Broj 1146, 28. mart 2008.

Ridžajna grad sa najviše kriminala u Kanadi
Na osnovu podataka iz Kanadskog centra za pravnu statistiku za 2006. godinu, Ridžajna (slika dole) je dobila neslavnu titulu najopasnijeg grada u Kanadi, s tim da ni drugoplasirani Saskatun, ni trećeplasirani Vinipeg, ne zaostaju previše. Podatke je obradio nacionalni nedeljnik Meklins, a odnose se na šest tipova krivičnih dela, ubistva, seksualne prekršaje, teške fizičke napade, pljačke, krađe automobila i provale. Po njima, u Ridžajni je stopa ovih krivičnih dela bila 146,3 odsto iznad nacionalnog proseka, po glavi stanovnika. Interesantno je da se devet od deset 'prvoplasiranih' gradova nalazi u zapadnom delu zemlje, od toga čak pet u Britanskoj Kolumbiji. Stručnjaci obrazlažu da je veliki broj narkomana u Vankuveru i Viktoriji razlog za kriminal u tim gradovima, dok za Vinipeg, Saskatun i Ridžajna objašnjenje pronalaze u rizičnoj zajednici urbanih starosedelaca koji u njima žive.. Prošle godine je Ridžajna, takođe, bila okarakterisana kao najgore okruženje u čitavoj zemlji, zbog siromaštva, nasilja i kriminala, prostitucije i narkomanije. No, profesor sa Univerziteta u Ridžajni Hirš Grinberg osporava Meklinove kriterijume i tvrdi da oni stavljaju etikete na gradove na osnovu stope kriminala, što nikako nije i ne sme biti jedino merilo sigurnosti. On insistira da je potrebno objediniti mnogo više podataka i aspekata gledanja na to pitanje da bi se dobila jasnija slika. Najbitnije što nedostaje predstavljenoj analizi je obrazloženje da kriminal nije ni približno onoliko slučajan koliko to na prvi pogled može da izgleda. Grinberg takođe navodi uporedne podatke iz poslednjih nekoliko godina, koji pokazuju da se stopa kriminala u Ridžajni smanjuje i da je prošle godine u skoro svim segmentima bila manja nego u 2006. godini. Pored Ridžajne, Saskatuna i Vinipega, među prvih deset nalaze se, redom, Princ Džordž, B.K, Edmonton, Nju Vestminster, Čilivak, B.K, Viktorija, Vankuver i Halifaks. Montreal i Toronto 'zaostaju' po kriminalu za ovom grupom gradova, iako po novinskim naslovima to ne deluje baš tako. Oni se nalaze na 19, odnosno 26. mestu od svih gradova u Kanadi. Kako nadležni naglašavaju, u mnogim predgrađima je stanje daleko bolje, budući da je stopa kriminala daleko ispod one za grad. Izveštaj je izdvojio gradove sa najvećom incidentnošću pojedinih krivičnih dela. Tako po broju ubistava prednjači Artabaska, Kvebek, krađama automobila Vinipeg, nasilničkim napadima Ridžajna, seksualnom nasilju i pljačkama Saskatun, i provalama Čilivak. Sa druge strane, na listi najsigurnijih mesta našli su se Kaledon, Ontario (bez ubistava i teških napada u 2006. godini), Maskutans, Kvebek, Notavasaga, Halton Region i Jork Region, Ontario. Stručnjaci ističu da su mediji umnogome doprineli da se stekne utisak da živimo u mnogo opasnijem okruženju nego što to objektivno jeste. Oni tvrde da želja za senzacionalizmom, za koju se više ne može tvrditi da li je prisutnija kod medija ili kod konzumenata, čini da se potencira na pričama vezanim za kriminal i tako stvori slika o kriminalizovanijem okruženju.

