspektive odražavaju sve veći rizik da na izborima u maju
Srbija dobije vladu koja neće deliti opredeljenje za članstvo u EU sadašnje
vlade", istakla je analitičar S&P Slađana Tepić, preneo je grčki poslovni
portal reporter.gr.
Mogućnost da vlada zaustavi ekonomske reforme i odrekne se ekonomskih i
političkih koristi članstva u EU mogla bi da vodi smanjenju suverenih
rejtinga Srbije, isto kao i dalji rast debalansa ili znatno posustajanje
ekonomskih reformi, upozorila je Tepić.
Međutim, ukoliko dođe do napretka sa ekonomskim reformama, uravnoteženja
ekonomije i napretka na putu ka EU, perspektive Srbije mogle bi da budu
vraćene na stabilne, zaključuje se u izveštaju S&P. |
| |
| |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
Oglasavanje Marketing
|