Deljenjem se sreća uvećava
Ovih dana objavljene su dve vesti vezane za novac i novčane dobitke, istina sa različitim ishodima kada je u pitanju džep dobitnika. Prvo je javljeno da je protivno zakonima verovatnoće, 239 osoba imalo tikete sa pet od šest izvučenih brojeva i dopunskim brojem, u loto izvlačenju 6/49. Sedam osoba je iz Nju Brunsvika. Navodi se da nema objašnjenja, ali možda se razlog može pronaći u izvučenim brojevima, koji su 40, 41, 42, 44, 45 i dopunski 43. Potom su mediji izvestili da je ogroman dobitak zadesio Anu Falko, 53. Ona je igrajući na slot-mašini u Kazinu Rama dobila rekordnih devet miliona dolara, najviše što je ikada isplaćeno u nekom kanadskom kazinu. Falko je redovan igrač i ove subote je potrošila oko 200 dolara, ali se očigledno isplatilo. A, onda, takođe ovih dana, pojavio se i članak o rezultatima ispitivanje na temu trošenja novca. Opsežno istraživanje, na čijem čelu je bila psiholog Elizabet Dun sa Univerziteta Britanska Kolumbija, pokazalo je da novac donosi veću sreću kada se troši na drugoga nego na sebe. Ona, međutim, ističe, da ljudi toga najčešće nisu svesni i ne mogu unapred da predvide. Najčešće misle da su srećniji kada troše na sebe, no na duže staze to se pokazalo kao nedovoljno. Interesantno je da naučnici već neko vreme tvrde da novac koji premašuje iznos neophodan za zadovoljavanje osnovnih potreba, u suštini donosi malo dodatne radosti, čak i kada se potroši za kupovinu skupih kola ili krpica. Ova studija potvrđuje da način na koji se novac troši može biti makar isto toliko bitan kao i količina novca koju osoba zarađuje. Za dobijanje slike o sreći koju donosi novac, korišćena su tri 'izvora' podataka. Prvo je bilo samoprocenjivanje stepena sreće, dohotka i mesečnih rashoda. Druga faza je obuhvatala prvo planove za raspoređivanje novca od godišnjeg viška, koji je u jednoj bostonskoj firmi iznosio između tri i osam hiljada dolara, da bi posle dva meseca bilo sumirano kako je novac potrošen. Treća grupa ispitanika dobila je novčanice od 5 i 20 dolara, sa objašnjenjem da ih mogu potrošiti na sebe ili na druge. Kako naglašava autorka Dun, sve tri grupe ispitanika ukazuju da su srećniji oni koji su novac potrošili na druge. To će verovatno uraditi i dobitnici sa početka priče kako bi uvećali svoj osećaj sreće.

Potražnja raste, ali ne i cene
Iako je tržište organske hrane segment proizvodnje hrane koji se najbrže razvija, farmeri se žale da se cene ne kreću po tržišnim principima. Na edukativnom seminaru, održanom nedavno u Šarlotaunu, čulo se da je 85 odsto kanadskog tržišta pokriveno robom iz SAD-a, kao i da većina organske hrane dolazi iz vodećih supermarketa koji ne žele da prirodno gajene namirnice plaćaju više nego drugu hranu. Nedavno je reklamirana organska hrana za bebe koja ima istu cenu kao regularna hrana. Proizvođači organske hrane žale se da ih takva situacija stavlja u tešku poziciju. Oni su naime, pri proizvodnji organske hrane izloženi većim rizicima, a samim tim i potencijalno većim gubicima, što poskupljuje proizvodnju. Pojedini stoga razmatraju kako da više rade za lokalno tržište, a ne da se oslanjaju na velike supermarkete. To je zasnovano na sasvim razumljivim i tržišnim principima, i tek kada im se proizvodnja isplati oni mogu da razmišljaju o njenom proširivanju, što bilo bilo svima na dobrobit.

Tragovi lekova u pijaćoj vodi
U pijaćoj vodi u 15 gradova na jugu Ontarija pronađeni su tragovi lekova protiv bolova i drugih, stoji u najnovijem izveštaju Marka Servosa, istraživača sa Univerziteta Voterlu, objavljenom u najnovijem broju Časopisa za istraživanje kvaliteta vode. Imena gradova nisu saopštena, ali se veruje da će uskoro lista biti dostupna na berlingtonskom Institutu za istraživanje voda pri Ministarstvu za životnu sredinu. Stručnjaci, međutim, nisu iznenađeni tim podatkom. Oni objašnjavaju da jedan deo dolazi u otpadne vode zato što ljudski organizam ne razgradi u potpunosti lekove koje koristi, tako da se oni izlučuju preko mokraće. Poseban problem predstavlja bacanje nepotrošenih lekova u kanalizaciju, što je sa aspekta zagađivanja životnog okruženja veliki prekršaj, budući da ti lekovi predstavljaju opasan otpad. Kako stručnjaci ističu, supstance koje na ovaj način dospevaju u otpadne vode, vraćaju se u pijaću vodu kroz uobičajeno, ciklično kretanje u prirodi. Deo ovih supstanci prolazi kroz pročišćivače otpadnih voda i tako odlazi u okruženje, gde delom ostaje u zemljištu, delom u biljni i životinjski svet, deo se neutrališe procesom prečišćavanja vode, ali se definitivno, određena količina vrati čoveku kroz pijaću vodu. Kako se napominje, međutim, količine ovih lekova su tako male da nema nikakvih opasnosti po građane. Profesor sa Univerziteta u Torontu Robert Endruz tvrdi da je, primera radi, količina unetog acetamofena kroz vodu manja od količine koja se nalazi u jednoj popijenoj tableti.

Prosečno bolničko lečenje sedam hiljada
Nacionalni Institut za zdravstvene informacije objavio je podatke o tome koliko košta bolničko lečenje pojedinih bolesti. Bolničko lečenje prosečnog pacijenta košta skoro 7.000 dolara, a najskuplji boravak u bolnici je za pacijente sa srčanim ili moždanim udarom, u proseku 11.260 dolara. Na njih otpada skoro petina troškova u 2004-2005. godini. Na povrede koje su nastale zbog spoljašnjih uzroka, poput padova, nesreća ili trovanja, odlazi deseti deo ukupnih bolničkih troškova, ili prosečno 9.400 po pacijentu. Fransin En Roj, iz Instituta, skreće pažnju da posebno ovaj segment može biti smanjen, uz odgovarajuće programe prevencije. Ovim podacima obuhvaćene su bolnice iz čitave zemlje, sem iz Kvebeka, a računao se svaki dan proveden u bolnici na lečenju.

Kompjuter može biti uzrok bolesti zavisnosti
Korišćenje kompjutera postaje problematično kada počne da utiče na živote ljudi, kaže Džon Mekdonald, iz Centra za bolesti zavisnosti i mentalno zdravlje u Torontu, potvrđujući tvrdnje američkih naučnika koji smatraju da je vreme da opsednutost internetom, igricama, ali i slanjem SMS poruka bude okarakterisano kao zvanična bolest. Mekdonald pominje da ima osoba koje postaju previše okupirane odlaskom i boravkom na internetu, te svaki problem koji im se javi u vezi sa tim doživljavaju izuzetno emotivno. Potom, pitanja koja se sama po sebi nameću su da li se osoba previše izoluje zbog toga, da li se isključuje iz drugih aktivnosti, da li ta navika dovodi do konfliktnih situacija ili poremećaja u odnosima sa okolinom. Simptomi zavisnosti imaju sve odlike i drugih bolesti zavisnosti, počev od strasne želje i potrebe, preko sve većeg materijalnog ulaganja u svoju opsesiju, pa do gubitka pojma o vremenu i zanemarivanja osnovnih potreba za jelom i snom. Naglašava se da u Kini i Južnoj Koreji već rade na reš-avanju problema nastalih zbog tehnologije. Sa time se započelo kada je deset osoba umrlo u internet kafeima u Južnoj Koreji, od kardiopulmonarnih problema nastalih uglavnom zbog internet igrica. Jedan mladić je preminuo posle 86 sati neprekignog igranja, pa je zato Kina donela zakon koji ne preporučuje više od tri sata on-lajn igranja. U Kanadi i SAD-u problem nije tako očigledan, zato što se ljudi time bave kod kuće. Naučnici tvrde da najveći broj internetomana ima neki oblik drugih mentalnih bolesti, ali da terapeut neće uspeti da primeti opsednutost virtuelnim svetom ukoliko ne obrati posebnu pažnju na to.

Ni premijerova ćerka ne sme ranije za volan
Premijer Saskačuana Bred Vol našao se na meti kritike zato što je dao svojoj četrnaestogodišnjoj ćerki da vozi automobil, iako zakon tako nešto dozvoljava mladima tek sa najmanje 15 godina. Vol je to priznao u govoru delegatima konferencije Asocijacije ruralnih opština Saskačuana, koja je održna u Ridžajni. Dodatno nezadovoljstvo izazvano je time što je on zbijao šale na račun toga što je priznao nedozvoljeno ponašanje. Predstavnici opozicije zahtevaju da se premijer izvini i za kršenje zakona i za neozbiljan stva prema tome. Bivši ministar pravde Frenk Kvenel smatra da, iako se ne radi o velikom prekršaju, javnost ipak očekuje da oni koji donose zakon poštuju njegove odredbe, ili da ih izmene. Ministar pravosuđa Don Morgan ističe da nije dozvoljeno da maloletnik upravlja automobilom i da se to kažnjava, ali je isto tako primetio da se veoma često dešava da se vožnja uči od malena. On kaže da je najveći broj žitelja provincije iz seoskih sredina naučio da vozi mnogo pre nego što su i po zakonu imali pravo na obuku.

Odaberite znak OVAN BIK BLIZANCI RAK LAV DEVICA VAGA SKORPIJA STRELAC JARAC VODOLIJA RIBE

| PRVA STRANA - HOME | REDAKCIJA | ARHIVA | PRETPLATA | KONTAKT |

Copyright © 1996-2012 "NOVINE Toronto"